SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
NEDELJNE BESEDE – TOM II
 
Beseda u Nedelju 2. po Pedesetnici[1]
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Ribari postali lovci ljudi. Današnje Sveto Evanđelje, braćo i sestre, jeste Evanđelje Svetih Apostola. Kazuje nam njihovu tajnu, šta je to Gospod načinio od tih prostih ribara galilejskih. Čuli ste kao ih On poziva: „Hajdete za mnom i učiniću vas lovcima ljudi“.[2]
Lovcima ljudi, na kakvom moru, Gospode? Gde se to ljudi nalaze? Mi smo obični ribari galilejski, mi lovimo ribe, evo svih mreža naših, a Ti nas pozivaš da budemo lovci ljudi. Kako? Na koji način? Gde se to, u kakvom moru dave ljudi? U moru smrti. Ovaj svet, zemlja sva, to je ostrvo potonulo u more smrti, i vi, vi ribari galilejski pođite za Mnom da ljude spasavate iz tog mora smrti, da im dajete besmrtnost i Život Večni. Mi, Gospode? Da vi, prosti ribari galilejski.
I zaista, čulo se i zbilo se to odmah. Eto, ti prosti ljudi, ti prosti Galilejci, kako veli Sveto Evanđelje, odmah ostaviše mreže svoje, Petar i Andrej, dva brata i odoše za Njim. To učiniše isto, istoga dana, takoreći posle nekoliko trenutaka, i dva brata, Jovan i Jakov, sinovi Zavedeja. I oni ostaviše lađu i oca svoga i otidoše za Njim. Za kim idete? Gle, taj Isus iz Nazareta za kojim ste vi pošli još nije učinio nikakvo čudo. To je bio tek početak Njegovog rada u ovome svetu, a vi idete za Njim, ostavljate zanat svoj, mreže, zemlju, porodice svoje. Za kim idete? Sada ne znamo, idemo, ali imamo u srcu neko osećanje, neku silu da idemo za Njim, da Ga poslušamo, neka bude ono što On hoće od nas. To je ono što nas vodi, predati se sav Gospodu Hristu, Njemu na poslušanje, sebe ne slušati, sebe zgaziti, sve svoje ostaviti i za Njim poći.
I zaista, tri i po godine išli su oni za Njim, gledali šta On radi, ispitivali, proveravali: ko je On, šta je On, šta to On daje ljudima? Oni su išli za Njim, a On je, kako se veli u današnjem Evanđelju, prohodio Galileju i ostale krajeve, propovedajući Evanđelje o Carstvu Nebeskom i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima. Svaku nemoć i svaku bolest po ljudima.[3] To je Gospod! I kada su oni sami počeli silom Njegovom, imenom Njegovim, kad ih je On poslao na propoved, da vaskrsavaju mrtve, da isceljuju od svih bolesti, oni su onda počeli da se ubeđuju da je On zaista neobičan čovek, ne neki veliki samoučitelj ili prorok, već nešto veše od toga – Gospod, Mesija, Spasitelj sveta!
I kad se sva Judeja i Galileja uzbunila, i pita se: Ko je to, ko je taj Isus? Ko si ti, što si došao, zašto mučiš duše naše, šta nam nosiš? On Sam, Gospod, pita učenike Svoje: „A šta vi mislite ko sam ja“? Tada Petar istupi i reče: „Ti si Hristos, Sin Boga Živoga“[4], tj. Ti si Spasitelj, Mesija, Sin Boga Živoga. Time je otkrivena sva tajna Gospoda Hrista, sva sila Njegova, ali u isto vreme je otkrivena i sila Svetih Apostola. No i to je bilo sve malo: vaskrsavati mrtve, isceljivati svaku bolest i nemoć po ljudima, to jeste nešto, ali nije sve.
Kada je Gospod raspet, te noći pobegli su svi učenici od Njega. Svi ti ribari galilejski, koji su Imenom Njegovim vaskrsavali mrtve, pobegli od Njega! Šta sad? Izgubljena je svaka nada, oni su trebali da budu lovci vaseljene, a gle! Ta smrt pobeđuje Njega, njihovog Učitelja, eno Ga na krstu…[5] Izdiše, umire… ali vaskrsava i silazi među njih. Oni se tada sećaju Njegovog poziva: „Hajde za mnom,“ kada su čuli i pošli za Gospodom Hristom, i od grešnika postali propovednici. Gle, koliko je među svetiteljima razbojnika, bivših razbojnika koji su se pokajali, pošli za Gospodom Hristom kroz veru i ljubav i sve svete vrline, išli za Njim i sebe izgradili kao Sveta božanska nebeska bića, nebeske ljude. Koliko je prostih ljudi, koliko zanatlija, koliko zemljoradnika, koliko naučenjaka, koliko filosofa, koliko naučnika čuvši poziv: „Hajde za mnom“, pošlo za Gospodom Hristom, za krstom, u lađu besmrtnosti, u Crkvu Hristovu, i iskrcali se u Nebeske obale, i postali Hristovi, postali večni, postali besmrtni.
Svima njima Gospod daje – šta? Daje Večni Život. Daje Večni Život kroz Večnu Istinu, kroz Večnu Pravdu, kroz Večnu Ljubav, kroz Večna Božanska Dobra kojih je puno Sveto Evanđelje, da bismo se mi naučili činiti ta dela, te vrline. Mi? Zašto? Kada čujemo taj poziv: „Hajde za mnom“, a često se prepustimo svojim strastima, svojim sitnim željama, svojim prljavim gresima, a ne znamo za Njega. Ne reci: ta, za mene mnogogrešnog nema Večne Istine, nisam ja dostojan da mi Gospod da Večnu Pravdu, Večnu Istinu, Večni Život. Kome ti to govoriš? Njemu, Gospodu Čovekoljupcu, Jedinom Čovekoljupcu Gospodu Hristu, Njemu Koji je velike grešnike milovao, Njemu Koji je velikog grešnika Zakheja Apostolom načinio, Njemu Koji je od razbojnika Mojsija načinio Svetog Mojsija Murina, Njemu Koji je od Magdalene – koja je bila puna đavola i besova, načinio svetiteljku ravnoapostolnu, kome ti to govoriš da On za tebe nema ljubavi i da ti neće dati Večnu Istinu, Večni Život?
Hajde za mnom! Reši se, pođi za Njim. Videćeš, to je, to je put radosti, i žrtva koju ti činiš, put monaški, duhovnog milja, umiljenja duše. Sve teškoće koje ti doživiš u ovome svetu radi Gospoda Hrista, to su teškoće koje te iskrcavaju na onu obalu, koje te kroz kalvariju i Golgotu vode u Vaskrsenje, u pobedu nad smrću. Ne sumnjaj! Ostavio si malo za Gospoda Hrista. Neki greh svoj mali ili veliki greh, strast svoju malu ili veliku strast, ostavio si ma šta, ostavio si za Gospoda Hrista i pođeš li za Njim – ti spasavaš sebe! Ne njega, On je Spasitelj! Idući za Njim, ideš za samoga sebe i time činiš sebi večnu korist, večnu pravdu. Mi sebi pomažemo, sebe činimo pobednicima, a On nam zbog te velike sile Svoje daje tu silu, tu Večnu Ljubav i Večnu Pravdu. Samo od tebe i mene zavisi da živimo po Njegovoj velikoj ljubavi u ovome setu, da živimo po Njegovim evanđeljskim zapovestima u ovome svetu, a vi znate te zapovesti čudne, od one najmanje do one najveće. Sve je to Božanski uzvišeno i sveto: ne samo ljubiti bližnjeg svog[6], ne samo ta zapovest ispunjava dušu miljem, nego ljubi i neprijatelje svoje, ljubiše one koji vas kunu, molite se Bogu za one koji vas gone.[7]
Gle, ti si hrišćanin, ti onda idi za Gospodom Hristom, prilježno. Veli Sveto Evanđelje: „Ljubav ne zavidi“[8]. Zavidiš li, ti toneš u dno smrti. Zavist – veliko more smrti oko tebe, duša se davi, spasavaj sebe iz tog mora. Ljubav se ne nadima, ne Gordi, ne misli zlo,[9] piše u Svetom Evanđelju. Neda ti da u tvom umu caruje neka misao zla. Ili ne trpiš, ili činiš još neko zlo delo. O kakva strahota! Ti, ti onda nisi sa Gospodom Hristom, ne čuješ Njegov glas divni i božanski: Hajde za mnom! On ti daje sile i moći da ti zaista izbaciš iz sebe svaku zlu želju, svaku zlu misao, da nikome zlo ne misliš, a kamoli zlo da kažeš, da ne govorim o psovci. Ti, ti si onda Hristov, ti ideš za Njim: Hajde za mnom! Ne reci: ja sam nedostojan. Ne, od tebe zavisi, sve od tebe zavisi – da se otreseš svoga greha, svoje strasti, svoje smrti, svoga đavola. On te poziva: Hajde za mnom. Ne moraš poći za Njim.
Gle, sve je smrtno kod tebe! Sve je smrtno kod tebe, sve, ali On, On će te iskrcati na obalu besmrtnosti. Ti samo pomisli: Gospod je sišao u ovaj svet radi nas, da bi se mi mogli spasiti sa obale smrti. Gospod će radi vere tvoje i moje, sve Božansko da da tebi i meni, da sebe spasavamo idući za Njim, od svake smrti da spasavamo sebe, od svakoga greha, od svakoga đavola, od svakoga zla. To možeš i ti, mogu i ja. Ne reci: slab sam. Ne, Apostol Pavle je imao istu priliku, kao i ja i ti. Sveti Sava otišao je za Gospodom Hristom, svega se odrekao. Setite se: carević, kraljević, sav u sjaju, presto ga čeka, sve ostavio kad je čuo poziv Gospoda Hrista: Hajde za mnom! Poš’o za Njim, bacio sve! Posle je on živeo osamnaest godina u Svetoj Gori, dan i noć provodio u molitvi i postu, i gle, šta je postalo od Rastka kraljevića, šta?! Sveti Sava, najveći Srbin, najbesmrtniji Srbin, najveći čovek Srpski, najveći učitelj i prosvetitelj, najveći vojskovođa duhovni srpski, najveći besmrtni Patrijarh Srpski – eto ko je postao mladić Rastko, koji je u sedamnaestoj godini napustio sve i pošao za Gospodom Hristom.
Taj put traži, put taj daje ti – šta? Carstvo Nebesko! Kakav bogataš postaješ idući za Gospodom Hristom, i ti i ja i svaki hrišćanin! Nema greha koji ti On neće oprostiti ako pođeš za Njim. Jer pošavši za Njim, ti si pošao u borbu protiv svakog đavola, u borbu protiv svakog greha, prvo greha u tvojoj duši, prvo strasti u tvojoj duši, prvo zla u tvojoj duši. Ustani na njega, to je glavni neprijatelj tvoj, ne spoljni neprijatelj. Mi obično izmišljamo neprijatelje oko sebe, te onaj mi je kriv, te onaj mi ne da da postim, te onaj mi zavidi, te ne mogu zbog njega da idem Hristu. Ne, ne varaj sebe, lažeš sebe! Glavno je zlo u tebi, u tvome grehu, u tvome srebroljublju. Nećeš da se smiriš pred Gospodom Hristom. Pogledaj, ne pođeš li za Njim, ti si stvarno davljenik u moru smrti, ti stalno umireš i istrulićeš sav. Pođeš li za Njim, ti ćeš se iskrcati na obalu besmrtnosti i steći Život Večni.
Sve u Crkvi Hristovoj vodi vaskrsenju mrtvih. Evo, Sveto Pričešće koje se prima danas, i za vreme posta, i uvek, šta je to? To je vaskrsenje iz svih smrti. Primaš Gospoda Hrista Pobeditelja smrti – o kakva radost! Gde si smrti? Gde je tvoja pobeda, pakle, đavole, gde je tvoja sila?! Sve je iščezlo, svega nestaje. Ti pričešćujući se ideš sav u Nebesko Carstvo, samo živi dostojno Gospoda Hrista, nemoj da Sveto Pričešće skrnaviš, (da) vraćaš se na stare grehe, na stara zla. Istina, slabi smo ljudi pa se vraćamo na stare grehe, ali tu je pokajanje, tu je svemoćni evanđeljski vaskrsitelj, koji te može vaskrsnuti svakoga dana i svake noći. Pao si u greh, strašan greh i ponovo pao, stoti si put pao, ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih i obasjaće te Hristos[10]. To je poziv Svetog Apostola Savla ili Pavla. Da, Vaskrslog Savla u Apostola Pavla.
I ti, ti vaskrsni sebe iz mrtvih pokajanjem. Nema greha, nema strasti, nema smrti koja tebe hrišćanina može pobediti. Kršten si, pričešćuješ se, tu ti je pokajanje, tu vera, tu milosrđe. Prihvati ma koju od tih svetih vrlina i ona će te vaskrsnuti iz tvojih smrti, pobediti grehe u tebi.
Gospode! Neka svako uvo, neka svako ljudsko uvo čuje tvoj poziv: „Hajde za mnom“! Neka sve pođe za Tobom, da bi se sve iskrcalo na lađu Crkve Tvoje, u Nebeske Svetove Tvoje, u Carstvo Nebesko. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jevanđelje po Mateju. 4,18-23
  2. Mt. 4,18
  3. Mt. 4,23
  4. Mt. 16,15-16
  5. Nekoliko reči nečujno na traci. – Prim. prepis.
  6. Lk. 10,27
  7. Mt. 5,44
  8. 1 Kop. 13, 4
  9. 1 Kop. 13. 48
  10. Ef. 5, 14

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *