SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 2. u Nedelju 4. po Pedesetnici[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin. , Eto, Gospod Hristos sišao u ovaj svet i doneo Večno Evanđelje, doneo Večnu Blagovest. Za koga? Za tebe, za mene, za svako ljudsko biće. Današnje Sveto Evanđelje večno je ne samo za anđele na nebu, nego i za nas ljude koje mrvi i melje smrt. Šta ti ono govori, šta tebi i meni govori Sveto Evanđelje? Večan si, besmrtan si. Pazi, u ovo: zemaljskom svetu ti si jedino besmrtno i večno biće, čoveče Zato sam ja došao u ovaj svet, veli Gospod, zato, da te razbudi] na večnost, na besmrtnost tvoju, da kažem ko si ti, šta si TR I eto, Sveto Evanđelje danas nije se samo desilo sa neki] kapetanom rimskim u Palestini, u Kapernaumu, kada se Gospod udivio veri njegovoj i rekao mu: „Idi, kako si verovao nek ti bude“[2]. Šta je to, Gospode? To, da si ti neznabošče, kape tane, večan, besmrtan, svemoćan. Kada? Kada vežeš sebe s mnom, Hristom Bogočovekom. Onda, onda sve smrti beže is pred tebe, onda sve bolesti kao poslušni vojnici trče d ispune tvoju volju. Gle, ti si čovek, a eto doživeo si to, da sam isceliš slugu svoga radi koga si došao k’ Meni. Da, ti si m nazvao Gospodom: „Gospode, sluga moj leži oduzet, i muči s veoma“.[3]
Nije ovaj kapetan vikao do neba kao jadna majka Hanenejka, koja je molila Gospoda Hrista: „Pomiluj me, sine Davidov moju kćer vrlo muči đavo!“[4] Ona je toliko vikala, vapijala, jaukala sirota, da se uzbudio sav svet koji je bio oko Gospod Hrista, pa i sami Sveti Apostoli prišli Gospodu: „Aman, Gospode pomozi joj, vidiš kako viče za nama, ošpusši je, učini joj po želji“[5]. Spasitelj je ćutao kao zaliven. Odjedanput je rekao: „Ne, ne treba uzimati hleb od dece i bacati psima“[6]. Ti bi pobegao od takvog Učitelja, ti bi pobegao od takvog Čudotvorca, takvog nemilosrdnog Čoveka. On nju naziva psom. Neću te više moliti, trebalo je da tako zaključi u svome umu jadna Hananejka. Ne, ona je ipak pripala k’ Njemu: Aman, Gospode pomozi mi! Pomozi mi! „I psi jedu sa trpeza svojih Gospodara, jedu od mrva“. Daj mi jednu mrvicu. Zadivi se Gospod toj njenoj veri i reče: „Idi, kćer je tvoja zdrava“[7].
A evo kapetana, neznabošca. On ne zove Gospoda Hrista k’ sebi, no veli: „Gospode, moj sluga leži uzet doma, i muči se vrlo“. Ja više ništa Tebi ne kažem. Ti, Ti čudesni Sveznalac, Ti znaš srca naša, Ti znaš muke naše, Ti znaš da na čoveka juriša smrt sa svih strana, Ti znaš šta znači voleti za nas. Ali ja znam isto tako ko si Ti. Ja to osećam. Gde bi Te ja to zvao sebi, da uđeš pod krov moj, ne Gospode, ja sam nečist čovek. Samo reci reč, i ozdraviće sluga moj. Jer i ja sam čovek, i ja sam pod vlašću, ja imam vojnike, pa rečem jednom: idi, i ide, drugome; dođi, i dođe, i sluzi svom učini to, i učini.[8]
Kakav je, Gospode, odnos svih bolesti prema Tebi, šta su bolesti za Tebe? Poslušne robinje. Šta su smrti za Tebe? Poslušno roblje. Šta su đavoli za Tebe? Poslušno roblje! Samo reci reč, i ozdraviće sluga moj). – Idi, neka ti bude kako si verovao. I ozdravi sluga njegov u taj čas. Šta je to? To je vera, to je ta sila, nebeska Božanska Sila, koja ponese čoveka, ispuni mu svu dušu. Tada, tada u duši nestane sve što je smrtno. Tada, tada čovek oseća Boga. Tada, tada sve što je bezakono, nečisto, grehovno, smrtno, đavolje, beži od tebe. Pobeglo je od ovog neznabošca koji je pobegao do Gospoda Hrista, pobeglo sve to, i dušu njegovu ispunila vera u čudesnog Učitelja Isusa Hrista, i on se sav preobrazio, sav preporodio, sav postao nov. Desilo se ono što je najvažnije u njegovom životu, desila se najveća revolucija koja se može desiti sa čovekom u ovome svetu.
Čovek, smrtno biće, poverovao u Gospoda Hrista i osetio da je besmrtan. Eto, to je vera u Gospoda Hrista. Poveruješ u Njega i osetiš: gle, ja sam zaista večno biće, besmrtno biće! Nikakva smrt ništa mi učiniti ne može. Ja, ja jači od svih smrti, od svih tvoraca smrti, đavola i zločinaca ljudi. Takva je sila vere! Vera nije teorija, i vera nije samo učenje, vera je sila, sila koja te vezuje odmah sa Bogom. (Veže) veru sa Večnom Istinom, veru sa Večnom Pravdom, veru sa Večnim Životom, veže te sa svima nebeskim silama. To je vera, to sila vere! To je ono što je Svetog Apostola Pavla nosilo; imao je telo kao Heruvim ili Serafim na ovoj zemlji. On je jurio iz mesta u mesto, iz grada u grad da propoveda, koga? Njega, Čudesnog Gospoda Isusa. Eto, Njega Koji daje besmrtnost i Život Večni, čoveče! Šta ti više treba, šta ti hoćeš?!
I zaista, više od toga, ne! Niko ti više ništa dati ne može. Zato je On došao u svet da tebi kao Bog da ono što niko od ljudi dati ne može, da ti da Večni Život, da ti da Besmrtni Život, da ti da Večnu Istinu, Večnu Pravdu, da ti da Večno Evanđelje Neba. Da, da tebe čoveka nemoćnog, čoveka samlevenog od smrti sa svih strana, da tebe učini svemoćnim. Idi, kako si verovao neka ti bude!
Gle, danas svet proslavlja Svetu Mučenicu Akvilinu, čudesnu devojku, bolje reći devojčicu. Čuli ste u divnoj pesmi danas koja se pevala o njoj šta je za nju značio Gospod Hristos, i šta je vera njena bila, i kako se ona sveta, čedna i čista devojka borila sa orlušinom rimskim Valusijanom, goniteljem hrišćana u tome kraju njenom pod carem Dioklecijanom strašnim. Taj car doneo je prvi ukaz u kojem se hrišćanima oduzimaju sva imanja. Postaju prosjaci vaseljene. Drugi ukaz da ubijaju sve i svakoga koji kaže da je hrišćanin. Treći ukaz da se uništi svaki grad, svaka crkva, da se sruši sve, da ne bude Hrista!
I taj pobesneli gonitelj, carev tribun, doživeo to da njemu jedna devojčica, jedna Sveta Devojka Hristova puna vere u Gospoda Hrista, pokaže da je Hristovo Evanđelje Večno Evanđelje[9]. Da je ona, ta devojka koja stoji pred njim, ustvari jača od njega i od cara njegovog, i od svih careva i gonitelja ovoga sveta; ne samo od cara, nego jača od svih smrti, od svih đavola! Eto, Gospod je vaskrsao sa đubrišta na koje je on i bacio izmučivši je, da mu kaže da je Hristos najveće blago, najveća svetinja za ovo dete i za svakoga čoveka, za svakoga čoveka. Da je On došao u ovaj svet da svima da besmrtnost i Život Večni, a ti – ti se boriš protiv Njega.
O, vrećo puna krvave ilovače, koja se čovek zove! Bez Hrista, pa ti si smrad; bez Hrista ti si ništa, bez Hrista, ti si smrt moja! Sa Njim, pogledaj, ja nemoćna devojčica, šta sam i ko sam pred tobom? Moćnija od tebe i tvoga cara! Gle, evo mene žive pred tobom. Ti si mislio da si me ubio kad si telo moje bacio na đubrište, kad si mi usijanu šipku provukao kroz obadva uva, i moj mozak procurio iz moje glave. Ti si mislio: svršeno je sa Akvilinom, umrla je zanavek, mrtva je sva. Ne! Evo vidiš, ja sam živa, ja sam besmrtna, Gospod me poslao tebi da se ti urazumiš. On, On i neprijatelje voli. Eto, poslao me tebi da se i ti trgneš, videvši mene vaskrslu i ponovo živu, poveruješ u Njega radi sebe, i radi spasenja svoje duše. Ne radi Hrista, Njemu ti ne možeš ništa dati, On daje tebi sve, daje ono što Bog može dati. A ti, čoveče, šta ti možeš dati? Zemaljska blaga? To je On stvorio. Sunce da mu daš? Nebesa da mu daš? Pa, to je On stvorio. Ko si ti, ko čoveče! Da se dižeš protiv Gospoda Hrista, da ratuješ protiv Njega!
Ali, to je Evanđelje i za mene i za tebe, za svakoga od nas. Jer, i ti i ja u ovome svetu jesmo ljudska bića da znamo šta je večno, šta smo, i tvoja duša i ti. Najvažnije je da sebe ne pogubiš, da ne izvršiš samoubistvo. A ti vršiš samoubistvo ako ne veruješ u Gospoda Hrista, ubijaš sebe, ubijaš svoju večnost, ubijaš svoju besmrtnost, ubijaš svoje Carstvo Nebesko, sva blaga nebeska koja Gospod daje za veru u Njega. Pazi šta radiš. A eto, On doneo sve, sav nebeski svet, otvorio sva vrata Carstva Nebeskog i zove te. Od tebe sve zavisi, samo od vere u Njega, vere u Njega, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima.
On traži, traži tvoju dušu, tvoju večnu dušu za koju je On rekao: „Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naškodi“.[10] Šta ti vredi danas postati carem, ne samo nad ovom bednom zemljom u kojoj se ljudi polomiše, jedan drugog grizu, jedu, kolju. Neka te postavi carem i carstvom nad nebom, svima suncima, a sve to manje vredi, veli Spasitelj, od duše tvoje. Duša tvoja vredi više nego svi svetovi, i kakva je korist ako dobiješ sav svet, a duši svojoj naškodiš? Nema otkupa koji možeš dati za dušu svoju, jer je ona od Boga, ona je bogolika, i ona je to besmrtno biće u tebi što tebe čini besmrtnim i večnim. Pazi šta radiš sa njom. Tebi se duša jednom daje u ovome svetu, ti jedanput živiš u ovome svetu i, pazi šta sa njom radiš. A dušu vodi i hrani samo Bog, Koji je nju stvorio, a vera u Gospoda Hrista i jeste ta sila koja predaje dušu tvoju i moju Gospodu Hristu.
Zato kažem: to je najveći prevrat koji čovek doživljava u ovome svetu – kada svim srcem pođe za Gospodom Hristom, kada poveruje u Njega svim bićem svojim, kada živi verom svojom (u Njega). Da, vera. Vera nije teorija za čoveka. To je filosofija života, to je mudrost života. Ti se drukčije osećaš prema sebi, prema svetu, prema ljudima kad poveruješ u Gospoda Hrista svim bićem, svim srcem, svim umom; ti vidiš da ti je svaki čovek brat, sabrat, večni brat, večni sabrat. Svi ćemo mi u onaj svet, ako hrišćanin veruje, tamo ćemo se opet svi videti, i zajedno ćemo biti kod Gospoda u Carstvu Nebeskom. Vera u Gospoda Hrista, otvara ti oči i ti verom vidiš da si ti besmrtno biće, ona te spaja sa Bogom. Bogom! Večnom Istinom, Večnom Pravdom, Večnom Ljubavi – a to je Bog! Vera te spaja sa Njim, šta hoćeš više, šta ti treba više!
Večni Život ti daje vera – to je nova filosofija života, večna filosofija života, filosofija po Hristu, mudrost po Hristu, Večna Mudrost. Kazuje ti ona šta je Bog i šta je čovek, šta je dobro a šta zlo, šta je đavo a šta anđeo, šta je greh a šta vrlina, sve ti vera kazuje. Otklanja te od svakoga greha, svakoga zla, a vodi kroz svete vrline u Carstvo Nebesko, u zagrljaj Gospoda Hrista. Zato, vera i nije ništa drugo nego Gospod Hristos Koji treba da postane centar tvoga bića, središte tvoga bića, da On postane sve i sva za tebe, jer ti daje ono što ti niko dati ne može. Zato, kako se veli u Svetom Evanđelju, „neka Gospod Hristos bude prvi u svemu“[11], Prvi u tebi, u tvojoj duši, u tvome umu, u tvome srcu, neka On bude prvi. I ti, ti ćeš biti pravi čovek, ti nećeš biti rob smrti, greha, strasti i đavola, nego ćeš sebe savladati i postati prijatelj i drug Svetih Anđela, postati žitelj Nebeskog Carstva. I kako se u Svetom Evanđelju veli: Ko si ti? Brat Hristov, sunaslednik sa Njim Carstva Božijeg[12].
Vera i jeste ono što je najpotrebnije čoveku u ovome svetu, zato tu veru treba pretvoriti u naviku, ceo život treba da bude u toj veri, da se umiva tom čudesnom, živom rekom života, koja otiče u Život Večni i nosi tebe i svako ljudsko biće. Ta vera neka bude oko tvoje duše, oko tvoga uma, oko tvoga srca, neka te te oči vode kroz ovaj svet, i ti u ovome svetu da vidiš sebe kao večno biće, a i sav svet oko tebe kao poprište na kome ti, ljudsko biće, zarađuješ radosti večne i Život Večni. „Mi verom hodimo, a ne Gledanjem“[13], veli Sveti Apostol, verom hodimo. To jest, sve što je Gospod doneo mi verujemo. Mi očima ne verujemo toliko, malo vide naše oči. Oči naše vide samo korov ovoga sveta, a vera vidi Boga, vera vidi Večnu Istinu, Večni Život, zato mi, veli Apostol, verom hodimo, verom živimo u ovome svetu. Oči naše gledaju nekoliko hiljada kilometara u daljinu, i ne vide dalje. A oči duše naše, vera naša, ona vidi Boga, Večni Život, vidi Carstvo Nebesko. „Mi Gledamo na ono što se ne vidi“[14], objavio je Sveti Apostol Pavle u svome Evanđelju.
Mi hrišćani Gledamo na ono što se ne vidi, to jest na večno, gledamo na Boga, na Večni Život, to mi zarađujemo, time mi živimo u ovome svetu, a ne prolaznim svetom. Nikad mi hrišćani ne proglašujmo ovaj svet za cilj svoga života, nikad mi hrišćani stvari ovoga sveta, bogatstva ovoga sveta ne proglašujmo za smisao ovoga života. Za nas Gospod Hristos je sve i sva u svima svetovima! Za nas On je to, zato što nam daje Život Večni, Istinu Večnu i Carstvo Nebesko. Dok čovek u ovome svetu ne postane istinski hrišćanin, kraj njegovog života je smrt. A „kraj naše vere, veli Sveti Apostol, jeste život večni“[15]. To je kraj, to je cilj našeg života, Život Večni, to nam vera daje.
A greh, a nepravda, a neverovanje u Gospoda Hrista? Plata je za to – smrt! Drugu platu nemoj očekivati ako ne živiš u ovome svetu po Evanđelju Gospoda Hrista i radi Evanđelja Gospoda Hrista, ako ne živiš radi svoje večnosti, radi svoga besmrtnoga života, radi svoje Večne Pravde, radi Carstva Nebeskoga. Onda, onda, onda – plata za tvoj ovozemaljski život je smrt. Ništa strašnije od toga! A Gospod daje Život Večni samo za jedno: za tvoju veru u Njega, da svim srcem, svom dušom progledaš. I Njega Boga Istinitog ugledaš, Boga Čovekoljubivog i Najčovekoljubivijeg, Koji i tebi i svakom ljudskom biću daje eto, celo Nebesko Carstvo, sva nebeska blaga, sve radosti Neba. To je Večno Evanđelje Gospoda Hrista, Večno Evanđelje[16], eto, koje je počelo od Njega i putuje kroz sva srca ljudska i nudi sebe svakome čoveku, svakom ljudskom biću.
Neka bi molitvama Svete Akviline, divne Mučenice, to Sveto Evanđelje bilo Večno Evanđelje i moje i tvoje i svačije i svakog ljudskog bića, eda bismo i mi kao ona služili Gospodu Hristu u ovome svetu. I radosno stradali za Njega, i izašli iz ovog sveta nošeni Anđelima u onaj svet, da tamo služimo Njemu zajedno sa svima svetima među kojima blista kao bezgrešni krin i Sveta divna Mučenica Akvilina.
I tome čudesnom Gospodu Hristu, tome Čovekoljupcu Koji se nije zgadio na čoveka, na grehe njegove, na pakao njegov, na smrad njegov, nego je sišao i postao čovek, da posle tog tako smrdljivog čoveka, vaskrsne iz mrtvih, vaskrsne iz svih smrti, i uznese na nebesa, takvome Bogu i Gospodu zbilja jedino vredi klanjati se i služiti. I vredi biti čovek zato što je u ovome svetu bio Hristos, Bogočovek, što je On, On postao čovek i dao sve to čovečanskom biću što se čovek zove, sva Nebesa, sve što Bog ljubavi može dati. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Mateju 8,5-13
  2. Mt. 8,13
  3. Mt. 8,6
  4. Mt. 15,22; MK. 7,27-28
  5. Mt. 15,23
  6. Mt. 15,26
  7. Mt. 15,25-28
  8. Mt. 15,9
  9. Otkp. 14,6
  10. Mt. 16,26
  11. Kol. 1,18
  12. Gal. 4,7; Rim. 8,17
  13. 2 Kop. 5,7
  14. 2 Kop. 4,18
  15. 1 Jn. 5,13; 1 Petr. 1,9
  16. Otkr. 14,6

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *