SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 2. na Svetog Oca Nikolaja
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Evo Praznika kada su svi Srbi na nogama! Srbi na zemlji, Srbi na Nebu! Zemaljska Srbija i Nebeska Srbija! Sve je ujedinjeno! U čemu? U molitvi, kome? – Velikom 1 i čudesnom Svetitelju Božjem, Svetom Ocu Nikolaju Čudotvorcu! Danas je mnogo više njegovih svečara na Nebu nego na zemlji. Danas oko polovine Srba slavi Svetog Oca Nikolaja na zemlji. A na nebu bezbroj njegovih preminulih svečara. A druga polovina učestvuje u molitvi, u uzdasima velikom Svetitelju Božjem. Nikad se sa Srpske zemlje ne diže više molitava, nego danas! Nikad se sa Srpske zemlje ne diže ka Nebu više molitvenih i vapajnih uzdaha, nego danas! Danas je čudesan Svetitelj Božji, svemilostivi, blagi, krotki i dobri ujedinio sva srca srpska. Ne samo srpska, nego širom sveta slave svi hrišćani. Nema Svetitelja među Svetiteljima koji je tako omiljen Srpskome rodu.
Dva vladara, dva duhovna vladara vladaju srpskom dušom: Sveti Otac Nikolaj i Sveti Sava. To su dva Svetitelja Božja koja imaju vlast nad srpskom dušom, nad našom istorijom. Vladaju srpskom istorijom. Niko nije toliko duša srpskih predao ka Bogu kao njih dvojica. Niko nije tako sjajno, tako slavno, tako arhangelski, tako heruvimski Evanđeljem Hristovim prosvećivao rod Srpski kao Sveti Nikolaj i Sveti Sava. Dva čudesna Svetitelja Božja, dva večna vladara srpskih duša i srpske istorije. I dok oni vladaju srpskom dušom, dotle će i biti Srba, dotle će i biti blagoslova Božjeg na srpskoj duši i na Srpskoj zemlji. A kada njih i ako njih Srbi budu ostavili, ostavili su sebe, ostavili su Nebo, ostavili su Raj, i svesno se rinuli, rinuli u zagrljaj svih demona i svih đavola.
Zašto njega toliko svet voli? Zašto se njemu svet toliko obraća? Zašto i Srpski narod toliko slavi njega, više nego li ma koga od drugih Svetitelja? Zato što se na njemu ispunilo Evanđelje Hristovo! U današnjem Evanđelju veli se da je za Spasiteljem „išlo bezbroj ljudi sa svih strana“[1], naročito mnogo bolesnika od najraznovrsnijih bolesti. Sve je hrlilo Njemu „da Ga čuje i da se isceljuje od Njega“. Kako se veli u svetom Evanđelju: „iz Njega su izlazile sile i isceljivaše ih sve“, sve, sve! Od najopasnije smrtonosne bolesti nije niko ostao neisceljen! „Iz Njega izlaziše sile i isceljivaše ih sve“[2]. Ta čudesna sila nije sila od ljudi nego od Gospoda Hrista.
Ta sila, brate, ta sila eto izlazi i prolazi kroz Svetog Oca Nikolaja Čudotvorca i isceljuje sve koji mu se obraćaju ma kakvom molbom, bili bolesni ma kakvom bolešću duhovnom ili telesnom, bili ma u kakvoj nevolji i muci – iz njega izlazi sila i isceljuje sve! Eto tajne njegove! Eto zašto mu se mi svi, i sav Srpski rod, i svi ljudi širom sveta, tako usrdno i neprekidno i često obraćaju. Iz njega izlazi sila i pomaže svima. Koji je to čovek, koji je to hrišćanin koji se obratio Nikolaju Čudotvorcu, a da nije bio uslišen, da on nije bio u pomoći njemu?! Ne samo milostiv, nego i svemilostiv! I ko mu se jednom obratio i doživeo njegovu pomoć, on će ga često i vrlo često i najčešće prizivati u pomoć kao velikog i hitrog Pomoćnika Božjeg, uvek gotovog da s Neba sleti na zemlju, da umiri dušu, da usliši molitve, da isceli bolne, da uteši tužne, da nahrani gladne.
Otkud ta milost Božja Svetom Nikolaju? Otkuda baš da kroz njega ta sila Božja tako se izliva i isceljuje sve? Gospod je Hristos sav u Crkvi Svojoj, Gospod Hristos svakom Svetitelju i svima Svetiteljima daje tu silu koja je u Njemu, i kroz Crkvu Hristovu ta se sila lije na ovaj zemaljski svet. To je ono što spasava ovaj svet od poslednje i završne pogibije i propasti. To je ono što drži ovaj svet još uvek, ovaj bezbožni strašni svet, još drži u životu, u postojanju! Ta velika milost Gospoda Hrista isceljuje ljude od greha, isceljuje ljude od svih patnji, od svih muka, i olakšava im sve to.
Otkuda, otkuda da Gospod tako izobilno izlije tu silu i neprekidno je izliva kroz Svetog Oca Nikolaja Čudotvorca? Otkuda? Otuda što je on, kako se veli u njegovoj današnjoj pesmi, svečanoj pesmi „ispunio Evanđelje Gospoda Hrista“, ispunio Evanđelje, a to znači primio u sebe Vaskrslog Gospoda Hrista, primio svu Njegovu silu u sebe, Njega lično primio, primio sva bogatstva koja Gospod Hristos daje čoveku za veru u Njega. Eto, ispunio je Sveti Otac Nikolaj i reč Božju, i zato, kao nagradu, dobio Božansku silu, Božansku silu koja isceljuje od svih bolesti, od svih smrti, od svih nedaća, od svih neduga. Silu vere Hristove, jer vera u Sveto Evanđelje jeste u sili Božjoj.[3] Tu silu vere imao je Sveti Nikolaj, imao je neprekidno on, koji eto živi počevši od 343. godine na zemlji, a sad, živi na Nebu, i uvek je spreman da siđe na zemlju, i silazi i obilazi zemlju da spase srca ljudska. Sila vere, eto šta je nosilo i šta nosi Svetog Nikolaja.
Da, u njegovom današnjem troparu, u najvažnijoj pesmi današnjoj i molitvi, on se naziva „pravilom vere“. Kako on veruje, Sveti Nikolaj, to je prava vera! Kako veruje tako i ti veruj! Eto ti spasenja, eto ti sile Božje, eto ti Duha Božjeg, eto ti bogatstva Nebeskog, eto ti Carstva Božjeg. On je ovom svetu doneo takvu silu, smiren, uvek na golubijim nogama, uvek na nešumnim krilima leti i doleće. Sva ta sila kojom on pomaže ljudima, to je sila njegovog ljubljenog Gospoda Isusa. Zato se opet u današnjoj pesmi veli za njega, da je on „obrazac krotosti“, obrazac krotosti! Kako on, dakle, veli: „Gospode ja, ja čovek, ja sam prah i pepeo, ja sam zemlja i ilovača, trulež; ali Ti, Ti daješ Božansku silu“.
On je bio sav smiren pred Gospodom Hristom, sav ništavan, uvek gotov da ispovedi: Gospode, pa šta je moj duh prema Tvome Duhu? – Ništa. Šta je moj um, šta je moje srce, šta sam ja, Nikolaj Čudotvorac, pred Tobom? – Ja sam prah i pepeo ako Ti ne daješ meni Tvoje sile, ako Ti nisi u meni. Jer, od Tebe, od Tebe je moja besmrtnost, od Tebe moja sila, od Tebe moja moć, od Tebe moja večnost, od Tebe je moja Večna Istina. Sve je Gospode od Tebe! – Stekao je smirenje visoko, to jest smirenošću svojom dosegao visoke božanske stvari. Kakve? Bogatstva Neba, sva bogatstva Božja stekao. Carstvo Nebesko. Njegove molitve uvode tolike duše u Carstvo Nebesko. Ko je veći bogataš od njega? On smerni, monah najpre, a onda episkop i arhiepiskop Crkve Pravoslavne.
Sve što čovek ima smrt mu odnese: imanje, telo, oči, uši, sve to odnese smrt. Šta je Sveta duša? – Duša njegova koja ide pred Gospoda. Zato se on još na zemlji, kao mlad čovek odrekao svega, otišao u monahe da sav služi Gospodu Bogu. I služio Mu svim srcem, svom dušom, svom snagom, svim bićem svojim! Išao za Njim. Nije se okretao ni levo ni desno[4]. Pred njim Gospod Hristos, oko njega Gospod Hristos, On ispred njega uvek ide ka Carstvu Božjem i vodi. Za njim uvek Sveti Nikolaj.
Puki siromah koji se odrekao svega, svega imanja svog, odjedanput je postao bogataš. Veli se opet u troparu njegovom današnjem: da je on stekao i „niščetoju bogataja“, to jest „siromaštvom stekao je bogatstvo“, bogatstva sva. Čija? – Božanska bogatstva. Bogatstva Neba, bogatstva koja ne prolaze, koja ne trunu. Eto, to je svojim siromaštvom stekao veliki Svetitelj Božji i Monah i Episkop Nikolaj Čudotvorac. Da, čovek koji ništa nema, a sve ima. Ništa nema od onog što ljudi smatraju da treba imati: ni kuće, ni kućišta na zemlji, ni krova nad glavom, ali ima sve, sve ono što je neprolazno, a to je bogatstvo koje daje Gospod Hristos.
Eto zašto ga slavimo. On sav Hristov, on sav Hristonosac, on sav pun Večne Istine Hristove, Večnog Života Hristovog, Večne Milosti Hristove. Niko kao on nije tako svim bićem svojim, proseći milostivost Gospoda Hrista, i sam postao milostiv. To je ona Vera koju Gospod traži: „Budite milostivi, kao što je Otac vaš Nebeski milostiv“[5]. Ako je iko od ljudi tu milostivost dostigao u najvećoj meri, to je onda nesumnjivo Sveti Vladika Nikolaj Čudotvorac.
I zato njemu, svemilostivom, slobodno se uvek obraćaj i kad si u najtežem grehu, u najtežem padu, u najtežoj strasti, u najtežoj muci i nevolji i brizi, ti zavapi: „Pomozi, Sveti Oče Nikolaje!“ „Oprosti i pomozi!“ Priteći će u pomoć, neće on ostaviti, neće nikad ostaviti nikoga, ma koliko bio grešan, ma koliko bio nedostojan. On milošću i milostivošću svojom Božanskom i Hristolikom pokriva sve naše grehe, sve naše nevolje, sve naše strasti, i gotov je da zaplače uvek nad svakim od nas, da mu pomogne, da ga prigrli, da ga povede putem Hristove Istine koja kroz Istinu Večnu vodi u Život Večni.
Zato, zato i uvek zato, mi tako čudesno volimo i proslavljamo Svetog Oca Nikolaja Čudotvorca, koji neka nas po milosti svojoj uvek ima u molitvama svojim. Mi njega proslavljamo na zemlji; neka on, izmolivši nam oproštaj grehova, proslavi nas na Nebu, da nas Gospod njega radi pomiluje i spase i otvori nam sve dveri Carstva Nebeskog. Da nas on, on čudesni Svetitelj Božji, vodi i predvodi i u ovom i u onom svetu. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Lk. 6,17-19
  2. Lk. 6,19
  3. 1 Kop. 2,5
  4. Lk. 9,62
  5. Mt. 5,47

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *