САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа 5. на парастосу Владици Николају (о 16. годишњици упокојења)
1972. године у Лелићу
 
Ево нас на духовном Опленцу. Карађорђе је на Опленцу створио Први устанак и ослободио Србију и створио малену Србију. А славни и велики Равноапостолни (Владика Николај створио је највећи духовни устанак у Српскоме роду, зато је Лелић – Опленац. Нико до њега, нико пре њега, осим Светог Саве, није урадио за српску душу оно што је он урадио. Његов устанак непрекидно траје. Погледајте сестре из Жиче, богомољци широм земље наше, све су то његови духовни устаници, све то позива натраг ка Господу. Кога, кога? Несрећне Србе, оне маловерне, оне неверне, оне безверне. Он, славни Мученик, славни Победник, ишао је Српском земљом као Апостол Павле. Ширио – шта, кога? Једину здраву науку – Еванђеље Господа Христа. Он, који је знао сву мудрост овога света, сву мудрост Европе, али је исто тако знао сву мудрост Цркве Христове Православне. Он, он, ето га непрекидно диже тај устанак и буди, буди заспале српске душе – ка чему? Ка Господу! Ниси ти мољац Србине, ниси ти комарац! Ко си? Жива икона Божија, слика Божија жива. Погледај на свој оригинал, на Господа Христа. Такав треба да будеш, и ја и ти и сваки Србии, и сваки човек уопште. Сећам се, давно је то било, још 1910-11. године када је Владика славни као обичан јеромонах усталасао Београд и целу Србију својим чувеним првим беседама. Све је било заспало, све је било мање-више заспало. Јавио се орао, орао са овог Опленца, и запалио српске душе. Како је онда почео, тако је целог живота радио. И гле, он је у ствари духовни отац наш, свих Срба који су прогледали у новијег доба, који су прогледали и духовне вредности угледали. Духовни отац нашег монаштва, васкрситељ и обновитељ монаштва нашег – то је он. А монаси? Монаси су у Цркви Православној створили највећа дела, нико већа од њих. Ако пођете историјом наше Цркве, монаси као што је Апостол Павле, Свети Јован Девственик и Богослов, Јован Златоусти, Василије Велики, Григорије Богослов, Дамаскин, не ређати их, безброј њих.
И ми данас, Четврте недеље Великог поста, славимо славног и великог монаха – Светог Јована Лествичника. Њега је Црква ставила у ову свету Недељу – ради чега? Ко је он, шта је он? Обичан пустињак и монах, али написао је пето Еванђеље, из искуства свог написао Рајску Лествицу. То је Еванђеље монаха, Еванђеље свих истинских православних хришћана. Рајска Лествица, у којој он описује све врлине хришћанске: веру, наду, љубав, милост, кротост, као лестивицу која човека води са земље на Небо. Тако и ти и ја, том лествицом идемо и ту лествицу стварамо ако смо хришћани.
А гле, наш велики Свети, Равноапостолни Владика Николај написао је рајску лествицу за све нас Србе, за данашње и будуће Србе. Сва његова писана дела заиста су рајска лествица. Ако будеш живео по њима, по њиховим упутствима, несумњиво ћеш узићи на Небо. Његов књижевни рад, то је море мудрости еванђелске. Треба само узети и погледати његову Духовну Лиру. Нека ми опрости Свети Дамаскин, Свети Роман Слаткопевац, али ето, он је стао поред њих и уз њих само са својом Духовном Лиром. То је такво бисерје небеско, какво Српска земља видела није. То најбоље знају богомољци, најбоље знају монаси, монахиње, јер је њих Духовна Лира држала и побудила да крену Христовим путем по Српској земљи стрмој и магловитој.
Заиста, он нови духовни Карађорђе, под његовом заставом креће се све што је српско, духовно расуђивање, све и свакоме. Коме Свети Владика није духовни отац? Коме од Срба, који је пошао еванђелским путем, а да он није помогао, или да га није повео?
Данас оно што представља суштину Светосавског Православља – то је Богомољачки покрет, то је Хришћанска заједница коју је он створио; он, великим својим апостолским трудом и светосавским подвизима. Да, зато је Свети Владика наш највећи Мученик Српски. Јер када је било у Српском роду таквих издајица Христа, када је било у Српском роду таквих продаваца црквене слободе, када је било у Српском народу таквог безбожничког отпада, као што је данас? Гле, мртво море европско запљускује све обале Српске, запљускује све обале српских душа, Срби, шта су постали? Чучавци поред телевизора, кукавице које раскидају своје душе и убијају своје душе по биоскопима и позориштима.
Шта је то – европска култура, знате; сви ми Срби хоћемо да будемо културни! Свети Сава је ли ту културу имао? Је ли то тражи од тебе, Бог Који је тебе створио живом сликом Својом, зар то од тебе тражи? Погледајте, данашња Србија је р<4б луде и безумне европске културе. Луде и безумне. Шта је особина европске културе, шта је то чиме се ви културни хвалите, шта је то? Среброљубље Јудино. На чему стоји европска култура, америчка, руска, све културе овога света на чему стоје данас? На Јудином среброљубљу. Јер су људи прогласили одједанпут да је њихов главни циљ у овоме животу: што више пара, што више уживања. А европска култура само то и ради. Стварају се технички изуми, врши се такозвана индустријализација свих земаља, а у ствари трују се људи среброљубљем Јудиним. Погледајте, Европа је успела да прода Господа Христа! Успела је за свој дранг, како би рекли Немци, за свој налет по свима континентима. Успела је Европа да затрује сав свет тим јудинским среброљубљем. А знате: Јуда не може не завршити самоубиством. Јуда мора да изврши самоубиство, и Европа мора да изврши самоубиство. Она ће извршити преко својих унука, преко својих синова, преко свих оних које она данас трује на свим континентима својом лудом, антихристовском, безбожном културом.
Ево, видите! Томе страшном налету јудинског безверја, јудинског издајства, одупро се у Српској земљи и одупире се данас више него ико од нас живих, Свети Владика Николај. Он је први осетио какве отрове носи европска култура за нас Словене, за нас Православне. И повео устанак и води га и данас у Небеској Србији, као што га је водио у земаљској Србији. Да, шта нама остаје? Или да иструлимо, да изгњилимо у јудинском среброљубљу, а међу лажним идолима европским. Гледајте, наше је доба незнабожачко и идолопоклоничко доба. Нико, браћо моја, није измислио толико идола као луда Европа. Нико није тако много бесмислених дела учинио као Европа. Она је прогласила за идоле – кога? Технику, науку, философију, цивилизацију. А шта је то? То је све гњиљење човека, то је све паљење душа људских, Христа и Христовог лика. Покољ душа се врши данас у свету, врши га Европа својом културом. Чиме се данас Европљани хвале, погледајте их? Хвале се изумима. Чему воде ти ваши изуми? Колико су људе бољима учинили?
Шта значе ваши телевизори, шта ваши радиоапарати, шта ваше такозване културне тековине, ради којих жртвујете све, па и Господа Христа, шта оне значе? Значе самоубиство! Не може Јуда друкчије да заврши, не може Европа друкчије да заврши него тако. Јер је издала Јединог Истинитог Бога, Јединог Истинитог Бога у свима световима. Прогласила је богове кога? Роботе европске, вештачке људе европске, цивилизацију, лудила. То су идоли нови, то је ново незнабоштво, ново многобоштво, каквога није било ни у Римској империји. И ми све (то) преживљујемо.
Зато је данас тешко бити човек, а најтеже бити Србин. Данас са свих страна на Србина нападају. А посластице среброљубља? О, сва блага земаљска, блага у овоме свету! Али, не заборавите, у Светом Еванђељу Апостол Павле каже: “Ми бејасмо луди”[1], говори Свети Апостол Павле. Он говори да је и он сам био луд. Када Свети Апостоле Павле, када си био луд? Били смо луди када смо служили гресима и свима сластима греховним, пише Свети Апостол Павле. Тада је човек луд заиста, када служи гресима и сластима земаљским. Лек од тога, ех лек? Још додаје Апостол Павле: Ти људи, непријатељи Крста Христова, непријатељи Истинитог Бога, њима је бог трбух[2]. То је његова Благовест, страшна! Али, зар Европа није човека прогласила за бураг, за трбух?! Немци имају пословицу: човек је оно што он једе. Човек је оно што он једе. Нико, браћо моја, ни у незнабожачком свету и пре Христа и после Христа, није глупљег и луђег бога прогласио у овоме свету, као што то чине среброљупци. Бог им је трбух! Нико није клањао поганијем божанству, нико није био безумнији у тој вери својој, у прављењу идола и кипова, од европског човека.
Зато, зато сав овај немир по свету. Погледајте! Нигде мира. У новинама пише да је од завршетка Другог светског рата било шездесет ратова на овој планети, шездесет ратова. А два светска рата, кад су никла, кад су се појавила? Сада, у двадесетом веку, у нашем веку, у културном веку, који треба да препороди, да усрећи човечанство, да усрећи свако људско биће. Кукавни ми, убијемо душе своје, душа покољ вршимо ми. И ми свештеници, и ви чиновници, и ви радници, и ви прости Срби, сви ми вршимо посредно или непосредно покољ српских душа. Где су Срби празником, само празником, где су? Мало их је по храмовима, врло мало, где су они? Ова земља засејана светим задужбинама и светим храмовима. А Срби, Срби напуштају Јединог Истинитог Бога! Све ми је прече, све. И у недељне и празничне дане, да гледају свој мал, да гледају само оно што је за тело. А душа? Где ти је душа, бедни Србине?! Шта је ка твојом душом, шта ће бити са њом када из овог света крене, напусти тело и бане у онај Небески свет? Ми не мислимо на то. Али гле, одговараћемо сви! Данас стотине хиљада некрштене деце у овој земљи има, данас стотине хиљада студената и радника има у овој земљи, некрштених, невенчаних, неопојаних. Сви смо ми криви за то. Ја први, па ви сви редом. А то су већ мртве душе! То је покољ душа, какав се није видео на Српској земљи.
И ми данас, чинећи парастос Великом и Светом Николају, Епископу нашем, духовном Оцу нашем, ми у ствари задужујемо њега да се моли за наш кукавни Српски род, данашњи Српски род. Да њега пробудимо да не престане плакати са Светим Савом пред престолом Господа, молећи Га да покаје несрећне Србе, да их разбуди, да им да истиниту веру у Истинитог Бога, у Господа Христа. Иде време када ће велики Свети Владика Николај бити слављен као Свети Сава. Иде време када ће Лелић постати што и Острог Светог Василије. Свети Владика наш био је чудотворац и за живота, поред свог великог светог живота и подвига који је узимао на себе. Ја се не либим да се исповедим: ја се молим њему као Светитељу. Он је за мене Равноапостолни Владика Николај, Равноапостолни.
Ми поред Светог Саве нисмо имали већег Апостола у роду Српском од њега. Ако хоћете, то је пети Еванђелист Српскога народа, поред четири Света Еванђелиста у Светом Писму. Он, несумњиво моћан у Небеској Србији, са свима Српским Светитељима и свима Светим Монасима, данас гледа на срца наша, гледа на срца свих Срба и вапије ка Господу да нас излечи од европског лудила. Тешко је бити Светитељ Српски над несрећном данашњом Српском земљом. Шта остаје великим и славним Светитељима нашим на Небу, него да гледају на данашњу Србију и данашњег Србина, шта остаје, него плачу и рони сузе пред Господ Исусом, да се смилује на род наш?
Никад не заборавимо да у историји нашој Српској сва велика дела створили су само Свети Монаси. Узмите Светог Саву, његовог оца Светог Симеона Мироточивог, и све њихове славне потомке. Све сам Свети Монах до Монаха, створио је Српску душу, Српску земљу и Српску историју. Па ето, у новије доба највећа имена, најславнији људи Српске историје су Владика Николај и Владика Његош. А као први зачетник – Свети Сава.
Данас је не само недеља Светих Монаха, равноапостолног Владике Николаја, данас у ствари Православна Црква слави све Свете Монахе, а њих је безброј. У Православној Цркви је безброј Светих Монаха, јер су они увек били заставници свих истина Христових, први Мученици, први Исповедници, први борци за све што је Христово и што је еванђелско. И ми данас, дајући парастос уствари славимо Светог Равноапостолног Владику Николаја, славимо га за све оне велике и славне иодвиге, славимо га за његов духовни устанак који је створио у Српском народу. И продужује се и надаље и надаље, и продужаваће се до Страшнога Суда док траје Српскога имена. Јер, његове духовне лествице воде и руководе сваку душу из овог у онај свет, воде кроз његове чудесне небеске лествице.
Нека би Свети Владика погледао на нас грешне. Нека би нас с Неба водио и руководио ка свему што је Христово у овоме свету, еда би Срби испловили из мртвих Европског мора и служили Вечном Господу Христу, вођени и руковођени Светим Савом и Светим Владиком Николајем. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Тит. 3.3
  2. Фил. 3. 18-19

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!