SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 2. u Nedelju 5. po Pedesetnici[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Današnje Sveto Evanđelje kazuje veliku i strašnu tajnu. susret đavola i Boga kroz čoveka, kroz ljude. „Zar si došao pre vremena da nas mučiš“?[2] govori (đavo) Spasitelju. Šta se to desilo s tim ljudima? Ko su oni? Tela ljudska, a iz njih govori đavo – ne jedan, mnogi đavoli. Kako se to desilo da telo ljudsko bude smestište i telo đavola? Tu je velika tajna po sredi, tajna greha. Šta greh radi sa čovekom? Greh postepeno ogrehovljuje čoveka, a greh je đavolska sila koja kroz njega uvek ulazi u čoveka i prolazi kroz čoveka ko neki demon. Tako postepeno, ako se čovek ne bori protiv greha i ne spasava se od greha, on postepeno postaje đavo – čovek. Evo primera: gergesinski besomučnici ne vladaju sobom. U njihovom samosaznanju, u njihovoj samosvesti vlada đavo. Greh je potpuno ovladao njima. Đavo, njegove sile uselile su se u njih. Čovek, samo po telu čovek, a iznutra sav pripada nečistim silama. Kakva je sramota, ali to se dešava u ovome svetu. Mi ljudi, ili sebe ođavoljujemo ili sebe obožujemo, to jest, mi ili ispunjujemo sebe grehovnim silama ili se ispunjujemo Božanskim silama.
Današnje Evanđelje kazuje kako se sreo Bogočovek Hristos, Čovek u kome je sav Bog[3], sa ljudima, sa dvojicom ljudi u kojima su toliki đavoli. Dva strašna sveta jedan za drugim. Kada je Bog sišao u ovaj svet, Gospod Hristos, šta se desilo sa đavolima u ovome svetu? Evo kazuje nam sveto Evanđelje: oni su se uznemirili, uzbunili, oni su osećali muku od Njegovog dolaska u ovaj svjet: „Zašto si došao pre vremena da nas mučiš? Znaju đavoli da predstoji Strašni Sud, dan Suda kad će oni biti osuđeni na večne muke, a znaju da taj sudnji dan još nije došao. A Ti, Ti si Sudija, mi osećamo – što si došao pre vremena? A došao je, da znate zbog čega? Došao je da spasava stvorenje svoje, čoveka. Radi čega je Gospod stvorio čoveka? Gospod Hristos je stvorio čoveka, braćo, da on iz sebe stvori bogočoveka. Tvorac, Gospod Hristos, stvorio je čoveka bogolikim, dao mu bogoliku dušu, dao mu božansku silu; duši dao da po toj slici živi i da sebe ispunjava božanskim silama; da postepeno iz sebe formira, obrazuje bogočovečansko biće, da svega sebe ispuni Bogom – zato je čovek stvoren. Da postane bog po blagodati, kako vele Sveti Oci, (da postane) bogočovek. Da postane bog po blagodati, da potpuno ispuni sebe Bogom. Da ne ostane mesta ni za jednu đavolsku silu, ni za kakav greh. Eto, zato je Gospod došao u ovaj svet: da povrati čoveka njegovom pravom božanskom cilju. Stvorio ga je takvog, da postane bog po blagodati, a eto, čovek zalutao u društvo sa đavolom, prigrlio grehe i sebe ođavolio. Umesto da postane bogočovek po blagodati, on postaje đavočovek. Ništa strašnije, ništa strašnije za čoveka!
Gospod dođe u svet zbog toga da bi osnovao Crkvu. Šta je Crkva? Crkva je telo Hristovo, On je glava telu Crkve, i mi članovi Crkve, ustvari, živimo u telu Hristovom[4]. A kad je Gospod Hristos glava našeg bića, nas hrišćana koji smo u Crkvi, nema mesta za đavola. I ako đavo bude udarao na san, ponekad nas savlada nekim grehom ili strašću, ipak je Gospod Hristos, to jest Crkva Njegova, puna Svetih Tajni, svetih vrlina, da svakog od nas očisti od svakoga greha, od svake strasti, i od svake smrti, izagna svakog đavola iz nas. Ne treba se plašiti đavola i iskušenja, jer je Gospod sišao u ovaj svet. Ne treba se plašiti njih, jer nam je Gospod ostavio Svoju Crkvu, tu svepobedu, pobednicu nad svim đavolima, nad svim gresima ovoga sveta, jer oni su nemoćni kao senka pred Gospodom Hristom.
Čuli ste danas iz Svetog Evanđelja kako đavoli bespomoćni mole Gospoda: „Ako nas izgoniš iz ove dvojice ljudi, pošalji nas u svinje“, jer mi, mi nemamo vlasti ni u svinje da uđemo bez Tvog dopuštenja. Mi znamo, Ti si Tvorac i Gospod, a mi Te nećemo, …[5]Ako nas izgoniš pošalji nas u svinje. I Spasitelj reče: „Idiše“ I oni navališe, i uđoše u veliko krdo svinja. A svinje, jadne svinje, nisu mogle ni časa da trpe u sebi đavola, nego navališe s brega u more i potopiše se sve. Tako je đavo strašan, strašan je za svinje, a kamoli za čoveka, za bogoliko biće, za čoveka koji je stvoren da bude ikona Božja, živa ikona u ovome svetu. Eto, svinje ne mogu da izdrže prisustvo đavola u sebi, a ljudi, a ljudi izdržavaju …[6] svojom slobodnom voljom. Po slobodnoj volji, ljudi se predaju ili Bogu ili đavolu u ovome svetu. Po slobodnoj volji svojoj ljudi obrazuju, uobličavaju, ili đavolji lik ili Božji lik. A kad čovek hoće da ih savlada, da ih pobedi, uvek ima u Gospodu Hristu neiskazanog čovekoljupca koji je gotov da sve te božanske sile da čoveku, da pobedi sve grehe, kroz njih da pobedi sve đavole što su naletele na njega sa svih strana kroz razna iskušenja.
Da, svaki Hristov čovek, svaki hrišćanin, ima u sebi božanske sile prizivajući Gospoda Hrista …[7], sve pukove nebeskih duhova, sva iskušenja ovoga sveta, da niko, niko od đavola ne bude jači od njega. Ta tvrđava u kojoj hrišćanin živi je Crkva Hristova. Kad navale iskušenja na tebe sa mnogih strana, ti malaksavaš, ali seti se šta je Gospod rekao za tvoju veru: Sve je moguće onome koji veruje[8], veruje u Bogočoveka Hrista. Sve je moguće. Moguće je pobediti sav demonski đavolji svet. Pobediti sav pakao koji su đavoli sposobni da izmisle i da predlože tebi i tvojoj slobodnoj volji, čoveče i hrišćanine.
Mi uvek imamo sredstva da u Crkvi Hristovoj ispunimo sebe božanskim silama i tako postanemo nepobedivi. Šta je Sveto Pričešće? Sam Gospod Hristos. Ti primaš Njega kroz Sveto Pričešće. Ko je jači od tebe? Bogom smo jaki[9]. Bogom smo svejaki, Bogom jači od svih đavola, od svih smrti ovoga sveta. Ili te gone neki gresi, ili te neki strašan greh goni iz dana iz dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu? Ti se kaješ i opet padaš. Strašna je sila greha, kada ga činiš. Kao đavolja sila ođavoljuje tvoje biće, ođavoljuje tvoju dušu, ogrehovljuje. Ali je Gospod dao lek za svaki tvoj greh. Koji? Pokajanje. Pao si – diži se! Smelo se digni. Gle, ovo je moj greh, ovo je moj grob. Vaskrsni iz groba! Imaš vaskrsitelja – pokajanje. Gle, strašna strast, ovladala mnome. Da! to je smrt moja. Ali, seti se i čuj reči Evanđelja: Vaskrsni iz mrtvih i obasjaće te Hristos] Ustani ti koji spavaš![10] Ustani ti, koji si zaspao u strastima i gresima svojim i slastima grehovnim. I za tebe ima leka: vaskrsni sebe pokajanjem. Nema straha za hrišćanina na ovome svetu, nema straha za čoveka, jer od svakog greha jači je Gospod Hristos. On je gotov da čovekoljubivo oslobodi i tebe i mene. Samo jedno traži. Šta?…[11] Ne! Gospod je pomoćnik, daje sile pokajne. Da pokajem sebe od vrha do dna, da pokajem sebe u savesti svojoj, u duši svojoj, u svim osećanjima svojim, u svima mislima, u duši svojoj. Ne daj me Gospode, ne daj me grehu! Takav vapaj uvek će uslišiti Gospod. Gle, naši besomučnici nisu bili toga svesni, da će ih Gospod osloboditi đavola koji su u njima. Đavoli govore iz njih. A On, po milosti Svojoj, isceljuje jadna ljudska bića Svojom Božanskom rečju i Božanskom silom, ljubavlju prema svakome čoveku, prema svakome ljudskome biću.
Bog je postao čovek da svakoga čoveka spase od greha, da svakoga čoveka spase od smrti, da svakog čoveka spase od đavola. I mene i tebe, i svako ljudsko biće koje hoda po zemlji i koje će hoditi. Takva je blagovest koju je Gospod Hristos dao nama ljudima. Gle, On će stvoriti čoveka, da iz njega izvaja divno, čudesno, bogočovečansko biće. A ljudi, po slobodnoj volji prigrlili đavola, umesto da Bogom žive u ovome svetu, žive đavolom. I eto, unakazi se duša u njima. Umesto božanskog lika, oni imaju đavolji lik, umesto ikone Božje u duši svojoj, ljudi kroz grehe i strasti na kraju imaju đavolji lik u duši svojoj. To je strašno za čoveka koji je stvoren da bude bogolik, a čovek postao đavolik. To biva sa svakim čovekom koji zavoli greh, koji se ne bori protiv greha, on sve više liči na đavola.
Jedan od Svetih Otaca i učitelja Crkve, veli, na pitanje: kako izgleda duša u ovome čoveku ili onome? – izgleda onako kakav je čovek. Ako je čovek pun vrlina, njegova duša je sve lepša i lepša. Ako upražnjava veru evanđeljsku, ljubav evanđeljsku, molitvu, post, trpljenje, krotost, blagost, sve te vrline evanđeljske, božanske, koje grade u duši božanski lik, ta duša gledana sa neba, gledana od svih duhova, vidi se kao bogolika, puna lepote i krasote. A kada čovek zapusti dušu, sa gresima svojim strašnim, metlama crnim i smrdljivim, …[12] gnoji svoj lik po njoj, tada, tada duša čovekova na koga liči, na šta liči? Na đavola. Jer, svaki greh je od đavola. Jer, svaki greh početnim nervom svojim, od đavola je. Tako, svaki greh nepokajani čoveka čini đavolikim.
A Gospod je došao u ovaj svet da obnovi lik Božji u nama – lik Božji da obnovi u nama, kako se mnogo puta govori u divnim crkvenim pesmama On je došao „da obnovi lik Božji koji je u nama istruleo“ pomoću strasti, pomoću grehova, pomoću naših zala istruleo, da bi ga potpuno obnovio, osvežio i dao nam Život Večni. Radi toga je Gospod došao u ovaj svet: da čoveka ohristovi, čoveka ođavoljenog da ohristoliči, da duša naša postane sva hristolika. A ona postaje hristolika kada živimo Hristovim Svetim Evanđeljem, kada živimo svetim vrlinama, kada su u nama božanske svete vrline: vera, ljubav, nada, post, molitva, koje božanskim silama savlađuju u nama sve što je grešno, sve što je smrtno, sve što je đavolje. I izvode nas uvek na stazu besmrtnog života i vode u Carstvo Nebesko. Ja ne pričam priče i bajke.
Evo, danas proslavimo velikog čudotvorca našeg, Svetog Nauma Ohridskog, pokajničkog Svetitelja Božijeg, koji je pre hiljadu godina izvajao iz sebe čudesno hristoliko biće. Obožio sebe, ispunio sebe svim Božanskim silama, i njegovo sveto telo hiljadu godina, već, kako trese i potresa sve demone koji mu priđu kroz dela ljudska. Isceljuje od svih bolesti, od svakog ludila naročito. Ta Božanska sila, koja isceljuje gergesinske besomučenike, o kojima govori današnje Sveto Evanđelje, ta sila je eto i u njegovom svetom telu, i u njegovim svetim moštima. Hiljade i hiljade takvih bolesnika izlečeno je i isceljeno je od njegovih svetih moštiju, molitvama Svete Crkve, poklonjenjem onih srodnika i prijatelja koji nam dovode svoje ljude. Isceljuju se i ispunjuje se današnje Sveto Evanđelje: đavoli beže od hristonosca. O tome nam govori današnje Sveto Evanđelje – Evanđelje Svetog Nauma Ohridskog. Ljudi su sa svih strana dovodili bolesnike Gospodu i On je nečiste duhove isceljivao iz njih, legione. I sav narod željan da Ga se dotakne, jer iz Njega izlazaše sila i iscjeljivaše ih sve[13]. Ta Božanska sila, eto, i danas iz Svetog Nauma Čudotvorca i posvedočuje današnje Sveto Evanđelje, posvedočuje silu Hristovu, posvedočuje da je Hristos zaista večni Bogočovek, uvek jači od svih bezumnih i bezbrojnih demona, od svih đavola. On – Bog u telu, On – Bog u svakome Svetitelju, pa i Svetom Naumu Čudotvorcu, On – Bog u svakome hrišćaninu, kada je u tebi živ je verom tvojom u Njega, postom tvojim radi Njega, molitvom Njemu. Onda, onda umire svaki đavo koji naleti na tebe, izgoni ga još dok nije ušao u tebe, beže od tebe.
Puna su Žitija Svetih takvih primera kako đavoli ne smeju ni da se približe nekom Svetitelju Božijem, ni da mu priđu, jer iz njega izlazi sila koja opaljuje ih i spaljuje ih. Takva je sila Gospoda Hrista, živog Gospoda Hrista u tvojoj i mojoj duši. Tada ispunimo sebe verom u Njega, ljubavlju k Njemu, molitvom k Njemu, i tada, tada mora svaka demonska sila, svaki pa i najveći đavo, kada naleti na tebe, da izdahne pred tvojim nogama. Ako Gospod dopusti da te kušaju i najstrašniji demoni, uvek imaj toliko vere, toliko svesti da je Gospod to učinio da oproba tvoju veru, da oproba tvoju volju, da proba tvoju duhovnu silu.
Da, ti imaš u sebi Božanske sile da pobediš svakog đavola. Probajući tvoju veru, On te nikada neće ostaviti. Samo ti pokaži – šta? Revnost, veliku revnost i danju i noću. Gospode, malaksavam! Gospode, padam! ali, verujem da ćeš me Ti dići iz svakoga pada. Pomozi meni palome! Podigni mene paloga! Veruj, nikad te Gospod ostaviti neće, uvek će te dići pomoću …[14] Pustiće na tebe strašna iskušenja, toliko strašna, kao Avramovo iskušenje, gde je probao Gospod njegovu veliku veru, i pokazao Gospod svetom i pravednom Avramu Svoju želju:[15] da Mu prinese sina svoga i da ga da na žrtvu, da ga sam svojim rukama zakolje i prinese na žrtvu umesto životinje. Ali, eto, Gospod to traži, da bi probao veru Avramovu, da bi pokazao primer i svima nama, da ne bi potomci govorili: eto, On zahteva od njega da mu prinese sina svoga na žrtvu. Isak jadan, bez reči. Spremi sina svoga, povede svoje momke, i krenu u planinu da sina svoga izreže. On ne pita: Zašto, Gospode, da ja to učinim? Da sina svoga jedinca, koga si mi dao u starosti, da njega svojim rukama zakoljem Tebi na žrtvu? Gospode, šta to činiš od mene?! Ne! ništa. On samo sluša. To je smirenje, pravo smirenje. Ti naređuješ, ja slušam, makar bilo za um moj neshvatljivo, kao što je neshvatljivo da sina svoga zakoljem. …[16], na mestu ranijem, načini žrtvenik. Sin ga pita: Oče, gde je žrtva? Gde je životinja? Gde je ovan? Gde je jagnje? Ili tele? A otac, mučeni otac odgovara: Gospod uzima sebi žrtvu. Gospod postavlja sebi žrtvu! I on sveže sina svoga, i položi ga na žrtvenik, i podignu mač da odseče glavu, a anđeo uhvati ruku njegovu uzme mu mač i reče: Ne! Eto žrtve! I pokaza na ovna koji je bio u žbunju.
Tako i ti, kao hrišćanin, očekuj da Gospod oproba tvoju veru. Manju veru Gospod proba manjim iskušenjima, a što veća vera u čoveka, On sve veća iskušenja stavlja na njega i proba njegovu veru. Tako su Sveti, u najstrašnijim iskušenjima, njima su se javljali bezbrojni đavoli, na oči, napadali sa svih strana, urlikali, jurili na njih, ali, oni nisu se plašili.[17]
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Mateju 8,28-9,1
  2. Mt. 8,28
  3. Kol. 2,9
  4. Ef. 1,22-23; 1 Kop. 12,12.27
  5. Nekoliko reči nečujno na traci. – Prim. prepis.
  6. Isto.
  7. Isto.
  8. Mk. 9,23
  9. Ps. 60,12
  10. Ef. 5,14
  11. Nekoliko reči nečujno na traci. – Prim. prepis.
  12. Isto.
  13. Lk. 6,19
  14. Isto.
  15. 1 Mojc. 22,1-14
  16. Isto.
  17. Beseda nezavršena, verovatno kraj magnetofonske trake – Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *