SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 6. na parastosu Vladici Nikolaju (o 17. godišnjici upokojenja)
1973. godine u Leliću
 
Evo nas na srpskom Tavoru! Gospod Hristos u sredini, Sveti Sava s desne, a Sveti Vladika Nikolaj s leve strane. A oko nas, mrtvo more evropske kulture. Oko nas more koje davi duše. Oko nas more koje ubija savesti. A mi Srbi, na Tavoru koji se zove Lelić. Jer veliki Sveti Vladika može da nas spase mrtvog mora evropskog. Svu Evropu znao je naizust i zato poziva Srpski narod ka preobraženju, ali pravom preobraženju. Preobraženju koje preobražava čoveka od grešnika u pravednika, od grešnika u svetitelja. Preobraženju koje porodicu čini svetom, društvo svetim. Velika preobražajna sila Svetog Vladike poziva nas – čemu, kome? Uči nas – čemu, kome? Uči nas da je čovek stvoren da bude sluga Božji, da bude živa ikona Božja u ovom svetu, stvoren po slici Božjoj. Uči nas da porodica treba da bude sveta. Preobraženje treba da vodi svetosti porodicu. Uči nas da škola treba da bude sveta. Uči nas da narod treba da bude svet. Uči nas da država treba da bude sveta. To je preobraženjski ideal Svetog Vladike Nikolaja, a to u stvari nije drugo nego ponovljeno Evanđelje Svetih Nemanjića.
Šta su Sveti Nemanjići radili, počevši od Svetog Save pa kroz trista godina i nadalje, kroz petsto, sedamsto godina, šta su radili? Stvarali su svetu srpsku porodicu, stvarali su svetu srpsku školu, stvarali su sveti Srpski narod, stvarali su svetu srpsku državu. Tome nas je pozivao i poziva veliki drugi Sveti Sava, Ravnoapostolni Vladika Nikolaj. Srpski narod ima velikog Evanđelista, to je Sveti Vladika Nikolaj. Svaka njegova reč, svaka reč je za srpskog čoveka i za svakog čoveka uopšte. Sve što je napisao, sve što je govorio, to je posebno Evanđelje, peto Evanđelje Srpskoga roda u kome su ponovljena sva četiri Evanđelja Svetih Evanđelista Hristovih. I on napisao Sveto Evanđelje. Mi ne znamo kako velikog Svetitelja imamo. Dođe vreme kad će Lelić postati uistinu velik, kao slavna srpska gora Tavor, kad će sa svih strana dolaziti Srbi da leče duše od grehova, da leče duše od smrti, da leče duše od đavola, da leče duše od mrtvog mora evropskog.
Da, današnji Srbi, kako se rado dave u mrtvom moru evropskom. A mrtvo more – pa to su vam televizije, to su vam bioskopi, to su vam škole bez Boga, to vam je sudstvo bez Boga. To je mrtvo more, to ubija duše, to ubija savesti! Iz tog mrtvog mora evo Blagovesnika, evo Svetog Vladike Nikolaja, koji gromovito kao Sveti Zlatoust nekada, tako i sada i uvek do kraja istorije, grmeće i pozivaće Srpski narod – kome i čemu? Gospodu Hristu – Jedinom Pobeditelju greha, Jedinom Pobeditelju smrti, Jedinom Pobeditelju đavola, Jedinom Vaskrsitelju iz mrtvih svih mrtvih duša i svih mrtvih savesti.
Ako hoćete da skratimo Evanđelje Svetog Vladike, dve glavne zapovesti bruje iz njega. Prva je: da je Gospod Hristos sve i svja za ljudsko biće u svima svetovima. A druga blagovest: da je duša ljudska posle Gospoda Hrista najveća vrednost u svima svetovima. I te dve blage vesti, eto Sveti Vladika nije prestajao mnogoglasno propovedati za vreme života na zemlji, i sad nesumnjivo propoveda u Nebeskoj Srbiji. Danas, sigurno danas služi se Nebeska Sveta Liturgija. Sećate se, on je napisao Nebesku Liturgiju[1] živeći na zemlji. U njoj učestvuje sav Srpski narod, i pravednici i grešnici. A centar svih centara, ideal svih ideala, Gospod nad svima – Isus Hristos. Njemu služiti zemaljsku i Nebesku Liturgiju – to je smisao i cilj života Svetog Vladike Nikolaja.
Zašto je to tako? Zašto je Vladika Nikolaj, koji je Evropu znao bolje nego li iko od nas ili iko od naših živih Srba, zašto je on pozivao narod da se spasava iz mrtvog mora evropske kulture? Zato što evropska kultura ubija dve najveće vrednosti, dve najveće blagovesti: izbacuje Gospoda Hrista iz svih svojih ustanova i hoće bez Hrista da reši sva pitanja sveta. I eto, Evropa je otrovala ceo svet, Evropa širi kugu evropsku, ubija duše na svima kontinentima. Da, a Srpski narod zaboravlja na Evanđelje Svetih Nemanjića, zaboravlja na Evanđelje Svetog Vladike, koji nas poziva u vaskrsenije iz mrtvih. Niko rečitije, niko bogonadahnutije nije pozivao Srpski narod, i ne poziva pokajanju. Pokajanje – to je vaskrsitelj iz mrtvih svih duša. Savladao te greh neki strašan, ti si rob njegov. Znaš li kako ćeš vaskrsnuti iz tog groba, iz te smrti? Pokajanjem! Gospod Hristos, kad je hteo da sabere i skupi sve vrline u jednu, on je tu vrlinu nazvao pokajanjem. Jer pokajanje vaskrsava dušu iz svakoga greha, pobeđuje svaku smrt, pobeđuje svakog đavola. I tako svaka vrlina, ne samo sveto pokajanje, nego i vera koja vodi pokajanju, i ljubav, i molitva, i post, sve to vaskrsava duše iz mrtvih.
I čemu nas uči on, čemu? – Evanđelju Gospoda Hrista. Da je Gospod Hristos sve i svja u tebi kao čoveku, u tvojoj porodici kao porodici, u tvojoj školi kao školi, u tvome narodu kao narodu, u tvojoj državi kao državi. Ako Gospod Hristos nije sve, ko smo mi? – Leševi, leševi, leševi! Šta je čovek ako je smrt posledlja stanica? Je li to Bog hteo da se podsmehne čoveku što ga je stvorio smrtnim?! Ne, On je došao u ovaj svet – Bog postao čovek – da pobedi smrt za nas, da pobedi greh za nas, da pobedi đavola za nas. I On pobeđuje! Samo jedno od tebe traži. Šta? – Veru, veru u Njega! Slobodnu veru, ne iznuđenu topovima, avionima, nego slobodnu veru. I toj takvoj veri zaista Gospod daje pobedu nad svakim grehom, nad svakom smrću, nad svakim đavolom.
Setite se, Gospod Hristos šalje Svoje Apostole u svet „kao ovce među vukove“[2], ovce među vukove! Koji je to vojskovođa, koji je to car koji bi svoju vojsku slao tako? Kako će ovce pobediti vukove?! Gle, u ono vreme kada je Gospod slao učenike Svoje kroz Rimsku carevinu, jedinstvenu, ogromnu, koja je obuhvatala ceo svet, kad ih šalje On ih šalje kao ovce među vukove, među neznabošce. I desilo se najveće čudo u istoriji, braćo: da su ovce pobedile vukove! Ovce pobedile vukove! To je jedinstvena pobeda, pobeda Gospoda Hrista.
To On i danas radi. I danas ovce Hristove u Srpskome narodu, u ovome svetu pobeđuju vukove. Čime? Verom! Sveoružijem Božijim[3]. Nije nas Gospod Hristos poslao u ovaj svet bez oružja, nije nas poslao bez oružija, jer zna da nas šalje najvećim neprijateljima bića ljudskog, šalje nas grehu, smrti, đavolu, da se sa njima borimo. Zaista nam je dao oružije, koje je Sveti Apostol Pavle nazvao sveoružijem Božijim. Jer naš rat nije sa telom i krvlju u ovome svetu, nego sa duhovima zla ispod neba“[4], sa gresima, sa smrtima, sa đavolima. I ti čovek, možeš biti pobedilac samo na jedan način, samo na jedan način: ako naoružaš sebe verom, molitvom, postom, bdenjem, milosrđem, pokajanjem i svim drugim svetim vrlinama. I tako ćeš se moći održati u zli dan, govori Apostol[5], kada dođe iskušenje na tebe kao na ličnost, kada dođu iskušenja na tebe kao na predstavnika jedne porodice, jednoga naroda. I mi pobeđujemo, ali ne sami. Ispred nas i oko nas svi Srpski Svetitelji na čelu sa Svetim Savom, a među njima i sa Ravnoapostolnim Vladikom Nikolajem. Svi oni gledajući nas danas kako se davimo u mrtvom moru pružaju ruke svoje, pružaju svakome od nas, ali nikoga nasilno ne spasavaju, već prizivaju, pozivaju, objavljuju Blagovest Gospoda Hrista.
Čoveče, jedan je način da ti možeš pobediti svoj greh to je pokajanje. Držeći Evanđelje, čuvajući zapovesti Božije, jedan je način koji pobeđuje smrt, vaskrsava iz mrtvih zaista, to je opet pokajanje i sve vrline novozavetne. To je tvoje sveoružije. Ako toga nemaš, sigurno ćeš biti davljenik, večni davljenik u mrtvom moru evropske kulture. Ne govorim ja o evropskoj kulturi zato što mrzim nju, nego žaleći Evropljane, nego žaleći grešnika, a osuđivati njegov greh. Evropa je svojim gresima, svojom žaleći besplodnom civilizacijom i kulturom, svojom bezbožnom prosvetom zarazila ceo svet. Podivljaše narodi Evrope! Nisu divljaci ostrvski divljaci, nego su Evropljani najveći divljaci. Jer, eto, digoše narode na narode, kontinent na kontinent, duše padaju mrtve, pokolj duša ljudskih vrši se, najstrašniji u istoriji sveta.
Eto Vladike Nikolaja, eto njega i nas na njegovom Tavoru, da nas spasava od gorkog evropskog mora, da nas spasava od pogibije u grehu, od pogibije u zlu, da nas spasava od „belih demona evropskih“, kako je on to sam jednom prilikom rekao. Govoreći o Afrikancima, Sveti Vladika je zapisao jednu misao i rekao: „Oni vele da ne primaju Evropu, Evropljani su beli demoni“, beli demoni. Šta ostaje nama današnjim Srbima, šta? Da otvorimo vrata svoje duše blagovestima Svetoga Save i Svetoga Vladike Nikolaja. Da otvorimo duše svoje pokajanju, veri, molitvi, postu, da se kajemo za sve. Da mi davljenici, davljenici u evropskom moru, vapijemo, i da vičemo u pomoć Srpske Svetitelje, u pomoć Nebesku Srbiju, u pomoć svakome Srbinu koji hoće dušu da spase, da pobedi smrt u sebi i sve đavole u sebi i oko sebe.
Da, čovek je uvek na bojnom polju u ovome svetu. Čim se čovek razbudi i probudi i sagleda u sebi dušu, koja je večna i besmrtna, onda, onda vapije za pomoć k Nebu jer vidi oko sebe strašne nemani koje na fine načine, na „kulturne načine“, kako to vole da govore, zarobljuju duše ljudske, truju ih i kao lešine bacaju u mrtvo more evropske kulture. Najveća opasnost rodu ljudskom današnjem preti nesumnjivo od evropske kulture. Ako nju Gospod ne bude skršio, i Evropu srušio, i evropski čovek se ne bude pokajao – onda, onda, mrtvo more biće potpuno, neće biti žive duše već sami leševi, leševi, leševi.
A mi Srbi, mi današnji Srbi mnogi, bedno roblje televizora, bioskopa, mode bestidne i besramne, kuda idemo? Kuda idete vi roditelji, čija deca ne znaju da se prekrste? Kuda idete vi Srbi, čija deca ne znaju za Istinitog Boga? Jedan maturant, pre petnaest godina otprilike, došao je u manastir Ćelije negde na Petrovdan. Služba je bila svršena i on je naišo. Obraća se meni nekim pitanjima, ja sam mu odgovorio i rekao: Pa danas je Petrovdan. A šta je to? upita on. Šta je to Petrovdan! – pita me svršeni maturant srpski. Čujte vi roditelji! Ali, ne! Ako deca vaša izgube duše, a gube ih nesumnjivo na takav način, pre njih vi gubite duše, jer roditelji odgovaraju za decu. Ona su vaša, dar Božji vama. I u onome svetu prvo će pasti kazna na vas, pa onda na njih. To je bila velika vest i silna vest od Vladike Nikolaja za vreme njegovog života na zemlji. To je i njegova poruka s Neba.
Danas Nebeska Srbija sigurno sva učestvuje u slavlju najvećeg sina srpskog posle Svetog Save. Svi Svetitelji Srpski, svi pravednici, a i svi grešnici izdaleka prisustvuju Svetoj Nebeskoj Liturgiji, i mole Svetog Vladiku da se za njih moli i da se moli, za našu zemaljsku Srbiju. Da nas on spase mrtvog mora evropskog, i da spase duše naše, da se ne bi pretvorile u leševe. I ti kao Srbin, kada osetiš muku i tugu i nevolju od svih blagodati evropske kulture, ti se seti njega i zavapi njemu: Sveti Vladiko pomagaj, oprosti i pomozi! To neka bude molitva svakog Srbina: Gospode, oprosti i pomozi! Sveti Vladiko Ravnoapostolni Nikolaje, oprosti i pomagaj! Ti se moli za nas, ti nas spasavaj iz mrtvog mora, ti nas spasavaj od greha, smrti i đavola, od zemaljskog pakla i vodi nas putevima Gospoda Hrista ka tebi, ka Nebeskom Carstvu, ka Svetoj Nebeskoj Srbiji, da i mi tamo s tobom zajedno slavimo Čudesnog i Jedinog Gospoda i Boga Isusa Hrista, Kome neka je slava i čast sada i uvek i kroza sve vekove, i kroz svu srpsku istoriju i zemlje i neba. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Pesma u desetercu Vladike Nikolaja. – Prim. uredn.
  2. Mt. 10, 16
  3. Ef 6,11
  4. Ef. 6,12
  5. Ef. 6,13

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *