SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 1. u Nedelju 9. po Pedesetnici[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
I opet čudo, i opet vera, i opet ljudi tonu, i Gospod ide po vodi.
Blagovest čudna: Spasitelj ide po moru![2] Kako? Božanskom silom svojom. Narod koji je bio u lađi, kad je ugledao i video šta učini Gospod sa Petrom, povika: „Vaistinu, ti si Sin Božji! I pokloniše Mu se“. I zaista, i za svako delo Hristovo normalan čovek mora se pokloniti Gospodu i reći: „Vaistinu, ti si Sin Božji“. Sve što je učinio Gospod, i sve što čini, zaista čini kao Bog. Zaista, čini kao Sin Božji. Ali, to je malo, jer to ne bi bila ljubav Njegova prema nama. Ljubav je Njegova u tome što je sve te božanske sile predao nama, svojim vernicima, predao svakome koji veruje u Njega. Pogledajte Apostola Petra. Svi oni iz lađe gledaju u Spasitelja kako ide po moru. Oluja je strašna, bura, vetar… Oni misle da je utvara, priviđenje, plaše se. A Gospod dovikuje: „Ne plašite se, ja sam“[3]. A Petar, uvek plamen, uvek gotov na žrtvu, uvek gotov na beskrajni podvig prema Gospodu Hristu, iz ljubavi prema Njemu (veli): „Gospode, ako si ti, reci da dođem po vodi. – Hodi, reče mu Spasitelj. I Petar krenu po vodi, ali videći strašnu buru, poče tonuti i povika: „Pomagaj, Gospode!“[4]
Gospode, pomagaj! Ništa više nije ostalo od mojih reči. Duša moja zaboravlja sav jezik ljudski, sve reči ljudske, samo dve stoje između mene i tebe: Gospode, pomagaj] Dragi Gospod pruži mu ruku, uhvati ga i reče: „Maloverni, zašto se posumnja“?[5]
„Maloverni, zašto se posumnja“? Ti si išao po vodi kao i ja, ali eto, uplašio si se. Znaj, Bog je jači od svih vetrova, od svih oluja, od svih bura. Bog je jači od svih svetova. A ti si to zaboravio. To je maloverje, ugasilo je sveću tvoje vere. „I uđoše u lađu, i nasta tišina“.[6] A narod, narod ostade u uzbuđenju, i u saznanju, i u smirenju: „Vaistinu, ti jesi Sin Božji“.
Gospod ne bi bio Spasitelj sveta kad ne bi bilo te božanske sile koju je doneo na ovaj svet Sobom i dao je nama[7]. Radi čega je On došao na ovaj svet? Dolazi da pokaže ljudima šta? Šta Mu ljudi mogu dati, šta treba hvala gordog komarca? Šta će suncu hvala od svitaca, šta će nebesima hvala od stenica zemaljskih? Kakvu hvalu očekuje Bog od čoveka? Ne, Njemu nije potrebna naša hvala. Potrebno je – šta? Ti i ja, potreban je čovek; potrebna je duša čovekova: da je spase od greha, da joj da božanske sile – zato je Gospod došao u ovaj svet da nam da sve ono što kao Bog može dati.
Ljudi, zamislite se nad tom činjenicom! Gospod je došao u ovaj svet da nam da sve te božanske sile. Zašto? Zato što su ovde na zemlji mračne sile jače od nas ljudi: smrt, đavo, zlo, greh, pakost, zloba, sve je to jače od čoveka. Ko će osloboditi, ko spasiti od toga?! Samo On, Gospod Hristos daće božanske sile. Kako ćemo mi doći do tih sila, kako ćemo mi steći tu silu? Da On jeste Bog, to pokazuje svakim Svojim delom, svakim Svojim činom, ali – kako ćemo ja i ti da steknemo te božanske sile? Verom, kazao je Spasitelj, kroz Evanđelje.
„Maloverni, zašto se posumnja“? Hrišćani, po maloj veri našoj, kad zapadnemo u nevolje i muke, tek onda obraćamo se Gospodu, ali često ni onda. Sve zavisi od tvoje i moje vere. Eto, Gospod daje Apostolu Petru tu božansku silu da i on hodi po vodi. I on ide po vodi, ne kao čovek. Svaki bi to verom mogao. No čim je Petar počeo da misli čovečanski i ljudski, počeo je da tone. Sila vere nosila ga je Gospodu i on je mogao da ide po vodi. Tu silu koju je Apostol Petar dobio od vere svoje, a počeo da je gubi od maloverja, tu silu Gospod je preneo i dao Svetiteljima Svojim. Gle, Sveta Marija Egipćanka hodila je po vodi kao po suvu. Prepodobni Visarion hodio je po moru kao po suvu. Eto sile koja božanske moći Hristove prenosi u čoveka, u dušu čovekovu.
Gospod je isceljivao od svake bolesti. Kako? Božanskom silom Svojom. I tu silu dao je Svetim Apostolima, tu silu ostavio je svetoj Crkvi Svojoj. Gle, koliko danas biva iscelenja od svih bolesti, od molitava koje se čine po Crkvama Hristovim u ovome svetu? Koliko iscelenja u Ostrogu biva danas od moštiju Svetoga Vasilija; u Prohoru Pčinjskom od moštiju Svetog Prohora Pčinjskog; u Studenici od moštiju Svetih Otaca duhovnih naših, Simona, Prvovenčanog kralja srpskog, Svetog Simeona Mirotočivog i drugih širom Srpske zemlje? Otkuda ta sila koja isceljuje od svih bolesti? Ko to daje? Ljudi? – ha! Ljudi – šta mogu bez Boga?!
Gospod izgoni đavole iz ljudi božanskom silom Svojom. Tu silu, tu moć je ostavio Crkvi Svojoj. Koliko se besomučnih i ludih isceljuje po hramovima Božjim danas širom pravoslavnog sveta i po svima našim Svetinjama širom zemlje? Ta sila božanska, koja izgoni demonske i nečiste duhove iz čoveka, ta božanska sila pripada Crkvi Hristovoj, Gospod je daje. On je tu – u Crkvi Svojoj.
Šta se od tebe traži i od mene? Da isteramo iz sebe sve nečiste sile verom u Gospoda. Vera! Kad osetiš da toneš u ludim željama, da te obuhvata neka zla sila i strašna, seti se Apostola Petra, seti se svih Svetih Apostola, seti se svetinja[8] Božjih, Crkve Božije koja izgoni nečiste sile iz čoveka, i ti zavapi kao Petar: „Gospode, pomagaj!“ I pružiće Gospod ruku Svoju. I spašće te.
Gospod je primio Krštenje na zemlji radi nas slugu, da bi pokazao da preko Svetog Krštenja mi dobijamo silu koja očišćava duše naše i štiti nas od svih grehova, od svih nečistota demonskih i satanskih. I tu silu ostavio Crkvi, i ona Svetim Krštenjem stalno osvećuje i obnavlja ljude. A šta je to Sveto Pričešće? Kakve su božanske sile u njemu? Sam Bog je u njemu. Gospod Isus Hristos pretvara se u Hleb, i sveto vino u Krv Njegovu – u Njega Samog. I ti, pričešćujući se, primaš samoga Boga. Onda, ti si junak nad junacima, ti si svepobednik! Zašto je Gospod to učinio? Zato što je u ovome svetu smrt jača od čoveka. U ovome svetu đavo je jači od čoveka. U ovome svetu greh je jači od čoveka – ako se čovek ne bori protiv greha. Jer je Bogočovek pobedio smrt, pobedio đavola, i sve đavole, razorio pakao u njegovoj duši. Gospod čoveku daje to Pričešće i on postaje jak kao Bog! Jak kao Bog. Znači: jači od svih zala, od svih grešnih duhova, od svih paklova u svima svetovima. Čoveče, kakvu si silu dobio od Boga?! Božansku silu, da!
Ko to vaskrse iz mrtvih? Ko to razori ad? Gospod Hristos! Kad Ga ljudi sahraniše, kada neprijatelji Njegovi ukopaše sveto telo Njegovo i pomisliše gotovo je, svršeno je… Nema više Isusa iz Nazareta da muči našu savest svojom pravednošću, svojom svetošću, mrtav je. Postavimo stražu, zapečatimo grob da nikada više niko ne priđe njemu. Gle, posle tri dana sve to puca i pada, i Gospod ustaje iz mrtvih, pobeđuje smrt[9]. On pobeđuje smrt – radi koga? Radi tebe i mene, da nam pokaže da ćemo i mi tako vaskrsnuti na dan Strašnoga suda i ući u život večni sa telom našim. On je vaskrsao i proputio put u život večni svakome ljudskom biću[10]. Zato je Gospod vaskrsao. I tu božansku silu ostavio Crkvi Svojoj, bolje reći, Sebe ostavio Crkvi, Sebe – Bogočoveka, da bi ja i ti onda, kada spopadnu nevolje i muke ovoga sveta, kao što su spopale Apostole na moru oluja i bura, da bi i mi stekli Njegove svemoći, Njegove jačine, Njegove svepobedne sile, kojima se pobeđuje svaka smrt, i zavapili k Njemu: „Gospode, vaskrsavaj me iz svih smrti mojih!“
Gospode, vaskrsni me iz svih duhovnih smrti. Jer ja znam, Gospode: mržnja – eto jedna moja smrt; pakost – eto druga moja smrt; zavist – eto treća moja smrt; gordost – četvrta moja smrt, srebroljublje – eto peta moja smrt, ogovaranje drugog – eto šesta moja smrt; osuđivanje bližnjih – eto sedma. Svaki greh je smrt, brate moj i sestro: svaka strast – smrt; pohota – smrt duše; oholost – kakva strašna smrdljiva smrt duše! Smrt do smrti. Eto, to su gresi naši. A ko nas može vaskrsnuti? Ko? Samo Vaskrsli Gospod Hristos!
Zato, kada osetiš da je naka strast ovladala tobom i ti se mučiš u njoj, osećaš kako umire u tebi ono božansko, ono što je sveto, što je dobro, i u tebi se pokazuje nešto zlo, đavolje, ti onda zavapi i povikaj kao Petar: „Gospode, pomagaj! Evo umirem u mojim grobovima, umirem u mojim smrtima, Ti si jedini jači od njih. Vaskrsni mene umrlog u tolikim smrtima i u tolikim gresima.
Gospod nesumnjivo da zna veru tvoju i blago i prekorno će ti reći: Maloverni, zašto posumnja? Zašto se u tebe uvukla sumnja da ti Ja mogu pomoći? Zašto? Toliko puta si bio u nevoljama, u mukama, pa nisi povikao k meni sa verom: „Gospode, pomagaj!“ Ja, ja neću na silu da te spasavam. Ako ti nećeš,…[11] ali ti su ljudsko biće. Ja sam ti predložio smrt ili život i biraj između života i smrti[12]. Biraj između Boga i đavola, čoveče! Koga ćeš da izabereš. Ako malo uma imaš, izaberi Boga. Ako si poludeo u gresima svojim u strastima i zalima onda, onda – biraj đavola za saputnika.
I strašno i divno je biti čovek u ovome svetu. Strašno je što, eto, mogu i ja i ti da potčinim sebe đavolu, da predam sebe njemu i da izgubim život večni, besmrtni, da budem bačen u pakao, u večne muke. Ali isto tako, divno je biti čovek, jer verom u Gospoda Hrista, gle, i ti i ja nasleđujemo sva nebesa, Carstvo Nebesko, sva blaga nebeska.
Gospod je došao u ovaj svet, zamislite radi čega? Piše u njegovom Svetom Evanđelju: da nas načini sinovima Božjim[13]. Da se vratimo sebi. Kao što je On Sin Božji, da nas učini sinovima Božjim, i da postanemo ne samo to nego da postanemo sunaslednici, zajedno sa Njim, Carstva Božijeg[14]. Zamisli, hrišćanine: ti si sunaslednik Hristov! Zajedno sa Njim nasleđuješ Nebesko Carstvo i sve ono što oko ljudsko videlo nije, uvo ljudsko čulo nije, srce ljudsko naslutilo nije[15]. Da postaneš naslednik Božji, veli se u Svetom Evanđelju[16]. Naslednik Božji – šta to znači? Znači sva imanja Božja. Ovaj divni svet, šta je ovo? Ništa. Svi nevidljivi svetovi postaju tvoji, čoveče! Kroz veru u Hrista ti postaješ naslednik Božji. Eto šta je Gospod darovao čoveku.
Došao je da nam da sva nebesa i više od svega toga, da nam da Sebe, Boga, da mi Njime ispunimo sebe. Piše u Svetom Evanđelju: „U Hristu živi (sva) punoća Božanstva telesno“[17], i to je: vaskrsenje čovečijeg tela. U Njemu je sam Bog, da bismo sa Njime mi „ispunili u svaku punoću Božju[18]. I to je Gospod kazao: da telo ljudsko može da smesti celoga Boga, da bi i ja i ti smestili Gospoda Isusa Hrista u svoju dušu i Njime živeli. Zato je On došao na ovaj svet. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Mateju 14,22-34
  2. Mt. 14,25
  3. Mt. 14,26-27
  4. Mt. 14,28-30
  5. Mt. 14,31
  6. Mt. 14,32; 8,26
  7. 2 Petr. 1,3
  8. Možda: Svetitelja Božjih. – Prim. uredn.
  9. Mt. 27,62-66; 28,1-7
  10. Jn. 10,20
  11. Par reči nismo mogli da čujemo na magnetofonu. – Prim. prepis.
  12. Jepem. 21,8
  13. Mt. 1,12 ;Mt. 20,36; Gal. 4,6-7
  14. Pm. 8,17; Jak. 2,5
  15. 1 Kop. 2,9
  16. Pm. 8,17
  17. Kol. 2,9-10
  18. Ef. 3,9

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *