SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 1. u Nedelju Bogootaca
(Nedelja po Božiću)
1964. godine u manastiru Ćelije
 
Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! Bog se rodi, Bogočovek se rodi. Sav Bog u vascelom čoveku. Prvi put na zemlji javlja se novi čovek, javlja se svršen čovek, javlja se potpun čovek. Kakav se čovek javlja u Bogočoveku Hristu? Čovek savršen, čovek dovršen, čovek sa svima savršenstvima; pravi, jedini Pravi, jedini Istiniti Čovek eto to je Bogočovek Hristos. Došao je On u ovaj zemaljski svet, spustio se,postao Bogočovek, da nam u licu Svom pokaže šta je pravi čovek, šta je savršen čovek. I On je to pokazao na najsavršeniji način. Kako? Tako što je u telu ljudskom pokazao savršenog čoveka. „U Njemu živi sva punoća Božanstva telesno“, veli se u Svetom Evanđelju[1]. Da, sva punoća Čoveka.
Bez Njega i do Njega čovek nije uopšte dovršeno biće, čovek je nedovršeno i nezavršeno biće. Zašto? Zato što je nesavršeno biće. Njime čovek je prvi put došao do svog najpunijeg savršenstva, ostvario svoj božanski cilj u ovome svetu, ispunio se u Njemu; prvo u Njemu pa onda u svima Njegovim iskrenim i savesnim i potpunim sledbenicima. Prvi put se ispunila ona evanđelska reč da je Gospod osnovao Crkvu u ovome svetu, dao joj Apostole, Proroke, Evanđeliste, Učitelje, Čudotvorce na sazidanje tela Hristovog, Crkve Hristove da svi dostignemo čoveka savršena[2].
A kakav je to savršen čovek u meri rasta visine Hristove[3]? Eto to je taj savršen čovek koji nam se javlja u licu Bogočoveka Gospoda Hrista. Tako je u Njemu i preko Njega i Njime čovek, ustvari svaki od nas, pozvan da postane šta? Bogočovek po blagodati. Ono što je Gospod Hristos po prirodi, kao Bog savršen Čovek, to svaki od nas u Crkvi Hristovoj treba da postane savršen čovek, da postane Bogočovek po blagodeti, da tako završi sebe; da postigne božanski cilj svoga postojanja u ovome svetu i svoga života. Tako Gospod predstavlja sobom čoveka i njegovo savršenstvo. Što važi za čoveka, važi i za čovekovu istinu? Istina čovekova ako se ne završi Bogočovekom, nije potpuna. Dok se Njim ne dovrši, istina čovekova se raspada sama od sebe, propada, i čovek od nje nema nikakve koristi. Zar ima istine bez Gospoda Hrista u čoveku? Vene i uvene i ništa ne ostane od nje. Ali, kada čovek živi u Njegovom bogočovečanskom telu Crkvi, njegova se istina postepeno razvija, raste u Bogoistinu i postaje Bogoistina Božanska Savršena Večna Istina. Tako mi znamo radi čega je Bog dao čoveku istinu: da ona postane savršena i dovršena u njemu, Božanski savršena i Božanski završena.
A šta, šta biva sa čovekovom pravdom? Isto tako čovekova pravda ako se ne završi Hristom Bogočovekom, Njegovom Božanskom Pravdom, o, lako nestane, lako iščezne napadana sa svih strana lažima ovoga sveta, lažima koje se roje iz mračnog srca svakog demona i svakog čoveka koji je sebe podvlastio njemu. Tada pravda čovekova umire i izumire potpuno. Ona je živa, večno živa, božanski živa samo kada se sjedini sa Hristovom Pravdom, kada postane Bogopravda, evanđeljska Pravda, sva od Boga i sva po Bogu.
O, ljudi se u ovome svetu hvale ljubavlju, ljubavlju prema čoveku, prema stvarima, uopšte svima vrstama ljubavi. Ali čovekova ljubav, ako se ne usavrši Hristovom Ljubavlju – šta biva od nje? Ona se pretvara u običnu ljubomoru, pretvara se u prkos, pa i mržnju, Ova sila ljubavi što je u čovekovoj prirodi, kada se verom Hristovom sjedini sa Gospodom Hristom, ona se postepeno razvija i ljubav ta postaje sveta Ljubav, savršena Ljubav, Božanska Ljubav, Bogoljubav. To je jedina prava Ljubav u ovome svetu. I došavši u ovaj svet, postavši Bogočovek, Gospod je Hristos dao i tu savršenu Ljubav, i od nas njegovih sledbenika tu istu ljubav zahteva. Sve druge ljubavi nemaju vrednosti dok se ne osvete i ne posvete ljubavlju, svetom Ljubavlju Božanskom, Ljubavlju Hristovom.
A šta da kažemo o dobru ljudskom? Ljudi se hvale često svojim dobrima, svojim dobrom, dobročinstvima. Šta je ljudsko dobro u ovome svetu? Koje je dobro koje može nadživeti zlo ovoga sveta, zlo koje je svo od đavola. „Niko nije dobar osim jednoga Boga“[4], rekao je Gospod Hristos, niko! Niko od ljudi. Mi smo ljudi grehom toliko izmešali zlo i dobro u sebi da naše dobro nikada nije istinsko dobro, naše dobro nikada nije Božansko Dobro. Tek onda kada se mi verom, molitvom i ljubavlju predamo Gospodu Hristu i On naše dobro uzraste u nama, umnoži ga, usavrši ga, tek onda naše dobro postaje savršeno Dobro, Božansko Dobro, postaje Bogodobro. Dobro i za Boga, ne samo za nas sitne male ljude na zemlji. Jer mi, mi hrišćani, mi smo pozvani da ostvarimo u ovome svetu večno Božansko Dobro, ono dobro koje je Gospod Hristos tako izobilno lio i lije kroz Svoje Sveto Evanđelje, kroz Svoju Svetu Crkvu.
A šta da kažemo o našem ljudskom životu? Šta je naš ljudski život bez Gospoda Hrista, dok se On nije javio u ovome svetu, šta? Život bez Hrista nije ništa drugo nego postepeno i neprekidno umiranje, mučno umiranje, teško jezivo umiranje. Izdiše čovek kroz sve pore svoga bića, kroz sve pore svoga tela i kroz sve pore svoje duše. Život – velika muka, strašna muka bez Hrista! Došao (On), osvetio, usavršio život ljudski, ujedinio ga sa Životom Večnim i darovao nama Život večni. Eto, pravi život jeste Večni Život u Gospodu Hristu! Kad čovek svim svetim sredstvima koja mu daje Crkva Hristova u sebi život svoj ispunjuje Božanskim silama, Božanskim životom, njegov se život postepeno pretvara u Bogoživot, u Večni Život. Čovek postaje večno biće. Svaki Hristov čovek oseća sebe besmrtnim i večnim. Nema smrti koja može preseći njegov život, on je uvek u nekoj punoći života, u radosti života. Svakoj smrti on se smeje jer je pobednik, istinski pobednik, Hristov pobednik nad smrću u ovome svetu
Mi ovih svetih dana, i velikih dana, pozdravljamo jedan drugoga radosnim Božjim pozdravom: „Hristos se rodi“. Mi time – šta govorimo? Mi ustvari velimo: „Večna Istina se rodi! Večna Pravda se rodi! Večna Ljubav se rodi! Večno Dobro se rodi! Večni Život se rodi“! – jer se Bog rodio, jer se Bogočovek Hristos rodio u ovome svetu. Eto, zato je od rođenja Gospoda Hrista u ovome svetu radost biti čovek. Zato je od Njegovog čudesnog rođenja i pojave na zemlji kao čoveka tako prijatno biti čovek, Blagovest je biti čovek! A bez Njega kakvo je prokletstvo biti čovek! Zar nije prokletstvo biti čovek …[5] Strašno je biti čovek bez Hrista, užasno je, prokletstvo je biti čovek bez Hrista! Zato je Gospod Hristos, javivši se na zemlji, rodivši se na zemlji kao Bogočovek, sva Radost naša, sva Nada naša, sav Život naš. Sav smisao svih ljudskih svetova On Bogočovek Hristos! On je jedina Istina u svima svetovima u kojima čovek živi i kreće se. I Njega takvog, Njega Svebožanskog, Njega Svesavršenog Čovekoljubca Bogočoveka slavimo. Eto, to je naš Božić, veliki i divni, sjajni Praznik.
Bog se javio u telu[6] i sa Njim se javilo sve što je Božansko i savršeno, i dato nama ljudima, dato svakome od nas, dato Crkvi Hristovoj da u njoj i kroz nju svaki od nas stekne Istinu večnu, Život večni, Ljubav večnu, Dobro večno i sve što je Božansko. Zato mi hrišćani ne prestajemo kliktati i slaviti Gospoda Hrista kroz bezbroj molitava i pesama i uzdaha, da i nas preporodi, da i nas učini Svojim pravim sledbenicima, da nam da sile da živimo Njegovim Božanskim zapovestima, Njegovim Božanskim svetim vrlinama, da hodimo kao što je On hodio[7], da idemo tragom Njegovim i da živimo u Njegovom svetom Bogočovečanskom telu Crkvi, koju je On osnovao na zemlji.
Zato kada pozdravljamo jedan drugoga radosnim božićnim pozdravom: „Hristos se rodi“, imamo uvek u srcu, u osećanju, u duši svojoj, tu radost da je čovek pozvan da postane savršen i da mu je sva sredstva za to dao Gospod Hristos u Njegovoj Svetoj Božanskoj Crkvi.
Zato neka sva duša naša, sav um naš, sva savest naša, svo biće naše, uvek slavi Čudesnog Gospoda Hrista, Koji se toliko ponizio[8], toliko ljubavi pokazao, sišao k nama ljudima da nas podigne iz našeg pakla u Nebesko Carstvo i da nas pozove u svebožansko savršenstvo. Njemu slava i hvala, sada i uvek i kroz sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Kol. 2.9
  2. Ef. 4,11-13
  3. Ef. 4,13
  4. Mt. 19,17
  5. Nekoliko reči nečujno na magnetofonu. Prim. prepis
  6. 1 Tim. 3,16
  7. 1 Jn. 2,6
  8. Fil. 2,7

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *