SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 3. na parastosu Vladici Nikolaju
1970. godine u Leliću
 
Gle, to je istina i neistina na kojoj počioa sva Evropa: Nema Boga, nema đavola! A ko se to smeje nad čovekom? Šta vi velite? Zar smrt nije grohotno smejanje nad čovekom, to je jedno grohotno đavolsko smejanje. I vi možete biti zadovoljni u ovome svetu!? U takvome svetu biti zadovoljan i biti čovek, o kako je stidno i sramno! Ako je smrt jača od nas, onda je Bog stvorio ovaj svet na podsmeh, da se podsmehne čoveku i da mu rekne: „Gle, kako si bedan i nemoćan“! Istina, sve je tako.
Ovaj svet bi bio strašna lakrdija Božja, strašni podsmeh čoveku, kad ne bi Bog bio jači od smrti. Jači od smrti! eto poziva, eto lozinke za čoveka koji malo misli, za čoveka koji traži smisao u ovome životu. Zar je smisao mog života i tvog da se sručimo u crve, zar nas je zato stvorio Bog? Sve je strašno, ali je najstrašnije biti čovek u svetu u kome smrti ima, a vaskrsenja nema.
Mi Evropljani nesrećni, bolujemo od jedne strašne vere, bolujemo od vere u čoveka. Bolujemo od čovekopoklonstva. Nema Boga, nema đavola! Tu sam ja – evropski čovek, iznad tebe! Ko se to smeje tebi? Podsmehuje, ili Mefistofelski gromovito peva i smeje tebi, kad iz strašne crne smrti niče grohot crnih demona nad ljudskim bićem. Smrt je jača, a ti – ti si prah i pepeo!
Sve je prah i pepeo u ovome svetu – do Vaskrsenja Gospoda Hrista. Ako Hristos nije vaskrsao, sve je ovo besmislica[1]. Sav život ljudski, ova malena zvezda što se Zemlja zove, to je smeh i kikot nekoga i nečega, to je strah koji vlada ovim svetom.
Čovek, braćo moja i sestre moje, u ovome svetu ne može da izdrži bez Boga. Nije istina da ima bezvernika! Nema bezvernika, nema nevernika. Samo ima Bogopoklonika i idolopoklonika. Trećega nema u ovome svetu. A gle, Evropa stavlja čoveku naočari kroz dve hiljade godina. Postepeno, Evropa je stalno potiskivala iz ovog zemaljskog sveta i iz svoga bića koga? Bogočoveka Hrista. Važan je čovek u raznim izdanjima, čovek od koga je smrt jača! Šta je Kant, šta je Dekart, šta je Sartr, šta su toliki filosofi evropski? O, roblje smrti i nečiji potsmeh! I sva filosofija evropska klanja se čoveku, a to znači: klanja crvima, klanja groblju, klanja grobovima i mrtvacima. A šta da kažem o nauci evropskoj? Koliko potsmeha, koliko kikota demonskih čoveku! Da, čoveku potsmeh i kikot. Evropska nauka – nek bude bomba u ovome svetu, nek bude bomba u ovome svetu! Evropski čovek? Šta je Evropa htela i šta Evropa hoće? Šta je prosveta bez Boga? Vekovima se muči Evropa da Hrista istera iz prosvete, vekovima se muči da Boga protera iz Evrope, i da evropski čovek sam reši svoje probleme, probleme savesti, probleme prosvete. Kakva paklena izmišljotina! A to je smislila Evropa, a mi smo Evropljani. Naše škole, naši zakoni, sve to urla i urliče protiv Boga. Vi koristite Sunce, dobro. Vaš mrak, to je vaša prosveta. Bezbroj sektaša pustoši Evropu. Kroz sve te vere samo se jedno vidi: to je evropski čovek. A evropski čovek, odbacivši pravu veru, istinsku veru, klanja se čoveku. Tako je evropska vera, i evropske vere, ustvari – čovekopoklonstvo.
Pođite kroz latinsku jeres: jedini čovek papa na prestolu evropske kulture i vere. Šta da kažemo o sveopštem današnjem božanstvu, evropskoj kulturi? Šta je evropska kultura istakla kao najveću vrednost u ovome svetu? – Evropskog čoveka, koji se demonski gordo osmehuje i potsmehuje. Potsmehuje se na sve što nije evropska garderoba, potsmehuje se na sve što nije evropski jelovnik. Kultura: kultura televizije, kultura bioskopa, kultura evropskih pozorišta, umetnost evropska – šta je to? To je klanjanje čoveku, to je idolopoklonstvo, to je čovekopoklonstvo. To je, braćo moja i sestre, najveća bolest Evrope i jedina bolest Evrope. Vrši se najstrašniji pokolj duša evropskih. Vrši ga evropska kultura i civilizacija. Mi smo svedoci toga.
Prvi prorok u Srpskom narodu koji je objavio (tu nesreću evropske kulture i civilizacije)…[2] bio je slavni Vladika Nikolaj, (kada je došao)…** iz Evrope 1911. godine.
Mi smo osetili da pod njegovim, (Nikolajevim) krilima možemo odleteti daleko u visine. Sva je Srbija ustala na noge, sva je Srbija ustreperila. Njegove prve propovedi u Beogradu su usrećile narod koji se gušio u laži. Istinska blagovest su one, posle Kosova. Niko nije kao on otvorio oči Srpskome narodu i srpskome čoveku da progleda. On je znao za evropsko idolopoklonstvo. Došao je sa Zapada sa doktoratima njihovih nauka. Znao je da je Evropa težak bolesnik, bolesnik na samrti.
Mi Srbi, Srpski narod, potomci Svetoga Save, potomci Kosova, mi patimo od evropskih bolesti, mi (danas smatramo da treba) da dođe (Evropa)…[3] to, međutim, ne želi Nikolaj, (taj)…[4] Srbin svetosavski.
Jedini Bog je, niko drugi do – Bogočovek Gospod Hristos. Zaista Jedini Istiniti Bog, zaista Jedini Istinski Bog. A lek, ima li leka? Ima, objavio je Sveti Nikolaj. Ima, to je (Pravoslavna) svetosavska vera! To je vera u Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima, Gospoda Hrista. Strašno je, užasno razmišljati da nema Boga, nema đavola. To misli evropski čovečuljak. Hoće sam da zameni Boga, hoće da zameni Hrista. Tu ostaje mesta smrti, smrt i pakao.
Kada je on, slavni Vladika Nikolaj kao jeromonah, kao sjajan monah, zagrmeo širom Srpske zemlje i objavio svetu veru, jedinu istinitu veru u ovome svetu, Pravoslavnu veru. On kao monah odlazi u Svetu Goru i tamo svršava i završava najveći univerzitet. Kad se vratio, on je zaista doneo svetosavske (misli i dela i podvige)…[5]. I počeo, živeo Evanđeljem Gospoda Hrista, to Evanđelje nosio kroz Srpski narod. On Apostol. Neka oproste Sveti Apostoli, ovo je naša zemaljska radost, srpska radost, da mi smatramo Svetog Vladiku Nikolaja za Ravnoapostolnog Blagovesnika jedine Istine u ovome svetu. Ravnoapostolni Vladika Nikolaj. On je bio neustrašivi pobornik te Istine, kao niko u Srpskome rodu posle Svetoga Save. Nosilac te istorijske mudrosti, Bogomudrosti. Objavio je Blagovesti svetosavske. Doneo je zemaljskoj Srbiji najbolje. On, niko kao on nije sagledao sve naše grehe, sve naše padove, sva naša otpadanja od Gospoda Hrista, svu našu zaluđenost Evropom, i naše idololoklonstvo. Jer kod nas su u većini idolopoklonici, čovekopoklonici naši, školovani Srbi.
Da, on je Apostol istinske Svetosavske prosvete. Za srpsku prosvetu Svetitelj je najveći Prosvetitelj. Samo Svetitelj može biti Prosvetitelj, i niko drugi. Sve je drugo mrak. Sve je drugo tama i pomračina, sve osim Gospoda Hrista. Vladiku Nikolaja je Bog poslao da nam bude i apostolni Prorok i Mučenik i Ispovednik. I on, hvala Gospodu i veri srpskoga čoveka, Srpskoga naroda, mi imamo njega, taj Nebeski Biser koji nikad ne tamni, njega, duhovnog Vođu zajedno sa Svetim Savom. On, vaistinu besmrtni Patrijarh Srpske Crkve, vaistinu besmrtni Patrijarh posle prvog besmrtnog Patrijarha, Svetoga Save.
Sva je Evropa podlegla toj teškoj i strašnoj bolesti čovekopoklonstvu. Šta se to zbilo sa savešću evropskog čoveka, sa savešću evropske filosofije, sa savešću evropske kulture? Otvorite ma koji dnevni list, i vi ćete videti da je to evanđelje pakla, evanđelje Satane. Otvorite bilo koji dnevni list – eto vam satanskog evanđelja. To je otrov evropski, to je bolest evropska, koja nastoji da Bogočoveka Hrista protera iz ovoga sveta. Sve je to sam preteča Antihristov, veli arhimandrit Justin vama. Ne samo preteča, nego i sam Antihrist.
To nisam izmislio ja, bedni arhimandrit Justin u pustinjama ćelijskim, nego je to Evanđelje najvećeg Božjeg Ugodnika i Ljubimca (Hristovog)[6] Svetog Jovana Bogoslova. On kao da je imao u vidu, sigurno je imao u vidu pokolenja evropska, sve Srbe. Piše u svom Evanđelju svima hrišćanima svih vremena, pa i nama: „Braćo ljubljena, ne verujte svakome duhu. Proveravajte duhove jesu li od Boga, proveravajte duhove jesu li od Boga. Poznaćete Duha Božjeg i duha lažnog. Ko priznaje daje Isus Hristos došao u telu, od Boga je“[7]. Eto kantara vaseljenskog, eto vage na kojoj se mogu izmeriti sve vrednosti i za mene i za tebe. „Svako ko ne priznaje daje Hristos došao u telu kao čovek, nije od Boga. I ovaj je Antihristov, za kojega čuste da će doći. I sada je Antihrist već na svetu“[8]. To je pisao sveti Bogoslov pre dve hiljade godina.
Šta je to? Antihrista nema. Kako nema? Antihrist je svaki onaj koji hoće Boga Hrista da zameni u ovom svetu, hoće da zameni Hrista sobom. Priče su da Bog nije postao čovek. To su priče, legende. Da proverimo ovu Blagovest, da izmerimo na vagi evanđelskoj evropsku filosofiju. Kant, to da je Bog postao čovek, on sa osmehom „kulturne nadmoćnosti“ to odbija. Tu ničeg nema osim čiste satanologije. Za evropskog mislioca treba da bude pitanje da je Hristos Bogočovek i da je On pobedio smrt. Evropski čovek bi možda rekao: Moja nauka mi to ne dopušta. Tako proveravajući evropsku nauku, kulturu i civilizaciju vidimo – šta? Bezbroj Antihrista u ovome svetu. To ime znači: zameniti Hrista, mesto Hrista. A evropski čovek, samo to radi – da zameni Hrista sobom, bilo u Rimu ili u Berlinu. Nećemo Boga u ovome svetu! Šta će nam Hristos! Hoćemo da ovaj svet bude bez Boga, da ovaj svet bude bez Hrista, to hoćemo mi!
I gle, kakva radost za evropsku kulturu! Kako evropska nauka, evropski univerziteti, evropske lažne škole, preplavile svih pet kontinenata, i Afriku, i Aziju, i Australiju. Svuda potiskivanje Hrista Boga, svuda bezbrojni zamenici Hristovi, Antihristi. Hoćemo da uredimo svet bez Boga, hoćemo da uredimo svet bez Hrista, nećemo Evanđelje. To znači: Sahranjuješ samoga sebe u stotinu smrti i oblačiš samoga sebe u bezbroj paklova.
Gle, nema čoveka ako nema vaskrsenja iz mrtvih[9]. Pravoslavna vera je proverena i oprobana i dokazana. Eto, i na malenoj Srpskoj zemlji svetitelji poput Prohora Pčinjskog, Nauma Ohridskog, Vasilija Ostroškog, Stefana Dečanskog, i bezbroj naših velikana. I Srbinu, kao i svakom čoveku, ne ostaje ništa drugo nego da bira između Jedinog Istinitog Boga i lažnog boga, lažnog božanstva i vere evropskog čoveka. Dok čovek ne poveruje u Istinitog Boga i dok ne živi po Istinitom Bogu, čovek je lud! Čovek je lud. To objavljujem ne ja, nego Sveti Apostol Pavle. On piše: „Mi nekada bejasmo ludi“, mi nekada bejasmo ludi[10]. Kako Sveti Apostole? Ja, Savle, i svi mi, svi mi koji postasmo hrišćani svi smo mi bili nekada ludi…“[11].
 


 
NAPOMENE:

  1. 1 Kop.15.14-19
  2. Nekoliko reči nečujno na traci. U zagradama su dodate reči koje bi mogle biti veza sa nastavkom besede. – Prim. ured.
  3. Nekoliko reči nečujno na traci. U zagradama su dodate reči koje bi mogle biti veza sa nastavkom besede. – Prim. ured.
  4. Isto.
  5. Isto.
  6. Jn. 13,23
  7. 1 Jn. 4, 1
  8. 1 Jn. 4,3
  9. 1 Kop, 15 glava
  10. Tit. 3,3
  11. Beseda nedovršena, nestalo trake za snimanje. – Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *