САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа 7. на парастосу Владици Николају (о 18. годишњици упокојења)
1974. године у Лелићу
 
Ми смртни људи на земљи, чинимо парастос великом и славном Равноапостолном Епископу Српском Николају. А Небеска Србија ликује, јер је обогаћена. После Светог Саве, најбогатији дух српски, најбогатија душа српска, прешла је са земаљске груде Српске у Небеску Србију. Данас, са радошћу и загрљајем Свети Сава грли другог Светог Саву – Владику Николаја. Велики Кнез и Цар Српски Лазар клања се великом Еванђелисти Српском, великом Исповеднику, великом Епископу. Све што је у њему било на земљи, отишло је на Небо са њим: његова богата душа која се обогатила на земљи Господом Христом, обогатила се Православљем, обогатила се свима Светињама Српским, све то ова света и велика душа узнела је у Небеску Србију и у Небеске Србе.
Шта је Владика Николај? То је човек који је Српскоме роду најречитије, као Српски Златоуст, објавио све истине еванђелске Господа Христа. Човек који је објавио као прву и највећу истину, шта? Да је човек вечно биће. Да, то је Владика Николај проповедао целог живота свог: човек је вечно биће. Човече, ти си послат на земљу – ради чега, ради кога? Да се научиш, да почнеш живети – чиме, како? Вечним Животом. Твој живот почиње овде на земљи, да се вечито продужи на Небу. Ето, то је истина коју је Владика Николај непрекидно проповедао, истина која нам је дошла од Господа Христа. Јер Он, Бог, постао је човек и потврдио две главне истине: човек је вечно биће и толико важно биће да је Бог постао човек. Најглавније биће после Бога јесте човек.
Зато је Бог и постао човек да покаже човеку да је он способан да смести у себе сва божанска савршенства, све божанске светиње, сва божанска блага. То је Благовест која се не може људским језиком изразити. Човек кога ми гледамо у телу, крвава иловача од седамдесет килограма, тај блатњави човек удостојава се да Бог постане човек. Ради чега? Да се потврди главна истина да је човек вечно биће. Како, чиме је човек вечно биће, када ми видимо да човек завршава смрћу, телесном смрћу у овоме свету? Да, вечно биће, јер је човек саздан – како? Саздан по лику Божијем, човек је слика Божија, човек је жива икона Божија[1]. И ту, у тој вечној икони, у тој живој икони и састоји се Вечни Живот човеков.
Нико душу човечију не може уништити. То је највеће богатство које има у овоме свету, богатство на које је указао Господ Христос, када је објавио и рекао да је душа драгоценија од целога света[2]; не само видљивог, него и невидљивог; и од свих светова, од свих царстава у свима васељенама. Каква је корист човеку ако сав свет добије, не ову малу бедну земљу, ово зрно песка што се котрља по васионама, не, него све васионе да човек задобије, освоји, све то према души не претставља ни најмању вредност. Душа је скупоценија од свих светова. Ето, скупоценија, чиме? Тиме што је она по лику Божијем.
Данас сте чули из Светог Еванђеља како ће се обавити Страшни Суд и шта ће Господ. Христос на Страшном Суду од нас тражити[3]. Чули сте чудну истину: Господ Христос изједначује Себе са људима, изједначује Себе са гладнима, са жеднима, са сужњима, са болесницима, са путницима. И вели праведницима на дан Страшнога Суда: “Наследите Царство које вам је приправљено од постања света. Јер, гладан бејах и нахранисте ме, жедан бејах и напојисте ме, гост бејах и примисте ме, болестан бејах и обиђосте ме. А праведници у чуду питаће се, и Њега питаху: Господе, па кад Те видесмо гладна, или жедна? Ти си живео пре нас толико векова. А Он ће им одговорити: Заиста вам кажем, кад учинисте једном од ове моје мале браће, мени учинисте “[4].
Гле, Господ Христос је изједначио Себе са човеком, са човеком који је у трулежном телу. Какве сличности има Он, Вечни Бог, са трулежним људима, са сужњима по тамницама, са болесницима, са гладнима, са путницима, са жеднима? Он је Тај који држи душу човекову у животу, Он је Тај који даје души човековој Живот Вечни. Е, Он и јесте Тај који упоређује Себе са таквим људима, јер су сви људи, јер је сваки човек христоносац. Сваки човек у себи носи Господа Христа. Тако је Господ објавио на дан Страшнога Суда и објавиће главну истину Еванђеља. Која је то истина? То је истина да је сваки човек христолик, да је сваки човек христоносац, да сваки човек у себи носи слику – живу икону Божију и да је сваки човек мали Бог у блату.
Човек – мали Бог у блату! То је прва и највећа истина о човеку у свету. Зато нико од нас људи не треба да мрзи ближњег свог, да мрзи човека у опште. Сваки је човек христоносац, сваки човек има у себи вечне вредности, сваки човек у себи има живу икону Божију. Због тога ја и ти треба да волимо сваког човека, и да не буде међу нама непријатеља, да не буде мржње, да не буде освете, да не буде никаквог греха. Да, такав треба да је човек. И ту истину Господ објављује у Свом Еванђељу. Ту истину је владика Николај проносио широм Српске земље од човека до човека, од једног до другог, и шта више, из поколења у поколење. И ради таквог човека, који је жива слика Божја, Господ је дошао у овај свет и постао човек. Постао Богочовек, да покаже какав треба да је човек, какво савршенство носи у себи, какве особине, какве врлине.
Јер Он, као Бог сишавши на земљу, донео нам је Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечну Радост, Вечни Смисао, Вечни Разум. Све је то божански савршено и вечно. А ти, као човек си позван и дужан да то испуњујеш у свом животу. Пази, мали си Бог у блату ради тога да би Вечне Истине и Вечни Живот почели живети тобом у овоме свету. Јер, није узалуд Господ дошао у овај свет, није узалуд Господ постао човек, него да теби и мени и сваком људском бићу да Живот Вечни. Зато је Он једини међу људима имао право да објави: “Ко верује у мене има Живот Вечни”[5].
Смрт бежи од сваког Христовог човека, смрт безобзирце бежи од сваког хришћанина. То је друга главна истина коју је Владика Николај целога живота проповедао. Богочовек Христос и Његов Апостол, Његов Еванђелист, Његов Исповедник у роду Српском највећи после Светога Саве, Свети Владика Николај. Да, то су две истине о којима виси сав Закон, сви Пророци[6], сва земља, сва небеса, сви праведници, сви људи.
И такав Господ Христос није само поживео тридесет и три године на земљи, него је основао Цркву Своју у свету, Себе изједначио са њом, и Он постао Црква. Шта је Црква Христова у свету? У њој, у њој је лек за сваки грех. Црква Христова је у свету да људе лечи од греха, од страсти, од ђавола, а то су мрачне силе које унакажују икону Божију у сваком човеку. Знај, брате и сестро, када пакостиш, када неког мрзиш, када оговараш, када псујеш, ти катраном премазујеш живу икону Божију која је у души твојој, црним катраном и смрдљивим. Како? Погледај кога си премазао катраном и смрадом и својим грехом? Господа Христа! Тргни се, човече. Гле, за сваки твој грех, ево Црква има лек. А свелек за све грехе наше, за све страхоте, за свесмрадове наше, за све страсти наше, за све ђаволе наше, све лек је – покајање. Како је лако спасење! Замисли, и мени и теби за спасење не треба ништа друго, него покајање. Покајање мења душу, брише грехе у теби, искорењује страсти, и ти душом васкрсаваш из мртвих. Јер грех, сваки грех је мала смрт душе, сваки порок мала смрт душе. А ти, ти си у Цркви Христовој. Ето покајања! Васкрсни себе, истерај из себе све грехе, све страсти, свако злоречије, и тако исповеди вечност своју, богочовечност своју. Да, није лако бити човек. Сваки је човек мало божанство, сваки је човек као што рекох, мали Бог у блату.
А Владика Николај, шта је он радио? Ко је већи Апостол покајања од њега у Српскоме роду, ко већи Еванђелист покајања, ко већи Исповедник покајања? Ми стари сећамо се како је он позивао Српски народ, колико пута, како пламено, како златоусто дубоко широко и слаткоречиво позивао све Србе покајању! Ако је ико пропутио пут од земље ка Небу, широк пут, то је он учинио за нас Србе. Нико пије већи број српских душа искрцао на обале Неба са мале бедне земље, као што је он урадио. Он је обогатио Небеску Србију многим Праведницима, многим Исповедницима, многим Мученицима Српским, што пострадаше и гинуше за веру Православну. Да, ово је трећа истина вечна и велика истина, коју је Владика Николај целога живота свог проповедао и исповедао у Српском роду.
Све је смртно у теби и мени и у сваком човеку што није Христово. Само оно остаје бесмртно у теби и мени што је Христово. Пази како живиш, брате! Једанпут се живи на земљи, али овим кратким животом на земљи стиче се или Рај или пакао. Чули сте из Еванђеља данашњег како се завршава Страшни Суд: И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у Живот Вечни[7]. То је завршетак, наш завршетак, и моје биографије и ваше биографије, и мога животописа и вашег животописа. На дан Страшнога Суда чућемо речи и ја и ти, или: Иди од мене у муку вечну; или; Уђи у Царство припремљено од постања света.
Браћо, многи лажни христоси ходе земљом сада, многи лажни пророци, многи лажни учитељи. Али, ми – ми имамо кога? Господа Христа – Вечно Еванђеље. Лако је познати лажног Христа од Истинитог Христа; лако је познати све што је псеудо-еванђелско и лажно еванђелско од истински еванђелског. И данас нема, нема већег учитеља Еванђељу Христовом од Светог Владике Николаја. После Светога Саве, ето другог спасиоца народа Српског. Да, зато је данас славље на Небу, славље велико. Примили су највећег после Светог Саве, Апостола Српског, највећег Исповедника, највећег Еванђелиста. Све што је славно у роду Српском он је имао. И ми данас, славећи њега славимо вечне истине које је он проповедао. А његове молитве сигурно спасавају у ономе свету. Бићемо његови ученици и учити се од њега, и данас као пре четрдесет – педесет година, кад је он као човек на земљи ходао. Њему, њему се треба молити, као великом Равноапостолном Светитељу Божијем. Њега треба призивати у молитвама својим, за спасење душе наше, за добро наше, за Вечни Живот наш. Он нас је учио о њему, он осигурава наш Вечни Живот у ономе свету.
О, велики Равноапостолни Владико Свети, моли за нас грешнике! Преводи нас из смрти у бесмртност, из греха у безгрешност, из пакла у Рај твојим светим молитвама. Заплачи за нама и над нама када видиш грехе наше, а ми непокајани живимо у њима. Ти нам дај покајање, ти нам дај веру, велику веру, дај нам љубав према Господу Христу. Да идући и живећи по заповестима Његовим сви стекнемо Царство Небеско. И да ни један од нас, од твојих милих Срба не погине, и нико од Православних хришћана. Него да сви, предвођени тобом, духом твојим наследимо Царство Небеско, да бисмо у небеским световима заједно са тобом и Светим Савом славили Чудесног Господа Христа, Који је дошао у наш земаљски свет, претрпео за нас Крст страдања, васкрсао из мртвих, ради нас васкрсао, еда би смо и ми кроз сву вечност и богочовечност вечито славили Њега, Јединог Човекољубца, у свима световима, Коме, преко тебе, нека је част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Mojc. 1,26-27; 2,7
  2. Mт. 16, 26
  3. Mт. 25,34-40
  4. Mт. 25,34-40
  5. Jн. 5. 24
  6. Мт. 22,40.
  7. Mт. 25,46

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!