SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 7. na parastosu Vladici Nikolaju (o 18. godišnjici upokojenja)
1974. godine u Leliću
 
Mi smrtni ljudi na zemlji, činimo parastos velikom i slavnom Ravnoapostolnom Episkopu Srpskom Nikolaju. A Nebeska Srbija likuje, jer je obogaćena. Posle Svetog Save, najbogatiji duh srpski, najbogatija duša srpska, prešla je sa zemaljske grude Srpske u Nebesku Srbiju. Danas, sa radošću i zagrljajem Sveti Sava grli drugog Svetog Savu – Vladiku Nikolaja. Veliki Knez i Car Srpski Lazar klanja se velikom Evanđelisti Srpskom, velikom Ispovedniku, velikom Episkopu. Sve što je u njemu bilo na zemlji, otišlo je na Nebo sa njim: njegova bogata duša koja se obogatila na zemlji Gospodom Hristom, obogatila se Pravoslavljem, obogatila se svima Svetinjama Srpskim, sve to ova sveta i velika duša uznela je u Nebesku Srbiju i u Nebeske Srbe.
Šta je Vladika Nikolaj? To je čovek koji je Srpskome rodu najrečitije, kao Srpski Zlatoust, objavio sve istine evanđelske Gospoda Hrista. Čovek koji je objavio kao prvu i najveću istinu, šta? Da je čovek večno biće. Da, to je Vladika Nikolaj propovedao celog života svog: čovek je večno biće. Čoveče, ti si poslat na zemlju – radi čega, radi koga? Da se naučiš, da počneš živeti – čime, kako? Večnim Životom. Tvoj život počinje ovde na zemlji, da se večito produži na Nebu. Eto, to je istina koju je Vladika Nikolaj neprekidno propovedao, istina koja nam je došla od Gospoda Hrista. Jer On, Bog, postao je čovek i potvrdio dve glavne istine: čovek je večno biće i toliko važno biće da je Bog postao čovek. Najglavnije biće posle Boga jeste čovek.
Zato je Bog i postao čovek da pokaže čoveku da je on sposoban da smesti u sebe sva božanska savršenstva, sve božanske svetinje, sva božanska blaga. To je Blagovest koja se ne može ljudskim jezikom izraziti. Čovek koga mi gledamo u telu, krvava ilovača od sedamdeset kilograma, taj blatnjavi čovek udostojava se da Bog postane čovek. Radi čega? Da se potvrdi glavna istina da je čovek večno biće. Kako, čime je čovek večno biće, kada mi vidimo da čovek završava smrću, telesnom smrću u ovome svetu? Da, večno biće, jer je čovek sazdan – kako? Sazdan po liku Božijem, čovek je slika Božija, čovek je živa ikona Božija[1]. I tu, u toj večnoj ikoni, u toj živoj ikoni i sastoji se Večni Život čovekov.
Niko dušu čovečiju ne može uništiti. To je najveće bogatstvo koje ima u ovome svetu, bogatstvo na koje je ukazao Gospod Hristos, kada je objavio i rekao da je duša dragocenija od celoga sveta[2]; ne samo vidljivog, nego i nevidljivog; i od svih svetova, od svih carstava u svima vaseljenama. Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije, ne ovu malu bednu zemlju, ovo zrno peska što se kotrlja po vasionama, ne, nego sve vasione da čovek zadobije, osvoji, sve to prema duši ne pretstavlja ni najmanju vrednost. Duša je skupocenija od svih svetova. Eto, skupocenija, čime? Time što je ona po liku Božijem.
Danas ste čuli iz Svetog Evanđelja kako će se obaviti Strašni Sud i šta će Gospod. Hristos na Strašnom Sudu od nas tražiti[3]. Čuli ste čudnu istinu: Gospod Hristos izjednačuje Sebe sa ljudima, izjednačuje Sebe sa gladnima, sa žednima, sa sužnjima, sa bolesnicima, sa putnicima. I veli pravednicima na dan Strašnoga Suda: „Nasledite Carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta. Jer, gladan bejah i nahraniste me, žedan bejah i napojiste me, gost bejah i primiste me, bolestan bejah i obiđoste me. A pravednici u čudu pitaće se, i Njega pitahu: Gospode, pa kad Te videsmo gladna, ili žedna? Ti si živeo pre nas toliko vekova. A On će im odgovoriti: Zaista vam kažem, kad učiniste jednom od ove moje male braće, meni učiniste „[4].
Gle, Gospod Hristos je izjednačio Sebe sa čovekom, sa čovekom koji je u truležnom telu. Kakve sličnosti ima On, Večni Bog, sa truležnim ljudima, sa sužnjima po tamnicama, sa bolesnicima, sa gladnima, sa putnicima, sa žednima? On je Taj koji drži dušu čovekovu u životu, On je Taj koji daje duši čovekovoj Život Večni. E, On i jeste Taj koji upoređuje Sebe sa takvim ljudima, jer su svi ljudi, jer je svaki čovek hristonosac. Svaki čovek u sebi nosi Gospoda Hrista. Tako je Gospod objavio na dan Strašnoga Suda i objaviće glavnu istinu Evanđelja. Koja je to istina? To je istina da je svaki čovek hristolik, da je svaki čovek hristonosac, da svaki čovek u sebi nosi sliku – živu ikonu Božiju i da je svaki čovek mali Bog u blatu.
Čovek – mali Bog u blatu! To je prva i najveća istina o čoveku u svetu. Zato niko od nas ljudi ne treba da mrzi bližnjeg svog, da mrzi čoveka u opšte. Svaki je čovek hristonosac, svaki čovek ima u sebi večne vrednosti, svaki čovek u sebi ima živu ikonu Božiju. Zbog toga ja i ti treba da volimo svakog čoveka, i da ne bude među nama neprijatelja, da ne bude mržnje, da ne bude osvete, da ne bude nikakvog greha. Da, takav treba da je čovek. I tu istinu Gospod objavljuje u Svom Evanđelju. Tu istinu je vladika Nikolaj pronosio širom Srpske zemlje od čoveka do čoveka, od jednog do drugog, i šta više, iz pokolenja u pokolenje. I radi takvog čoveka, koji je živa slika Božja, Gospod je došao u ovaj svet i postao čovek. Postao Bogočovek, da pokaže kakav treba da je čovek, kakvo savršenstvo nosi u sebi, kakve osobine, kakve vrline.
Jer On, kao Bog sišavši na zemlju, doneo nam je Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večnu Radost, Večni Smisao, Večni Razum. Sve je to božanski savršeno i večno. A ti, kao čovek si pozvan i dužan da to ispunjuješ u svom životu. Pazi, mali si Bog u blatu radi toga da bi Večne Istine i Večni Život počeli živeti tobom u ovome svetu. Jer, nije uzalud Gospod došao u ovaj svet, nije uzalud Gospod postao čovek, nego da tebi i meni i svakom ljudskom biću da Život Večni. Zato je On jedini među ljudima imao pravo da objavi: „Ko veruje u mene ima Život Večni“[5].
Smrt beži od svakog Hristovog čoveka, smrt bezobzirce beži od svakog hrišćanina. To je druga glavna istina koju je Vladika Nikolaj celoga života propovedao. Bogočovek Hristos i Njegov Apostol, Njegov Evanđelist, Njegov Ispovednik u rodu Srpskom najveći posle Svetoga Save, Sveti Vladika Nikolaj. Da, to su dve istine o kojima visi sav Zakon, svi Proroci[6], sva zemlja, sva nebesa, svi pravednici, svi ljudi.
I takav Gospod Hristos nije samo poživeo trideset i tri godine na zemlji, nego je osnovao Crkvu Svoju u svetu, Sebe izjednačio sa njom, i On postao Crkva. Šta je Crkva Hristova u svetu? U njoj, u njoj je lek za svaki greh. Crkva Hristova je u svetu da ljude leči od greha, od strasti, od đavola, a to su mračne sile koje unakažuju ikonu Božiju u svakom čoveku. Znaj, brate i sestro, kada pakostiš, kada nekog mrziš, kada ogovaraš, kada psuješ, ti katranom premazuješ živu ikonu Božiju koja je u duši tvojoj, crnim katranom i smrdljivim. Kako? Pogledaj koga si premazao katranom i smradom i svojim grehom? Gospoda Hrista! Trgni se, čoveče. Gle, za svaki tvoj greh, evo Crkva ima lek. A svelek za sve grehe naše, za sve strahote, za svesmradove naše, za sve strasti naše, za sve đavole naše, sve lek je – pokajanje. Kako je lako spasenje! Zamisli, i meni i tebi za spasenje ne treba ništa drugo, nego pokajanje. Pokajanje menja dušu, briše grehe u tebi, iskorenjuje strasti, i ti dušom vaskrsavaš iz mrtvih. Jer greh, svaki greh je mala smrt duše, svaki porok mala smrt duše. A ti, ti si u Crkvi Hristovoj. Eto pokajanja! Vaskrsni sebe, isteraj iz sebe sve grehe, sve strasti, svako zlorečije, i tako ispovedi večnost svoju, bogočovečnost svoju. Da, nije lako biti čovek. Svaki je čovek malo božanstvo, svaki je čovek kao što rekoh, mali Bog u blatu.
A Vladika Nikolaj, šta je on radio? Ko je veći Apostol pokajanja od njega u Srpskome rodu, ko veći Evanđelist pokajanja, ko veći Ispovednik pokajanja? Mi stari sećamo se kako je on pozivao Srpski narod, koliko puta, kako plameno, kako zlatousto duboko široko i slatkorečivo pozivao sve Srbe pokajanju! Ako je iko proputio put od zemlje ka Nebu, širok put, to je on učinio za nas Srbe. Niko pije veći broj srpskih duša iskrcao na obale Neba sa male bedne zemlje, kao što je on uradio. On je obogatio Nebesku Srbiju mnogim Pravednicima, mnogim Ispovednicima, mnogim Mučenicima Srpskim, što postradaše i ginuše za veru Pravoslavnu. Da, ovo je treća istina večna i velika istina, koju je Vladika Nikolaj celoga života svog propovedao i ispovedao u Srpskom rodu.
Sve je smrtno u tebi i meni i u svakom čoveku što nije Hristovo. Samo ono ostaje besmrtno u tebi i meni što je Hristovo. Pazi kako živiš, brate! Jedanput se živi na zemlji, ali ovim kratkim životom na zemlji stiče se ili Raj ili pakao. Čuli ste iz Evanđelja današnjeg kako se završava Strašni Sud: I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u Život Večni[7]. To je završetak, naš završetak, i moje biografije i vaše biografije, i moga životopisa i vašeg životopisa. Na dan Strašnoga Suda čućemo reči i ja i ti, ili: Idi od mene u muku večnu; ili; Uđi u Carstvo pripremljeno od postanja sveta.
Braćo, mnogi lažni hristosi hode zemljom sada, mnogi lažni proroci, mnogi lažni učitelji. Ali, mi – mi imamo koga? Gospoda Hrista – Večno Evanđelje. Lako je poznati lažnog Hrista od Istinitog Hrista; lako je poznati sve što je pseudo-evanđelsko i lažno evanđelsko od istinski evanđelskog. I danas nema, nema većeg učitelja Evanđelju Hristovom od Svetog Vladike Nikolaja. Posle Svetoga Save, eto drugog spasioca naroda Srpskog. Da, zato je danas slavlje na Nebu, slavlje veliko. Primili su najvećeg posle Svetog Save, Apostola Srpskog, najvećeg Ispovednika, najvećeg Evanđelista. Sve što je slavno u rodu Srpskom on je imao. I mi danas, slaveći njega slavimo večne istine koje je on propovedao. A njegove molitve sigurno spasavaju u onome svetu. Bićemo njegovi učenici i učiti se od njega, i danas kao pre četrdeset – pedeset godina, kad je on kao čovek na zemlji hodao. Njemu, njemu se treba moliti, kao velikom Ravnoapostolnom Svetitelju Božijem. Njega treba prizivati u molitvama svojim, za spasenje duše naše, za dobro naše, za Večni Život naš. On nas je učio o njemu, on osigurava naš Večni Život u onome svetu.
O, veliki Ravnoapostolni Vladiko Sveti, moli za nas grešnike! Prevodi nas iz smrti u besmrtnost, iz greha u bezgrešnost, iz pakla u Raj tvojim svetim molitvama. Zaplači za nama i nad nama kada vidiš grehe naše, a mi nepokajani živimo u njima. Ti nam daj pokajanje, ti nam daj veru, veliku veru, daj nam ljubav prema Gospodu Hristu. Da idući i živeći po zapovestima Njegovim svi steknemo Carstvo Nebesko. I da ni jedan od nas, od tvojih milih Srba ne pogine, i niko od Pravoslavnih hrišćana. Nego da svi, predvođeni tobom, duhom tvojim nasledimo Carstvo Nebesko, da bismo u nebeskim svetovima zajedno sa tobom i Svetim Savom slavili Čudesnog Gospoda Hrista, Koji je došao u naš zemaljski svet, pretrpeo za nas Krst stradanja, vaskrsao iz mrtvih, radi nas vaskrsao, eda bi smo i mi kroz svu večnost i bogočovečnost večito slavili Njega, Jedinog Čovekoljubca, u svima svetovima, Kome, preko tebe, neka je čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mojc. 1,26-27; 2,7
  2. Mt. 16, 26
  3. Mt. 25,34-40
  4. Mt. 25,34-40
  5. Jn. 5. 24
  6. Mt. 22,40.
  7. Mt. 25,46

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *