SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
PETNAESTA BESEDA
O STRASNOM, NEVERNOM I ZLOM RASPOLOŽENJU. I O TOME ŠTA JE JEDISTVO BOGA SA SINOVIMA SVETLOSTI I NA KOJI NAČIN ONO U NJIMA BIVA. A NA KRAJU, OSUDA ONIH, KOJI SE USUĐUJU DA NEDOSTOJNO PRIME ARHIJEREJSTVO
 
1. Braćo i oci, tama i svetlost večito su međusobno suprotstavljene,a isto tako suprotstavljene su i vera i neverje, neznanje i znanje, ljubav i mržnja. Jer kada je Bog na početku rekao: Neka bude svetlost[1] i tako bi, tama je odmah iščezla. Adam je, zaštićen verom u Boga, prebivao u besmrtnoj slavi i nalazio se u raju, a pošto ga je neprijatelj zaveo u neverje, on beše osuđen na smrt i umesto božanskog i duhovnog znanja stekao je znanje plotsko. Naime, oslepevši očima duše i otpavši od besmrtnog života, on je progledao telesnim očima. I skrenuvši strasnim čulom pogled očiju na vidljive stvari, on je poznao Evu, ženu svoju, i ona zače i rodi Kaina. Dakle, to znanje zapravo je neznanje svakoga dobra. A da nije najpre otpao od znanja i sazrcanja Boga, on ne bi nispao do takvoga znanja. Tako ni Kain, njegov sin, da se nije najpre raspalio mržnjom i zavišću,ne bi ubio svoga brata Avelja.
2. Dakle, oni koji su od rođenja u vlasti tame i ne žele da pogledaju ka umnoj svetlosti, koje je praroditelj ostao lišen, sami smatraju neprijateljima i protivnicima one koji su se obreli u toj svetlosti i koji opšte sa onim što svetlosti pripada, pošto im njihove reči nanose bol. Jer kao što sunčev zrak, kada odnekud uđe u mračni dom, kao strela probija i preseca tamu, tako i bogonadahnuta reč čoveka duhovnog i svetog biva kao dvosekli mač u srcu plotskog čoveka, jer mu pričinjava bol i nadražuje ga, usled neznanja i neverja koje je ovome svojstveno, na prekoslovlje i mržnju.
3. Sa druge strane, onaj ko misli da nešto zna, mada ništa ne zna,makar video i angela sa neba da mu je sišao, odgoni ga kao demona, a i akovidi apostola ili proroka Božijeg, odvraća se i od njega kao od drugog Simona Maga. O, krajnje neosetljivosti, jer slepac smatra slepim onoga ko vidi, dok istinski brbljivac brbljivcem smatra onoga ko ne govori. I kao što slepac često ne veruje kada čuje da neki noću kažu da sunce ne sija, a ni usred dana opet ne veruje da nije noć, smatrajući da ga i jedni i drugi varaju, pa makar čuo da je danju svetlo, a da je noću mrak, on sumnja i odbacuje njihove reči, tako i oni koji sede u mraku strasti i imaju neznanjem oslepljen um ili, tačnije, oni koji nisu stekli um Hristov smatraju bezumnim onoga ko ima um Hristov, a onoga koji nema umnim, i za takve sa pravom kaže prorok David: Nerazuman i bezuman će poginupš[2]. Takvi čitavo Pismo izvrću prema sopstvenim željama i same sebe upropašćuju svojim strastima, a to ništa ne smeta Božanskom Pismu, nego onima koji ga iskrivljuju.
4. Kako će onda, reci mi ti, koji donosiš pravilan sud o stvarima,slepi ikada sami od sebe pravilno prepoznati misli svetlosti, kada iz nadmenosti ne dopuštaju da ih drugi uče? Kako će slep kod očiju i onaj ko ne vidi svetlost moći da pročita pisma zapisana u svetlosti? I kako slep umom i ko u sebi nema um Hristov može da shvati misli sadržane u svetlosti Hristovoj? Makar bezbroj puta pročitao telesnim očima ono što je čulno zapisano, mislim da takav čovek nikada neće moći da vidi ono što je duhovno i neveštastveno i svetozarno u veštastvenom i mračnom prostoru.
5. Neka se zato niko od vas ne vara. Bog je svetlost i onima sa kojima se sjedini On, srazmerno njihovoj očišćenosti, predaje sopstvenu svetlost. I tada ugašena svetiljka duše, odnosno um, zna da ga se božanski oganj kosnuo i raspalio ga. O, čuda, čovek se sa Bogom sjedinjuje duhovno i telesno, jer se duša ne odvaja od uma, niti telo od duše, nego suštinskim [suštastvenim] sjedinjenjem i čovek postaje triipostasan po blagodati,jedan bog po usinovljenju, sačinjen od tela i duše i Božanskog Duha Kojem se priopštio, i tada se ispunjuje ono što je rekao prorok David: Ja rekoh,bogovi ste i sinovi Višnjega cvu[3], odnosno sinovi Višnjega po liku i po podobiju i porod božanski od Božanskog Duha, kojem je Gospod sa pravom rekao i svagda govori: Ostanite u Meni, da plod mnogi donesete[4] (plodom naziva mnoštvo onih koje takvi spasavaju). Ako loza, kaže, ne ostane na čokotu, suši se i u oganj baca; ostanite, dakle, vu u Meni i Ja u vama[5]. A o tome kako On to ostaje u nama i kako, opet, mi ostajemo u Njemu, sam Gospod je poučio, govoreći: „Ti si, Oče, u Meni, i Ja u Tebi,i oni u Meni i Ja u njima“[6]. I, želeći da to potvrdi, On ponavlja i kaže:“Oni su u Meni i Ja u njima“, kao Ti, Oče, što si u Meni i Ja u Tebi. A da bi još uverio one koji Ga slušaju, dodaje i kaže: „Kao što si Mene zavoleo, Ja zavoleh njih i oni poznaše da si Me Ti poslao“[7]. Onda je jasno da kao što po prirodi Otac prebiva u Svome Sinu i Sin u krilu očinskom, tako i oni koji su ponovo rođeni Božanskim Duhom, i koji su postali po Njegovom daru braća Hrista i Boga i sinovi Božiji i bogovi po usinovljenju, ostaju u Bogu i Bog po blagodati ostaje u njima.
6. Kako se onda oni koji nisu postali takvi, niti su se uopšte izmenili ni delanjem, ni znanjem, niti sazrcanjem, ne stide da sebe nazivaju Hrišćanima? I kako se usuđuju da otvaraju usta i da bez stida govore o skrivenim tajnama Božijim, valjajući se u nemaru kao na postelji? Kako ne crvene što se smatraju Hrišćanima i pribrajaju duhovnim? Kako sene užasavaju da sa sveštenicima sede za istim stolom i da postanu sveštenoslužitelji i služitelji Tela i Krvi Vladičanske? Sve to me silno čudi, ali, kako rekoh, to njih zaslepljenost uma i neosetljivost i neznanje koji uz nju ide, kao i nadmenost koja se iz njih rađa, navodi dakao blato gaze istinsko zlato, predragoceni kamen, samoga Gospoda našega Isusa, Pomazanika. O, užasne li drskosti koja ih navodi na to da se uzdižu na visoki presto i da na njemu sede, ne bi li se svaki od njih činio boljim i uglednijim od drugih. I koji će onda Hrišćanin takve nazvati Hrišćanima?
7. Rečju smo, dakle, jasno pokazali onima koji se prave da znaju sve i da o svemu umeju da govore, misleći da su nešto, premda su ništa, kakvi su i koliko veliki hrišćani, da bi se uporedili sa obrascem i spoznali koliko su oni daleko od istinskih Hrišćana. A vama, slugama Hristovim,koji težite tome da učite i koji imate spreman sluh, sam Vladika svega kliče kroz Svoja Sveta Evanđelja, govoreći: Dok svetlost imate, idite ka svetlosti, da vas tama ne obuzme[8]. Idite u pokajanju putem Njegovih zapovesti, trčite dok je Njegove svetlosti, pre nego što vas uhvati noć smrti i pre nego što budete poslani u večni mrak. Trčite, tražite, kucajte, da bi vam se otvorila kapija Carstva Nebeskog i da biste ušli u njega i stekli ga u sebi. Jer oni koji odu iz ovoga života pre nego što steknu Carstvo, gde će ga uopšte naći kada odu tamo? Nama je, dakle,ovde zapoveđeno da tražimo i ištemo i kucamo u pokajanju i suzama, a onima koji tako čine, Vladika je zapovedio da će Carstvo i dati. A ako ne poželimo da to učinimo, i da poslušamo Vladiku Hrista, kako bismo još za života pohitali da primimo Carstvo u sebe, nećemo li, pošto odemo tamo, sa pravom čuti od Njega kako nam govori: „Šta tražite sada, kada ste odbijali da ga primite kada sam vam ga davao? Zar ga niste odbijali, premda sam vas mnogo molio da se pomučite i primite ga od Mene, nego ste ga prezreli i pretpostavili mu uživanje u propadljivom i zemnom? Kojim ćete onda delima ili rečima sada uspeti da ga nađete?“
8. Zato vas, oci i braćo, molim da sa svakom revnošću sačuvamo zapovesti Božije, kako bismo dostigli i večni život i večno Carstvo i da sada ne bismo čuli: Ko je neposlušan Sinu neće videti života, nego gnev Božiji ostaće na njemu, a u budućem veku: Idite od Mene, ne znam vas, otkuda ste?[9], nego da bismo čuli one blagoslovene reči: Hodite, blagosloveni Oca Mola, nasledite Carstvo koje vam je pripremljeno, jer Me nahraniste gladnog vašega spasenja, napojiste Me, obukoste Me, podmiriste Me i dođoste Mi, očistivši svoja srca od svake mrlje i bore greha. Zato uživajte u Mojim dobrima, čija je naslada neizreciva, a život večni i besmrtni. Neka bismo svi mi to dostigli blagodaću Gospoda našega Isusa Hrista, Kojem priliči slava u vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Post. 1, 3
  2. Ps. 48,11
  3. Ps. 81, 6
  4. Jn. 15,46
  5. Jn. 15, 46
  6. Jn. 17, 21
  7. Jn. 17,23
  8. Jn. 12,35
  9. Lk. 13, 25; Mt. 7. 23

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *