SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 1. u Nedelju 12. po Pedesetnici[1]
1964. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Šta je ovaj svet, braćo, ako ne strašna gorka vest? Smrt oko nas … Kako ovaj svet može biti Blaga vest za nas, kako može život na ovome svetu biti Evanđelje? Gle, Gospod došao u ovaj svet i objavio da se Njegovo učenje zove Evanđelje – Blaga vest. Gospode, danas je Tvoje Evanđelje stavljeno na strašnu i najstrašniju probu. Danas je postavljeno najteže pitanje koje čovek može postaviti čoveku u ovome svetu, i Nebu i Bogu: Šta će učiniti da dobije Život Večni? To pita danas, Tebe Gospode, mladić koji ti pristupa klanjajući se i moleći Te, govoreći: „Učitelju dobri, šta mi treba činiti da dobijem Život Večni?“[2] Najveće i najteže pitanje koje usta čovekova mogu postaviti svima svetovima. Da li će Gospod odgovoriti na ovo pitanje?
Gle, kako On skoro osorno veli mladiću: „Šta me zoveš dobrim, niko nije dobar osim Jednoga Boga“[3]. Ovaj mladić pristupi Isusu kao Učitelju dobrom. Ja ti ne mogu dati odgovor na to najteže i najnužnije pitanje: da ti dam Život Večni. Kako, ako ga ja nemam? Koji je to Učitelj dobri u ovome svetu, učitelj koji se zove čovek, ma koji čovek, ma koji mudrac, ma kako veliki i slavan, koji ti može dati Život Večni, a ti meni pristupaš kao Dobrom učitelju? Na to pitanje, dragi mladiću, može odgovoriti samo Bog. Jer samo Bog može dati Život Večni svetu u kome caruje smrt i vlada smrt. Koji je čovek jači od smrti u svetu? Da li Mojsije, da li Ilija slavni, da li Preteča preslavni? Sve smrt odnosi i kosi, a ti od mene kao Učitelja tražiš da ti dam Život Večni. Ne, kao čovek, kao učitelj – ja to ne mogu. Kao Bog to mogu.
„Ti znaš zapovesti, drži ih i bićeš živ“ – veli Spasitelj, i ne obećava mu Večni Život. Ne ukradi, ne čini preljube, poštuj roditelje, ljubi bližnjeg svog kao sebe samog“. „Sve sam to sačuvao od mladosti svoje“ – reče mladić[4]. Ispunio sam ja taj zavet, ali gle, mnogo je smrti u meni, mnogo je smrti oko mene, grob do groba, leš do leša. Šta da radim ja, a meni se hoće da ne umrem, Učitelju blagi, da dobijem Život Večni. Čuvši takvu želju mladićevu, Spasitelj reče: „Ako hoćeš savršen da budeš idi i prodaj sve što imaš, pa hajde za mnom“[5]. Hajde za Mnom, hajde za Mnom! Znaš gde ću te odvesti: u Nebo, u Carstvo Nebesko, u Život Večni! Mladiću, na tebe je red, odgovaraj sada. A on postade vrlo žalostan – veli se u Svetom Evanđelju, okrete se i ode. Tužno pogleda Spasitelj, i reče: Kako je teško zadobiti Carstvo Nebesko. Spasitelj dodaje strašne čudne reči: „Lakše je kamili proći kroz iglene uše negoli bogatašu ući u Carstvo Nebesko“[6]. Uplaši se mladić od toga. Ko se onda može spasti, Gospode, ko? – (pitaju učenici).
Gospod Hristos je došao u ovaj svet kao Bog, došao je da nam da Život Večni, da pobedi smrt. To On čini veliki dar nama ljudima. A šta od nas traži za to, šta mi treba da damo Njemu da bismo dobili Život Večni? Šta? Samo veru u Njega i ljubav prema Njemu, da On bude za nas ono što je najvažnije u svetu[7], da On bude za nas ono što On jeste – Jedini Istiniti Bog, Istiniti Bog Koji ima Život Večni. Napisano je u Svetom Evanđelju: Isus Hristos je Istiniti BOG i On je Život Večni![8] Ko ima Njega – ima Život Večni! Ko Njega nema – nema život. Mrtav si bez Hrista, sav si smrt; bez Hrista sve su smrti u tebi; bez Hrista sav je pakao u tebi! Jer, šta je smrt? Smrt je carica pakla, carica grehova, a gresi kuda vode? U smrt, u carstvo smrti, u pakao.
Da, od nas se traži vera u Gospoda Hrista kao Jedinog Istinitog Boga. On nam daje ono što nam niko ne može dati u svima svetovima, i zato traži od nas da Njega pretpostavimo svemu u svetu. Ništa od Njega ne sme nam biti bliže i preče. Evo, mladić je pretpostavio bogatstvo Hristu, i izgubio Život Večni. Drugi čovek pretpostaviće nauku Gospodu Hristu, ali i Njemu će Spasitelj reći: „Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego naučniku ući u Carstvo Nebesko“. Ili će neko pretpostaviti Gospodu Hristu imanje, porodicu, vlast, umetnost, zanat, školu, svejedno. Pretpostavljati Hristu ma koga ili ma šta u ovome svetu, osudio si sebe na večnu smrt! Nema ti Večnoga Života! I na tebe se odnose reči: Lakše je kamili proći kroz iglene uši, negoli tebi ući u Carstvo Nebesko.
Reči Spasiteljeve, čudne i strašne, zbunile su i uplašile učenike Njegove, Svete Apostole. I Petar mu onda reče: „Gospode, ko se može spasiti?“ – , Ljudima je ovo nemoguće, a Boguje sve moguće“[9] – odgovori Spasitelj. Pa eto – veli Petar – mi smo ove ostavili da za Tobom idemo, mi smo ispunili zapovest Tvoju. Ti veliš: „Ostavi sve i hajde za Mnom“. Mi idemo za Tobom. Šta će biti s nama, kuda nas Ti vodiš? Spasitelj reče: „Zaista vam kažem, kada Sin Čovečiji bude seo da sudi svima narodima na dan Strašnoga suda, i vi ćete sesti na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest koljena Izrailjevih'[10]. Eto šta vas očekuje. A gle, oni sada s Njim idu, za Isusom iz Nazareta, za drvodeljom, oni, prosti ribari galilejski. Ta oni su dobili odgovor na pitanje mladićevo, njih je duša njihova povukla za Gospodom, oni to znali nisu, povukla ih je za Njim, zato što je duša njihova htela pobedu nad smrću, htela Večni Život, Večnu Istinu i Večnu Pravdu. Zato su prosti skromni ribari galilejski, ostavili porodice i svoje lađice i svoje mreže i pošli za Isusom. Kuda? U Carstvo Nebesko. I dodaje Spasitelj utehu za sve nas, za sve hrišćane do Strašnoga Suda, produžio je reč koju je počeo govoriti Svojim učenicima: „I svaki koji ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili majku, ili žene, ili decu, ili zemlju, imena moga radi, dobiće Život Večni“[11]. Eto odgovara! Eto, svaki može dobiti Život Večni. Na koji način? Treba Gospoda Hrista da stavi na prvo mesto u svome srcu, na prvo mesto u svome umu, na prvo mesto u svome životu, da Njemu služi, da sav život na zemlji Njemu bude posvećen, bogosluženje Hristu, Jedinom Istinitom Bogu i Gospodu. Onda već imaš Večni Život. Zato je Spasitelj toliko puta govorio ljudima: „Ko veruje u Mene ima Život Večni“[12], ima ga još ovde na zemlji, tu počinje Život Večni. Kako Gospode? Ispunjujte moje Evanđelje, zapovesti moje Božanske, i eto Život Večni se uselio u vas, i svaka smrt beži iz vas. Spasitelj je došao u ovaj svet da niko ne pogine, nego da ima Život Večni[13] – to je Njegova reč. Da niko ne pogine nego da dobije Život Večni. „Zaista vam kažem: koji veruje u Mene, sluša reči moje, neće umreti vavek“[14]. Tako je Spasitelj odgovorio na najnužnije pitanje koje muči duh čoveka u ovome svetu: kako da dobije Život Večni?
To je Gospod Hristos, Jedini Istiniti Bog. I mi, mi dobijamo Život Večni ispunjujući zapovesti Gospoda Hrista. Život Večni dobijamo sjedinjujući se duhovno i blagodatno sa Gospodom Hristom. On jeste Večni Život. Mi koji idemo za Njim, mi ustvari idemo za Večnim Životom, i ulazimo u Večni Život, i mi imamo Večni Život još ovde na zemlji. Zato se mi hrišćani ne bojimo smrti. Gle, šta je pravi hrišćanin? Hrišćanin je ustvari čovek koji veruje u svoju besmrtnost i Život Večni. Veruje u Gospoda Hrista kao Pobeditelja smrti, veruje da je Gospod vaskrsenjem pobedio smrt i osigurao Život Večni svakome, svakome koji veruje u Njega. Hrišćanin? Hrišćanin je jedini besmrtnik u ovome svetu, jer je uvek sa Vaskrslim Gospodom Hristom, Vaskrslim Koji vaskrsnom silom pobeđuje sve što je smrtno. Ali sve te Božanske sile, i Sebe samog Istinitog Boga, Svoje Sveto Evanđelje, Život Večni, Gospod je ostavio nama ljudima na zemlji osnovavši Crkvu, i Crkvi dao Svete Tajne i svete vrline Svoje, da kroz njih i pomoću njih svi mi osiguravamo Život Večni.
Šta je to Krštenje? To je oblačenje u Gospoda Hrista, a to znači oblačenje u Večni Život[15]. Sveto Krštenje i jeste izgnanje iz čoveka svakoga greha, svakog đavola, svake smrti i svega smrtnoga. Ko to izgoni pri krštenju iz bića ljudskog i greh i smrt i đavola? Gospod Hristos, Istiniti Bog! Večni Život koji On daje kroz vaskrsenje biću ljudskom. Onda, Gospod ostavio Sveto Pričešće, nudi Sebe Gospod Hristos. Mi se pričešćujemo Njime, Jedinim Istinitim Bogom, Koji jeste Život Večni, primamo Život Večni. On jeste jedini Večna Istina, mi primamo Večnu Istinu kroz Njega, kroz Sveto Pričešće. On jeste Ljubav Večna, mi tu Ljubav primamo kroz Sveto Pričešće. On jeste Večno Dobro, mi to Večno Dobro primamo. Zato Hristovo učenje i Hristovo Evanđelje i jeste uistini Evanđelje za rod ljudski, Blaga vest.
Gle, za nas Srbe – šta je Gospod Hristos? Odgovoriće na to pitanje najbolji i najsavršeniji Srbi, Svetitelji Srpski koje i danas proslavljamo. Danas je Sveta Nedelja u kojoj se proslavljaju svi Srpski Svetitelji“, od prvog do poslednjeg; od Svetog kralja Vladimira pa kroz Svetog Savu slavnog i moćnog, Simeona Mirotočivog i svih Svetih i divnih potomaka njihovih, do poslednjih Svetitelja naših, Ispovednika, patrijarha Varnave i Svetitelja Nikolaja Episkopa Žičkog. Ko su ti ljudi među nama, šta su oni, šta nam oni kazuju? Oni nam daju Život Večni, oni daju besmrtnost srpskome čoveku i Srpskome rodu i srpskoj duši i srpskoj istoriji. Oni, oni su kao Sveti Apostoli ostavili sve, svaki od njih, pošli za Gospodom Hristom, stekli Carstvo Nebesko i rod Srpski poveli u Carstvo Nebesko. Setite se Kneževog zaveštanja i Kosovskog amaneta, Svetog velikog Kneza Lazara: Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko od sad i doveka. To je Evanđelje Srpsko, Evanđelje Kosovsko. Sa Svetim Knezom Srpski se narod opredelio za večno Nebesko Carstvo, za Večni Život. Neka propadne sve što je zemaljsko, sva zemaljska carstva, to nama ne treba – glavno je dušu spasti od greha, od smrti, od đavola i dobiti Život Večni. I za mene, i za tebe, i za svakog čoveka je da veruje u Jedinog Istinitog Boga, Gospoda Hrista, jer On daje Život Večni, On daje pobedu nad smrću, nad đavolom, nad nepravdom, nad zlom u ovom svetu. On jedini osigurava besmrtnost srpskoj duši, srpskom čoveku, kao uostalom i svakome čoveku na ovoj planeti Božjoj. Oni su svet prezreli, braćo, pa i naši Svetitelji Srpski ispunili tu osnovnu istinu evanđelsku: Gospoda Hrista pretpostavili svemu.
Hristos je najvažniji u ovome svetu, biće najvažnije u svima svetovima za svakog čoveka. Svetitelji Srpski kažu Srbinu, svakom Srbinu: Setite se Svetog Save, setite se toga kraljevića, setite se kako je on kao mladić evanđelski, sav zapanjen mučnim pitanjima i problemima, pitanjima duše i spasenja, pobegao iz kraljevskog dvora svoga oca, pobegao sa jednim monahom, pobegao u Svetu Goru da tamo traži i dobije Život Večni. I on se u Svetoj Gori odao naročito evanđelskim podvizima, velikom i teškom postu, neprekidnoj molitvi, stranstvovanju, gladovanju, bdenju. Hodao je svim raznolikim putevima samoodricanja. Hodao je za Gospodom Hristom, mladi Sava monah, a kasnije slavni Sveti Sava, nije hteo da čuje nizašta u ovome svetu osim za Gospoda Hrista. Roditelji su ostali na dvoru da kukaju i jadikuju. Šalje moćni otac čitave čete vojnika sa najpoverljivijim velmožama da sina vrati iz Svete Gore. On čak priziva u pomoć i solunskog eparha, solunskog gradonačelnika, sva se zemaljska sila diže da mladoga Rastka vrati sa puta večnosti. Ali on nadmudri sve pomagan Bogom, on se zamonaši i osta u Svetoj Gori…[16] i svoje kraljevićko odelo. Šta je bilo kasnije, znate. Tada je taj begunac sa prestola odveo svoje roditelje da i oni ostave ovaj svet. I moćni vladar Nemanja Stefan ostavio je presto i otišao u Svetu Goru svome sinu, i tamo primio monaški čin, primio ga u Srbiji, putovao u Svetu Goru i tamo monahovao zajedno sa svojim sinom, vršeći teške monaške podviga, a sin je zamenjivao oca u svim teškim podvizima. „Oče, ja ću za tebe da se molim, ja ću da plačem za grehe naše, za grehe svih naših ljudi, da Gospod oprosti, da pomiluje“.
I znate šta je dalje bilo: sve što je veliko u Srpskom narodu, to je od njih dvojice, od tih naših duhovnih roditelja, Svetoga Save i Svetog oca njegovog Simeona Mirotočivog. Sve što je besmrtno u nas, sve što je veliko, sve čime se današnji mi bedni Srbi hvalimo, to je od njih, to su njihove svete zadužbine, i duša srpskog čoveka i Srpskog naroda. To je vera u Gospoda Hrista, to je Večni Život koji su oni stekli verom u Gospoda Hrista; kako oni tako svi njihovi sveti potomci, tako i svi pravi Srbi.
Mi, slaveći danas njih, mi ustvari, preko njih i kroz njih slavimo jedinog Darodavca Večnoga Života – Gospoda Hrista, Onoga koji daje sve što je besmrtno i večno čoveku. Slavimo, slavimo Njega – Boga. Mnogi današnji potomci Svetoga Save hule, odriču Ga se, beže od Njega. Kuda bežite, za čim idete, za čim? Svaki čovek za kojim idete vodi u grob, vodi u smrt, u večnu smrt, što je najstrašnije: vodi u zagrljaj đavolu. …[17] da nam on osigurava Večni Život. Sve na ovome svetu, sve je ovo trnjak i zmijarnik, sve što odbacuje Gospoda Hrista. A mi Srbi, mi smo progledali kroz Svetitelje naše, progledali smo kroz njih i ugledali Večnu Istinu, Večnu Hristovu Pravdu, Večnu Hristovu Ljubav, Njega Jedinog Istinitog Boga. Zato danas mi …[18] Oni ne samo uče o Večnom Životu, nego nam i daju Večni Život, daju. Mogu i da obećavaju Večni Život, ali onaj koji jedini daje Večni Život – to je Gospod Hristos, a nama ga daje kroz naše divne Svetitelje.
Neka bi molitve Svetome Savi i svih mnogobrojnih Srba (Svetitelja), svih Mučenika srpskih što su se borili za Krst časni i Slobodu zlatnu, neka te molitve urazume i povedu sve današnje Srbe putem Hristovim, da za Njim idemo, jer samo idući za Njim mi osiguravamo sebi, svaki osigurava sebi Život Večni. Srb je Hristov, raduje se smrti, nema bolje vere od hrišćanske! To je pre sto pedeset godina pevao beogradskim ulicama slavni mladić, đakon Avakum, noseći kolac na koji su ga Turci nabili. Kada na tebe napadne iskušenje, kada se od tebe traži da se odrekneš Hrista, seti se Avakuma, seti se i vikni i klikni: „Srb je Hristov, raduje se smrti, nema bolje vere od hrišćanske!“ Idi sa Krstom svojim pred Gospodom Hristom i znaj, uvešće te u Carstvo Nebesko, kao što je uveo đakona Avakuma.
Neka Blagi Gospod i na nas današnje nesrećne i grešne, mnogogrešne Srbe pogleda, radi podviga i molitava naših slavnih Svetitelja, i neka spase svakoga od nas od svega smrtnoga, od svega grehovnoga, od svega demonskoga, i neka vodi u Carstvo Nebesko, koje neka i mi dobijemo radi molitava i podviga slavnih Svetitelja (Srpskih) koji su služili i večno služe Čudesnom Gospodu, Kome čast i slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Mateju 19,16-26
  2. Mt. 19,16
  3. Mt. 19,17
  4. Mt. 19,18-20
  5. Mt. 19,21
  6. Mt. 19,23-24
  7. Lk. 10,42
  8. 1 Jn. 5,20
  9. Mt. 19,27-28
  10. Mt. 19,29
  11. Mt. 19,29
  12. Jn. 5,24; 11,25-26
  13. Jn. 3,16
  14. Jn. 5,24
  15. Gal. 3,27
  16. To je poslednja nedelja u avgustu. – Prim. uredn
  17. Par reči nečujno na traci. – Prim. prepis.
  18. Isto

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *