SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 1. u Nedelju 5. po Pedesetnici[1]
1965.godine u manastiru Ćelije
 
Otkuda ludih ljudi u ovome svetu, otkuda ludilo u ovome svetu? – Od đavola. – Ko leči od tog strašnog ludila? – Samo Bog koji je postao čovek, Gospod Hristos. Eto današnje Blage Vesti, eto današnjeg Evanđelja.
Čuli ste šta se desilo u zemlji Gargasinskoj kada je Gospod stupio na njeno tle. Dva besomučnika, dva čoveka u kojima su bili đavoli, sretoše ga i povikaše: „Šta si došao ovamo pre vremena da nas mučiš?“[2] I dalje, čuli ste kako Gospod izgoni đavoli iz tih ljudi i kako oni ozdravljuju od svoga ludila, od svoje posednutosti đavolom. Šta je đavo? Đavo je ustvari savršeno ludilo, savršeno bezumlje, jer je đavo savršeno bogoborstvo. Ustati protiv Boga, boriti se sa Bogom, eto – to je đavo. Neću više da Bog bude nadamnom! time je postao đavo. Od Arhanđela postao đavo. Neću Istinu Božju Večnu, hoću ja sam da budem slobodan od Boga, slobodan od Njegove Istine, slobodan od Njegove Pravde, slobodan od Njegovih Zakona! Eto, đavo nije ništa drugo nego potpuno bezakonje, potpuna sloboda od Boga, a to znači sloboda od Pravde, sloboda od Istine Božje, sloboda od Večnosti, od svih blaga Božjih. U đavolu je sve obrnuto: ono što je najglavnije u životu i u svetu – a to je Bog, ono što je najvažnije on je proglasio za najmanje važno: Pravdu Božju proglasio je za nepravdu, i Istinu Božju proglasio je za laž; Dobro Božje proglasio je za zlo; sve što je Božje odbacio je i time postao đavo. Avaj, tako i mi ljudi u ovome svetu, mala ljudska bića, kada počnemo da odbacujemo ono što je Božje postepeno ispunjujemo se đavoljim silama, postepeno čovek se pretvara u demona.
Eto primera iz današnjeg Svetog Evanđelja. Đavo je toliko ovladao ovom dvojicom ljudi da oni nisu bili u stanju da pravilno i prirodno, normalno misle, ni osećaju, ni delaju. „Niko ne smejaše proći tim putem“ gde su oni bili[3]. Živeli su po grobovima, strašni, užasni za sve koje sretnu, puni demonske sile. Svako bogoborstvo, braćo, ustvari je put ka tome, put ka ludilu, put ka bezumlju. Tako đavo postade od Arhanđela đavo. Od prvog Anđela Božjeg kako je postao đavo? Gordošću je uobrazio prvi Arhanđeo, Svetlonosac, da on može da zameni Boga, da zauzme mesto Božje[4]; i kad se ta misao zacarila u njemu, ovladala njegovim bićem, on je pao sa nebeskih visina u dubinu pakla. Sve se u njemu prevrnulo, sve! I on postaje mračni duh zla, crni duh smrti, gospodar mračnoga i strašnoga pakla.
Taj isti put, ako čovek ide njime, vodi čoveka u to ludilo, u to bezumlje. Kad u čoveka, u dušu njegovu uleti gordost, i kad on počne živeti na silu, gordo i osiono, tada se zbiva nešto strašno u njegovoj duši, tada se on odvaja od Boga, ustaje protiv Boga i postepeno ludi, postepeno postaje bezuman. Rečeno je u Svetom Evanđelju: „Kad se građahu mudri, poludeše.“[5] Kad se Građahu ~mudri poludeše… To važi za sve ljude, za svakoga od nas. Čim si počeo u ovome svetu da se gradiš mudar, da ne priznaješ Boga, o! ti već ludiš. Pogledaj sebe, pogledaj dušu svoju – šta se zbiva s tobom? Pogledaj kako se mrak uvlači u tebe, kako noć uleće u tebe. A ti, ti počinješ da živiš nekim drugim životom, nećeš ništa Božje, ne treba ti Bog. „Mogu ja bez Boga, imam ja uma, imam ja srca, ne treba mi Hristos!“ Ali šta ćeš, čoveče, raditi kada đavo uđe u tebe?
Gle, neko je jači od tebe u ovome svetu. Ako ne priznaješ Boga, đavo je jači od tebe. Pogledaj dva besomučnika o kojima se danas u Svetom Evanđelju govori. To je sudbina svakoga duha koji ustaje protiv Boga, to je sudbina svakoga čoveka koji se pogordi na Boga. A sve to dolazi otuda što se u čoveku usled gordosti sve to remeti, sve pomuti, i on prvo što čini to je ne priznaje Istinitog Boga, ne veruje u Istinitog Boga, traži lažne bogove po ovome svetu, traži sebe, hoće sebe da zacari
svuda na svima prestolima ovoga sveta. Zato je rečeno u Svetom Evanđelju: „Kada poznadoše Boga Tvorca ne zahvališe Mu, nego zaludeše u mislima svojim i potamne nerazumno srce njihovo“[6]. Ljudi u ovom svetu, i danas je puno takvih koji gledaju ovaj svet, ovo čudo Božje, ovu lepotu Božju, nebesa, sunce, trave, ptice, bilje, vode, vetrove, gledaju i vele: „A, to je sve radi mene… To, to su sile koje stoje pored mene i služe meni. Ja, ja sam vrhovni gospodar – nema Boga, nema Tvorca! Evo, gradim fabrike, pravim avione, letim na mesec, Bože – ne trebaš mi“! Avaj, tada nastaje ono najstrašnije kod čoveka, tada se pokazuje koliko je on nemoćan, koliko je on slab. Eto naše drame!
Pogledajte, ljudi poludeše od hvale: eto, mi smo savladali prirodu, mi činimo čudesa, naša nauka čini čudesa, eto gledajte tehniku, fabrike, letimo po nebu, rijemo zemlju; nema Boga, mi smo sve i sva! A gle, samo se namršti Gospod na nebu, a Dunav zalije pedeset hiljada hektara najbolje zemlje, poruši hiljade kuća; Morava se izlije, poplavi najplodnije zemlje srpske, najplodnije zemljište srpsko; pa udare vetrovi, cikloni, koji do sada nikad duvali nisu, pa nose krovove, obaraju fabričke dimnjake. Leskovac sav pokriven ciglama, crepovima, porazbijenim prozorima. Šta je to? Gde ste vi moćnici, gde ste vi silnici? Šta se to zbiva oko nas?! Ko to pokreće Dunav, ko to ispunjuje korito Dunava vodama takvim, ko? Ko to iz ove mirne atmosfere oko zemlje izvodi tako strašne vetrove da se sve ruši? Ko to podiže zemljotres na Skoplje, i razori ga za petnaest sekundi. Godinama ste gradili, šta je? Bezumlje, ludilo… Kad se pokrenu nebeske sile u dan Strašnoga Suda, u dan antihrista![7] Da, bezumlju ljudskom nema kraja kada se čovek udruži sa đavolom, zlu ljudskom nema kraja. Kada čovek napravi savez sa đavolom.
A ti i ja, i svaki od nas, pravi savez sa đavolom kada voli greh, kada voli zlo, kada voli strasti i slasti ovoga sveta. Ustvari, šta ti onda radiš sa sobom? Ti izlaziš van sebe, ti ludiš. Setite se Spasiteljeve priče o bludnome sinu: Dok je živeo u gresima, veli Spasitelj, on je bio van sebe, a kad dođe sebi on se pokaja, dođe sebi[8]. Dok je čovek u slastima greha i u strastima, đavo ga vitla i nosi, i on i ne zna i ne oseća da je van sebe, da je vanseban, da je lud. Jer, čim živi u grehu i voli greh, i greh mu je glavni smisao života i cilj života i stalno je u njemu, ne kaje se, da: čovek je van sebe. Šta je postao čovek onda? U jednoj divnoj crkvenoj molitvi veli se: „Gospode, oprosti mi grehe jer sam ja postao sav greh“. Ne samo to. Đavo je pretvorio srce moje u svoju radionicu, i „ja sam postao đavolja radionica“. Kakva strašna ispovest, ali istinita. Ako čovek ne pazi na svoje srce, ako ga ne čuva od greha, ako ga ne čuva od strasti, đavo postepeno pretvara njegovo srce u svoju radionicu, u svoju radionicu, i tamo kuje i sniva sve grehe, sve strasti i slasti ovoga sveta. I znaj, tada srce tvoje đavo je pretvorio u radionicu svoju, u fabriku svoju, i ti sam liferuješ iz sebe grehe, slabosti, nemoći, ludilo, bezumlje.
U današnjem svetu ne samo ljudi, nego i narodi lude, narodi lude, narodi lude… Sve je podivljalo od gordosti, sve hoće, traži, čini, uzdiše, ustaje: Dajte ovo, dajte ono! Niko zadovoljan, a đavo likuje i smeje se. To on i hoće: stvorio je divnu komediju od ovog sveta Božjeg, komediju je stvorio i smeje se ljudima. A Bog stvorio ljude za Carstvo Nebesko, On stvorio čoveka za Život Večni, On stvorio čoveka za savršeno biće, da besmrtno živi Večnom Istinom Božjom, Večnom Pravdom Božjom, večnim Životom Božjim. To je smisao i cilj života ovoga sveta, i tvoj i moj i svakoga čoveka. A mi, u jurnjavi za strastima i slastima ovoga sveta, poneseni đavolima sa svih strana, mi, mi napravismo komediju od ovog sveta Božjeg, komediju napravismo od čoveka. Jednoga dana ti ćeš se osvestiti. Tada, tada ćeš videti kakvo je ludilo vladalo tobom na zemlji. Tamo ćeš se osvestiti, ali biće kasno. Ti ćeš videti da ti na zemlji nisi živeo kao besmrtno stvorenje Božje, da nisi živeo kao biće koje je Bog stvorio za Večni Život, za Večnu Istinu, Večnu Pravdu, nego si ludovao u strastima i gresima i uživanjima ovoga sveta, bio si van seban, lud za Boga, ubica svoje duše, ubica svoga raja. Tada, tada ćeš osetiti istinu današnjeg Evanđelja.
Bog je došao u ovaj svet, Bog je postao čovek zato što je đavo u svetu bio; ne za nešto manje, jer samo je Bog jači od đavola. Čovek rob đavola. Kad je Gospod Hristos došao u ovaj svet, vidimo iz današnjeg Evanđelja, na Njega su ustali svi ljudi, ustali su svi bezumnici, ustali su svi gordeljivci, a s njima ustali su svi đavoli. Čuli ste danas, kako iz ove dvojice ljudi đavoli Gospodu Hristu vele: „Što si došao da nas mučiš“[9], Što si došao ovamo, što ćeš ti na zemlji, šta ćeš među ljudima? Mi smo njihovi gospodari. Ali, nemoćni pred Njim, oni mole Spasitelja Gospoda Hrista: „Ako nas ti izgoniš, pošalji nas u onaj krd svinja“[10], pošlji nas u njih. Đavoli! – otkuda takva nemoć kod vas? Vi možete činiti čudesa. Niko nije smeo proći putevima ovim gde su oni živeli. Vi molite Isusa iz Nazareta. „Idite, reče im Spasitelj. I oni uđoše u svinje i sav krd svinja polete sa brega u more i udavi se u vodi“[11]. Braćo moja, kakva je strašna osuda nad nama ljudima ovaj događaj. Ovo što se zbilo sa svinjama, to je manje (= mali) strašni sud za nas. Gle, svinje ne mogu da izdrže đavole i njihovo zlo, i odmah se sunovraćuju u more, u vodu, dave se, ne mogu da podnesu đavole u sebi. A ljudi? – Ljudi kroz sve grehe, kroz sve strasti ustvari grle đavole u sebi i oko sebe. Koliko je čovek gori od svinja! Uvreda je za svinju reći da je čovek, a nije uvreda za čoveka reći da je svinja. Ja to izmislio nisam. To današnje Evanđelje govori! Svinje su ispred ljudi, jer ne mogu da podnesu đavole u sebi, a ljudi godinama i godinama žive u đavoljim rukama, žive u đavoljim čeljustima i smatraju da blaguju, smatraju da je to njihov raj. Kakvo ludilo! Kakvo bezumlje! Čovek – čovek je nesumnjivo daleko nečistiji od svake svinje. Evo dokaza. Ko je uveo đavola u ovaj svet, ko je uveo smrt u ovaj svet? Čovek! Čovek, grehom svojim, jer je uvevši greh u ovaj svet uveo smrt, uveo bolest, uveo sve strahote i uveo đavola u ovaj svet. Zar nije čovek gori od svinje? Ne samo od svinje, od svih živih bića kojih ima u ovome svetu. Da, strašno je biti čovek bez Hrista, strašno je biti čovek u ovome svetu bez Boga. Tada čovek dobrovoljno postaje voljom svojom đavo. Ima li većeg ludila od toga?
Svaki greh, braćo moja i sestre, jeste malo ludilo, svaka strast jeste malo ludilo. Pogledajte sebe u gnevu. Šta je gnjev? Kad se razljutiš, to je malo ludilo. Posmatraj sebe kakav izgledaš onda. A šta da kažemo o zavisti? O! zavist je takvo ludilo duše… Da, zavist izdaje Hrista Boga, jer se veli u Evanđelju da su Jevreji predali Gospoda Hrista na smrt – iz zavisti[12]. A ti smatraš nije ništa ako zavidiš nekome za nešto. A pakost? A mržnja, šta je mržnja? Mržnja je smrt duše; mrziš nekoga, znaj ti sam ubijaš svoju dušu. To je ludilo, samoubistvo, bezumlje. Srebroljublje, šta je srebroljublje? Danas od toga zla pate takoreći svi ljudi. Evropa kao celina, Afrika kao celina, Amerika kao celina, Australija, Afrika, sve to pati od srebroljublja. Samo da im je bogatstva ovoga sveta, što više imovine, što više imanja, što više proIzvodnje, što više napitaka i blaga. To je srebroljublje, a srebroljublje je najstrašniji ubica ljudske duše. Tako strašni ubica da i Boga prodaje za trideset srebrnika. A koliko ljudi danas prodaje Boga, koliko Srba danas odriče se Hrista i Krsne Slave? Radi čega? Avaj, bezumlje do bezumlja, ludilo do ludila.
Veliš: „Evanđelje o kome se danas govori, desilo se pre dve hiljade godina. To je tada bilo, kakve veze to ima sa nama?“ Misliš da nema. Ima. To isto Evanđelje danas se, eto, događa i u Srpskoj zemlji. Na Srpskoj zemlji danas se isceljuju besomučnici, danas se isceljuju ludi ljudi. Eno Svetog Ostroga. Koliko se ludih ljudi isceljuje i danas, kao što ih je Gospod u Evanđelju isceljivao. To je ta ista sila koju Gospod ostavlja Crkvi Svojoj, ostavio je Sebe Crkvi, i ta ista sila izlazi iz Njega i sada isceljuje ljude od svakog ludila. Nemoj, Srbine, zaboravljati to. Idi u Sveti Ostrog i gledaj očima svojim šta se tamo zbiva. Idi u Sveti Prohor Pčinjski i gledaj kako bezumne ludake dovode, a kroz nedelju dana odlaze zdravi i čitavi. Idi u Sveti Devič, idi u Devič (na Kosovo), i tamo ćeš videti gde dovode besne lude mladiće, i oni za nedelju dana kod moštiju Svetoga Joanikija Devičkog ili na molitve monaha i sveštenika ozdravljuju.
Šta je to? Danas živimo kao nekada. I danas Gospod hoda po zemlji, po celoj zemlji. I danas je Gospod Hristos sav u Crkvi Svojoj. I ti i ja, ako hoćemo da se spasimo svakog greha, svakog ludila duhovnog našeg, lako nam je to učiniti; lako nam je učiniti kad je Gospod tu, lako je pomoliti Mu se, lako je pokajati se, lako je ispovediti svoje grehe. Ispovediš li ih, ti ćeš biti kao bludni sin koji je došao k sebi, pokajao se, potrčao Ocu Nebeskom, a Otac Nebeski hrli mu u susret i grli ga i oprašta mu grehe.[13]
Eto, to je svemilost Gospoda Hrista. Zato je On došao u ovaj svet da đavole pusti (= progna) iz sveta, da ljude oslobodi od đavola oslobodivši ih od greha i od smrti. Da, samo Gospod Hristos je lekar od greha, lekar od smrti, lekar od đavola. Samo On! I dok ljudi budu bili van Njega, i protiv Njega, ova zemlja nije ništa drugo do ludnica, ludnica u kojoj jedan drugoga grize i ubija. A kad se ljudi osveste, kada čovek dođe sebi, kada sagleda grehe svoje, kada sagleda ropstvo svoje zlu i grehu, kada se pokaje, eto zagrljaja Hristovog, eto Gospoda Hrista da mu oprosti da zove grešnike na pokajanje. Milošću Svojom zaneo (= zalio) je svet i nama greholjubivim đavoljubivim bićima ljudskim darovao Život večni, Istinu večnu, Pravdu večnu. Darovao raj, darovao Carstvo Nebesko.
Čoveče, tebi Gospod svaki dan, svake noći nudi Nebesko Carstvo. To je tvoja večna otadžbina. Pazi kako živiš, pazi radi čega na zemlji živiš. Ti si besmrtno biće. Bog te je stvorio za besmrtnika. Zato je On došao u ovaj svet, zato je dao Evanđelje Svoje, zato je osnovao Crkvu Svoju, i u njoj dao nam sva sredstva da oslobodimo sebe od svakoga greha, da oslobodimo sebe od svake smrti, da oslobodimo sebe od svakoga đavola. Da, On Bog je došao u ovaj svet da nas od svega toga oslobodi, da nam daruje Život Večni. Njemu, samo Njemu, Jedinome Istinitom Bogu u svima svetovima neka je čast i slava i od nas malih i ništavnih na zemlji Srpskoj. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Matejy 8, 28-9,1
  2. Mt. 8, 28-29
  3. Mt. 8,28
  4. Is. 14,12-15
  5. Pm. 1,22
  6. Pm. 1,21
  7. Mt. 24,24-29
  8. Lk. 15,13-17
  9. Mt. 8,29
  10. Mt. 8,32
  11. Mt. 8,32
  12. Mt. 27,18
  13. Lk. 15,17-22

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *