САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
НЕДЕЉНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ II
 
Беседа 2. у Недељу 9. по Педесетници[1]
1974. године у манастиру Ћелије
 
Да, то је главна Благовест да су хришћани у овоме свету јачи од смрти, а то значи: јачи од греха, јачи од ђавола. То је главна Благовест коју је Господ Христос донео свету. Јер Он је сишао у овај свет, као што се каже у данашњем Еванђељу, да свему да Живот Вечни. Свему. Прво нама људима, а онда кроз нас људе целокупној твари Божјој.
Овај свет без Господа Христа, шта је? Лешинарница! Човек до човека, леш до леша – ако нема Вечнога Живота. Ко смо ми, шта смо ми? Црвље, змијарник, ништице. Не даје се живот човеку на земљи само зато да га прогута смрт. Не даје се живот човеку да он у животу иде из патње у патњу …[2] И шта? Гроб, змије, црви. Не, не! Господ није зато створио овај свет! Није створио човека зато! Створио га за Живот Вечни.
И ево, ми данас славимо Свете Оце Шест Васељенских Сабора, Светитеље Божије, који су ту истину пронели кроз цео свет, давали животе за њу, умирали, а данас чудеса чине. Јер та истина, да је Господ Христос даровао Живот Вечни свима нама, ево, и у нашој бедној Српској земљи потврђује се непрекидно. Како? Ето, нашом вером. После две хиљаде година, после свих гоњења и мука, и некадашњих и данашњих и сутрашњих, Црква Христова стоји и постоји, јер стојимо ми, заточници Вечнога Живота. Јер данас, данас имате сведоке, живе сведоке на Српској земљи, да је Господ Христос заиста васкрсао, заиста победио смрт. Ко сведочи? Сведоче свете мошти, света чудеса која се дешавају по Српској земљи, Свети Острог, Свети Василије и данас пише Свето Еванђеље по Српској земљи његовим безбројним чудесима која бивају из дана у дан. Откуда силе његовим мртвим костима? Не од њега, него од Васкрслог Господа Христа. Он преко њега чини чудеса. Откуда чудеса у манастиру Светог Прохора Пчињског, у Дечанима, у Студеници, у Жичи, свуда где су свете мошти угодника Божијих, откуда њима сила? Од Васкрслог Господа Христа.
У дивним црквеним песмама непрестано се понавља: Васкрсе Христос и дао нам је Живот Вечни! И ми хришћани живимо тиме, ми савлађујемо све што је смртно у овоме свету. Ми савлађујемо све смрти, јачи смо од њих, не бојимо се смрти, не бојимо се напада, не бојимо се гоњења. Шта је то? Комарци јуришају на сунце – то су непријатељи Христови. Христос Бог – Сунце чудесно и животворно! Бубице, комарци, инсекти, нападају на сунце: то су безбожници, то су христоборци, то су црквоборци, то су људи који неће Бога. Хоће себе! А шта хоће кроз себе? Леш, смрад. Шта је тело без душе? Леш. Шта је овај свет без Бога? Леш. Шта је род људски, три милијарде душа без вере у Бога. Леш, леш, леш. Нема радости у свету где нема Бога. Лаже себе човек који вели да је нашао смисао живота у овоме свету, ако не верује у Господа Христа, Јединог Истинитог Бога. Вечни Живот, чули сте данас из Светог Еванђеља, даје се нама кроз Господа Христа[3]. Он је зато дошао у овај свет. За Њега пише у Еванђељу: Он је Живот Вечни, Он је Истинити Бог и Живот Вечни[4]. Само као Истинити Бог даје Живот Вечни. Како? Питаш ти, пита сваки човек, како ја могу да добијем Живот Вечни? Прво, његовом Вечном Истином. Господ Христос све што је чинио, све што је донео, донео је Вечну Правду, Вечну Истину, Вечну Љубав, Вечну Доброту. Донео сав Небески свет, донео све Анђеле, да нам помажу у томе да држимо Правду Божију у овоме свету, и да живимо по Истини Божјој у овоме свету, да имамо Љубав у овоме свету, да имамо Добро у овоме свету.
И ми хришћани, живи смо сведоци тога што живимо у овом свету баш том Вечном Истином, баш том Вечном Правдом. Ради ње не бојимо се никога у овоме свету, готови смо умрети сто пута. Умирали су, и умиру данас хришћани, милиони хришћана умиру данас за Христа. Тамо где гоне Цркву Христову, непрекидно хиљаде и хиљаде исповедника умиру говорећи себи: Христос Воскресе! Зато, зато се не бојимо смрти. Из овог живота ми улазимо у Живот Вечни. Кад вас гоне из овога света они вас гоне Господу Христу. Смрт за нас није ништа, до гвоздена капија која се отвори да наша душа из овог света вине се у онај Небески свет, ка чудесном Господу Христу. А тамо чује васкршње песме, тамо чује песме Вечне Истине, Вечне Правде, у Небеским световима и у Небеској Србији.
Данас прослављамо Свете Оце Шест Васељенских Сабора који су утврдили – шта? Главну истину Еванђеља: да је Господ Христос Богочовек. Бог постао човек, живео у овоме свету, пострадао за нас, Васкрсао за нас, узнео се на Небо ради нас. То је главна истина хришћанска за нас, главна истина коју проповедају Свети Оци и Исповедници. Живот су давали зато, хиљаде и хиљаде њих умирали су за Господа Христа, и душом живом одлазили на онај свет да чекају Васкрсење мртвих, Васкрсење и тела наших на дан Страшнога Суда.
Зато, ми као хришћани дужни смо живети том Вечном Истином, том Вечном Правдом, Вечном Љубављу Христовом, да се не постидимо када пођемо из овог света у онај свет. Када Господ отвори Еванђеље Своје, тебе и мене упита: Јеси ли испунио ово ради чега сам ја дошао на земљу? Нисам. – Шта ти могу помоћи, ти си одбацио сву истину, сву радост коју сам ја нудио теби. Ако си испунио чућеш глас: “Уђите благословени у Царство Оца мога, које је припремљено праведницима од постања света”[5].
Овај живот, браћо, на земљи, сувише је пролазан, сувише је кратак да бисмо могли живети …[6] и рекли: Не треба нам ништа више. Данас у овом свету има пуно лажних богова. Уместо Господа Христа људи су измислили безброј богова, лажних богова. Европа је пуна лажних богова. Ко све и шта све није прослављено за лажног бога, за спаситеља човечанства. Ко све? Сви они робљи смрти, сви они …[7] по лажној европској науци, философији, култури, цивилизацији и безбројним лажним боговима. Човек, човек европски претвара се у (болесника) духовног. Верује само себи. Из страсти у страст, из божанства у божанство. Где је већи порок него у Европи, порок среброљубља? Зар не видите да тај сатански порок проходи све континенте, све народе? Култура – то је клањање лажном богу. Уживање, насладе, страшне и мрске насладе, кроз које људи непрекидно метанишу пред тим лажним боговима. …[8] за свим среброљубљем … [9](једни говоре:) да што више пара, пара, пара; а други: уживања, уживања, уживања. А иза тога ивица смрти, иза тога гроб. Шта бива са твојим благом, уживањем, шта са твојим насладама, шта са среброљубљем, шта од твоје лажне науке, лажне цивилизације, лажне културе, несретне моде и свега тога?! Ужас, страхота, пакао! Јер, шта је пакао? Пакао је бити без Бога у свету који је пун греха, смрти и ђавола.
Господ је Благи дошао зато да нас од свега тога ослободи. И ко са смиреном вером, са вером Отаца, са њиховом Истином, са њиховом Правдом, иде кроз овај живот, све смрти беже од њега, сви греси беже од њега, сви ђаволи беже од њега и он је једини победник у овоме свету. Нема, браћо моја, победе у овоме свету без победе над смрћу. Ко је победио смрт? То је Истинити Бог, једини у роду људском, то је Господ Христос!
Зато ми Срби, бедни духовно, а нарочито у ово време, издајемо све што је Христово. Шта нам предстоји? Пакао или покајање! Господ је дао покајање као лек за сваки грех. Ништа друго не остаје Српском роду него да пригрли покајање. Како ћемо отићи у Небеску Србију, када је тамо Свети Сава, Свети Владика Николај Велимировић, Свети Мученици, безбројни Срби што положише живот свој за Крст часни и Слободу златну? Како ћемо срести седамсто педесет хиљада Срба, мученика пострадалих у овом Другом светском рату (у Јасеновцу)? Како? Животворним Крстом и вером у Господа Христа, да Он васкрсава из мртвих све нас и наше душе од свакога греха.
Нека би велики Свети Оци Васељенских Сабора помогли свакоме од нас, Српскоме роду, и сваком хришћанину, и сваком човеку да нађе свој пут, пут ка Богу, ка Истинитом Богу. Пут тај јесте – покајање. Како се ти можеш дружити са Господом Христом, Богом Истинитим, ако не сагледаш све своје страшне грехе и ничице не паднеш пред Њега? Чули сте. Како смеш изаћи пред Господа Христа без покајања? Зато, придружимо се разбојнику на Крсту и завапимо из све душе: “Господе, помени ме када дођеш у Царство Своје”! И ми ћемо чути Његов чудесни и дивни благи глас: “Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају”[10]…
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Еванђеље по Матеју 14,22-34; Јн. 17,1-26
  2. Неке речи нечујне на траци. – Прим. препис.
  3. Jн. 17,3
  4. 1Jн. 1,2; 5,11-13.20
  5. Mт. 25,34
  6. Исто.
  7. Исто.
  8. Исто.
  9. Исто.
  10. Беседа незавршена. – Прим. препис. Иначе, ова 93. Беседа донекле је слична 48. Беседи међу Празничним Беседама Оца Јустина. – Прим. уредн.

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!