SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 4. na parastosu Vladici Nikolaju (o 15. godišnjici upokojenja)
1971. godine u Leliću
 
Danas[1] Sveti Sava grli svog najvećeg učenika i sledbenika – Vladiku Nikolaja. Danas Sveti Nemanja, prvi vladar srpski, grli svog čudesnog slugu Vladiku Nikolaja. Danas svi Srpski Mučenici na nebu slave najvećeg Mučenika roda Srpskog. Da, najvećeg Mučenika roda Srpskog, jer niko nije tako duboko, tako sveobuhvatno, tako potresno zahvatio i obuhvatio srpsku istoriju, srpskog čoveka i Srpski narod, kao što je to Sveti Vladika Nikolaj. Svi Mučenici slave njega, koji je sve njih proslavio više nego iko u Srpskom rodu. A ne samo Srpski Mučenici, nego i svi Isposnici, svi slave velikog zemaljskog Isposnika Svetog Vladiku Nikolaja. Danas nijedno srce srpsko u Nebeskoj Srbiji nije bez potresnih uzbuđenja. Danas sve što je srpsko u Nebeskom svetu, a to je daleko veća Srbija od zemaljske Srbije, sve to klikće i kliče najvećem srpskom Episkopu i čoveku posle Svetoga Save, Episkopu slavnom Ravnoapostolnom Vladici Nikolaju.
Da, tako Nebeska Srbija slavi i proslavlja Svetog Vladiku. Ali, to je malo. Malen je Srpski narod na zemlji, za čoveka na Nebu; ali ono što je za nas zemaljske Srbe danas najvažnije to je da, pored svih Srpskih Svetitelja, čudesnog Vladiku našeg Svetog Vladiku slave svi Sveti Proroci nebeski, svi Sveti Proroci, jer Srpska zemlja nije imala većega Proroka od Svetoga Save do njega. Njega slavi i sav rod Svetih Apostola, jer nema većeg Apostola u Srpskome rodu posle Svetoga Save od njega.
Trebalo je da prođe sedamstotina godina, pa da se javi drugi Sveti Sava. I on se javio u ličnosti, u liku Svetog Vladike Nikolaja. Danas sve Nebeske Sile slave najslavnijeg Srbina posle Svetog Save – Vladiku Nikolaja. Danas Sveti Mučenici Nebeski slave njega kao Velikomučenika zemlje Srpske, Mučenika koji je otstradao svaku patnju, svaki bol. To Ljubostinja najbolje zna, i Žiča. Njegove suze za Srpski narod, to je čitav potok. Sveti Vladika imao je srce ogromno, nebeski ogromno srce. Zato njega danas slave sva sveta bića u onome svetu, slave svi Svetitelji. Danas je, na petnaesti rođendan nebeski njegov, sav nebeski svet okrenut k njemu, veliča njega uistini Ravnoapostolnog Vladiku Srpskog. Recite: koja je to njegova reč usmena ili pismena koja nije Blaga vest, koja nije Evanđelje, malo Evanđelje? Nije bilo tako retkog čoveka na zemlji Srpskoj. Uistini Zlatoust Srpski, ništa manje, Zlatoust Srpski.
Da, tako Nebeska Srbija proslavlja njega, a zemaljska Srbija? Lelek, lelek, lelek do neba! Kao krišom, kao sa strahom njega se zemaljska Srbija seća. Kada Srbin briše ime Svetoga Save, u isto vreme hoće da zbriše i ime Svetoga Vladike Nikolaja. Zašto je to tako? Gle, šta je hteo Sveti Sava od Srpskog roda, od Srpske zemlje? Hteo je Svetu Srbiju, to je bio njegov ideal. A šta je hteo Vladika Nikolaj? Isto to, Svetu Srbiju, Svete Srbe.
Da, mi današnji Srbi treba da znamo jednu stvar. Dva najveća duhovna ustanka u Srpskome rodu donela su dva Episkopa, dve Svete Vladike; Sveti Sava i Sveti Vladika Nikolaj. Duhovni ustanak Svetoga Save značio je, i bio je, okretanje leđa u ono vreme podloj latinskoj Evropi, punoj sablazni, punoj jeresi i laži i iskušenja. Kad je njegov brat, kralj Stefan Prvovenčaii, počeo da se pomalo okreće Zapadu, tada je veliki Svetitelj i ustanik srpski, najveći revolucionar srpski, Sveti Sava, krenuo iz zemlje, ostavio državu koja hoće za Evropom.
Nije samo današnja Evropa užas i leglo svih otrova, i onda je bila. Sveti Sava je okrenuo dušu Srpskog naroda iz zemlje Srpske ka Istoku, ka Svetoj Zemlji, ka Gospodu Isusu Hristu, ka Svetoj Vizantiji. Poveo je tim velikim putem Srpski rod. I dok su Srbi kao narod i kao država išli za njim, dotle je Srpska zemlja bila mali raj, dotle je Srpska zemlja bila evanđelski hram, u kome je svako srpsko srce služilo Bogu i Gospodu Hristu.
Da, od tada pa nadalje Kosovsko Evanđelje. Šta je Kosovsko Evanđelje? Isto što i Evanđelje Svetoga Save. Sveti Sava radi Nebeskog Carstva, radi Gospoda Hrista, Istinitog Boga, napustio je carski dom, zemlju, svega se odrekao radi Nebeskog Carstva. To je isto učinio veliki Velikomučenik srpski, Sveti Car Lazar, sa Kosovskim Mučenicima. Za nas je on veliki Knez i slavni Srpski Svetitelj sa svima Kosovskim Mučenicima, sa svima njima koji izginuše za Krst časni i Slobodu zlatnu, sa svima Mučenicima koje je tako slavno opevao Sveti Vladika Nikolaj. Nedavno je stvorio i napisao opelo[2] za Nove Srpske Mučenike, za 750.000 Novih Srpskih Mučenika, poginulih i pobijenih u Evropi, u Evropi od inkvizicije evropske, politike evropske. Da, 750.000 žrtava Evrope, koja je u ludilu kada su u pitanju mali narodi. I od tog pokolja, koji je Evropa izvršila, šta mi danas Srbi imamo?
Posle Prvog svetskog rata, kada se jeromonah Nikolaj vratio iz Evrope u Srpsku zemlju i postao Vladika, on je izvršio najveću duhovnu revoluciju, najveći duhovni ustanak u Srpskome rodu od Svetoga Save. Stao je na čelo Bogomoljačkog pokreta, tako zvanog, na čelo Hrišćanskih zajednica. Razbudio se bio Srpski narod posle Prvog svetskog rata i za vreme Prvog svetskog rata; progledao je srpski čovek i Srpski narod, i kao Sveti Knez Lazar video to da je Carstvo Nebesko važnije od svega zemaljskoga, od svega što mi kao ljudi možemo imati u ovome svetu. Neustrašivo, evanđelski večito, ispovednički hrabro on je vodio Bogomoljački pokret, godinama i godinama, i razbudio Srpsku zemlju, razbudio Srpski narod na duhovne vrednosti, za Nebesko Carstvo, koje je uvek i doveka, i ako treba – odreći će zemaljskog carstva radi Nebeskog. To je bila neućutna i neućutljiva propoved i Blaga vest Svetog Vladike Nikolaja. Tako je on posejao po Srpskoj zemlji sve što trepti duša; oživeo je srpske manastire, napunio ih monasima i monahinjama. To je njegovo delo.
Niko nije veći Zadužbinar posle Svetih Nemanjića od Svetog Vladike Nikolaja. On je podigao ne samo ovaj hram u Leliću, i mnoge druge hramove i crkve, nego je podizao i duhovne hramove u dušama Srba. Koji je to Srbin pre rata, pa i sada, koji se okrenuo Gospodu Hristu, okrenuo Nebu, a da ne prizove u pomoć Vladiku Nikolaja kao glavnog Vođu i Rukovođu našeg duhovnog života u zemlji Srbiji? Evo, danas ste vi svedoci kako se ovaj hram ispunjuje lepotama pravoslavnim, pesmama živim, koje pevaju baš njegove duhovne kćeri, monahinje iz Svete Žiče, monahinje iz ove svete Eparhije i iz drugih srpskih Eparhija. Da, on je vaskrsitelj iz mrtvih. Nema u istoriji roda Srpskog čoveka koji je vaskrsnuo više ljudskih duša od njega. Nema takvog čoveka u Srpskome rodu posle Svetoga Save. To je još jedna teška njegova pobeda, pobeda nad smrću, pobeda nad svima smrtima koje su pretile srpskome čoveku i Srpskome rodu.
On je stao na čelo konkordatske borbe. Puno je savremenika naših koji su mu sarađivali sa njim; i kada je ceo državni aparat bio protiv njega, on je neustrašivo vodio borbu protiv invazije evropske „divne“ kulture, evropske bezočne kulture, kulture koja ne zna za čoveka, zna za kamenje, zna za gorde misli, za ludu prosvetu. Kakva je to prosveta u Evropi koja je proterala Boga sa svih univerziteta, iz svih škola i kod nas? Šta je to? To je krajnje pomračenje ljudskih bića. Svi mi današnji Srbi, na jedan ili na drugi način, hranimo se tim idolima evropskim, bioskopima, pozorištima, bezumnim univerzitetima, ludnm školama, u kojima se briše Hristos kao Bog i tvrdi se da On nije postojao. To nam je nosila borba koju su počeli protiv Srba i Pravoslavlja našeg za vreme konkordatske borbe. Nije se uplašio veliki i neustrašivi Vladika ni policije, ni žandarmerije, ni ministara, nikoga, nikoga, nikoga, i izvojevao najveću pobedu, drugu pobedu u našoj borbi. Konkordat je pao. Vladika Nikolaj – vaskrsitelj srpskih duša nosi i dalje zastavu Pravoslavlja.
Danas svaki Srbin.koji želi da krene boljim putem, da spase sebe od ludila evropskog, od tog idolopaklonstva lažnim bogovima evropskim, on mora da se osvrne na Vladiku Nikolaja, na svog duhovnog Učitelja. Da, čim Srbin progleda, duhovno progleda, on pa prvom mestu Vladiku Nikolaja ugleda kao svog Vođu. Svako se od vas može uveriti da je ovo istina što govorim. Uzmite samo njegov Ohridski Prolog. Znate li, braćo moja, da je to najbolja i najlepša knjiga koja je napisana na Srpskom jeziku otkad postoji Srpski rod. To je najbolje srpsko Evanđelje, koje je napisao probuđeni hristonosni Srbin – Sveti Vladika Nikolaj. To treba da bude priručna knjiga svakoga Srbina, priručnik, trebnik, da svaki dan prekontroliše Srbin u tom divnom ogledalu Ohridskog Prologa sebe i da sazna kakav treba da bude. Zaista, Ohridski prolog predstavlja i jeste sveoružje Božje[3] koje je Gospod preko ruku Svetog Vladike Nikolaja dao nama Srbima, nasuprot sveoružju đavoljem evropskom koje vrši pokolj duša.
Gledajte šta je Evropa učinila od naroda evropskih, i od naroda Azije, Afrike, Amerike! Šta je načinila? Idolopoklonike, idolopoklonike. Neviđeno srebroljublje, judinsko srebroljublje zahvatilo je sve narode. Proglasili da je čovek samo stomak, i služe tom idolu bezumnom i ludom, a sve je drugo odbačeno: duša, savest, dobra volja, sve je to nepotrebno modernom, „kulturnom“ evropskom čoveku. Tako je u Evropu dunuo pustošni uragan bezbožništva, koji ruši ljudske duše. Srbi imaju dva duhovna Diva, Velikana, Besmrtnika, uvek gotovih da radi vas i za svakoga od nas učine najveću žrtvu. To je Sveti Sava i Sveti Vladika Nikolaj.
Danas ova mala crkvica slavi petnaesti rođendan, kao što rekoh, Vladike Nikolaja, rođendan u Nebeskom Carstvu. Je li moguće da je ovo Svetosavska Srbija danas? Ne, Srbi još nisu mrtvi, Srbi još nisu za muzej, Srbi još nisu kulturni spomenici koje treba u muzeju čuvati. A duše žive, šta je s njima? Danas na ovom svetu postoji stotine hiljada nekrštenih studenata, nekrštenih radnika, nekrštenih privrednika; danas širom Srpske zemlje postoje hiljade i hiljade i stotine hiljada brakova nevenčanih, plus preljuba, koja je zavila u nesreću svu Srpsku zemlju. Šta mislite da nismo odgovorni, i ja i ti, i svi mi? Svi smo odgovorni za to! Svi! To je neviđeni pakao duša koji se zbiva nad srpskom decom. Pokolj duša. Mi Srbi znamo za velike bitke i borbe kad su padale na hiljade i hiljade srpskih glava, ali ovaj pakao duše je strašnije od svega toga.
I mi, i svaki od nas, koji danas živi i treba da krene iz ovog u onaj svet, a krenućemo svi jednoga dana, treba da se molimo za svakog srpskog čoveka, za svaku srpsku dušu: da nas Gospod razbudi, da nas Gospod vaskrsne iz duhovnih naših grobova, iz duhovnih paših smrti bezbrojnih, da nas razbudi i da nam da sile i moći da i mi krenemo putem velikih naših duhovnih učitelja – Svetog Save i Svetog Vladike Nikolaja. Ne reći oni su krivi za to, oni su krivi za to[4]. Svi smo mi krivi: i ja, arhimandrit Justin, i vi svi ovde i van ovog svetog hrama, svi Srbi kojih ima deset miliona, svi smo krivi što se vrši pokolj srpskih duša i što mi prstom nećemo da maknemo, a za te duše odgovaramo mi svi, svi, od čobanina na Šarplanini, do profesora univerziteta u Beogradu.
O, Sveti Vladiko, pogledaj širom Srpske zemlje, razbudi Srpski narod na Istinu Hristovu, na vaskrsenje duše iz mrtvih; povedi nas ti, gle, posle tebe mi nemamo vođe! Zato si nam ti približio nNebo što se vidi nad Srpskom zemljom, da bi vapaji nas bednika i ništavnih mogli dopreti do tebe kada uzviknemo: Vladiko, oprosti i pomozi i pomagaj! Gle, ginemo, ginemo, ginemo…
U jednom manastiru bilo je hiljadu monaha. Za vreme službe izlazio je po jedan stariji monah da gleda u bratiju punoga hrama, i tri puta ponavljao: Braćo, umiremo, umiremo, umiremo. To isto i nama govori Sveti Vladika Nikolaj, podseća nas na smrt kao na glavni ispit, kao na glavni školu. Kakav ćemo odgovor dati, kakav otkup za dušu svoju? Šta sa dušom našom, šta sa telom koje nam je Gospod dao radi Večnoga Života, da vaskrsne iz mrtvih. Na sve to daćemo odgovore.
Blagi Gospod dao nam je kao nevidljivog učitelja Vladiku Nikolaja da nas on vodi i rukovodi kroz ovaj svet i kroz ovaj život, i da nas dovede do Carstva Nebeskog, i da nam on veliki, preveliki, Ravnoapostolni Vladika, izmoli oproštaj grehova i Carstvo Nebesko. Nikada nije dosta hvaliti njega, nikada nije dosta govoriti o njemu, ali najviše govore one duše koje je on prosvetio.
Neka bi njegove svete molitve, nesumnjivo velike pred Gospodom, umilostivile Gospoda da svako srpsko srce, svaku srpsku dušu ispuni Nebeskom Istinom i Pravdom, i da svi mi Srbi zemaljski zajedno slavimo i veličamo Nebesku Srbiju, koja se moli za nas. Mi, mi se danas molimo za velikog i Svetog Vladiku Nikolaja. Doći će vreme kad će se u ovaj hram sveti Srbi okupljati kao u najveću svetinju, kada će Srbi činiti hadžiluke. Mi, moleći se za njega, molimo se da bi se on svojim velikim i svetim molitvama molio Gospodu za nas, za sve nas, za nas ovde i za naše pretke pokojne.
Neka bi njegove molitve bile sveopšte i neprekidne, da bismo mi poslužili velikoj i Svetoj Srbiji, osnovanoj Svetim Savom i Svetim Vladikom Nikolajem, i uzidali i izidali u nju svoja osvećena srca, svoje očišćene savesti. Neka Blagi Gospod, molitvama Svetoga Vladike, pomiluje i nas grešne i svegrešne, i daruje nam duhovne moći da sagledamo sebe, da sagledamo Srpski rod, da znamo njegovu sudbinu i cilj. Cilj nam je Sveta Srbija, cilj nam je iznad Svete Srbije Nebeska Srbija, koja danas proslavlja petnaesti rođendan Velikog i Svetog Vladike Nikolaja. Da, mi smo osiromašili, osiroteli. On je uzišao na Nebo, ali je Nebeski svet, Nebeska Srbija njime postala bogatija, i on sada sigurno moli Nebesku Srbiju svu, da se moli za nas, za nas mrtvace, za nas idolopoklonike evropske, da nas spase, spase, sa Svetim Savom, i okrene sva srca naša, sva bića srpska Istinitome Bogu, Jedinom Istinitom Bogu u svima svetovima, Gospodu Isusu Hristu, Kome neka je i od nas čast i slava, kroz Svetog Vladiku našeg Nikolaja. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Tri rečenice na početku slabo čujne n nejasne na traci. – Prim. prepis.
  2. Vladika Nikolaj je zaista napisao Službu Sv. Srpskim Novomučenicima. – Prim. uredn. Nalazi se i u biblioteci svetosavlja.org – http://svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/SluzbaNovomucenicimaSrpskim/SluzbaNovomucenicimaSrpskim.htm (prim. uredništva Svetosavlja.org)
  3. Ef. 6,11
  4. Besednik ovde najverovatnije misli na komunističku vlast. – Prum. ured.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *