SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda 1. u Nedelju 4. po Pedesetnici[1]
1965. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Zaista čudo, nebesko čudo danas na zemlji. Evanđelje današnje svete Nedelje – blagovest natprirodna, sva božanska, sva nebeska. Evanđelje i blagovest o svemoći U čoveka. Kada je čovek svemoćan na ovoj zemlji? On rob smrti, on slabić koga porobljava svaki greh?A da ne govorimo o smrti. Sav se u prah i trepet i strah pretvara čovek pred smrću. I gle, današnje Sveto Evanđelje pruža nam blagovest o svemoći čoveka.
Kad je čovek svemoćan? Objavljuje Gospod danas: „Kako si verovao neka ti bude“[2]. Eto svemoći ljudske. Kako si verovao neka ti bude, ništa drugo. Gospode, ja hoću Carstvo Nebesko! – „Kako si verovao, neka ti bude“. Gospode, ja hoću da pobedim sve strasti u sebi! – Kako si hteo, neka ti bude. Gospode, oslobodi me svih grehova! Kako si hteo i verovao, neka ti bude.
Zaista, neznabožac kapetan rimski odjedanput postaje svemoćan, pa on beskrajno smiren pred čuvenim Učiteljem. Čuo on da dolazi Isus iz Nazareta u Kapernaum, a sluga njegov doma leži bolestan[3]. I pre nego što je on kazao: Ja …[4] i nije hteo da je kaže do kraja zbog silnosti svoje, on čuje reči: Kako si verovao, neka ti bude! Kako si verovao neka ti bude. Gospode, kakva je to sila vera!
Šta je to vera? – Da ja mogu da učinim ono što želim. Vera je sila koja, eto, vascelog Boga, sve božanske sile unosi u ovog neznabošca kapetana. Našao je kapetan taj čudni spoj između sebe i Gospoda, pronašao veru, i sve sile božanske ulivaju se u njega. I zbiva se veliko Evanđelje, velika Blagovest, po rečima Apostola: „Hristos se useljuje verom u srce“[5] njegovo, verom se useljuje. I to jadno i bedno ljudsko srce koje vapi: „Eto, sluga moj leži bolestan doma.“[6] Kakvo preobraženje! Malo ljudsko srce smestilo sve nebeske sile, božanske sile. Ubrzano, usplahireno srce Savlovo – šta biva sa njim? Kada vera udari kao grom u njegovo srce on postade svemoćni Apostol Hristov u ovome svetu, i svima bićima u svima svetovima smelo objavljuje: „Sve mogu u Hristu Isusu koji mi moći daje“[7]. Sve mogu. „U taj čas ozdravi sluga njegov“[8], kada je gospodar kapetan poverovao i verom iskazao sve biće svoje Gospodu Hristu, svu želju svoju. A taj čas je tako čudesan i divan čas, svakoga od nas.
Evanđelje ovo je i moje i tvoje i svakog ljudskog bića. Šta je to u ovom kavezu smrti, što se zemlja zove, biti beskrajno slobodan, moćniji od smrti, moćniji od svakoga greha, moćniji od svake bolesti, moćniji od svakoga đavola! Ti raskopaj srce svoje, dušu svoju i zasadi veru u Gospoda Hrista, i svaki čas tvoj biće pobeda nad nemoćima, nad slabostima, nad gresima, nad smrtima. Ja i ti, i svaki čovek, svako ljudsko biće, boluje i pati sigurno od mnogih grehova, boluje od pakosti, boluje od zlobe, boluje od gnjeva, boluje od mržnje, boluje od greha raznih i od strasti raznih. A gle, ti imaš svemoćnog lekara. Koga? Tebe sama – veru tvoju.
Eto ti svemoćnog lekara koji može izlečiti sebe od svake bolesti: vera u Gospoda Hrista, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima; vera beskrajnog poverenja u Njega, najčovekoljubivijeg i ustvari Jedinog Čovekoljupca. Jedinog Čovekoljupca! Jedina prava ljubav prema čoveku, jer On spase čoveka od smrti, spase čoveka od đavola, spase čoveka od greha. Osim nje ništa se drugo ne može nazvati ljubavlju. A gle, On takav, sav Bog, sav u silama božanskim, On se useljuje u tebe, u maleno srce ljudsko useljuje se. Kako možeš u tvome srcu osetiti mržnju kada On, Bog ljubavi, ulazi u tvoje srce? Kako možeš osetiti gordost u svojoj duši kada on, Bog smirenja, ulazi u tvoju dušu, useljuje se u tvoje srce? Kako možeš osetiti ma koju smrt u sebi kada On, Pobeditelj smrti, useljuje se u tebe verom tvojom? Kako se može u tebe useliti kakav demon, ma kakav nečisti duh, kada On, Bog, svesavršeni Bog, donosi Božanstvo Svoje i useljuje se u tebe? Da, nesumnjivo ti postaješ svemoćan verom u Gospoda Hrista.
Nema onda neizlečive bolesti, nema nepobedive smrti u ovome svetu, nema nepobedivog đavola u ovome svetu, kada Bog ulazi verom u tebe. Vera u Njega… Kad čovek ne veruje u Gospoda Hrista – šta je? Nemoć, sav nemoć. A sa Njim postaje svemoćan! Kada čovek ne veruje u Gospoda Hrista on je lakši i manji od ništa, a kad poveruje u Njega on, koji je ništa, postaje sve. Od nebića postaje biće. Eto čuda, čuda ljubavi Hristove. Od nebića postaje čovek biće, postaje sunaslednik Hristov[9]. To daje vera u Njega: daje Život Večni, daje Istinu Večnu, daje Pravdu Večnu, daje Dobro Večno. I ti, ako samo imaš vere u Gospoda Hrista za tebe nema neizlečive bolesti. Ne znam kakva da je mržnja u tebi – ti ćeš je lako savladati verom u Gospoda Hrista. Ne znam kakva da je gordost, pakost, zloba, zloća, svi ti gresi u tebi – šta je to ako imaš veru u Njega.
Kakva treba da je tvoja i moja vera? Evo, pokazao nam je neznabožac. Vera treba da je smirena, svesmirena. Gospode, pred Tobom ja sam jedno beskrajno nebiće… Pred Tobom, pred Tobom ja sam pomrčina, pred Tobom ja sam noć, a Ti Svetlost iznad svih svetlosti. Večna noć u meni, a Svetlost Božanska, Svetlost Večna ulazi u mene. Ja čovek, zaludeo u nemoćima i slabostima svojim, zaludeo u gresima svojim, a Ti – Božanska Svemudrost. Ja sav smrtan, bezbroj grehova u meni, a svaki greh po mala smrt – a Ti sav u besmrtnosti, sav Večan. Kako, kako da postanem Tvoj? Kada stojim pred Tobom kako smem da stojim pred Tobom, reci mi? – Kao kapetan: verom, svesmirenom verom. „Gospode, nisam dostojan da pod krov moj uđeš“[10]. A krov duše moje – i duša moja šta? Duša je moja stvorena od Boga, kao palata, božanska nebeska palata na zemlji, a šta sam ja načinio od te palate? Zemljotresi greha, zemljotresi strasti porušili tu nebesku palatu u meni. Šta je ostalo od moje duše Gospode? Ruševine… Nisam dostojan da uđeš pod krov duše moje.
Ali eto, opet izlaza, za mene takvog, za mene i nemoćnog i svemoćnog, za mene svesmrtnog. Evo, pronašao je izlaz kapetan neznabožac: „Gospode i ja sam čovek pod vlašću, i ja imam vojnike pa rečem jednome: Idi, i ide; drugome: Dođi i dođe; I sluzi svome: Učini to i učini“[11]. I zaćutao je kapetan. Nije dogovorio svoju misao, svoju želju. Šta veli? Gospode, zar ti znaš …[12] Kao šta je upravljam vojnicima, tako Ti upravljaš smrtima u ovome svetu. Rekneš smrti: „Dođi“, i dođe; rekneš smrti: „Idi“ i ide; rekneš iskušenju: „Dođi“ i ono dođe; rekneš da ide, i ono ide. Dopustiš đavolu da me kuša, i on dolazi sa svim silama svojim, a Ti samo rekneš jednu reč i on bezobzirce beži sa svima svojim paklenim silama. Pred njim stoji Isus iz Nazareta, ali to je ispred njega Gospod Bog, Vladar, Gospodar nad svima slabostima, svima bolestima, Gospodar nad svima gresima, nad svima smrtima, nad svima demonima. „Samo reci reč i ozdraviće sluga moj“. Znam, samo reci reč i ozdraviće sluga moj.
A ti, i ja, da lečimo dušu svoju, dušu koja boluje od mnogih grehova, od mnogih strasti, od mnogih demonizama, od mnogih đavolstava. Gospode, samo reci reč i ozdraviće duša moja. Ali šta da Ti ja dam? Ono što i kapetan: smirenu veru, svesmirenu veru. Veruj, imaj poverenje u Gospoda Hrista da je On uvek jači od svakoga tvog greha, uvek jači od svake tvoje smrti, uvek jači od svakog demona. Veruj i On će učiniti po veri tvojoj. Kako si verovao neka ti bude To će ti On reći uvek kad Mu se obratiš svim srcem, svom dušom. Biće s tobom ono isto što i sa slugom, ozdravićeš ti odmah. Ozdraviće duša tvoja, slugo, ozdravićeš ti odmah. Ozdraviće duša tvoja, iscelićeš se, i osetićeš kakva je blagost i sila u Gospodu Hristu. Imaj apsolutno poverenje u Gospoda Hrista.
Jer vera nije ništa drugo, i moja i tvoja, nego naše poverenje u Jedinog Istinitog Boga, u Gospoda Hrista, ne u nekog lažnog Boga, ne u nekog izmišljenog Boga, nego u Jedinog Istinitog Boga u svim svetovima. Kada čovek dušu svoju, um svoj, srce svoje, oči svoje, čulo svoje, biće celo svoje preda veri i veruje u Gospoda Hrista, tada se sa njim zbivaju neprekidna čudesa, neprekidna čudesa u duši njegovoj i u svetu oko njega. On odmah počinje da oseća kako zaista Gospod dela u njemu i oko njega, dela kroz ljude, kroz prijatelje i neprijatelje, dela kroz vazduh, kroz ptice, kroz bilje, kroz zvezde, kroz nebo. Sa svih strana naviru i uviru u takvog čoveka sile Gospoda Hrista, i On uvek pobednik, uvek jači od svake nemoći zemaljske, uvek jači i od onoga što je najjače i najstrašnije u ovome svetu, jači od zla. Bogom smo jaki[13], Hristom smo svejaki. Nema sile ovoga sveta koja se ne može uništiti ili uplašiti ako sve brige svoje prenesemo na Gospoda Hrista. Ako sve biće svoje predamo Njemu onda On radi po veri našoj. Kako si verovao neka ti bude!
Meni i tebi, brate i sestro, biva onako kako verujemo. Gospod čini sve ono što hoće vera naša, veli Sveti Isak Sirin. Gospod čini sa nama sve ono što hoće vera naša. Pazi kako veruješ, gledaj da to bude najjače u tebi. Eto Svetih Apostola koji, gledajući u Gospoda Hrista i Njegova čudesa, opet nisu imali dovoljno vere, dovoljno sile da to sve prime i shvate, da unesu u malo ljudsko biće. Gospode, dodaj nam vere govorili su[14], uvećaj nam veru. Da, vera nastaje kao što nastaje zrno gorušično – to je Spasitelj objavio[15]. U početku je mala, ti treba da je neguješ kao zrno gorušično, da paziš da je zima greha, da je trnje strasti ne uguši i udavi, tu mladicu, to zrno gorušično koje klija, niče i raste. Kao što se trudiš oko jedne voćke dok ne poraste i ne počne da donosi rod, tako se treba truditi i oko vere, oko gorušičnog zrna vere. To uzgajaj u sebi, i kada ta vera uzraste, gle, njene grane – to su sve svete vrline. Jedna grana ljubav sveta, druga graka molitva sveta, treća post sveti, krotost, blagost, smirenost, sve vrline iz korena vere, iz tog malog gorušičnog zrna.
Takvo je Carstvo Nebesko, veli Spasitelj[16]. U početku nevidljivo, i ti se plašiš. U duši tvojoj nema Hrista, nema ničega. Ali potrudi se, potrudi se. Ako se trudiš oko useva, trudi se dovoljno oko nebeskih useva u tvojoj duši, samo pazi, pazi da se đavo ne ušunja i traži iskušenja kroz neke strašne padove tvoje, i ne ukrade to od tebe. Sećate se priče o sejaču i semenu. Spasitelj veli: „A đavo dođe i ukrade ono što je kraj puta“[17]. Ukrade… A ti spavaš, spavaš u grehu nekome, u strasti nekoj, u iskušenju nekome. Đavo krade posejano u srcu, posejanog Gospoda Hrista. Najveći bol, najveća muka, najveća nesreća čovekova u ovome svetu jeste da mu se ukrade iz duše ono što je božansko, što čoveka čini čovekom, ono što mu daje vrednosti i beskrajne vrednosti nebeske u našem zemaljskom blatu. Zato vera naša mora biti jaka.
Mi gorušično zrno, zrno vere uzgajamo i pomažemo da uzraste – kako? Eto, molitvom. Šta molitva radi? Molitvom raste naša vera… I još: ljubavlju raste naša vera, jer vera dela kroz ljubav[18]. I još, smirenošću raste naša vera. Tako, svaka sveta vrlina pojačava veru, iako one sve dolaze od vere, sve se hrane verom, i sve se vrline hrane jedna drugom. I čovek velike vere.čovek istinske vere, gle, u duši svojoj ima sve svete vrline.
Pogledajte Apostola Pavla, pogledajte Apostola Petra, pogledajte Svete Apostole, pogledajte Svetog Savu, pogledajte Svete Mučenike, Ispovednike. Šta oni rade? Oni žive i hrane se samo vrlinama svetim. Svaki je veliki verom, ali u velikoj veri je velika ljubav, u velikoj ljubavi je velika molitva, u velikoj molitvi velika nada, u velikoj nadi veliki post, i tako vrlina vrlinu hrani. To je jedno drvo koje organski raste, organski se razvija i sve vrline cvetaju u tebi. Pazi kako živiš, pazi šta radiš, sa osećanjem vere u sebi. Osećanje vere je toplo, ono zagreva dušu, osećanje vere unosi toplotu u dušu. Čovek vere oseća se besmrtan u ovome svetu. Besmrtnost je osećanje Boga[19] Kada osetiš Boga u sebi, zaista osetiš da si besmrtan, osetiš se sav Božji, osetiš da si ti večno biće, da te je Gospod stvorio za Večni Život, i da je On došao u ovaj svet da taj Večni Život u tebi razradi, umnoži, da te tako vascelog prenese iz ovog u onaj svet kao večno božansko biće. Čovek, čovek svetih vrlina, raja Božjeg, čovek večno biće! Ali đavo se ruga nama kroz iskušenja, đavo hoće da mi zavolimo grehe, da živimo u njima. I onda on polako pretvara naš život na zemlji u mali pakao.
Gospod je došao u ovaj svet, spustio se u naše truležno ljudsko biće, biće u kome se ugnezdila ne jedna smrt, nego na hiljade smrti; ugnezdio se ne jedan đavo, na hiljade đavola; i On Bog sišao je u čoveka i postao čovek. Nije poslao Anđela da postane čovek[20]. Nemoćan je Anđeo da spase čoveka od njegovih đavola i od njegovih strasti. Samo Bog jači je od đavola. Zato je Bog postao čovek da bi čovek postao jači, jači od smrti, jači od greha, da bi postao svepobedni pobednik, i vaskrsao pobedivši sve smrti i uzneo se u Život Besmrtni Večni, u Život Božanski. Zato smo stvoreni mi ljudi, zato smo na ovoj zemlji da to postignemo; da sa Hristom se uznesemo iznad svih nebesa, iznad svih smrti, iznad svih grehova; da postanemo Hristonosci i Bogonosci; da uzrastemo čoveka u Gospodu, veli Sveti Apostol Pavle, u meru rasta visine Hristove[21].
Čovek si, hrišćanin si, eto Gospod Hristos je mera tvoga rašćenja. Trudi se da porasteš duhovno u ovome svetu u meru rasta visine Hristove, veli Sveti Apostol Pavle. Zato čovek hrišćanin nikada ne staje na zemlji, uvek je u pokretu, uvek u podvigu, zna da treba neprekidno da raste. Kamen, kako veli Grigorije Niski, on već zaostaje[22]. „Hrišćanin nikad ne staje“, veli isti Svetitelj, nikada ne staje. Stalno ide napred. Gle, šta je sa njim? Večni Život: to treba da nasledi, Boga treba da smesti u duši svojoj, u srcu svom. Zato on uvek ide napred, zato on po velikoj milosti ovaploćenog Gospoda pričešćuje se velikom i najsvetijom Tajnom, Svetom Tajnom Pričešća: prima vascelog Gospoda Hrista, useljuje Ga u sebe da bi pobeđivao još na zemlji sve demone, sve đavole, sve grehe, sve smrti, i da bi stalno osećao sebe besmrtnim i večnim i nepobedivim u ovome svetu, nepobedivim od ma kog greha, od ma kog iskušenja.
Ti, hrišćanine, imaš sva nebeska božanska sredstva da sebi osiguraš još na zemlji Život Večni. Takva je ljubav Gospoda Hrista, ljubav ne samo prema kapetanu neznabožačkom, koji je pokazao toliku veru u Gospoda, nego prema svakom ljudskom biću. Kako si verovao neka ti bude! To Spasitelj veli za svakoga od nas, i ta Blaga Vest, njen uspeh, njen život zavisi od tebe i od mene, od naše volje. Hoćemo li ili nećemo. Niko nam nije kriv ako mi nećemo da verujemo pravom verom. Niko nam nije kriv ako mi nećemo da obrađujemo svoju veru u sebi. Nemoj se izgovarati: te kriv je ovaj, te kriv je onaj. Ne, sva vera tvoja zavisi od tebe, od tvoje volje, od tvoga htenja, od tvoga smirenja pred Gospodom. Zato, na dan Strašnoga Suda niko i neće odgovarati mesto tebe, nego ti sam, ti lično. Evanđelje je Gospod doneo i meni i tebi: lično meni, lično tebi; i s pravom će na dan Strašnoga Suda pitati i mene i tebe: „Kako si ispunjavao moje Evanđelje, živeo po njemu? Ja sam bio na zemlji, tu među vama, radi toga; i ne samo to, nego sam dao sve nebeske sile da bi mogli ispunjavati moje Evanđelje“.
Šta je Duh Sveti, šta je Sveta Pedesetnica, šta je sila Svetoga Duha? Eto, u Crkvi Hristovoj sve božanske sile kroz Svetoga Duha date svakome od nas da ih pomoću svetih vrlina, pomoću Svetih Tajni učinimo svojima. Od nas se traži vera, smirenost, krotost, i daje nam se Bog u Svetome Pričešću.
Opomeni se uvek, brate i sestro, svaki dan razmišljaj o tome šta ti daješ, kako malo daješ od sebe, a šta zauzvrat dobijaš. Dobijaš Život Večni, dobijaš Istinu Večnu, Pravdu Večnu, dobijaš Carstvo Nebesko, a daješ iz malenog srca svog veru u čudesnog Gospoda Hrista, i ljubav, i molitvu, i post, i smirenost, i ostale svete vrline. Sve tako sitno i malo prema Njegovoj Večnoj Ljubavi i Milosti prema svima nama. Njemu, samo Njemu čovek ima da zahvali što nije postao đavo na zemlji. A da Gospod nije došao u ovaj svet, to bi se desilo sa čovekom. Hvala Gospodu Koji je, po velikoj milosti i čovekoljublju, dao nam sve što nam treba za Život Večni i u ovom i u onom svetu.
Zato, neka uvek raste vera naša u Njega. Neka naše osećanje i naša misao budu uvek svesni da je vera naša, ma kako velika bila, uvek mala. Gospod usađuje u nama veru našu da i mi možemo verovati u Njega onom svemoćnom verom kojom je verovao ovaj neznabožac kapetan, da bismo i mi u svima teškoćama našeg života, u svima iskušenjima, u svima borbama, u svima hrvanjima na zemlji sa gresima, sa đavolima, verovali u Njega kao svepobednog Pobednika i vapijali: „Verujem, Gospode, pomozi mome neverju“[23]. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Evanđelje po Mateju 8,5-13
  2. Mt 8,13
  3. Mt. 8,5-6
  4. Nečujno na traci nekoliko reči. – Prim. prepis.
  5. Ef. 3,17
  6. Mat. 8,6
  7. Fil. 4,13
  8. Mat. 8,13
  9. Rm. 8,17
  10. Mt. 8,8
  11. Mt. 8,9
  12. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  13. Ps. 60,12
  14. Lk. 17,5
  15. Mt. 13, 31-32
  16. Mt. 13,31
  17. Mt. 13,19
  18. Gal. 5,6
  19. Misao Svetog Isaka Sirina. – Prim. uredn.
  20. Jevp. 2,7-17
  21. Ef. 4,13
  22. Očigledno da ova rečenica nije završena. Ona je mogla biti ovakva: Kamen, bačen, ako ne leti, ne kreće se, on već zaostaje, i pada. Prim. uredn.
  23. Mp. 9,24

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *