SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 1. u Nedelju 8. po Pedesetnici[1]
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Blage vesti današnjeg Svetog Evanđelja. Apostoli nose u svojim rukama pet hlebova i dele, a oko njih pet hiljada ljudi, osim žena i dece. Šta je to? I veli Sve to Evanđelje: Jedoše i nasitiše se svi, nasitiše se svi i preteče dvanaest kotarica komada, punih dvanaest kotarica[2]. Više ostalo nego pet hlebova sa kojima se počelo. Zaista, ovaj čudni Učitelj Isus iz Nazareta nebeski je Čovek, nebeski Čudotvorac. Eto, podiže oči k Nebu, blagoslovi pet hlebova i dve ribe, i toliki svet najede se i nasiti. Čudo ogromno, ali sasvim prirodno. Ta mi, braćo, živimo u svetu bezbroj javnih i tajnih, znanih i neznanih čudotvoraca.
Gle, zemlja – šta je zemlja? Kakav čudesan čudotvorac! Proizvodi iz sebe životinje, bilje, cveće, useve, bezbroj, bezbroj ptica, bubica, životinja, bilja, voćki. Ko to čini, ko to dela, kakvo se to čudo zbiva oko nas neprekidno? Mi smo navikli na njega i ne mislimo često o tome, ali stanimo, zastanimo pred čudom prirode Božje, zastanimo pred čudom zemlje, ove takozvane mrtve prirode, takozvane mrtve zemlje, koju bezumni ljudi hoće da osvajaju, da je učine produktivnijom. Koga? Zar vi varate pticu u vazduhu? Zar vi dajete silu jednome zrnu pšeničnom da proklija, da nikne, da ono jedno rodi stotinu drugih zrnaca? Gde je ta sila ljudska, gde su te fabrike? Ko će to učiniti? Koliko mudrosti! Pogledaš i diviš se jednoj ljubičici. Ni u jednoj fabrici, ni u jednoj naučnoj laboratoriji, ni jedan naučnik, ni svi naučnici ovoga sveta ne mogu da stvore jedan divan cvetić, kao što je ljubičica koju gledate i pazite. Otkud na zemlji ta sila, ne samo sila, otkuda zemlji ta mudrost? Kako zemlja izgradi to oko u teletu, kako
zemlja dade srce svakoj ptici? Otkud njoj ta mudrost? Ona je u njoj, ta Božanska sila, neizmenljiva Božanska sila, koju mi ljudi nemamo.
Kazano je u Svetom Pismu, braćo, kad je Gospod stvarao svet i stvorio zemlju, On reče: „Neka zemlja proizvede iz sebe žive duše, životinje male i velike i divlje zveri, sve po vrstama njihovim“[3]. I bi tako, i neprekidno biva tako, neprekidno, hiljadama godina, milionima godina može bivati tako. Gospod reče i rečju Svojom dade silu zemlji da bude čudotvorna majka svih životinja, svih živih bića. Kakva šansa i kakva vlast, kakva sila! I reče Gospod: „Množite se i napunite zemlju“[4]. Blagoslovio je Gospod sav životinjski svet i otuda i danas taj životinjski svet putuje kroz istoriju zajedno sa nama ljudima, množi se, raste i ispunjuje zemlju. Svaka ptica čudotvorac je, brate, nad tobom i oko tebe; svaka lastavica, svaki vrabac veliki – čudotvorac. Gle, ptičje jaje kakav veliki čudotvorac; kokošije jaje – kakav čudotvorac! Mrtvo jaje ispiljuje iz sebe živu pticu, živu kokoš. Stani čoveče! Zamisli se i pokloni se pred velikom tajnom koja živi u svakoj ptici, u svakom živom stvorenju na zemlji Božjoj. Jaje, veliki čudotvorac.
A gle, trava oko tebe, bilje oko tebe, usevi oko tebe, sve čudotvorno do čudotvorca – otkuda to? Niko zasejao nije mnoge ledine, šume, a sve to niče, raste i napunjuje zemlju sobom. Ko to održava, i kakvom silom uspevaju te ogromne šume i prašume i u Evropi, i Aziji, i svuda, po celoj zemlji? Kakva je tajna u Svetome Pismu, jer tamo piše: „I reče Gospod BOG zemlji da izvede iz sebe travu i biljke i drveće po vrstama njihovim, jer odvoji drveće po vrstama njihovim. I bi tako“[5]. I zemlja proizvede bezbroj trava, vrsta travi, bezbroj voćki, i svakome semenu od tih travki i voćki dade silu da iz sebe proizvodi stablo. Kako ćeš ti poverovati da iz jedne male koščice, eto zemlja odnjiha i odneguje, i gle, na tvoje oči poraste divna voćke sa dobrim radom. Zar to nije čudo?
A voda, a mora? Opet veliki čudotvorac! Koliko životinja u moru, u vodama, koliko riba, koliko vrsta životinja u vodi? Gle, otkuda vodi ta božanska sila i tako mudra sila da ona izatka i satka telo jedne ribe, i stotine i hiljada riba? Kako mrtva voda izatka oko riblje da vidi kroz vodu? I ta tajna, braćo, objašnjena je u Svetome Pismu, jer se veli: Potom reče Bog: neka vrve po vodi žive duše i ribe po vodi, i da je ispune[6]. I bi tako, i neprekidno biva tako. Sve oko tebe i oko mene – čudotvorac; sve oko mene i oko tebe peva neku silnu himnu Bogu; sve oko mene i oko tebe glasnogovornici koji oglašuju i propovedaju Tvorca Boga svih svetova; svaka travčica – glasnogovornik, megafon; svaka ptica, da čovek koji malo pameti ima vidi: gle evanđelist Božji, javlja silu Božju, javlja čudo Božje, svu milost Božju. Tako, sve oko čoveka, gde god se okreneš, gle, tvoj čudotvorac. Kud god pogledaš, pred tobom, pred očima tvojim, čudotvoraca bezbroj.
A čovek, a telo čovekovo, o kakav čudotovrac! Zamislite, braćo, mi dišemo vazduh, a vazduh se pretvara u kosti naše. Mi pijemo vodu, hranimo se raznovrsnom hranom, a to se preko našeg mozga pretvara u misao, u osećanje, u naše duhovno raspoloženje, u ljubav. Šta je to? Kakvo se to veliko čudo zbiva u tvome telu kada ti vazduh pretvaraš u kosti, kada ti hranu pretvaraš u misao, u duh, u nešto nevidljivo? Stani, čoveče, pred velikom tajnom tela čovečijeg! Pogledaj kako to oko tvoje gleda i vidi, kako to srce tvoje kuca samo od sebe i po sebi. U tebi se zbiva neprekidno čudo. Svuda u telu tvom ti vidiš dolazak neke velike Mudrosti Božanske, nečeg veoma silnog i moćnog. No sve su to manje više spoljna čudesa. Vidimo ih, gledamo ih, ali ona su radi toga samo oko nas da nas privedu najvećem čudu.
Najveće čudo u ovome svetu jeste duša čovekova. Kakav čudotvorac – duša u čoveku! Gle, duša te vezuje sa Nebom, sa Bogom, sa Večnošću. Kakav je to čudotovrac u tebi, nevidljiv i tako moćan, tako ogroman, tako beskrajan? Duša kada se spoji sa Večnom Istinom sama postaje večna. Ima li većeg čuda od toga? Duša kada se spoji sa Besmrtnim Bogom i sama postaje besmrtna. Ima li većeg čuda od toga? Duša stalno proizvodi iz sebe nevidljive misli, ogromne, bezbrojne. Šta je to? Kakvo se to neprekidno čudo tka na tkivu naše duše. Ko daje tu silu, tu moć? Opet odgovara Sveto Pismo, odgovara Gospod. Duša je stvorena po slici Božjoj[7], i otuda u njoj te sile da nas vezuje sa Nebom i sa Bogom. Duša je u čoveku kao zrno pšenično na zemlji. To je Spasiteljeva Božanska misao koju je On izrazio rekavši: „Ako zrno pšenično padnuvši u zemlju ne umre, jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi“[8]. To je istina koju mi svaki dan gledamo, ali ta istina ima svoj duhovni smisao i značaj: Ako čovek, zrno čovečijeg bića ne padne, ne poseje se na njivi Ličnosti Hristove, Božanstva Hristovog, onda ona jedna ostane, ne donosi roda. Ako li umre za Hrista i u Hristu, ona mnogo roda rodi. Kako, kako se zbiva to veliko čudo, čudo vere čovekove? Kako se to duša spaja i sjedinjuje sa Bogom, sa Gospodom Hristom i kako to duša dobija od Njega Njegove životodavne sile i moći?
Objašnjava to Sam Gospod Hristos Koji je došao u ovaj svet, postao čovek, uzeo telo na Sebe i dao nam sve moći da i mi možemo činiti dela večna, dela besmrtna, da i mi možemo steći besmrtnost i Život Večni. Dao nam je Crkvu Svoju, dao nam je u njoj Svete Tajne, dao nam je svete vrline. I eto, ti sam pozvan si na veliko čudo kada si čovek, pozvan si da budeš prvo svoj čudotvorac, da ti dušom koja je od Boga, koja je od Neba, tom dušom pomoću vere u Hrista stekneš sebi Večno Carstvo i Život Večni i Istinu Večnu. A to mi hrišćani stičemo svaki dan, primetno i neprimetno, vidljivo i nevidljivo. Kroz svako: Gospode pomiluj, mi ustvari činimo veliko čudo sa sobom i sa dušom svojom, jer zgrćemo u dušu svoju Nebo, Večni Život i Večnu Istinu. Kada činiš milostinju Hrista radi, gle, ti nevidljive Božanske sile svodiš u dušu svoju, ispunjuješ sebe Božanskim silama. Kakvo se čudo zbiva s tobom? Ti ne taj način ustvari stičeš Večni Život, besmrtni život. Kada činiš ma koje evanđelsko delo, izvršuješ ma koju evanđelsku zapovest, ti stalno nizvodiš niz dušu svoju Božanske sile Hristove. Progoniš iz sebe sve što je grešno, sve što je smrtno, sve što je demonsko i zacaruješ u svojoj duši Carstvo Božje, Carstvo Nebesko.
Ti si hrišćanin, ti si pozvan da budeš veliki čudotvorac. I svaki hrišćanin je pozvan da bude veliki čudotvorac, jer najveće je čudo da pobediš greh u sebi. Najveće je čudo da pobediš greh, jer ti ustvari pobeđuješ smrt. I još veće čudo: pobedivši grehe i smrt, ti pobeđuješ đavola. Eto ko si ti, hrišćanine, kakav si čudotvorac! Svako ko je hrišćanin mora biti čudotvorac, mora pobediti u sebi grehe svoje. Kako, pitaćeš? Pokajanjem! Niko nije bez greha, svi se mi često davimo u gresima, a nesvesni smo toga. A Gospod dao najlepše sredstvo da ti sebe vaskrsneš iz svih smrti, dao ti – pokajanje. Pljuni na svoj greh. Mrziš nekoga, znaj to je smrt u tvojoj duši, to smrt pustoši tvoju dušu. Seti se Gospoda Hrista, seti se evanđelske ljubavi, sećaj se da si dužan ljubiti bližnjeg svog kao sebe samog[9]. Ustani protiv tog ubice što je u tebi! Ustani protiv te strašne smrti što je u duši tvojoj! Izbaci mržnju iz duše i pomoli se za brata svog, i zavoli ga evanđelskom ljubavlju.
Gle, ti postaješ čudotvorac, svodiš nebesku ljubav na zemlju i oživljuje duša tvoja iz mrtvih. Pobeđuješ smrt. Ne reci: to je nemoguće. Pogledaj, pogledaj što je pokajanje učinilo sa jednim Zakhejem, sa jednim ozloglašenim grešnikom. Vaskrslo njegovu dušu, i verom ga privelo Gospodu Hristu, i on je preobrazio sebe. Od najvećeg grešnika postao najveći pravednik, postao Apostol Hristov. Šta je pokajanje učinilo sa Savlom, slavnim Apostolom Pavlom. Postao od najvećeg gonitelja Crkve Hristove, najveći branitelj među Apostolima. Tako i najveći grešnici, i oni srednji, i oni najmanji – svi su pozvani, ako hoće da budu hrišćani, da pobede u sebi grehe svoje, da očiste dušu svoju. To znači: da pobede sve što je smrtno u njima i osiguravaju sebi besmrtnost i Život Večni. A oko nas bezbroj učitelja, bezbroj čudotvoraca. Na takve čudotvorce sve te opominje, svaka biljčica, svaka travčica, svaka ptičica, svaka zvezda, sve, sve to zove Boga, sve, sve ti javlja Evanđelje o Bogu – a ti hrišćanin! Kad je Gospod Hristos postao čovek i dao nam sve što Bog može dati čoveku, i posle svega toga kolebaš se, posle svega toga misliš: A, nema Boga. Mogu ja bez Boga u ovom svetu. O, koliko ludilo! Koliko ludila u čoveku bezbožniku! Ne može zraka sunca biti u ovome svetu bez istine Božje, ne može biti ptice bez istine Božje, ne može postojati ptica danas i sutra i nekoliko godina, bez te neprekidne sile Božje. A ti, čovek, hoćeš da budeš bez
Boga, koji se sav drži samo silom Božjom i Bogom. Koliko je to ludilo, koliko je to bezumlje! Veće ludilo od đavoljeg.
Veli se u Svetome Pismu: „I đavoli veruju i drhću“[10], veruju i drhću. A ima ljudi koji ne veruju i ne drhću. Ti hrišćanin, a mi smo u ovom svetu zato da i tim i takvim ljudima pomognemo, da se i za njih Bogu molimo, da ih Gospod osvesti, da ih Gospod razbudi, da ih Gospod probudi iz sna smrtnoga, da ih probudi iz tog ludila, da im otvori oči da progledaju i oni, i vide da sve u ovome svetu postoji i živi silom Božjom; da je svako biće u ovome svetu čudotvorac; i sve što postoji veliki čudotvorac, sve je ovo jedna ogromna slavna fabrika Božja, sve.
Gospod Hristos postao je čovek da čoveku daruje Nebo, Carstvo Nebesko, da mu daruje Večni Besmrtni Život. Zato, braćo moja i sestre, Gospod Hristos je najvažnije biće u svima svetovima za nas ljude i za svu tvar. On je taj koji u vinovoj lozi pretvara vodu u vino. On je taj koji vodu pretvara u krv u Svome Telu. On je taj koji hranu pretvara u tvoju misao, u tvoje osećanje. On je taj koji sve oživotvorava, svemu daje misao i smisao. On, samo On! Bez Njega, šta je čovek? Ludilo! Šta je duša bez Hrista? Užas! Pogledajte čoveka bez Hrista, šta on predstavlja iz sebe? Rugobu, nakazu i sigurnog kandidata za đavola, sigurnog kandidata za pakao. Zato je Gospod i objavio svetu jednu čudnu istinu: Koji hoće da sačuva dušu svoju, izgubiće je; i koji ne mrzi ne dušu svoju u ovome svetu, neće je sačuvati[11]. Sve bogatstvo, sav sjaj koji ima čovek, ljudsko biće, večnost koju čovek ima, besmrtnost koju čovek ima – to je dar od Gospoda Hrista.
Zato, zato i nema drugog imena pod nebom, kako se veli u Svetom Pismu, kojim se ljudi mogu spasti od užasa, od smrti, od đavola, od pakla, nema osim Gospoda Hrista[12]. On, neka bude u našim očima i u našoj duši, On neka ispunjuje naše dane, naše noći, eda bi ovaj svet, ova čudesna radionica Božja puna čudotvoraca Božjih, pomogla svima nama ljudima da steknemo Život Večni radi koga nas je Gospod i stvorio. Da steknemo Carstvo Nebesko kroz Istinu Večnu i Život Večni. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Mateju 14,14-22
  2. Mt. 14,20
  3. 1 Mojc. 1,24
  4. 1 Mojc. 1,22
  5. Mojc. 1,11
  6. 1 Mojc. 1,20
  7. 1 Mojc. 1,27
  8. Jn. 12,24
  9. Mt. 22,39
  10. Jak. 2,19
  11. Mt. 16,25
  12. D. Ap. 4,12

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *