САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа 6. на парастосу Владици Николају (о 17. годишњици упокојења)
1973. године у Лелићу
 
Ево нас на српском Тавору! Господ Христос у средини, Свети Сава с десне, а Свети Владика Николај с леве стране. А око нас, мртво море европске културе. Око нас море које дави душе. Око нас море које убија савести. А ми Срби, на Тавору који се зове Лелић. Јер велики Свети Владика може да нас спасе мртвог мора европског. Сву Европу знао је наизуст и зато позива Српски народ ка преображењу, али правом преображењу. Преображењу које преображава човека од грешника у праведника, од грешника у светитеља. Преображењу које породицу чини светом, друштво светим. Велика преображајна сила Светог Владике позива нас – чему, коме? Учи нас – чему, коме? Учи нас да је човек створен да буде слуга Божји, да буде жива икона Божја у овом свету, створен по слици Божјој. Учи нас да породица треба да буде света. Преображење треба да води светости породицу. Учи нас да школа треба да буде света. Учи нас да народ треба да буде свет. Учи нас да држава треба да буде света. То је преображењски идеал Светог Владике Николаја, а то у ствари није друго него поновљено Еванђеље Светих Немањића.
Шта су Свети Немањићи радили, почевши од Светог Саве па кроз триста година и надаље, кроз петсто, седамсто година, шта су радили? Стварали су свету српску породицу, стварали су свету српску школу, стварали су свети Српски народ, стварали су свету српску државу. Томе нас је позивао и позива велики други Свети Сава, Равноапостолни Владика Николај. Српски народ има великог Еванђелиста, то је Свети Владика Николај. Свака његова реч, свака реч је за српског човека и за сваког човека уопште. Све што је написао, све што је говорио, то је посебно Еванђеље, пето Еванђеље Српскога рода у коме су поновљена сва четири Еванђеља Светих Еванђелиста Христових. И он написао Свето Еванђеље. Ми не знамо како великог Светитеља имамо. Дође време кад ће Лелић постати уистину велик, као славна српска гора Тавор, кад ће са свих страна долазити Срби да лече душе од грехова, да лече душе од смрти, да лече душе од ђавола, да лече душе од мртвог мора европског.
Да, данашњи Срби, како се радо даве у мртвом мору европском. А мртво море – па то су вам телевизије, то су вам биоскопи, то су вам школе без Бога, то вам је судство без Бога. То је мртво море, то убија душе, то убија савести! Из тог мртвог мора ево Благовесника, ево Светог Владике Николаја, који громовито као Свети Златоуст некада, тако и сада и увек до краја историје, грмеће и позиваће Српски народ – коме и чему? Господу Христу – Једином Победитељу греха, Једином Победитељу смрти, Једином Победитељу ђавола, Једином Васкрситељу из мртвих свих мртвих душа и свих мртвих савести.
Ако хоћете да скратимо Еванђеље Светог Владике, две главне заповести брује из њега. Прва је: да је Господ Христос све и свја за људско биће у свима световима. А друга благовест: да је душа људска после Господа Христа највећа вредност у свима световима. И те две благе вести, ето Свети Владика није престајао многогласно проповедати за време живота на земљи, и сад несумњиво проповеда у Небеској Србији. Данас, сигурно данас служи се Небеска Света Литургија. Сећате се, он је написао Небеску Литургију[1] живећи на земљи. У њој учествује сав Српски народ, и праведници и грешници. А центар свих центара, идеал свих идеала, Господ над свима – Исус Христос. Њему служити земаљску и Небеску Литургију – то је смисао и циљ живота Светог Владике Николаја.
Зашто је то тако? Зашто је Владика Николај, који је Европу знао боље него ли ико од нас или ико од наших живих Срба, зашто је он позивао народ да се спасава из мртвог мора европске културе? Зато што европска култура убија две највеће вредности, две највеће благовести: избацује Господа Христа из свих својих установа и хоће без Христа да реши сва питања света. И ето, Европа је отровала цео свет, Европа шири кугу европску, убија душе на свима континентима. Да, а Српски народ заборавља на Еванђеље Светих Немањића, заборавља на Еванђеље Светог Владике, који нас позива у васкрсеније из мртвих. Нико речитије, нико богонадахнутије није позивао Српски народ, и не позива покајању. Покајање – то је васкрситељ из мртвих свих душа. Савладао те грех неки страшан, ти си роб његов. Знаш ли како ћеш васкрснути из тог гроба, из те смрти? Покајањем! Господ Христос, кад је хтео да сабере и скупи све врлине у једну, он је ту врлину назвао покајањем. Јер покајање васкрсава душу из свакога греха, побеђује сваку смрт, побеђује сваког ђавола. И тако свака врлина, не само свето покајање, него и вера која води покајању, и љубав, и молитва, и пост, све то васкрсава душе из мртвих.
И чему нас учи он, чему? – Еванђељу Господа Христа. Да је Господ Христос све и свја у теби као човеку, у твојој породици као породици, у твојој школи као школи, у твоме народу као народу, у твојој држави као држави. Ако Господ Христос није све, ко смо ми? – Лешеви, лешеви, лешеви! Шта је човек ако је смрт последља станица? Је ли то Бог хтео да се подсмехне човеку што га је створио смртним?! Не, Он је дошао у овај свет – Бог постао човек – да победи смрт за нас, да победи грех за нас, да победи ђавола за нас. И Он побеђује! Само једно од тебе тражи. Шта? – Веру, веру у Њега! Слободну веру, не изнуђену топовима, авионима, него слободну веру. И тој таквој вери заиста Господ даје победу над сваким грехом, над сваком смрћу, над сваким ђаволом.
Сетите се, Господ Христос шаље Своје Апостоле у свет “као овце међу вукове”[2], овце међу вукове! Који је то војсковођа, који је то цар који би своју војску слао тако? Како ће овце победити вукове?! Гле, у оно време када је Господ слао ученике Своје кроз Римску царевину, јединствену, огромну, која је обухватала цео свет, кад их шаље Он их шаље као овце међу вукове, међу незнабошце. И десило се највеће чудо у историји, браћо: да су овце победиле вукове! Овце победиле вукове! То је јединствена победа, победа Господа Христа.
То Он и данас ради. И данас овце Христове у Српскоме народу, у овоме свету побеђују вукове. Чиме? Вером! Свеоружијем Божијим[3]. Није нас Господ Христос послао у овај свет без оружја, није нас послао без оружија, јер зна да нас шаље највећим непријатељима бића људског, шаље нас греху, смрти, ђаволу, да се са њима боримо. Заиста нам је дао оружије, које је Свети Апостол Павле назвао свеоружијем Божијим. Јер наш рат није са телом и крвљу у овоме свету, него са духовима зла испод неба”[4], са гресима, са смртима, са ђаволима. И ти човек, можеш бити победилац само на један начин, само на један начин: ако наоружаш себе вером, молитвом, постом, бдењем, милосрђем, покајањем и свим другим светим врлинама. И тако ћеш се моћи одржати у зли дан, говори Апостол[5], када дође искушење на тебе као на личност, када дођу искушења на тебе као на представника једне породице, једнога народа. И ми побеђујемо, али не сами. Испред нас и око нас сви Српски Светитељи на челу са Светим Савом, а међу њима и са Равноапостолним Владиком Николајем. Сви они гледајући нас данас како се давимо у мртвом мору пружају руке своје, пружају свакоме од нас, али никога насилно не спасавају, већ призивају, позивају, објављују Благовест Господа Христа.
Човече, један је начин да ти можеш победити свој грех то је покајање. Држећи Еванђеље, чувајући заповести Божије, један је начин који побеђује смрт, васкрсава из мртвих заиста, то је опет покајање и све врлине новозаветне. То је твоје свеоружије. Ако тога немаш, сигурно ћеш бити дављеник, вечни дављеник у мртвом мору европске културе. Не говорим ја о европској култури зато што мрзим њу, него жалећи Европљане, него жалећи грешника, а осуђивати његов грех. Европа је својим гресима, својом жалећи бесплодном цивилизацијом и културом, својом безбожном просветом заразила цео свет. Подивљаше народи Европе! Нису дивљаци острвски дивљаци, него су Европљани највећи дивљаци. Јер, ето, дигоше народе на народе, континент на континент, душе падају мртве, покољ душа људских врши се, најстрашнији у историји света.
Ето Владике Николаја, ето њега и нас на његовом Тавору, да нас спасава од горког европског мора, да нас спасава од погибије у греху, од погибије у злу, да нас спасава од “белих демона европских”, како је он то сам једном приликом рекао. Говорећи о Африканцима, Свети Владика је записао једну мисао и рекао: “Они веле да не примају Европу, Европљани су бели демони”, бели демони. Шта остаје нама данашњим Србима, шта? Да отворимо врата своје душе благовестима Светога Саве и Светога Владике Николаја. Да отворимо душе своје покајању, вери, молитви, посту, да се кајемо за све. Да ми дављеници, дављеници у европском мору, вапијемо, и да вичемо у помоћ Српске Светитеље, у помоћ Небеску Србију, у помоћ свакоме Србину који хоће душу да спасе, да победи смрт у себи и све ђаволе у себи и око себе.
Да, човек је увек на бојном пољу у овоме свету. Чим се човек разбуди и пробуди и сагледа у себи душу, која је вечна и бесмртна, онда, онда вапије за помоћ к Небу јер види око себе страшне немани које на фине начине, на “културне начине”, како то воле да говоре, заробљују душе људске, трују их и као лешине бацају у мртво море европске културе. Највећа опасност роду људском данашњем прети несумњиво од европске културе. Ако њу Господ не буде скршио, и Европу срушио, и европски човек се не буде покајао – онда, онда, мртво море биће потпуно, неће бити живе душе већ сами лешеви, лешеви, лешеви.
А ми Срби, ми данашњи Срби многи, бедно робље телевизора, биоскопа, моде бестидне и бесрамне, куда идемо? Куда идете ви родитељи, чија деца не знају да се прекрсте? Куда идете ви Срби, чија деца не знају за Истинитог Бога? Један матурант, пре петнаест година отприлике, дошао је у манастир Ћелије негде на Петровдан. Служба је била свршена и он је наишо. Обраћа се мени неким питањима, ја сам му одговорио и рекао: Па данас је Петровдан. А шта је то? упита он. Шта је то Петровдан! – пита ме свршени матурант српски. Чујте ви родитељи! Али, не! Ако деца ваша изгубе душе, а губе их несумњиво на такав начин, пре њих ви губите душе, јер родитељи одговарају за децу. Она су ваша, дар Божји вама. И у ономе свету прво ће пасти казна на вас, па онда на њих. То је била велика вест и силна вест од Владике Николаја за време његовог живота на земљи. То је и његова порука с Неба.
Данас Небеска Србија сигурно сва учествује у слављу највећег сина српског после Светог Саве. Сви Светитељи Српски, сви праведници, а и сви грешници издалека присуствују Светој Небеској Литургији, и моле Светог Владику да се за њих моли и да се моли, за нашу земаљску Србију. Да нас он спасе мртвог мора европског, и да спасе душе наше, да се не би претвориле у лешеве. И ти као Србин, када осетиш муку и тугу и невољу од свих благодати европске културе, ти се сети њега и завапи њему: Свети Владико помагај, опрости и помози! То нека буде молитва сваког Србина: Господе, опрости и помози! Свети Владико Равноапостолни Николаје, опрости и помагај! Ти се моли за нас, ти нас спасавај из мртвог мора, ти нас спасавај од греха, смрти и ђавола, од земаљског пакла и води нас путевима Господа Христа ка теби, ка Небеском Царству, ка Светој Небеској Србији, да и ми тамо с тобом заједно славимо Чудесног и Јединог Господа и Бога Исуса Христа, Коме нека је слава и част сада и увек и кроза све векове, и кроз сву српску историју и земље и неба. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Песма у десетерцу Владике Николаја. – Прим. уредн.
  2. Mт. 10, 16
  3. Eф 6,11
  4. Еф. 6,12
  5. Еф. 6,13

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!