SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA JEDANAESTA.
O POSTU. I O TOME DA KORIST OD POSTA NE TREBA DA SA REVNOŠĆU ČUVAMO I PRIHVATIMO SAMO U PRVOJ NEDELJI POSTA, NEGO JE NEOPHODNO DA REVNOSNI POKAŽU JEDNAKO I ISTO STARANJE TOKOM SVIH NEDELJA POSTA.
 
1. Braćo i oci, ovo što ću vam sada reći trebalo je da vašoj ljubavi kažem prethodne nedelje. Ali pošto sam znao da čitavo hrišćansko pleme, odnosno i monasi i mirjani i svaki od nas vernih, u svetoj i prvoj sedmici posta revnosno i spremno dočekuje dobro posta i da svako na svoj vrat svojevoljno postavlja njegov jaram, te da nema nikoga, ni među onima koji su sasvim digli ruke od svoga spasenja i žive bez straha Božijeg i prenebregavajući Boga, a da tokom te nedelje odbacuje zakon posta i ne uzdržava se i sam sa ostalima, koliko je u njegovoj moći, danas ću vam reći nešto malo i kratko o tome, jer sada je prilika.
2. Budući da, kako je rečeno, svi marljivo provode prethodnu prvu sedmicu posta, kada ona prođe i dođe subota, kada i Božija Crkva po predanju slavi praznik svetoga velikomučenika Teodora ili, bolje reći, čudesno spasenje koje se od Boga dogodilo kroz njega najvernijem Njegovom narodu,i dok u nedelju svi činimo spomen na pravoslavnu veru i pojemo svom svedobrom Bogu blagodarne himne, a lukavi koji uvek zavidi dobrom ulazi krišom u svakog od vernih i, nevidljivo ga sputavši nemarom i lenjošću,nagovara ga da sa prezirom odbaci od sebe spasonosni jaram posta i da se vrati pređašnjoj navici, zbog toga danas podsećam i molim vašu ljubav,a ujedno i vaše očinstvo, da nipošto ne posluša neprijatelja, niti da podlegne zloj navici nezasitog stomakougađanja, niti da se vrati pređašnjem i starom ispunjavanju lukavih želja, nego da pokažemo poštovanje i prema ovoj drugoj nedelji posta kao i prvoj, a zatim i svim ostalim.
3. Da, oci i braćo moja, tako postupajući učinimo sebi dobro i nemojmo dopustiti da sada izgubimo ono što smo tada sabrali, nego radije porevnujmo da svemu tome dodamo još dobra i da ga uvećamo, a isto tako nemojmo poželeti ni da ono što smo prethodno dobro izgradili sada zlo rastočimo. Neka se svako od vas seti koristi od posta i dara Božijeg u kom je uživao ovih dana, i neka ubuduće postane spremniji. Jer lekar naših duša ume da kod nekoga sputa raspaljivanja i pokrete ploti, drugome kroti gnev, trećem odgoni san, četvrtom izaziva usrdnost, petom čisti um i čini ra slobodnim od lukavih pomisli, šestom kroti neukrotivi jezik i strahom Božijim upravlja njime kao nekakvom uzdom, uopšte mu ne dopuštajući da izgovara prazne i rđave reči, a površnog nevidljivo štiti i zaustavlja mu oči, ne dopuštajući im da radoznalo blude na sve strane, nego svakoga navodi da gleda sebe samoga i uči ga da se seća sopstvenih grehova i nedostataka. Post postepeno raspršuje umni mrak i istanjuje i odgoni pokrov koji leži na duši greha, kao sunce maglu. Post čini da u sebi umno vidimo duhovno nebo u kom ne sviće, nego svagda sija nezalazno sunce, Hristos Bog naš. Post udružen sa bdenjem ulazi u srce i umekšava njegovu tvrdoću, pa čini da iz bivšega pijanca poteku izvori skrušenosti. Molim vas, braćo, da se svako od nas potrudi da se to i nama dogodi, jer tada ćemo lako, uz Božiju pomoć, preći čitavo more strasti i, prošavši kroz talase iskušenja onoga ko nas gorko tiraniše, pristati u luku bestrašća.
4. A to se, braćo moja, ne može dogoditi za jedan dan, niti za jednu sedmicu, nego je potrebno mnogo i vremena i truda i napora, srazmerno svačijoj spremnosti i proizvoljenju, a uz to i po meri vere i prezira prema vidljivim i mislenim stvarima, i ne samo to, nego se to, darom Božijim i blagodaću, brže ili sporije dostiže srazmerno usrdnosti u neprekidnom pokajanju i neprestanom delanju u skrivenoj kleti duše, a bez posta niko nikada ni od toga, niti od drugih vrlina, ništa nije uspeo da dostigne. Jer post je početak i osnov svakog duhovnog delanja. Dakle, sve što sagradiš na tom temelju ne može da padne i sruši se, jer je izgrađeno na čvrstoj steni. A ako ukloniš taj temelj i umesto njega postaviš sitost stomaka i neumesne želje, sve to kao pesak ponesu lukave pomisli i reka strasti, pa se ruši čitava građevina vrlina. Dakle, da se to ne bi i nama dogodilo, stanimo radosno na čvrsti temelj posta, stanimo, braćo moja, dobro, stanimo dobrovoljno. Jer onaj ko se mimo volje prisiljava da se uspne na stenu posta, svakako će pasti otuda, povučen željom prema tajnojedenju, a, jedući, on neosetno postaje i hrana lukavoga. Jer to je božanski zakon, i one koji se usuđuju da ga krše, đavo poput krvnika preuzima i kažnjava, premda ne i odmah, niti istoga časa, pošto je Bog dugotrpeljiv prema nama i očekuje naše pokajanje, ali mi u svakom slučaju nećemo izbeći iz njegovih ruku bilo ovde, bilo u budućem životu, ako nepokajano istrajavamo u grehu, nego ćemo, tako postupajući, sa njim i od njega primiti osudu i pravednim sudom Božijim bićemo zajedno sa njim osuđeni na besmrtnu kaznu. Ako i umaknemo pažnji svojih nastojatelja, mi se ne možemo sakriti od Vladike i Boga svih nastojatelja.
5. Čuvajmo se onda, braćo, ne samo tajnojedenja, nego i nasićivanja jelima predloženim na trpezi. Da, molim vas i ne prestajem da molim,setite se protekle svete sedmice. Setite se, kako rekoh, koristi od posta i bdenja, molitve i psalmopojanja, ali i žalostivosti, pobožnosti i ćutljivosti. Manastir mi je tada izgledao kao da u njemu obitavaju neljudi, nego sami angeli, jer nisam čuo nijednu živu reč osim slavoslovljakoje smo uznosili Bogu, što i angeli čine. A verujem da su, kao što ste vi obavljali angeosko delo, isto tako i angeli nevidljivo sa vama obitavali i pojali. Zato nemojte poželeti da se mnogoslovljem i praznoslovljem odvojite od opštenja sa njima i nemojte ih neumesnim rečima ili neumerenom vikom navesti da pobegnu od vas, a demonima dopustiti da vam se približe, kao ranije, nego neka svako pazi na sebe samoga i neka brižljivo obavlja svoje rukodelje i poslušanje, kao onaj ko služi Bogu a ne ljudima. Jer zapisano je: Proklet je svako ko čini dela Gospodnja nemarno[1].
6. Nemojte, braćo, prestajati da jedni druge podstičete na slušanje onoga što se čita na božanskim sabranjima. Jer kao što za čulnom trpezom podstičemo bližnje i nudimo im da jedu, a one koje volimo više od drugih čak i salećemo da jedu, tako smo, i za ovom trpezom sa duševnom hranom, dužni da pazimo na bližnjeg i da ga podstičemo, kako ne bismo bili osuđeni kao oni koji ne vole jedni druge i da ne izgubimo ime učenika Hristovih. Jer kaže: Po tome će poznati svi da ste Moji učenici, ako ljubite jedni druge[2]. I ko za čulnom trpezom ne sili svoga prijatelja da jede često mu mnogo koristi, a ko to čini za duhovnom trpezom, a pritom mislim na slušanje božanskih reči, onima koji se nađu u njegovoj blizini nanosi nemalu štetu. Jer nasićivanje telesnim jelima neretko naudi i naškodi i duši i telu, dok ono što ovde svetitelji govore i um prosvetljuje, i dušu osvećuje, a kroz nju svakako i samom telu predaje osvećenje, čineći ga zdravijim i krepkijim.
7. Zato neka svako pazi na čitanje. Jer reči svetitelja reči su Božije, a ne ljudske. Neka ih metne u srce svoje i dobro ih čuva, jer su reči Božije reči života i ko ih u sebi ima i čuva imaće život večni. Naime,kada biste seli za raskošnu trpezu niko od vas nikada ne bi pokazao nemar, niti bi zadremao i ne samo da bi uzeo koliko mu treba, nego bi se postarao da uzme hrane i za sutrašnji dan ili da je razda prijateljima ili sirotinji. A tamo gde ce nude reči života, koje one što se njima hrane čine besmrtnim, reci mi zar je ikome moguće da spava i da bude nemaran ili da drema i hrče, kao živi mrtvac? O, propasti! O, neosetljivosti i lenjosti! Ko sedi za trpezom, a neće da uzme od onoga što se pred njim nalazi, jasno je da nema prirodno zdravlje. Tako i onaj ko sluša božansko čitanje, a ne uživa dušom sa neizrecivim zadovoljstvom u neveštastvenim i božanskim rečima, ne ispunjavajući misleno njihovom sladošću sva čula, slab je verom i nije ni okusio duhovne darove, jer umire od gladi i žeđi, premda je okružen blagom. Jer kao što mrtvac ne oseća kada ga omivaju vodom, tako ni on ne oseća kada ga zaliju struje žive i božanske reči.
8. Dakle, svi vi koji u sebi imate reč života, koji ste pohitali da se nahranite ovim hlebom, koji niste postali mrtvi nego od mrtvih živi, okusivši istinski život i stekavši samilost prema bližnjima, primivši je od samilosnog Boga, ne prestajte da podstičete i molite i savetujete bližnjega, ako je moguće, i sve, nego se postarajte da ih kao sopstvene udove, a tačnije kao udove Hristove i sinove Božije, karate, kažnjavate i razobličavate, ne da biste ih ražalostili, nego da biste ih oslobodili od otačkog gneva i negodovanja, i ne da biste im naudili, nego da biste im doneli veliku korist, navodeći ih da ispunjavaju volju svoga Boga i oca. Ako tako činite i ako svako od vas na taj način svoga brata podstiče na ljubav i dobra dela, ubrzo ćemo svi mi uzići na visinu vrlina i pokazati se kao oni koji ispunjavaju zapovesti Božije, te ćemo svi zajedno dostići Carstvo Nebesko u samom Hristu Bogu našem, Kojem priliči svaka slava u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jer. 31,10
  2. Jn. 13,34-35

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *