SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA TRINAESTA
O HRISTOVOM VASKRSENJU. I O TOME ŠTA JE I KAKO U NAMA BIVA VASKRSENJE HRISTOVO I U NJEMU VASKRSENJE DUŠE. I O TOME ŠTA JE TAJNA TOGA VASKRSENJA. IZGOVORENO U PONEDELJAk DRUGE SEDMICE PO PASHI.
 
1. Braćo i oci, kako vidite, već je prošla Pasha, radosni dan Hristovoga vaskrsenja, uzrok svakog veselja i radosti koji godine, a, tačnije, biva svakodnevno i večno u onima koji poznaju njegovu tajnu. Ona je neizrecivom radošću i veseljem ispunila naša srca,razrešivši ujedno i trud svečasnog posta ili, bolje reći, usavršivšii ujedno utešivši naše duše i prizvavši sve verne na počinak i blagodarenje. Zablagodarimo onda Gospodu Koji nas je proveo kroz more posta i uveo nas sa radošću u luku Svoga vaskrsenja. Zablagodarimo Mu i mi koji smo pravilno i revnosno, sa toplom usrdnošću i u podvizima za vrlinu prošli put posta, a neka zablagodare i oni koji su u međuvremenu zanemoćali iz nepažnje i slabosti duše, jer isti je Onaj Koji i revnosnima u izobilju daje vence i dostojnu platu za njihova dela, i Koji, opet, slabijima daruje oproštaj, budući milostiv i čovekoljubiv. Naime, Onviše gleda na raspoloženje i namere naših duša, nego na telesne naporekojima se mi vežbamo u vrlini, bilo voljom duše uvećavajući podvig,bilo umanjujući to dobro usled slabosti tela, pa po našem proizvoljenjusvakom uzvraća nagrade i darove Duha, te ili nekoga, ako je revnostan,čini slavnim i uglednim, ili ga ostavlja kao onoga koji je još slab ikome je potrebno potpunije očišćenje.
2. Nego pogledajmo, ako je ugodno, i dobro ispitajmo šta je tajna vaskrsenja Hrista Boga našega koja uvek tajanstveno biva u nama, ako to hoćemo, kako se u nama Hristos pogrebava kao u grobu i kako, sjedinjavajući se sa našim dušama, On ponovo vaskrsava, sa Sobom i nas savaskrsavajući. To je, dakle, svrha ove besede.
3. Hristos i Bog naš, pošto beše podignut na krst, prikovavši na njega greh sveta i okusivši smrt, sišao je u dubinu ada. I kao što je,kada je ponovo ustao iz ada, ušao u Svoje neporočno telo od koga se, sišavši dole, nipošto nije odvojio, i odmah vaskrsao iz mrtvih, a posle toga sa velikom slavom i silom uzišao na nebesa, tako i sada, kada mi izlazimo iz sveta i upodobljenjem strastima Gospodnjim ulazimo u grob pokajanja i smirenja, On Sam, silazeći sa nebesa, kao u grob ulazi u naše telo i, sjedinjujući se sa našim dušama, vaskrsava ih nesumnjivo mrtve, a zatim, onome ko je tako vaskrsao sa Hristom, daje da gleda slavu Njegovoga tajanstvenog vaskrsenja.
4. Dakle, vaskrsenje Hristovo jeste vaskrsenje nas koji smo pali. Jer kako će On, Koji nikada nije pao u greh, kako je zapisano, niti se imalo izmenio Svojom slavom, ikada vaskrsnuti i biti proslavljen – On Koji je svagda preproslavljen i Koji takav obitava iznad svakog načalstva ivlasti? Vaskrsenje i slava Hristova je, kako je rečeno, naša slava, koja u nama biva i koju mi pokazujemo i vidimo Njegovim vaskrsenjem. Pošto je jednom On naše učinio Svojim, ono što On čini u nama Njemu se pripisuje. A vaskrsenje duše je jedinstvo života. Naime, kao što mrtvo telo,ako u sebe ne primi živu dušu i sa njom se nesmešano ne pomeša, niti živi, niti može da živi, tako ni duša ne može da živi sama po sebi,ako se neizrecivo i nesmešano ne sjedini sa Bogom, istinski večnim životom. Jer pre svesnog, vidljivog i osetnog sjedinjenja ona je mrtva,premda je umna i po prirodi besmrtna. Naime, niti postoji znanje bezviđenja, niti viđenje bez osećanja. A smisao ovoga što govorim jeste sledeći – viđenje, a kroz viđenje znanje i osećanje (ovde govorim o duhovnim stvarima, jer u telesnim osećanje postoji i bez viđenja). O čemu govorim? Slep oseti kada nogom udari o kamen, dok mrtav ne. U duhovnim stvarima,međutim, ako ne dostigne nadumno sazrcanje, um ne oseća tajanstveno dejstvo. Dakle, ko pre sazrcanja onoga što nadilazi um i smisao i poimanje kaže da ima osećanje u duhovnim stvarima, sličan je slepcu koji, doduše,oseća kada mu se dogodi nešto dobro ili loše, ali ne zna šta mu se nalazi pod nogama ili u rukama i da li mu to predstavlja pretnju za život ili ne. Jer on uopšte ne razaznaje da li je u pitanju nešto loše ili dobro, pošto je lišen moći i čula vida, pa se otuda često dogodi da, kada uzme štap da bi se odbranio od neprijatelja, umesto njega pre udari sopstvenog prijatelja, dok mu neprijatelj stoji pred nosom i smeje mu se.
5. U vaskrsenje Hristovo većina ljudi, doduše, veruje, ali malo je onih koji ga jasno vide, a oni koji ga nisu videli ne mogu ni da se poklone Hristu Isusu kao svetom i Gospodu. Jer rečeno je: Niko ne može da kaže da je Gospod Isus, osim Duhom Svetim[1]. A na drugom mestu: Duh je Bog i oni koji Mu se klanjaju u duhu i istini treba da se klanjaju[2]. Ni sveštene reči koje svakodnevno ustima proiznosimo ne kažu: „U vaskrsenje Hristovo poverovavši“, nego: „Vaskrsenje Hristovo videvši, poklonimo se Svetom Gospodu Isusu, jedinom bezgrešnom“. Kako to da nas sada Duh Sveti podstiče da govorimo (kao da smo ga videli, a nismo), „vaskrsenje Hristovo videvši“, iako je Hristos vaskrsao jedanput pre hiljadu godina, a ni tada Ga niko nije video dok je vaskrsavao? Zar Božansko Pismo hoće da nas navede na laž? Daleko bilo. Ono, štaviše, zapoveda da govorimo istinu kako vaskrsenje Hristovo biva u svakom od nas vernih i to da ne jednom, nego, moglo bi se reći, svakoga časa sam Vladika Hristos u nama vaskrsava, blistajući i sijajući zracima nepropadljivosti i Božanstva. Jer svetlonosno prisustvo Duha pokazuje nam vaskrsenje Vladičino koje se dogodilo ujutro, a tačnije je reći da nam daje da gledamo samog vaskrslog. Zato mi i kažemo: Bog je Gospod i javio nam se[3], a nagoveštavajući Njegov drugi dolazak dodajemo ovo i govorimo: Blagosloven je Koji će doći u ime Gospodnje[4]. Dakle, onima kojima se javi, vaskrsli Hristos svakako se objavljuje duhovno samim duhovnim očima. Jer kada se Duhom javi u nama, On nas vaskrsava i oživljuje iz mrtvih i daje nam da Ga u sebi vidimo čitavog i živog, besmrtnog i večnog, i ne samo to, nego nam jasno daje da znamo kako nas sa Sobom savaskrsava i saproslavlja, kako i čitavo Božansko Pismo svedoči.
6. Dakle, to su božanske tajne Hrišćana, to je skrivena sila naše vere koju neverni i maloverni ili, bolje reći, poluverni ne vide, niti uopšte mogu da je vide. A neverni, maloverni i poluverni jesu oni koji ne pokazuju veru delima. Jer bez dela i demoni veruju i ispovedaju da je Hristos Bog. Znamo Te, kažu, da si Sin Božiji[5]. A na drugom mestu: Ovi ljudi sluge su Boga Višnjeg[6]. Ali takva vera neće koristiti ni demonima, ni ljudima. Nikakve koristi nema od takve vere, jer ona je mrtva, saglasno božanskom apostolu: Vera, kaže, bez dela je mrtva[7], kao što su i dela bez vere. A kako je to mrtva? Zato što u sebi nema Boga Koji oživljuje, jer nije stekla u sebi Onoga Koji je rekao: Ko Me ljubi zapovesti Moje držaće i Ja i Otac ćemo mu doći i u njemu se nastaniti[8], kako bi Njegovim prisustvom vaskrsla iz mrtvih i oživela onoga ko ima tu veru i dala mu da u sebi vidi i vaskrslog Vaskrsitelja.
Dakle, zbog toga je mrtva takva vera, a bolje je reći da su mrtvi oni koji imaju veru bez dela. Jer vera, vera u Boga, uvek živi i, živeći, oživljuje one koji joj sa dobrom namerom pristupaju i primaju je, a mnoge je izvela iz smrti u život i pre delanja zapovesti, pokazavši im Hrista i Boga. I takvima je moglo da se dogodi, da su ostali verni Njegovim zapovestima i do smrti ih sačuvali, da i one njih sačuvaju onakvim kakvi su postali samo verom. A kada su se preokrenuli u luk iskrivljen[9] i vratili se svojim pređašnjim delima, sa razlogom su odmah pretrpeli i brodolom vere[10] i, na nesreću, sebe same lišili istinskog bogatstva, koje je Hristos Bog.
Da se to ne bi i nama dogodilo, molim vas da iz sve snage sačuvamo zapovesti Božije, kako bismo okusili i sadašnja i buduća dobra i gledali lik Hristov, što neka svi mi dostignemo, blagodaću Gospoda našega Isusa Hrista, Kojem priliči slava u vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. 1Kop. 12,3.
  2. Jn. 4, 24
  3. Ps. 117,27
  4. Ps. 117,27
  5. Mt. 8,29
  6. DAp. 16,17
  7. Jk. 2,26
  8. Jn. 14,21-3
  9. Ps. 77, 57
  10. 1Tim. 1,19

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *