SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
KATIHETSKE BESEDE (BESEDE O VERI)
 
BESEDA OSMA.
O SAVRŠENOJ LJUBAVI I O TOME KOJE JE NJENO DEJSTVO. I O TOME DA, AKO SE JOŠ OVDE NE POTRUDIMO DA POSTANEMO PRIČASNICI DUHA, NE MOŽEMO DA BUDEMO NI VERNI, NI HRIŠĆANI, ALI NI DA POSTANEMO SINOVI I DECA BOŽIJA
 
1. Braćo i oci, ako je onaj ko izigrava vrlinu kako bi mnoge obmanuo i pogubio, zapravo jadan i pred Bogom i ljudima osuđen i gnusan, jasno je da je onaj ko se, premda bestrastan, radi spasenja i na korist mnogih poput drevnih otaca pravi da je ostrašćen, hvaljen i blažen. Naime, kao što se đavo, zaklanjajući se iza zmije i pod izgovorom saveta, naizgled dobrog i korisnog, a zapravo smrtonosnog i takvog da čoveka lišava i Boga i svih rajskih plodova, pokazao kao bogoborac i čovekoubica, tako i onaj ko, pod prividom zla, izgovara naizgled zle reči, kako bi saznao ono što đavo čini kroz one koji glume vrlinu i pobožnost, i one koji čine zlo vratio pokajanju i spasenju i osvestio ih, očito je istinski Hristov podražavalac, saradnik Božiji i spasitelj ljudi. A to delo pripada samo onima čije je čulo neosetljivo za ovaj vazduh i svet i za čulne stvari, čiji razum nije pristrastan prema vidljivim stvarima, nego je istupio iz poniženog tela[1] – dakle, to je delo onih koji su ravni angelima, koji su se savršeno sjedinili sa Bogom i koji su u sebi svecelo stekli čitavoga Hrista i delom i opitom, i osećanjem i znanjem i sazrcanjem.
2. Dakle, loše je prisluškivati ili krišom gledati šta bližnji govori ili čini, ali samo ako se to čini zato da bi se brat ukorio, ili izgrdio, ili uvredio, ili da bi se javno osramotio u pogodno vreme zbog onoga što smo videli ili čuli. A ako se to čini da bi se sastradalno i mudro i razumno ispravile greške bližnjeg i da bismo se svom dušom za njega sa suzama pomolili, to nije zlo. Naime, ja sam video čoveka koji pribegava mnogim smicalicama i sredstvima, kako mu ne bi promaklo ništa od onoga što čine ili govore oni koji žive sa njim. A on to nije radio da bi naškodio, daleko bilo, nego da bi jednoga rečju, drugoga darovima, a trećega pod nekim drugim izgovorom udaljio od vražijih dela i pomisli. I video sam ga gde nekada plače zbog jednog, drugi put tuguje zbog drugoga, treći put se bije i po licu i u prsa radi trećega, primajući na sebe lik onoga ko je sagrešio rečju ili delom i smatrajući sebe onim koji je učinio zlo, ispovedajući se i pripadajući Bogu u silnom plaču. A video sam i drugoga brata, koji se toliko radovao zbog tuđih uspeha i podviga, odobravajući njihov napredak, da se činilo kao da će pre on nego oni primiti platu za vrline i stradanja. A, sa druge strane, toliko se žalostio i uzdisao zbog onih koji padaju rečju ili delom i istrajavaju u zlu, da je izgledalo kao da će se zaista samo od njega tražiti odgovor za njih i da će biti predat paklu. Video sam još i takvog koji je pokazivao toliku revnost i žudnju za spasenjem svoje braće, da je često sa suzama iz sve duše toplo molio čovekoljubivoga Boga ili da se i oni spasu, ili da on bude zajedno sa njima osuđen, jer uopšte nije želeo, ugledajući se nastrojenjem na Boga i Mojseja, da se spase samo on. Jer, spojivši se duhovno sa njima svetom ljubavlju u Svetom Duhu, on nije želeo ni da uđe u samo Carstvo Nebesko, a da se odvoji od njih. O, svete sveze, o, neizrecive sile,o, neboumne duše – a još je bolje reći duše bogonosne koja se silno usavršila u ljubavi i prema Bogu, i prema bližnjem!
3. Onaj, dakle, ko još nije dostigao takvu ljubav i ko niti je ugledao njen nagoveštaj u svojoj duši, niti je uopšte osetio njeno prisustvo, još se poput krtice krije u zemlji i među zemnim stvarima ili, još tačnije,pod zemljom, jer je i sam slep kao ona i samo sluhom čuje one koji govorena zemlji. Strašna je to nesreća, jer mi koji smo se rodili od Boga i obesmrtili se, postavši zajedničari nebeskog priziva i naslednici Božiji i sanaslednici Hristovi, još nismo poznali tolika dobra, nego kao štose, da tako kažem, gvožđe neosetljivo ubacuje u oganj ili kao što se bezdušna koža neosetljivo boji crvenom bojom, tako se i mi nalazimo posred tolikih dobara Božijih, a priznajemo da u sebi ništa ne osećamo i ponosimo se kao da smo već spaseni i pribrojeni svetima, praveći se i izigravajući i glumeći svetost, kao da, nesrećnici, živimo na sceni ili pozornici, upodobljavajući se lakrdijašima i bludnicama koje nemaju prirodnu lepotu, pa nerazumno misle da se ulepšavaju mackanjem i veštačkim bojama. Ali to nije svojstveno svetima koji su se rodili sa visine.
4. Treba da znate da kao što mladenac, kada izađe iz majčine utrobe,nesvesno oseća ovaj vazduh i istoga časa sam od sebe počinje da plače i rida, tako se i onaj ko se rodio sa visine i ko je iz ovoga sveta izašao kao iz mračne utrobe i ušao u umnu i nebesku svetlost i na neki način na kratko zavirio u nju, odmah ispunjuje neizrecivom radošću i proliva suze bez bola, shvatajući, razume se, otkuda se izbavio i u koju svetlost se udostojio da uđe. I to je uslov da bi neko uopšte bio ubrojan u hrišćane. A oni koji još nisu spoznali i videli to dobro, niti su ga zatražili sa velikom upornošću, u plaču i suzama, kako bi ga, takvim delima očišćeni, dostigli i, savršeno se sa njim sjedinivši, imali zajednicu sa njim, kako će se, reci mi, uopšte nazvati hrišćanima? Jer oni nisu onakvi kakvi treba da budu. Naime, ako je ono što se rodilo od ploti plota ono što se rodilo od Duha duh, kako će onda onaj ko je telesno rođen i postao čovek, a da nikada nije razumeo niti poverovao niti se potrudio da se, kako je dužan, rodi duhovno, postati duhovan i pribrojati se duhovnim muževima, osim ako se krišom, kao onaj ko je odeven u prljave haljine, ne umeša među svetlonosne svetitelje i zajedno sa njima sedne za carsku trpezu, a zatim bude izbačen svezanih ruku i nogu jer nije sin svetlosti,nego sin ploti i krvi, i bude poslan u večni oganj, pripremljen đavolu i angelima njegovim? Onaj ko je primio vlast da postane sin Božiji i naslednik Carstva Nebeskog i večnih dobara, ko je na razne načine naučio koja je dela i zapovesti dužan da čini da bi bio uzveden u tu čast i slavu,ali ko je sve to prezro i, radije poželevši zemne i propadljive stvari,izabrao svinjski život i smatra privremenu slavu boljom od večne slave,kako neće sa pravom biti odvojen od svih vernih i osuđen sa nevernima i sa samim đavolom?
5. Zato molim sve vas, braćo i oci, potrudite se dok je vreme i dok smo živi, borite se da postanete sinovi Božiji, da biste bili deca svetlosti (jer to nam daje rođenje sa visine), omrznite svet i ono što je u svetu, omrznite plot i strasti koje se od nje rađaju, omrznite svaku zlu želju i pohlepu makar i prema najmanjem predmetu i stvari. A to ćemo moći da učinimo ako shvatimo veličinu slave i radosti i veselja koje imamo da nasledimo. Jer šta je, reci mi, veće na nebu ili na zemlji od toga da neko postane sin Božiji i Njegov naslednik i sanaslednik Hristov? Zaista ništa! Hego time što prednost dajemo zemnim i opipljivim stvarima i što ne tražimo dobra koja su pripremljena na nebesima, niti smo im čežnjom privezani, mi onima koji gledaju pružamo jasan dokaz da smo, pre svega, savladani bolešću neverja, kao što je napisano: Kako možete da verujete kad primate slavu od ljudi, a slavu koja je od jedinoga Boga ne tražite?[2], a zatim i da, postavši robovi strasti i priljubivši se zemlji i onome što je na njoj, uopšte ne želimo da podignemo glave ka nebesima i Bogu, nego, odbacujući u bezumlju duševnom Božije zapovesti, otpadamo od bogousinovljenosti.
6. Jer šta je nerazumnije, reci mi, od onoga ko ne sluša Boga i ne trudi se da dostigne bogousinovljenost? Onaj ko veruje da Bog postoji o Njemu misli uzvišeno. On, naime, zna da je On jedini Vladika i Sazdatelj i Gospod svega i da je besmrtan, večan, nepojaman, neizraziv i nepropadljiv i da Njegovom Carstvu neće biti kraja. I ko zna takvoga Boga kako da ne čezne za Njim? Kako da se ne potrudi da i samu dušu svoju preda smrti iz ljubavi prema Njemu, da bi se udostojio da postane, da ne kažem Njegov sin i naslednik, ali makar jedan od Njegovih istinskih slugu koji stoje u Njegovoj blizini? I ako svako ko se podvizava i u punoti čuva sve zapovesti Božije, pošto se rodi sa visine postaje čedo Božije i sin Božiji, i svi ga znaju kao istinski vernog i hrišćanina, a mi prenebregavamo Božije zapovesti i ukidamo Njegove zakone, za šta će nas On kazniti kada ponovo dođe sa slavom i strašnom silom, mi time sebe same delima u veri pokazujemo nevernim, a u neverju samo na rečima vernim. Ne varajte se, ništa nam bez dela neće koristiti sama vera. Jer ona je mrtva, a mrtvi ne postaju zajedničari života, osim ako ga prethodno ne zatraže delanjem zapovesti. Njihovim delanjem u nama kao kakav mnogostruki plod izrastaju ljubav, milosrđe, sastradavanje sa bližnjim, krotost, smirenje, trpljenje iskušenja, neporočnost i čistota srca, kojom se udostojavamo da gledamo Boga i u kojoj biva javljanje i osijanje Svetoga Duha što nas rađa sa visine, čini nas sinovima Božijim, oblači nas u Hrista, pali svetiljku, objavljuje decom svetlosti, oslobađa duše od tame i već ovde nas osetno čini zajedničarima večnoga života.
7. Nemojmo, dakle, da, uzdavši se samo u neka delanja i vrline, a pri tom mislim na postove, i bdenja, i spavanje na zemlji i na svakojaka druga zlopaćenja, prezremo ovo delanje zapovesti Gospodnjih, kao da se možemo spasiti jednim, a bez toga drugog. Jer to je nemoguće, nemoguće! I neka te u to uvere pet ludih devojaka i oni koji su u ime Hristovo učinili mnoga znamenja i čuda, ali koji su zato što u sebi nisu imali ljubav i blagodat Svesvetoga Duha od Gospoda čuli reči: Idite od Mene vi koji činite bezakonje[3], jer ne poznajem vas otkuda ste[4]. I ne samo oni, nego uz njih i mnogi drugi koji su, doduše, kršteni od svetih apostola i svetitelja koji su došli posle njih, ali nisu se udostojili blagodati Svetoga Duha zbog preterane zlobe, niti su pokazali život dostojan prizvanja kojim su prizvani, niti su postali deca Božija, nego su ostali plot i krv i nikada nisu poverovali da postoji Duh, niti su Ga zatražili ili se ponadali da će Ga primiti. Zbog toga takvi nikada neće moći da pobede plotske želje i duševne strasti, niti će pokazati ikakvu posebnu vrlinu, jer Gospod kaže: Bez Mene ne možete činiti ništa[5].
8. Ali molim vas, oci i braćo, postarajmo se iz sve snage da se još ovde udostojimo da se priopštimo daru Svetoga Duha, kako bismo dostigli i sadašnja i buduća dobra, blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našega Isusa Hrista, Kojem dolikuje slava u vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Flp. 3,21
  2. Jn. 5, 44
  3. Mt. 7,23
  4. Lk. 13, 25-27
  5. Jn. 15,5

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *