SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA DVANAESTA.
O UZDRŽANJU I TRPLJENJU U DELANJU VRLINA U VREME POSTA. I O ĆUTANJU. I O TOME KAKO TOKOM ČITAVOG POSTA TREBA DA SE VLADAJU ONI KOJI SE PODVIZAVAJU U ISTINI.
 
1. Braćo i oci, pošto sam svagda i dušom i telom slab od nepravilnog i nemarnog proizvoljenja i raspoloženja, hteo bih da ćutim i da promišljam samo svoje stanje, dok ne savladam ono što je u meni zlo i dok ga ne potčinim dobru, u punoći okusivši mir Duha, oslobođen od dodijavanja blatnog i zemnog umovanja i ušavši u luku blaženog spokojstva. Ali pošto ste me izabrali za glavu svoga svetog tela, ja sam obavezan da bodrim vašu ljubav, tešeći se time da se vaše bratstvo, premda sam ja nemoćan dušom, spasava molitvama oca moga i oca vašega. Dakle, mada sam takav da ne treba ni da otvaram usta, nekako sam uspeo da napišem besedu kao podsećanje vašem bratstvu, usrdno preklinjući vašu ljubav da se, kao istinske sluge Hristove i bratoljupci, molite za moju ubogost, kako bih se i ja sam sa vama spasavao, hodio putem zapovesti Božijih i zauvek obitavao sa vama, svojom ljubljenom braćom.
2. Molim vas, dakle, i preklinjem u Hristu Isusu da pazite na sebe i da svako gleda da bude celomudren, te da ne misli mimo onoga što treba da misli[1], niti da gleda na moj nemarni i površni život, nego da sledi Gospoda i Spasitelja našega Isusa Hrista, Kojem smo dužni da damo opravdanje kao pravednom i nelažnom sudiji. Dajte mi da se pohvalim time da sam vas ja, koji sam jedini svojim nemarom sišao u adski bezdan, izvukao iz zamke povikavši glasno, i premda imam mnogo razloga da oplakujem svoj nemar, dovoljno mi je i da samo gledam vas kako letite visoko i iznad mreža đavoljih. Sačuvajte, stoga, sve zapovesti Božije bez izuzetka, ljubljeni, kako biste se spasavali kao srna od mreže i kao ptica iz zamke[2].
3. Prva zapovest je da svom dušom ljubimo Boga i jedni druge, kao što je sam Bog zavoleo svet. A istinska ljubav prepoznaje se u ovim odlikama: ona se ne nadima, ne uznosi se, ne zavidi bratu nego stremi dobru,ne hvališe se, ne ropće, ne poigrava, ne smeje se, ne sudi se oko male ili velike stvari, ne nasićuje se, ne samo jelima i pićem već, ako je moguće,ni vodom, a posebno u ovim danima posta kada onaj ko revnosno i sa naporom posti, prema Božanskom Pismu, sa visine dobija otpust grehova za čitavu godinu. Jer vi znate da usrdnost pokajanja i vrelina suza koje se uznose iz dubine srca kao oganj pretapaju i spaljuju mrlju greha, uprljanu dušu čineći čistom. I ne samo to, nego joj pohođenjem Duha štedro i častoljubivo daruje izlivanje svetlosti, te se ona otuda ispunjava milošću i dobrim plodovima[3]. Koristimo se onda pokajanjem, molim vas, i u ovoj trećoj nedelji posta, oci i braćo, kao i u nedeljama koje dolaze,dodajući svakodnevno usrdnost na usrdnost i revnost na revnost, sve dok ne dostignemo Gospodnju Pashu prosvetljeni i dušom, i telom.
4. Eto, kako vidite, pomoću Božijom, prešli smo i ovaj deo puta druge sedmice posta bodro i sa usrdnom spremnošću. Jer ja sam svedok da niste propustili ništa od blagodeti posta, nego ste i svenoćna psalmopojanja sa svakom pažnjom savršavali, kao što ste i bodro držali i držite uzdržanje, zadovoljavajući se ponuđenim zeljem i bobom. A ja znam neke među vama koji za trpezom sede skrušenoga duha i smirenog uma, uzdržavajući se i od tih ubogih jela i smatrajući sebe nedostojnim da ih se dotaknu. Uz to, pazeći na sebe same i na svoje rukodelje, ostali ste ćutljivi i skromni na rečima, a u duši svi ispunjeni suzama umilenja, molitvama, prozbama i duhovnim trudom, od neprestanih kolenopreklonjenja, pa ste se izmenili dobrom izmenom, stekavši divni podvižnički izgled.
5. A sada, pošto ima da pristupimo produžetku posta, molim vas da i u ovoj sveštenoj sedmici sačuvate zakon najdivnijeg posta i da uložite napor ravan prethodnom, budući da nam je potrebno mnogo trezvenja, mnogo revnosti, da ne bismo i mi provodili svoje dane kao mirjani. Vi, naime, znate da oni misle da je, pošto je prošla prva nedelja, prošla čitava Četrdesetnica. I ne samo da tako misle, nego to jedni drugima i svima otvoreno govore. A mene, braćo moja, obuzima strah i to ogroman strah,da slučajno i mi poput njih ne shvatimo to tako i da ne prenesemo to jedni drugima, te se pokažemo kao odricatelji obećanja. Jer nama, koji bežimo od sveta i koji smo se za njega raspeli i svecelo se posvetili Bogu,nije samo ovo vreme dato za zakon uzdržanja, nego i sve vreme ovdašnjeg našeg života, zbog čega smo obavezno dužni da se uzdržavamo.
6. A kako i ne bismo bili dužni to da činimo u svako vreme mi koji smo se obavezali da gladujemo i trpimo žeđ i nagotujemo i da sve u radosti potrpimo i podnesemo, a posebno sada, u vreme podviga Četrdesetnice?A ako ne želimo tako da postupamo u sve dane svoga života, nego bismo da se smejemo i praznoslovimo i zabavljamo se i sporimo, po čemu se razlikujemo od ljudi nevernika i neznabožaca? Zaista ni po čemu. Jer ako nas traženje hleba i vina i odeće i briga o tome čini sličnim neznabošcima, sa kim će nas izjednačiti sve to drugo, što je od toga i sramnijei grešnije? Neće li se ispuniti na nama ono što je rekao prorok: Pribroji se stoci nerazumnoj i upodobi joj se?[4]
7. Povinujmo se, braćo, Bogu Koji nam svakodnevno vapi i kroz Svoje apostole govori: Niti dobijamo ako jedemo, niti gubimo ako ne jedemo[5]. I opet: Ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti ili šta ćete piti ili u šta ćete se odenuti[6], nego ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu i ovo će vam se sve dodati[7]. I da ne bi ko mogao da kaže: „A šta ću uraditi ako On odocni da mi da, pa ne budem imao šta da jedem?“, On veli: Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žanju, niti sabiraju u žitnice, pa Otac vaš nebeski ih hrani[8], i dodaje: Ne razlikujete li se od mnogih vrabaca, maloverni?[9] Tako, da ne bismo roptali, budući malodušni zbog jela ili pića, On nam jasno kliče: Blaženi gladni i žedni pravde, jer će se nasititi[10].
8. Ako, dakle, veruješ Hristu i ispovedaš da je On nelažan, kada ogladniš ili ožedniš, a nemaš šta da jedeš ili piješ, pa zatražiš od ekonoma hleba ili vina ili nešto za jelo a on ti ne da, zato što je sprečen poslovima ili iz kog drugog razloga, seti se reči Gospodnjih i reci sebi: Gladan sam i žedan, ali trpeći potrpeću Gospoda[11] i On će učiniti po slabosti mojoj i neće me ostaviti“. Tako potrpi, brate, i veliku ćeš platu imati od Boga. Ali postupaj tako i u svim ostalim iskušenjima koja te snađu i bićeš veliki i u sadašnjem životu, a i u budućem bićeš pribrojan svetim mučenicima. Koliko je naše u Hristu braće koja neki put, ležeći u nekom uglu, žele samo hladne vode, a svejedno blagodare Bogu i nimalo ne hule, niti negoduju, dok mi blagodaću Božijom kroz bogate Njegove darove imamo u izobilju sve što nam je potrebno telu,pa i više nego što nam treba. I kada neko od nas nema ništa, a zaropće, biva osuđen kao onaj koji nema trpljenja. A kada ima mnogo, a zbog malog nedostatka zapodeva svađe i sporenja, pa čak izgovara i hulne reči, kojega će oproštaja takav biti dostojan? Govoreći ovo, svestan sam da i samoga sebe osuđujem i moje sopstvene reči svakako će poslužiti za moju osudu i razobličenje. Ali molim vas da to i vama posluži kao podsećanje.
9. Dakle, sećajući se koristi od prethodnih dana posta, kako ste ih i sa kolikom revnošću i usrdnošću prošli, molim vas da se postarate da tako prođete čitavu svetu Četrdesetnicu, misleći na svoje dobro vladanje[12] i na to kakvu je pobožnost, kakvo smirenje, kakvo ćutanje, kakvu usrdnost u pravilu božanskog sabranja i svome rukodelju imao svaki od vas. Da, molim vas, ne zaboravite na post koji je pogubitelj strasti i na očišćujuće uzdržanje i ne budite lenji da činite isto, braćo, nego ako se i dogodi da se često promene jestiva te da otuda dobijete utehu, u nameri budite nepokolebivi i u samoosuđivanju postojani, pa ako jedete više uobičajene hrane, postarajte se i da se više potrudite na delu Božijem, kako vam se ne bi dogodilo da vam, umesto blagodarnosti i koristi, uteha bude uzročnik lenjosti i nemale štete. Da, braćo moja, budite trezveni i, kao što vam rekoh, kao proteklu nedelju i ovu koja počinje držite bez jela od ribe, vladajući se u strahu Božijem, ne napuštajući svoja služenja i rukodelja i ne lutajući tamo-ovamo, ne nadimajući se i ne predajući se demonu nemara. Nego ako ko od vas u prolazu nađe drugoga brata da stoji ili sedi, neka mu usput brzo učini poklon, pa će možda lenjivac doći svesti i, postidevši se sebe samoga, poći na svoje delo, a, čineći tako, svaki od vas izbeći će osudu za besposličenje i praznoslovlje.
10. Niste li čuli šta kaže blaženi Zosima, koji je napisao žitije prepodobne Marije, o onim svetim muževima koji su živeli u manastiru u koji je i njega tada odveo Božiji promisao – kako su izlazili iz manastira i u pustinji provodili čitavu Četrdesetnicu, nikada se međusobno ne mešajući, nego ako bi neko gde i sreo koga, sklanjao bi se i izbegavao ga, ne trpeći ni da se približi jedan drugom? A kada bi se vratili u manastir, niko, kako kaže, nikada nije pitao drugoga šta je video ili šta je uradio u pustinji, nego su svi živeli kao kakvi stranci i pridošlice i tuđini, tako se vladajući. To, kako mislim, nisu radili ni zbog čega drugog, osim da bi u punoći i strogo držali zapovest da ne izuste praznu reč. Ako su, dakle, oni proveli tolike godine i tolike dane bez ikakvih međusobnih razgovora, šta će snaći nas koji se ne čuvamo ni ovih nekoliko dana od susreta i praznoslovlja? A zašto pominjem dane, kadne možemo da se uzdržimo ni na sat? I šta ćemo uraditi, braćo mojadobra, ako se iznenada, dok se mi nalazimo u takvom stanju, pojavi sudijasvih i Bog, Koji će od nas tražiti odgovor za svaku praznu reč u dan suda?A kako ćemo i druge strasti sputati, ako nam je jezik neuzdržan? Jer koja strast je, reci mi, lakša od te strasti? Plot, koja ima prirodnu želju i sklonost ka raspaljivanju, podiže se protiv duha i silno ratuje sa dušom, a stomak bi da se nasićuje jelima, jer je za to i nastao. Ako,dakle, ne sputamo naviku jezika, što nam je lako učiniti, kako ćemo ikada uspeti da svladamo teške i velike strasti koje crpe veliku silu iz naše prirode i, da tako kažem, iz same želje i zadovoljstva?
11. Dakle, počnimo od danas, braćo, i iz sve snage pohitajmo, da bismo,kao kakvi zlatokrili orlovi, lagani dostigli Pashu Gospodnju, gde je kao naš preteča ušao[13] Hristos Bog naš, odbacivši od nas sve strasti koje nas tiranišu. Postavimo, ako je ugodno, sami mi zajedničkom odlukom između sebe zakon da ako se, izuzev subote i nedelje, nađu dvojica koji su se predali besposličenju i nekorisnom druženju, da im se u taj dan u vreme obeda ne da ništa drugo do suvog hleba sa solju i hladnom vodom, a i to da pojedu stojeći u dnu trpeze. I imajući to kao nenarušivi zakon, čuvajte se da ne date povod ukorima za praznoslovlje i šale. Tako ćete ugoditi Bogu radi Koga postavljate vrata na usne svoje i stražu kraj usta svojih[14], a silno ćete utešiti i mene nedostojnog oca svoga, ispunivši radošću moju smirenu dušu, a i svojim dušama ćete nemalo koristiti, poučavajući sebe same dobrom obrascu i čudesnom običaju radi Božije ljubavi. Zatim će vas sa pravom proslaviti i zadiviti vam se svi ljudi, a kroz vas će biti proslavljen i Bog, jer ćete se pokazati kao oni koji u ovom naraštaju podražavaju žitija svetih, što ne mislim da se danas može lako sresti na mestima gde se sada nalazimo i koja vidimo, niti među monasima o kojima čujemo, kao ni u njihovim manastirima.
12. Zato molim vašu ljubav, oci moji sveti i sluge Božije, nemojte prečuti reči mene nedostojnog oca svoga i neka se moje reči ne pokažu pred vama kao besmislica. Jer, iako sam slab i pun nebrojenih greha, vidite i dobro ispitajte da vam nisam savetovao ništa mimo Božijih zapovesti i Božanskih Pisama. Postavite, dakle, dobar početak, a dajte i meni malo volje kako bih, osnaživši se vašim molitvama, podigao glavu, protrljao oči i omio ih, pa se probudio iz velikog sna nemara i da bih za dobra koja činite ubogom sluzi svome, makar i nedostojno, ali koliko mogu, uzvratio vašoj ljubavi dobrim rečima koje će Božija blagodat dati mojim nečistim ustima. Da, braćo moja, molim vas, ne prezrite moje moljenje, nego kao što ste mi polumrtvom i sasvim bezglasnom dali da govorim pred vašom čestitošću, tako mi darujte i svoju volju, kako biste u njenom odsecanju proživeli život mučenika i pobedonosaca Hristovih, a ja ću od danas još spremnije polagati za vas svoju dušu i telo na dobrovoljnu smrt, za šta se molim da mi postane poputnina kada pođem u tamošnji život u Hristu Isusu Gospodu našem, Kojem priliči slava i sila sa Ocem i Svetim Duhom sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Rim. 12,3
  2. Prič. 6, 5
  3. Jk. 3,17
  4. Ps 48,13-21
  5. 1 Kop. 8, 8
  6. Mt. 6, 25
  7. Mt. 6, 33
  8. Mt. 6, 26
  9. Mt. 10, 31
  10. Mt. 5,6
  11. Ps. 39, 1
  12. 1Pt. 2,12
  13. Jevr. 6,20
  14. Ps. 140,3.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *