SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda u Nedelju 6. po Pedesetnici[1]
1964. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Današnje Sveto Evanđelje – blaga vest o veri. O veri u koga, u šta? O veri u Istinitoga Boga! Šta je potrebno ovome svetu koji je pun mana, pun lažnih bogova, pun zabluda, pun lažnih učenja? Od čega je čovek potčinjen(iji) u ovome svetu? Od komaraca? – da. Od muva? da. A dalje, a dalje, čista nemoć. Sve je jače od čoveka u ovome svetu. Na prvom mestu od njega jači greh, od njega jače zlo, od njega jača smrt, od njega jači đavo. Čoveče, kako se osećaš u svetu u kome je greh jači od tebe, svako zlo jače od tebe, svaka strast jača od tebe. Ti ne umeš da se braniš. Ti kada si u grehu osećaš neku muku u duši, neku potištenost, neveselost, a često ne znaš šta se to zbiva s tobom, u tebi.
Mi obično volimo da gledamo u svet oko sebe, a zaboravljamo da zavirimo u sebe, u unutrašnji svet, koji je daleko dublji od ovog spoljašnjeg sveta, daleko interesantniji, daleko važniji za nas. Kada je jedan Svetitelj pogledao srce čovečje u svima njegovim širinama i dubinama, on je rekao: „Srce je beskrajno, bezobalno more i bezdano, srce čovečje“. U njemu najraznovrsnije životinje, najraznovrsnija bića. Šta treba da učini čovek sa njim, sa srcem svojim? Da ga očisti od svih nečistota. Koliko borbe, koliko moći tu treba, koliko snage!
Današnje Sveto Evanđelje kazuje nam tu muku čovekovu u ovome svetu, tu nemoć njegovu u ovome svetu. Eto, prijatelji teškog bolesnika doneli na nosilima da ga stave pred čudotvorca Isusa iz Nazareta. Oko njega mnoštvo naroda, nikako da mu se priđe. Tada prijatelji otvoriše krov nad kućom u kojoj beše Gospod i spustiše bolesnika pred Njega, veli se u Svetom Evanđelju. A Gospod videvši veru njihovu reče uzetome: „Sinko, opraštaju ti se, opraštaju ti se gresi“[2]. Lukavi učenjaci, koji su vrebali Gospoda Hrista da Ga uhvate u ma kakvom grehu, pomislili u sebi: Ovaj huli na Boga, jer samo Bog može oprostiti grehe, veli se u Svetom Evanđelju. I Isus videći pomisli njihove upita ih: Šta je lakše, reći uzetome ustani, uzmi odor svoj i hodi, ili reći, opraštaju ti se gresi[3]? Stavio je Spasitelj njih na strašnu žeravicu. I jedno i drugo je teško reći paralitičaru: reći uzetome, ustani, uzmi odar svoj i hodi, ko može, ko ima moći, ko ima sile? A drugo: opraštaju ti se Gresi, tu treba veća moć. Znali su svi iz Starog Zaveta, iz učenja Svetih Proroka, da samo Bog može otpuštati i opraštati grehe, Bog može otpuštati grehe.
Gospod pokazuje da On i jeste Bog, da On jeste Taj Koji i otpušta grehe i isceljuje od svake bolesti. Kada reče mladiću: ustani, uzmi odor svoj i idi doma, i ustavši otide doma[4], narod zadivljen govoraše: Nigde se to nije videlo među ljudima[5]. Kakvu je vlast Bog dao ljudima! Ne nepoznatim ljudima, prijatelji, nego tu, među vama, u vašoj sredini je Bog Koji može da otpusti grehe. Ja i ti možemo opraštati grehe, ali otpustiti grehe, otpustiti grehe iz duše čovekove – ko može? To znači odgoniti smrti iz duše čovekove, odgoniti đavole iz duše čovekove, to znači biti moćan i silan kao Bog. Eto, Gospod je pokazao to ovim dvostrukim čudom: prvo vidljivim čudom, iscelivši uzetoga od njegove teške bolesti Gospod je pokazao da je zaista učinio i drugo čudo – otpustio mu grehe, otpustio mu grehe.
Tako je Gospod kazao svu tajnu Svoga dolaska u naš zemaljski svet, kazao je zašto je došao u ovaj zemaljski svet. Zašto? Da ukloni greh iz čoveka, iz prirode ljudske, da ljudsku prirodu ispuni Večnim Životom. Samo radi toga je Gospod došao u ovaj svet. To je najveće delo, delo Boga, delo koje niko od ljudi učiniti ne može: da čoveku otpušta grehe, da iz čoveka iščupa sve grehe, očisti dušu njegovu, i pokaže je bezgrešnom i besmrtnom i svetom, punom Božanske sile. Eto, to samo Gospod čini, i to kako je učinio kazuje nam današnje Sveto Evanđelje. Blaga vest…
On je tu silu, tu moć ostavio Crkvi Svojoj, preko Svojih Svetih Apostola i Svetitelja, kada je na dan Vaskrsenja pobedivši smrt vaskrsao i pokazao se i pojavio se pred učenicima Svojim u telu vaskrslom. Oni su bili zapanjeni i uplašeni… On im reče: „Primite Duh Sveti. – Kome otpustite Grehe, otpustiće mu se, a kome zadržite zadržaće mu se“[6]. Eto te sile, eto moći koju je Gospod ostavio Crkvi Svojoj, da oslobađa svet od greha, da oslobađa svet od smrti, da oslobađa svet od svakoga zla i od svakoga đavola. Drugom prilikom Gospod Svojim Svetim učenicima, Apostolima, daje tu istu vlast svima zajedno i veli: „Šta razrešite na zemlji biće razrešeno na nebu, a što svežete na zemlji biće svezano na nebu“[7]. Tako današnja Blaga vest, današnje Sveto Evanđelje, kazuje nam tajnu Hristovog dolaska u ovaj svet i tajnu svakoga od nas.
Mi smo ljudi u ovome svetu ne da budemo obitalište greha, zla i smrti, nego Večnog Života, vere u Istinitoga Boga. Šta je cilj Hristove vere u ovome svetu? Veli se u Svetom Evanđelju: Kraj naše vere jeste život večni. Kraj vere jeste život večni. Spasenje duša[8], eto to je kraj naše vere. Spasenje duša od smrti, spasenje duša od gordosti, spasenje duša od zla, greha i đavola, i osiguranje duši besmrtnog života u Carstvu Božjem. Kako ogroman cilj, Božanski cilj i pred tobom i preda mnom i pred svakim ljudskim bićem. Jer Gospod je došao radi svakoga od nas, nikoga nije zaboravio, nikoga zaboraviti neće.
Samo, šta je potrebno od mene i od tebe? Bog je sišao u ovaj svet, eto ga tu sa nama u Crkvi Svojoj. Šta ja i ti da radimo? Veru u Njega da imamo, to je sve što se od nas traži – da verujemo u Njega Jedinog Istinitog Boga[9]. Ta vera šta nam daje? Daje nam otpuštanje grehova, daje nam oslobođenje od smrti, oslobođenje od pakla i osigurava nam Život Večni i u ovom i u onom svetu. Vera u Jedinog Istinitog Boga, šta je to? Kad smo ja i ti pravi hrišćani, kada je čovek pravi hrišćanin? Kada verujemo u Gospoda Hrista kao Jedinog Istinitog Boga, živimo po Njegovim svetim zapovestima putujući i idući kroz ovaj svet za Njim, kroz svete vrline za Njim u Carstvo Nebesko. Čovek istinski veruje kada svom dušom svojom, svim bićem svojim, svim umom svojim, svom snagom svojom ide za Gospodom tvoreći volju Njegovu, a odbacujući volju svoju.
Hrišćanin čovek uvek proverava sebe Gospodom Hristom. Ako hoće nešto da učini on pita sebe: „Da li bi ovo Gospod Hristos učinio“? Otvori Evanđelje, zaviri u njega, ili pitaj svog duhovnika, i onda ćeš učiniti ono što je Hristovo i ono što bi sam Gospod Hristos učinio. Tako svako delo. A Hristov čovek, pravi hrišćanin proverava sebe i svaku svoju misao, svaku svoju odluku, svaku svoju nameru Hristom, opet Evanđeljem Hristovim. Ako Gospod blagoslovi On to prima, On to učini. Vera – šta radi s nama? Ona prenosi dušu našu svu i predaje je Gospodu Hristu; prenosi našu savest i predaje je svu Gospodu Hristu; naše srce, našu volju svu predaje Njemu. Gospode, ništa moje ne vredi bez Tvoga. Šta je um moj bez Tvog uma, šta je volja, htenje moje, bez Tvoje volje Svete i Božanske?! Ta vera, ta istinita vera u Jedinog Istinitog Boga postaje u tebi i u meni čuvar svega evanđelskog.
Od istinite vere rađa se istinita ljubav, prava istinska ljubav. Čuli ste danas gde Sveti Apostol poručuje hrišćanima: „LJubav vaša da ne bude lažna“[10]. A koja je to ljubav lažna, Sveti Apostole? Svaka ljubav je lažna ako bližnjeg Tvog ne spasava od njegovog greha, od njegovih kobnih smrti. Samo ona, ljubav evanđelska i Hristova je istinita, jer spasava čoveka od greha. Apostol veli: ,Mrzi na zlo, drži se dobra“[11]. Eto, to je prava ljubav, kada ti ljubeći brata tvog, sestru tvoju, mrziš njegov greh, a držiš se njegovog dobra. I sam se čovek drži svoga dobra, jer ljubav, prava istinita evanđelska ljubav ne voli greh, ne voli zlo, mrzi zlo, mrzi greh a voli grešnika, voli brata i u grehu njegovom. Odvojiti greh od grešnika, to je velika moć i sila i velika mudrost evanđelska, odvajati greh od grešnika, uništavati greh, a spasavati grešnika.
Ali pazi, niko ne može tvoj greh u tebi satrti, uništiti ako sam nećeš. Potrebno je – šta? Potrebna je tvoja lična vera, tvoje lično pokajanje, onda se dešava sa tobom to duhovno čudo koje se desilo sa današnjim uzetim bolesnikom: „Otpuštaju ti se gresi tvoji“. U duši se dešava najveći prevrat, najveća revolucija. Ti se kaješ, ispovedaš grehe svoje pred Gospodom, pred Njegovim sveštenikom i gle, gle, gresi tvoji beže iz tebe, i sve smrti, i sve što je smrtno beži iz tebe. Otpuštaju se gresi tvoji zbog tvoga pokajanja, radi tvoje vere. Ta istinita vera eto daje tebi sile i moći da ti ne malakšeš, da se ne uplašiš nikakvog greha što je u tebi, da ne rekneš: „E, ovaj je moj greh tako strašan, nema mi spasenja, propao sam“. Ne! To čovek nikada ne sme reći, jer u našem zemaljskom svetu Gospod je Svemilostivi Hristos jači od svakoga greha, od svih grehova svih ljudi na svetu, jači od svih smrti, jači od svih zala, nesumnjivo jači od tvojih grehova i od tvojih zala. Samo jedno je potrebno što se traži od tebe: da omrzneš svoj greh, da omrzneš zlo što je u tebi. Ne zaboravi nikada istinu Svetog Evanđelja: plata za greh je smrt![12] Plata za greh je smrt, a za veru plata je Život Večni! Eto razlike!
Čovek stvoren od Boga bogolikim bićem da to zna – to je osnovna istina tvoga života. Greh se uvek završava smrću i plačem ako se ne pokajemo zbog greha, a vera, istinita vera i sve što je od vere završava se Večnim Životom. Ta istinita vera daje nam istinitu ljubav, daje nam istinitu molitvu, jer ti očima vere gledajući Gospoda Hrista stalno pred sobom šta činiš? On je tu, pred tobom, Gospod Isus. Zato Sveti Apostol veli: „Molite se jednako, neprestano“[13]. Zamisli ko si ti, pred Njim si u Crkvi Hristovoj, pred Gospodom Hristom Svečistim, Jedinim Istinitim Bogom, a ti čovek, sav u gresima, nemoćan i tašt. Bezbrojni gresi gone čoveka po ovome svetu kao po nekoj pustinji. Njegovo je da se bori. Kako? Zato je Evanđelje tu da nam kaže kako. Zato se Crkva Hristova usuđuje da nam kaže kako. Tu su sve Božanske sile koje su potrebne za pobedu nad grehom i nad smrću. Sve te Božanske sile darovane su svakome od nas[14] u Crkvi Hristovoj, samo mi treba da tražimo veru, i u veri, kako veli Apostol, vrlinu, vrlinu da pokažemo, svaku evanđelsku vrlinu[15].
Život ovde na zemlji nije ništa drugo nego neprekidno idenje za Gospodom Hristom – verom, molitvom, postom, bdenjem, istinom, pravdom i svima ostalim svetim vrlinama. To je put hrišćanina u ovome svetu, radi te Blage vesti došao je Gospod u ovaj svet. Ta Blaga vest struji iz celog Evanđelja Hristovog, i čovek u ovome svetu nema spasenja od greha, nema spasenja od smrti bez Gospoda Hrista. Kada dobro zagledaš sebe, dušu svoju, biće svoje celo, kad dobro ispitaš sebe u ogledalu evanđelskom, u ogledalu Evanđelja, onda …[16] Dotle čovek je samo …[17] čovek kad ugleda sebe u ogledalu Evanđelju onda tek vidi ko je, šta je i kakav je.
Današnja zapovest je čudna i neobična: „Blagosiljajte one koji vas gone, blagosiljajte a ne kunite“[18]. Eto Hristovog ogledala za tebe i za mene. Kako je teško ispuniti ovu zapovest, zar ne? Ali to je ogledalo koje Gospod Hristos doneo tebi i meni da ogledamo sebe. Svaka evanđelska zapovest, svaka evanđelska vrlina to je i za tebe i za mene veliki podvig, veliki napor. I ja i ti po slabosti svojoj reći ćemo: „Kako da blagosiljam one koji me gone?“ Ali u tome je spasenje tvoje, u tome je sila i moć koju daje Gospod Hristos, moć koja savlađuje svaki greh. Moraš primoravati sebe na svako dobro[19]. Zašto? Zato što mi po navici svojoj ostajemo u zlu i grehu, pa kad se otreznimo, kada se probudimo, kada pogledamo sebe, pogledamo strahotu koju predstavlja greh, tada – šta nam ostaje? Da stupimo u borbu sa njim, da primoramo sebe na borbu, da spasavamo sebe od te rugobe, od te strahote, od tog zvera što je u nama i oko nas! Zato hrišćanin čovek u ovome svetu stalno prolazi kroz neku …[20] , zla sa svih strana navaljuju na njega, a on, on se brani od svih tih zala, čime? Sveoružjem Božijim, kako se veli u Svetom Evanđelju. Imamo mi sve oružje Božje.[21]
Naš rat, rat je protiv nevidljivih sila zlih i strašnih. To naše sveoružje jeste naša vera, naša molitva, naš post, naša ljubav. Samo pazi, nemoj da obmanjuješ sebe i da sebe samog učiš, pa što ti um tvoj govori i naređuje to da činiš. Ne, uvek proveravaj sve Evanđeljem Hristovim, proveravaj učenjem Svetih Otaca, proveravaj Crkvom Hristovom. Nikad ne veruj svome umu, veruj istini evanđelskoj. Ne veruj svojim željama… Eh, naše želje, šta je rečeno u Evanđelju za naše želje? Hristovi ljudi raspeše sebe sa strastima i željama svojim. To je rečeno, raspeše se.[22]
Hristov si čovek, ti moraš raščistiti svako zlo što je u tebi, svaki greh. Nećeš se podati grehu, a da raspneš sebe, da sebe staviš na krst, to boli, mnogo boli, boli dugo i danju i noću. Ali kad to učiniš, nebeska pomoć silazi na tebe, na tvoju dušu, i ti olako pobeđuješ onda svaku strast i svaku želju, ali prvo moraš učiniti podvig, borbu. Kada Gospod vidi tvoj trud i napor, i vidi tvoju dobru volju da hoćeš sebe da oslobodiš od svojih grehova, On ti tek onda daje pomoći. A dok ti ne počneš sam da se boriš sa sobom, On neće da primorava tebe, jer Bog nikog ne primorava na spasenje, ne primorava nikog na dobro. Zato imamo slobodnu volju da se sami opredeljujemo, da sami izaberemo put istine, put vrline u ovome svetu, i kad to učinimo Gospod onda daje sile i moći našoj duši da ide putem vrline, putem svakog evanđelskog dobra. Zato svaki od nas, svaki hrišćanin u svetu veliki je borac i veliki čudotvorac. Svaki hrišćanin – čudotvorac. I ja i ti, pozvani smo da budemo čudotvorci. Kako? – veliš. Tek čudotvorac si kada pobediš smrt, kada pobediš greh. Greh rađa smrt[23]. Svaki hrišćanin pozvan je na to, na to delo. To je naše sve delo, obuhvata sva ostala dela: da sebe oslobodimo od greha, da pobedimo smrt, da osiguramo sebi besmrtni Život Večni. To hrišćanin radi celoga života u ovome svetu, to je neprekidno čudo koje se dešava s njim, čudo koje je Gospod učinio sišavši u ovaj svet, postavši čovek, i davši nam sile i moći da i mi, da svaki od nas dobrovoljno postane čudotvorac verom svojom u Njega, Jedinog Istinitog Boga svih svetova.
Današnje Sveto Evanđelje kazuje nam tu istinu, tu svetu tajnu, a Crkva Hristova, evo dve hiljade godina svedoči tu moć, tu svemoć Hristovu koja čini neprekidna čudesa, i nevidljiva, duhovna i vidljiva, fizička, telesna. Ta sila Njegova, sva sila Njegova je tu, u Crkvi Hristovoj. Od nas se traži samo da mi svim srcem poverujemo u tu istinu Hristovu. Onda – onda sve je moguće svakome od nas. „Sve je moguće onome koji veruje“ – objavljuje Gospod Hristos[24]. Sve je moguće onome koji veruje, to znači: nema greha koji ti ne možeš pobediti Hristovom verom, nema pakla koji ti ne možeš razoriti, nema smrti koju ti ne možeš uništiti, nema đavola koga ti ne možeš satrti.
Čoveče, kakav si pobednik verom Hristovom, kakav si čudotvorac! Kakva sila, kakva moć! Šta su sile i moći ovoga sveta, šta su carevi, šta su moderna naoružanja nuklearna i nenuklearna, šta je to prema sili hrišćaninove vere, sili koja pobeđuje svaku smrt i osigurava besmrtnost i Život Večni?! Ti, hrišćanin – kakva moć, kakva svemoć! Sve mogu u Hristu Isusu koji mi moći daje – veli Sveti Apostol Pavle[25], sve mogu! Ko ste vi, neprijatelji Hristovi? Šta, vi mislite da Njega pobedite? Pogledajte, sve su se smrti od Vaskrsenja Njegovog pretvorile u leševe, i svi hristoborci, crkvoborci pretvorili se u leševe, od Nerona, Dioklecijana, Kaligule, pa sve do današnjih gonitelja Gospoda Hrista u ovome svetu, sve do Strašnoga Suda. Sve je to leš do leša, sve, i od svih njih jača je svaka smrt, jači je svaki greh.
A mi hrišćani, mi pobednici, mi besmrtnici istinski, mi još ovde na zemlji počinjemo da živimo Večnim Životom. „Koji veruje u Mene ima život večni“ – veli Spasitelj[26]. Još ovde na zemlji počinje da ima Život Večni, i sa tim Večnim Životom, koji začinje verom na zemlji, mi izlazimo iz ovog sveta i ulazimo u Večni Život nebesa, Carstva Nebeskog i Božanskog. Eto kakva je sila hrišćanska vera, eto kakva je sila i moć! Samo neka ne oskudeva u nama istinska i jaka molitva, istinska i jaka smirenost i krotost, blagost i dobrota i sve ostale vrline. Tada, tada nam ništa neće biti nemoguće u ovome svetu. Tada, tada nas nikakva smrt neće pobediti i nikakav đavo nam se narugati. Sve će to biti pod moćnom silom vere naše pobeđeno, verom u leš pretvoreno.
Neka Blagi Gospod uveća istinsku veru u svakom biću ljudskom na ovoj planeti Božjoj, i najpre u srcima svih pravoslavnih hrišćana, i nas bednih i jadnih Srba. Neka to poraste u nama, da bismo i mi postali uvek jači od svakoga zla, od svakoga greha, od svake smrti, da slavimo čudesnog Gospoda Hrista, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima, da Ga slavimo svim srcem, svom dušom, svim umom, svom snagom, da Ga ljubimo kroz sve večnosti. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Matejy 9,1-8; Mp. 2,2-12
  2. Mt. 9,2; Mp. 2,5
  3. Mt. 9,5; Mp. 2,9
  4. Mt. 9,67; Mp. 2,11-12
  5. Mp. 2,12
  6. Jn. 20,22-23
  7. Mt. 18,18
  8. 1 Petr. 1,9; 1 Jn. 5,13
  9. Jn. 17,3
  10. Pim. 12,9
  11. Pim. 12,9
  12. Jak. 1,15
  13. 1 Col. 5,17
  14. 2 Petr. 1,3
  15. 1 Petr. 1,5
  16. Neke reči nečujne na traci. – Prim. prepis.
  17. Isto.
  18. Pim. 12,14
  19. Misao Sv. Makarija Egipatskog. – Prim. uredn.
  20. Isto.
  21. Ef. 6,11
  22. Gal. 5,24
  23. Jak. 1.15
  24. Mk. 9,23
  25. Fil. 4,13
  26. Jn. 5,24

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *