SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju
1965. godine u Leliću[1]
 
Evo nas u drugoj duhovnoj prestonici Srpskoga naroda, Leliću. Prva prestonica Srpskoga naroda – Ras, gde se rodio Sveti Sava; a Lelić je druga prestonica Srpskoga naroda, srpske istorije, gde se rodio najveći čovek posle Svetoga Save, Sveti Vladika Nikolaj. Šta ja to govorim? Ja gledam celu srpsku istoriju, gledam početke našeg dolaska na Balkan, gledam Srpsku Crkvu od hiljadu godina, i gle, dva sunca na nebu Srpske Crkve, dva najveća sunca – Sveti Sava i Sveti Vladika Žički Nikolaj. Najveći duhovni vođ Srpskoga naroda posle Svetoga Save, eto ko je Sveti Vladika Nikolaj.
Danas u svetu izgiboše evropske teorije, evropske nauke, evropske tehnike, tražeći vođu. Nema vođe rod ljudski. Slepac slepca vodi, i u jamu padaju.[2] Slepac slepca u Evropi vodi, i Evropa se survava u jamu i pada. Slepac slepca vodi u Aziji, u Africi, u Americi, u Australiji, i svi se survavaju u jamu. Gle, šta je to s rodom ljudskim, šta se to dešava? Je li zbilja rod ljudski izgubio pamet?
A čuli ste današnje Sveto Evanđelje, čuli ste kako Gospod, Blagi Gospod kazuje svu istinu o vođama roda ljudskog, kazuje ko je bio vođ ljudski[3]. Jedno stado sačinjava rod ljudski, i rod ljudski ima Jednoga Pastira – Gospoda Hrista. Avaj, kakav strah! Čuli ste u današnjem Svetom Evanđelju, Gospod naziva lupežima i hajducima sve koji su pre Njega došli u ime Njegovo. Njegova blaga usta se otvorila i kazala strašnu istinu. Stanite ljudi! Vama u ovome svetu, ko može biti vođ? Đavo?
Oko vas smrt, oko vas đavoli, ko će biti vaš vođ, ko? Svaki od vas gine od smrti, svaki od vas gine od đavola. Ko se sme nazvati vođom u ovome svetu smrti i greha? Ko?
Zato je Blagi Gospod objavio, čuli ste danas Sveto Evanđelje: da je On Pastir Dobri[4]. On je taj Pastir Dobri za svoje stado, za rod ljudski? Pobeđuje greh, pobeđuje smrt, pobeđuje svakog đavola. Eto Vođe, eto Pastira stadu roda ljudskog! Ne može biti niko vođa u ovome svetu, ako ne pobedi smrt za mene. Neću ja njega za vođu. Ja neću da mene smrt samelje. Ja neću da mene đavo uhvati i baci u pakao, i greh. Đavo grehom baca u pakao svako ljudsko biće. Eto, Gospod je došao u ovaj svet, Pastir Dobri, i On za nas, i u ime nas, pobeđuje smrt, pobeđuje greh, pobeđuje đavola. Tačno je rekao za Sebe: Ja sam Pastir Dobri. I svi koji pre Mene dođoše, lupeži su i hajduci“.[5]
Gospode, teške su reči Tvoje! Da, jer niko od onih koji su pre Hrista došli u ovaj svet, niko od filosofa velikih, niko od careva, niko od naučnika, niko od proroka, niko od mudraca, niko, niko, niko u rodu ljudskom nije mogao pobediti smrt, pobediti greh, pobediti đavola. Iako su oni u neznanju svome, ili gordosti svojoj, obećavali: evo, ja sam Platon, vođ ljudske misli; ja sam Arhimed, vođ ljudske tehnike; ja sam Aristotel, vođ ljudske nauke. I gle, i tebe Platone, i tebe Aristotele, i tebe Arhimede, melje smrt. Kako vi možete biti meni vođi, kad me vodite u smrt? Ne priznajem vas i neću vas! Lupeži, hajduci! Hajdukujete u rodu ljudskom, lažete rod ljudski da možete da ga spasete, a rod ljudski pati od najveće muke – od smrti. Ko tu muku skine sa roda ljudskog – taj je spasitelj, taj je vođ, taj je pastir dobri.
Gospod je došao, savladao smrt i za mene i za tebe, i za sav ljudski rod. Pastir Dobri daje Život Svoj Večni u izobilju. Pastir Dobri okupio je rod ljudski ujedno stado, i On Jedan Pastir[6], tu Svoju svemoćnu silu, tu pobednu silu nad smrću, nad đavolom, nad grehom, dao je Crkvi Svojoj i ostavio Crkvi Svojoj, dao je Svetiteljima Svojim.
I eto, Srpski narod ima dva velika vođa, dva velika Svetitelja, dva pastira dobra – Svetoga Savu i Svetog Vladiku Nikolaja. Ne umanjujem ja vrednost ostalih Svetitelja Srpskih, ne! Nego mi gledamo na najviše planine naše istorije, a najveća planina je Sveti Sava, a za njim Sveti Vladika Nikolaj Žički. Nisam ja dete kada govorim ovo. Od 1911. godine, kako se pojavio u Beogradu, jeromonah, profesor Bogoslovije u Beogradu, Nikolaj, od tada je počeo duhovni zemljotres u Srpskome narodu, duhovni zemljotres koji je on izazvao i trajaće do Strašnoga Suda. Ko je taj Srbin koji je od 1911. godine otišao ka Nebu, pošao ka Gospodu Hristu, a nije se usudio i pitao: Šta misli jeromonah Nikolaj? Kako ovo pitanje rešava Vladika Nikolaj? Šta o tome misli Episkop Žički Nikolaj? Koji je pravi Srbin ovih pedeset godina, on zna da Pravoslavna Srpska Crkva nije mogla bez Vladike Nikolaja. Kada se kaže Srpska Crkva, u inostranstvu se misli na Vladiku Nikolaja. Pa i u Srpskoj zemlji, u mučnoj Srpskoj zemlji, kada je duša htela da krene ka Gospodu, tražila je njega za vođu, njega za putokaz. To znate vi svi, to znaju svi milioni Srba koji žive između dve Jugoslavije i posle druge Jugoslavije, i hrle ka Bogu.
Oni – istiniti vođi i vladari srpske istorije i Srpskoga naroda, Vladika Nikolaj i Sveti Sava – šta daju nama? Od koga nas to brane? Brane nas od duhovnih vukova. Ko su ti vuci? Čuli ste danas u Svetom Evanđelju, kako Spasitelj kao Dobri Pastir govori o vucima. Koji su to vuci, Gospode? Greh, smrt i đavo – eto tri vuka koji rastržu ljudski rod i rod Srpski. Od njih, ko nas može odbraniti? Mene današnjeg Srbina, tebe sutrašnjeg Srbina, ko ako ne Sveti Sava i Vladika Nikolaj, silom koju im Gospod Hristos daje kao dobrim pastirima, koji ostaviše sve da služe Gospodu. I služili su kao niko od Srba. I oni, naši veliki vođi, eto i danas su potrebni meni i tebi, ako hoćemo – šta? Ako hoćemo da budemo ljudi, da ie budemo potomci majmuna, da ne budemo potomci životinja. Ako hoćemo da budemo potomci Svetoga Save i ljudi stvoreni po liku Božjem onda, onda eto nam naših vođa koji nas hrane besmrtnom hranom i brane nas od duhovnih vukova. Od duhovnih vukova.
Danas (ih) je pun sav svet: svi samozvani spasioci čovečanstava, svi oni koji danas predlažu sebe umesto Hrista, svi oni su duhovni vukovi. Pitaj ih: Možeš li mi osigurati, umesto Hrista, besmrtni Život Večni? Možeš li ti za mene pobediti smrt, možeš li pobediti za mene đavola, možeš_li za mene pobediti greh? Ne. Da, ti si duhovni vuk. A Pastir Dobri dušu svoju polaže za ovce. Lupež, veli Spasitelj, i hajduk, ne dolazi ni za šta drugo, nego da ubije i pogubi, ubije i pogubi[7]. Ubija i pogubljuje sve. Ko? Svaka lažna nauka danas, koja se ističe protiv Hrista, a tih je nauka bezbroj. Namnožiše se kao gusenice. Svaki predlaže sebe za spasitelja čovečanstva, svaki predlaže sebe za vođu. Hristos je jedan! Brate zabludeli, šta ćeš za đavolima, šta ćeš sa gresima? Kakve su tvoje vođe? Daj ti meni vođu koji meni kriči put kroz smrt, kroz prašumu smrti, vodi me u Carstvo Nebesko. To je vođ, to je pastir dobri. Sve drugo je, avaj, Spasiteljeva reč: lupeži, hajduci, vuci duhovni.
Mi današnji Srbi, imamo najvećeg bogataša posle Svetoga Save u rodu Srpskome. To je Sveti Vladika Nikolaj, najveći duhovni bogataš. Šta je to što on nama daje kao blago? Šta? Besmrtnost Hristovu! Daje nam Večni Život. Svaka njegova reč, braćo, jeste malo Evanđelje. Ne preuveličavam stvari. Vladika Nikolaj je peti Evanđelist Srpskoga roda. Sve što je rekao – Blagovest je za čoveka, Evanđelje za srpskoga čoveka. Sve što je napisao – Evanđelje, Blaga vest do Blage vesti, za svakoga od nas. Da, peti Evanđelist, najveći Evanđelist posle Svetoga Save roda Srpskog, najveći bogataš. A gle, kako smo mi današnji Srbi osiromašili, kakvi smo prosjaci, kakvi ubožjaci, kojima ne treba Gospod Hristos, ne treba onda ni Sveti Sava, ne treba onda ni Vladika Nikolaj. Koliko ima tih slepih Srba? Da ih ne osudimo, da se pomolimo za njih Gospodu da progledaju; da ih Sveti Vladika Nikolaj s Neba prosvetli i osvetli, da ugledaju istinitost; da se Srbi spasu od najstrašnijeg greha, da se spasu svegreha.
Setite se, braćo, u Evanđelju kada je Gospoda korio uporne bogoborce, fariseje i sadukeje, i kad ih je izobličavao za grehe njihove. Došao je da im oprosti sve grehe, a oni Njega, Boga u telu, hoće da ubiju. Spasitelj onda kazuje kakav je greh njihov, šta to znači za rod ljudski, za čoveka, za ljude, za rasu ljudsku, za fariseje, za sadukeje, za ma kog čoveka. Veli Spasitelj: ,Da nisam došao i govorio im, greha ne bi imali. A eto, ja Bog, došao sam kao čovek, govorio im, sada izgovora više nemaju za greh svoj“[8]. Nemamo, braćo, izgovora, pošto je Gospod došao u ovaj svet.
Mi Srbi, nemamo izgovora za svoj greh, za odricanje od Hrista, jer nam je poslao u poslednje vreme velikog Apostola, Ravnoapostolnog prvovernika[9] Vladiku Nikolaja. Poslao nam je Evanđelista novog, šta hoćemo mi Srbi više? Bog nam je dao više nego drugom narodu, svakom drugom narodu od pravoslavnih naroda. I vi, vi se odričete njega, vi se odričete Gospoda Hrista. Da nisam došao i govorio vam, kroz Vladiku Nikolaja, greha ne biste imali. Ovako greh ostaje na vama, greh ostaje sa vama, jer eto, poslah vam velikog i najvećeg Proroka, poslah vam najvećeg Evanđelistu, poslah vam velikog Apostola, poslah vam velikog Mučenika, poslah vam velikog Ispovednika – Vladiku Nikolaja. Srbi, nemate izgovora za grehe svoje, nemate izgovora što se Hrista odričete. Kakvo veće dobro napraviste nego što je dao on, veliki i Sveti Vladika Nikolaj? Da, mi Srbi, bar mnogi od nas, postali smo robovi lažnih savremenih učenja, koja ne daju čoveku besmrtnu hranu, koja ne smatraju čoveka za besmrtno biće. Sva su učenja lažna koja odriču besmrtnu dušu čoveku i odriču Boga nad čovekom. Da, sva su ta učenja lažna, lažni proroci, lažni hristosi, lažni učitelji, poplavili su sve kontinente ovoga sveta. I trude se, naročito se trude u Evropi da Hrista potisnu iz života, iz svih institucija, iz svega što rade, iz svoje politike, iz svoga državnoga života, sa svojih univerziteta. Škola im nauka, avaj, bruka i sramota! Evropski čovek postao nakaza, odričući se Hrista.
Ali, braćo, eto nam novog Apostola, eto nam novog Evanđelista, eto nam novog Proroka – Svetog Vladike Nikolaja. On, istinski vladar srpskih duša, zajedno sa Svetim Savom. Najveći je vladar Sveti Sava, a njemu s desne strane Vladika Nikolaj. I ti, ako si pravi Srbin, ako si progledao, ti ćeš ići za ovim vođama, i idući za njima stići ćeš u Carstvo Nebesko, Carstvo Nebesko, jer oni hrane besmrtnom nebeskom hranom svakog Srbina pravoslavnog. Njima Gospod daje tu besmrtnu hranu u Crkvi Pravoslavnoj, a oni je daju svakome od nas. Tako ćemo mi Srbi, kada smo gladni i žedni duhovne hrane i duhovnog pića, dobiti šta nam treba od naših svetih dobrih pastira, pastira poput Gospoda Hrista, Svetog Save i Svetog Vladike Nikolaja.
Mi danas, čineći parastos godišnji Svetome Vladici Nikolaju, mi se molimo za pokoj njegove duše, eda bi se on molio za spasenje naših duša. Njegove molitve pred Bogom daleko su potrebnije nama negoli naše njemu. Neka nas on kroz pomrčine i tmine sadašnjice vodi i rukovodi i izvodi na svetlost dana Hristova, na put koji kroz Istinu Večnu vodi u Večni Život[10]. Neka nas on, čudesni Srpski Evanđelist, Ravnoapostolni Svetitelj Srpski, neka nas on vodi i rukovodi, neka nas pogleda s Neba, neka prolije neku svoju svetu suzu sa Svetim Savom, nad svakim otpadnikom srpskim, nad svakim Srbinom koji otpade od Svetosavske Pravoslavne vere. Neka on, veliki po milosti na zemlji, još veći nesumnjivo na Nebu, neka se smiluje na nas današnje Srbe, na današnji rod Srpski. Neka nas spase svih užasa, samoubistava koje mi vršimo, svih pokolja srpskih duša; neka nas spase, i pomiluje; spase od laži, zabluda, od lažnih proroka, od lažnih učitelja, od lažnih hristosa, od lažnih spasioca ljudskoga roda i roda Srpskog.
Sveti Vladiko, pogledaj na nas! Smiluj se na nas, i oprosti nam grehe naše velike i male, lične i narodne, posebne i crkvene; oprosti nam svima, prosveti nas, osveti nas, um naš pomračeni osveti. Srpska nam srca ozdravi, srca obolela od strasti i slasti ovoga sveta. I vodi nas ti evanđelskim Hristovim Putem, koji kroz Istinu Večnu vodi u Život Večni. Da i mi, današnji nesretni Srbi, tvojim molitvama, kada izađemo iz ovoga sveta, udostojimo se pristupiti tebi i zajedno sa tobom pokloniti se Čudesnom Gospodu Hristu, Koji neka vlada nad svakim srpskim srcem i dušom i ovoga i onoga sveta, tvojim svetim molitvama, Vladiko. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Zabeleženo je samo 7 Beseda (a bilo ih je oko 20) oca Justina izgovorenih na godišnjim parastosima Blaženopočivšem Episkopu Ohridskom i Žičkom Nikolaju (1880 Lelić + 1956. Amerika), u njegovoj zadužbini crkvi Sv. Nikole u rodnom selu Lelić. – Prim. uredn.
  2. Mt. 15,14
  3. Jn. 10, 1 – 16
  4. Jn. l0.11
  5. Jn. 10, 8. 10
  6. Jn. 10.11; 16
  7. Jn. 10, 10-11
  8. Jn. 15,22
  9. Možda: prvovrhovnika. – Prim. uredn.
  10. Jn. 14,6

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *