SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda na Sabor Presvete Bogorodice
(drugi Božić)
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Danas je Božić, danas se rađa Bog kao čovek! Radi čega? Samo radi dve istine, braćo i sestre: da nam kaže šta je Jedini Istiniti Bog, i da nam kaže šta je jedini istiniti čovek. Jer mi ljudi ne samo da ne znamo šta je Bog, nego ne znamo ni šta je čovek. Gledaj sebe, zaviri u svoju dušu, kakvo čudo u tebi! Pogledaj oko svoje, zaviri u njega; zagledaj u srce svoje, da li ga znaš? Kako malo znaš, kako malo sebe poznaješ. Čoveče, ti ne znaš ni sebe, ni Boga! Šta onda znaš? Šta je osim mraka i tame oko tebe?
A danas, danas se rađa Bog da otkrije ljudima Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima. A ljudi? Ljudi zabludeli u tami, u mraku, u pomrčini. Ljudi, a oko njih bezbroj lažnih bogova! Šta sve nisu ljudi proglasili za boga, ne znajući Jedinog Istinitog Boga? Šta sve ljudi danas ne proglašuju za boga, ne znajući Jedinog Istinitog Boga, i ne želeći Jedinog Istinitog Boga, Gospoda Hrista? Koliko lažnih bogova predlaže sebe mesto Jedinog Istinitog Boga? Pogledajte, o! pa Evropa je postala izložba lažnih bogova, nakaradnih, nakaznih, užasnih.
Danas, danas se rađa Jedini Bog, rađa se kao Čovek, rađa se radi toga da bi tebi čoveku učinio pristupačnim Jedinog Istinitog Boga. On se sjedinjuje s tobom tako prisno da ti da svega Sebe, da kaže svega Sebe tebi, da ti više ne lutaš od jedno lažnog boga do drugog, da se ne lomiš i hodaš od groba do groba, i da ne letiš iz zagrljaja u zagrljaj đavolu prokletom, nego da poštuješ i slaviš Jedinog Istinitog Boga.
Danas, danas se rađa Večni Bog, ali sa Njim se rađa Večna Istina. Rađa se kao Čovek, čoveče, radi čega? Da Večnu Istinu učini pristupačnom tebi, da ti više ne obožavaš laž, da ti više ne živiš laži u ovome svetu, nego da znaš šta je Istina, šta je Večna Istina, i da njome živiš. Ti si stvoren radi Njega, čoveče! Kad Bog postade Čovek, to znači da On postade kao Večna Istina čovek, da bi ti saznao i primio u sebe svu Večnu Istinu Božju, Vascelog Boga! Kakva počast, kakvo bogatstvo! Bog postaje čovek, postaje ti, čoveče, da ti da celog Sebe, da ti da na pravom mestu Večnu Istinu.
Danas se On rađa kao Čovek, On, Večna Pravda da bi ti, čoveče, osetio šta je Večna Pravda, i znao šta je ona. Da bi ona postala tvoja. Jer sve što Gospod ima postavši Čovek, postaje radi toga da tebi da sve, tebi, čoveče! I ti, koji se gušiš u nepravdama ljudskim, u nepravdama zemlje, eto, doživeo si to da Bog, Koji je Večna Pravda, postaje Čovek, i da ti Večna Pravda bude tako bliska. Da ti sam budeš Bogu blizak, da ti bude blisko srce tvoje Njemu, (bliskiji On) od srca tvog.
Danas se rađa Večni Život kao Čovek. Kad se Bog rađa kao Čovek, Večni Život rađa se s Njim. Zar u Bogu može biti smrti? Ne! Bog je sav Život, Beskrajan i Beskonačan. Postaje Čovek, eda bi ti, čoveče, koji si, eto, propao u bezbroj smrti, osetio šta je Život Večni. Kakva velika tajna, kakva velika milost! Ljudi imaju jedno parče života na zemlji, opkoljeno sa svih strana smrću. Sa svih strana opkoljen si smrću. Kakav je tvoj život? Šta je tvoj život? Tvoj život, to je mala svećica u ogromnoj pomrčini smrti, i on trune. Samo mali vetar smrti dune, ode tvoja svećica u mrak. Šta je, dakle, ako ne ljubav to da je Gospod, Večni Život, postao Čovek da tebi, čoveku, podari Večni Život? Kakvo bogatstvo, kakav sjaj, kakva sreća, kakvo blaženstvo! I On, Večna Ljubav, Večna Radost postaje Čovek. Sve to postaje tvoje, i ti, bedni čoveče, od rođenja Gospoda Hrista, od Božića već možeš osetiti šta je to istinska radost Večna Radost, šta je to istinska ljubav Večna Ljubav, Ljubav koja ne prestaje, Ljubav koja ne zna za lom, za nesreću, za ljubomoru, Ljubav sveta i božanska. Sve to Gospod daje nama.
A druga istina, radi čega je Gospod postao čovek, jeste da kaže šta je to pravi i jedini istiniti čovek. Jer, čovek nije ni greh, čovek nije ni zlo, čovek nije ni đavo, čovek nije ni smrt, čovek nije ni zvezda, ni sunce, ni cvet; čovek je sasvim nešto drugo. Čovek je velika i sveta tajna Božja, čovek je ikona Božja u ovome svetu, lik Božji u ovome svetu. Duša tvoja, duša moja, duša čovekova, eto, to je lik Božji, ikona Božja, to je pravi čovek. Gospod je došao da nam otkrije tog čoveka, bogolikog čoveka, tog večnog čoveka, i mog i tvog; tog večnog čoveka iza svake smrti, iza svakog zla, iza svakog greha, iza svakog pakla, iza svakog đavola. Tako, tek kroz Gospoda Hrista, mi ljudi znamo šta je pravi čovek. Ja znam tek kroz Njega sebe. I ti probaj: pitaj se ko si, šta si? Nećeš doznati tajnu svoju, nećeš saznati ko si ti, Jovane, i ko si ti Petre, ko si ti, Miloše, ako se ne spojiš sa Gospodom Hristom kroz veru u Njega, ako Mu se ne pokloniš, ako ne klekneš svim bićem svojim pred Njim i predaš se Njemu, ako ne poveruješ u Njega kao Bogočoveka. Eto, rodio se kao Bogočovek, da tebi čoveku kaže tebe samog: ko si, šta si, i radi čega si u ovome svetu? Tako, dve velike, najsvetije i najveće tajne, Boga i čoveka, ukazuju na Bogočoveka Gospoda Hrista. Postavši Bogočovek kazao je svu tajnu o Bogu, ali kazao je svu tajnu i o čoveku.
Ali, zašto se Gospod Blagi rodio kao Čovek, a ne kao neka lepa ljubičica, a ne kao neka lepa ruža, a ne kao neka divna lastavica, a ne kao neka plava zvezda, a ne kao neki divni anđeo, nego kao čovek? Radi čega? Radi toga što je čovek Bogu sagrešio, a greh smlavio čoveka, a greh oborio besmrtnika Božjeg, greh ikonu Božju unakazio, poderao, pocepao. Čovek sav utonuo u bolest, nesreću, nevolje, nedaće. Postao je Gospod čovek radi toga da iz čoveka istera greh; postao je čovek da ne bi čovek i dalje bio rasadnik greha u ovome svetu. Ni ptice, ni biljke, ni životinje, nisu znale šta je greh, niti su patile od greha, dok čovek nije uveo greh u ovaj svet. Zbog čoveka i sa čovekom sva tvar uzdiše i tuži[1]: uzdišu jaganjci što ih ljudi poklaše; uzdišu blagi krotki telci, jer ih ljudi izmučiše; uzdišu sve životinje koje služe čoveku; uzdiše sve što živi. Greh, otrov greha, eto, razlio se po svima tvarima i sva tvar uzdiše i tuži s nama veli Sveti Apostol Pavle; s nama grešnicima, jer smo mi kroz greh uveli tugu i nesreću, bol i jad, bolesti i smrt. Gospod bezgrešni postao je Čovek da tu najstrašniju boljku, sveboljku greh, izčupa iz čoveka, da čoveka oslobodi od njega, od te najveće strahote.
Zašto je Gospod postao Čovek, a ne ptica, a ne cvet, a ne anđeo, a ne životinja, ni zver? Gospod je postao Čovek zato što je nesretni čovek uveo smrt u ovaj svet. Smrti nije bilo dok čovek grehom svojim nije uveo smrt u ovaj svet. A šta je smrt, to mi svi znamo. To najbolje znaju roditelji koji rađaju decu, a deca umiru. To najbolje znaju deca, čiji roditelji umiru. To zna svaki čovek. Avaj! muka nad mukama, bol nad bolovima, strahota nad strahotama, smrt! A tu smrt uveo je čovek u ovaj svet. Zato je Gospod i postao Čovek da bi čoveka obesmrtio. Kakva sramota za čoveka, kakav jed, kakav užas što je on uveo smrt u ovaj svet, smrt najvećeg neprijatelja svoga. On Besmrtni, Jedini Besmrtni, postaje Čovek da da besmrtnost rodu ljudskom, da bi besmrtnost razlio po biću ljudskom. A čovek u ovome svetu postao centrala smrti. Zato je On postao Čovek, da centralu smrti razori, da čovek više ne umire, da čovek postane večno biće, večni čovek; da se ikona Božja obnovi u čoveku, da se čovek ispuni Božanskim silama, najpre Besmrtnim Gospodom Hristom, verom u Njega, verom u Vaskrslog Gospoda Hrista, Koji se rodio kao Čovek, stradao, pogreben bio, vaskrsao i pobedio smrt radi tebe, radi mene. Da uništi centralu smrti, da razlije veliku tajnu Božansku silu besmrtnosti po svoj ljudskoj prirodi; da mi, verujući u Gospoda Hrista, vaskrsavamo iz svih smrti, pobedimo svaku smrt i osiguramo sebi Život Večni Njime Jedinim Besmrtnim i Večnim Pobediteljem smrti, Gospodom Hristom.
Zašto je Gospod postao Čovek, a ne Anđeo, ne Arhanđeo, ne Heruvim? Zato što je čovek uveo đavola u ovaj svet, đavola! Zato je Gospod postao Čovek! Jer ko je mogao pobediti đavola u čoveku, ko je mogao pobediti đavola u ovome svetu, ko osim Boga? Niko! A čovek nesrećni, kroz greh postao dom, obitalište đavola. Setite se priče Spasiteljeve u kojoj se kaže kako je u jednom čoveku đavo bio, pa izašao iz njega. A to znači da se čovek pokajao i isterao iz sebe đavola. Ali, oslobodivši se tog đavola, on se opet predao lenosti i đavo lutajući po svetu, po svima drugim tvarima, nigde ne nađe tako prijatno mesto kao u onom čoveku[2]. Jer dana je čoveku ikona Božja, a đavo je sav u tome da se ruga Bogu i svemu što je Božje. U čoveku ikona, a on hoće da se ruga Bogu u Božjoj ikoni. I reče đavo: Idem da se vratim u dom svoj. Đavo naziva čoveka domom svojim. Da se vratim u dom svoj! I zaista, veli Spasitelj, uze sedam duhova, gorih od sebe, i vrati se čoveku i uđe u njega[3]. Eto šta je postao čovek kroz greh i sa grehom, eto šta znači ne ljubiti Boga, eto šta znači imati ljubav prema grehu. Ona uvodi u čoveka smrt kroz đavola, ne jednog, no bezbroj njih. I zato je Gospod postao Čovek, da iz čoveka istera đavola.
On Bog postao Čovek, da čoveka, ljudsku dušu, čovekovu dušu koja je beskrajna zato što je Božja, zato što je bogolika, ispuni Božanskim silama. Piše u Svetom Evanđelju da u Gospodu Hristu živi sva punoća Božanstva telesnog[4]. Sva punoća Božanstva živi u telu čovečijem, eda bi ta punoća, veli se dalje u Svetom Evanđelju, postala i moja i tvoja, i da bismo se i ja i ti ispunili tom punoćom Božanstva[5]. Eto, to je cilj radi koga je Gospod došao u ovaj svet i postao Čovek, to je cilj Božji: da čoveka ispuni Božanskim silama[6], da ispuni Bogom, i time potisne iz čoveka i istera sve što je đavo, sve što je greh, sve što je smrt. Zato se Gospod, braćo, rodio u ovome svetu kao Čovek.
Zato mi tako neobično razdragano proslavljamo Božić, naročito Onu koja nam je Njega rodila Presvetu Bogomajku, Svečistu i Prečistu, jedinu Nju Koja je u tom strašnom paklu greha, smrti i đavola ostala bez greha. Svojim svetim životom, Svojim podvizima i nije učinila možda nikad greh. A istupila je kao predstavnica grešnog roda ljudskog, kao Ona Koja je takođe potomak Adama i Eve i grešnih praroditelja naših, sa svim nasleđem grehovnim, što se Ona kao Bogorodica osvetila i rodivši Gospoda Hrista spasla nas. Ona, Presveta Bogomajka! Zato je uzvišenija od svih Heruvima i Serafima, zato slavnija od svakog bića Ona Koju slavimo kao „čestnjejšuju Heruvim i slavnjejšuju bez sravnenija Serafim“.
Danas, drugi dan Božića Njen je dan. Ona, naročito kroz Čudesnog Gospoda, i ne znajući do kraja Koga će zapravo roditi, eto, Ona je prva ispunila sebe Bogom. Prva je osetila tu istinu: šta znači Gospod Hristos, šta znači to kad Bog postane Čovek. U Njoj je Bog postao Čovek. Ona Ga je rodila kao Bogočoveka, i prva doživela svu punoću Božanstva, prva doživela sav Raj, sva blaženstva, sva bogatstva koje Bog donosi svetu, doživela celo Evanđelje Gospoda Hrista, doživela sav Večni Život, svu Večnu Istinu, svu Večnu Pravdu. Ona je posle Gospoda Hrista oličenje Večne Pravde, oličenje Večne Ljubavi, oličenje Večnoga Života.
Zato, zato je Ona uvek posrednica između nas i Gospoda Čudesnog Sina Njenog, a Boga našeg. Posrednica koja nam izmoljuje od Njega sve što On kao Bog daje čoveku, izmoljuje nam Život Večni, Istinu Večnu, Pravdu Večnu, Ljubav Večnu, Radost Večnu, sve što Čudesni Sin Njen, Gospod naš, rađajući se na ovom svetu kao Bogočovek, prinosi svetu. Zato Je mi pravoslavni tako neobično razdragano slavimo, i po crkvenim pesmama i himnama izgleda kao da više Nju slavimo nego samog Gospoda. Jer nam je bliža, jer Ona zna naše nevolje i muke. Ona zna šta to znači biti pod gresima, smrtima i đavolima i strastima ovog sveta. Zato mi uvek sa verom pristupamo Njoj, mi pravoslavni.
Zato mi danas slavimo Prvu posle Gospoda Hrista Bogočoveka, Nju Koja nam je rodila Njega, Boga Istinitog, Gospoda Hrista, kao Bogorodicu. Rodila je Njega, rodila po telu, i On postavši Čovek, postavši telo, osnovao je Crkvu Svoju, koja je telo Njegovo. Tako je Presveta Bogomajka ustvari rodivši Njega, dala nam Crkvu Hristovu, tu najveću čudotvorku u svima svetovima, što nam daje sve ono što je Gospod Hristos doneo: daje nam Večni Život, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večnu Istinu, Večnoga Čoveka. Ne lažnoga čoveka, ne lažne bogove, nego večnoga čoveka i besmrtnoga, i tako osigurava svakome od nas besmrtnost i Život Večni!
Njoj, Njenom Čudesnom Sinu, slava i hvala za sve dare, večne dare koje daruje nama bednim ljudima, daruje radi naše vere, daruje radi naše želje, daruje radi naše molitve, daruje radi našeg smirenja pred Njom i Čudesnim Sinom Njenim. Neka nas Ona uvek vodi i rukovodi svima putevima života našeg, i uvede u Nebesko Carstvo, gde Ona na prestolu slave zajedno sa Sinom večno caruje i vlada.
Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
 


 
NAPOMENE:

  1. Pm. 8,22
  2. Mt. 12, 43-45
  3. Mt. 12,45
  4. Kol. 2,9
  5. Kol. 2,10
  6. 2 Petr. 1,3-4

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *