SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 1. na Svetog Oca Nikolaja
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Danas mi praznujemo živo Evanđelje Gospoda Hrista. Živo, napisano čudesima, napisano silama nebeskim, napisano zvezdama i suncima u životu velikog Svetitelja Božijeg, Svetog Oca našeg Nikolaja. Hvaliti njega to je hvaliti Evanđelje, živo Evanđelje koje hoda neprestano među ljidima. Ako je bilo čoveka u Crkvi Hristovoj koji je bio hodeće Evanđelje Božije, onda je to nesumnjivo Sveti Otac Nikolaj Čudotvorac. Kud god pogledaš u njemu svuda živo Evanđelje Hristovo. Svaki korak, svaka misao, svako delo, svaki pothvat – sve samo živo Evanđelje Hristovo. I za njega, čudesnog Svetitelja Božijeg, velikog i divnog, u molitvi kaže se da je on ispunio Evanđelje Hristovo[1]. Ispunio Evanđelje Hristovo – kakva sila, kakva moć! I zato što je ispunio Evanđelje Hristovo, Gospod Hristos mu je darovao izobilne čudotvorne sile i moći, i one sile i moći koja je prebivala i u samog Gospoda Hrista i isceljivala sve, kao što ste čuli u današnjem Svetom Evanđelju. Narod se gurkao, jurio za Gospodom Hristom samo da bi Ga se dotakao, jer iz Njega izlazaše sila i isceljivaše ih sve[2]. Sve. Ta ista sila, braćo, eto, izlila se i na Svetog Oca Nikolaja, a od Gospoda Hrista uliva se u sve nas, u sve nas koji ga praznujemo, u sve nas koji ga prizivamo u pomoć.
O, kakav Milostivac, kakav Samilosnik u ovome svetu! Nikada se nije oglušio ni o čiju molitvu. Gle, svih pet kontinenata Njega slave. Slave ga na kopnu, slave ga na moru, i On pritiče skromno i tiho svakome koji ga prizivaju u pomoć. Bezbrojni su opisi tih čudesa. Bezbrojna su dobra koja je On činio, kako se veli u jednoj divnoj molitvi njemu: više njegovih čudesa i dobrih dela, nego li zvezda na nebu, nego li peska na obalama morskim. Takav je On, Ugodnik Božiji. Zaista, eto već jednu hiljadu i šesto godina piše Evanđelje Hristovo, piše ga čudesima, piše ga delima, piše ga molitvama, piše ga pomoćima koju ukazuje rodu ljudskome. I nekada je Sveti Evanđelist Jovan napisao da Gospod učini takva dela na ovome svetu da ih je nemoguće sve zapisati, jer bi, i kad bi se zapisalo sve, knjige te ispunile sav svet i ne bi mogle stati u ovaj sav svet, ne bi mogle stati[3]. Eto, i Sveti Nikolaj svedoči ta Hristova dela. Hristova čudotvorna sila čini takva čudesa neprekidno, lije Večnu Istinu, Večni Život kroz duše ljudske, da sve te Istine i sve te Božanske sile ovaj svet ne može da smesti. I Sveti Nikolaj Čudotvorac i s pravom je nazvan Čudotvorac. Gle, to je postalo njegovo prezime, kada kažeš Sveti Nikolaj, ti uvek kažeš Čudotvorac. To je tako nešto prirodno za njega, tako prirodno da on izliva iz sebe silu Hristovu koja isceljuje ljude, koja deli Milost Božiju svima i svakome.
Ali, otkuda toliki dar Svetom Nikolaju Čudotvorcu? Zašto je Gospod njega od drugih Svetitelja izabrao? Eto, on takoreći neprekidno ne samo hoda po ovome svetu, nego i leti, pomažući svima i svakome. Šta je to Sveti Nikolaj učinio te toliku ljubav Božiju stekao? Šta? On je učinio, braćo moja, najveće čudo u ovome svetu, čudo koje je veliko kao Vaskrsenje Hristovo. To je čudo: odrekao se sebe, ostavio sve imanje svoje, razdao siromasima radi Hrista, postao siromašni prosjački monah, sav se posvetio postu i molitvi, očistio sebe svetim životom od svake strasti, svakoga greha, očistio um svoj, očistio srce svoje, očistio dušu svoju i, kako se veli u današnjim njegovim divnim molitvama i stihirama: um je njegov postao obitavalište Svete Trojice, srce njegovo postalo obitavalište Duha Svetoga, duša njegova postala obitavalište Gospoda Hrista. Svu Svetu Trojicu uselio u sebe, vascelog Gospoda i Boga i sve Njegove Božanske Sile, svu Istinu Nebesku, svu Ljubav Božansku, sav Večni Život Božanski uselio u sebe – Sveti Nikolaj Čudotvorac! To je čudo koje učini Gospod! Bog, eto daje svu Božansku Svoju silu, ali traži dušu čistu, srce čisto, um čist, telo čisto, sve da bude besprekorno, sve da bude sasud, besprekorni sasud Božji. I telo i duh, i telo i duša da se pretvori u hram Božiji. Sveti Nikolaj je to učinio.
I učinivši to najveće čudo, to najglavnije čudo u životu, odrekao se sebe radi Hrista, on je sav pošao za Gospodom Hristom, pošao verom, pošao molitvom, pošao postom i svim drugim svetim vrlinama. Njegove vera, vera koja zaista pokreće brda i planine[4], vera koja svu dušu sjedinjuje sa Bogom, vera koja sve nebeske istine nizvodi u dušu – takva je bila vera Svetog Nikolaja. Zato je u najglavnijoj pesmi današnjoj, u Troparu njegovom, on nazvan pravilom vere, on – Sveti Nikolaj, pravilo vere pravoslavne. Hoćeš da probaš, da proveriš svoju veru, da vidiš kakva ti je vera, ti je proveri Svetim Nikolajem Čudotvorcem. On je sav ispunjen verom kao čudom Božijim, jer vera – to je sila Božija. Vera tvoja i moja, vera Svetog Nikolaja, koja dušu njegovu spaja sa Gospodom Hristom, Jedinim Istinitim Bogom – ta vera to je sila Božija, jer ta vera ispunjuje dušu čovekovu Božanskom Istinom Večnom. A šta je Božanska Istina? Večna Sila Božija, Večna Svetlost Božija, koja prosvećuje svakog čoveka[5], i sve tame i sve pomrčine čovečijeg bića, čovečije duše. Imaš jaku veru, gle, ne jedno već hiljade nebeskih sunaca silazi u mrak tvoje duše i progoni svaku pomrčinu. „Vera je naša u sili Božijoj“, objavio je Sveti Apostol[6], u sili Božijoj! Šta su pred našom verom zemaljske sile, ljudske sile? Prah i pepeo, mušice! A Božanska sila jača, jača od smrti, jača od greha, jača od svakog đavola! Kada čovek stekne takvu veru, onda zaista stekne jačinu Božiju, silu Božiju, nepobedivu i svepobednu silu Božiju. Takvu je silu stekao Sveti Nikolaj Čudotvorac i postao pravilo vere, i sav verom živeo i verom išao svim bićem svojim za Gospodom Hristom.
On krotak među ljudima, smiren i skoro nevidljiv, postao je – kako se opet veli njegovom Troparu današnjem, „obraz krotosti“, obrazac krotosti, primer krotosti. Čovek pun takve Božanske sile kakvu je imao on, bio je krotak i smiren, nije ni smeo biti drugačiji. Jer Bog daje Svoju silu, Svoju blagodat smirenima[7], gordima nikada, jer bi gord čovek sebe satro i izvršio bi samoubistvo, zloupotrebivši silu Božiju. Sveti Nikolaj, krotak i skoro nevidljiv, hoda od srca do srca ljudskog, od jednog paćenika do drugog paćenika, od jednog grešnika do drugog grešnika, pomaže svima, vaskrsava ih iz svih njihovih smrti, daje im sile i moći da se bore protiv grehova u sebi, pobeđuju strasti. Kad treba on plače za njima milosrdnim nebeskim suzama svojim, za dušama sasušenim u gresima i strastima, krotak, blag, milostiv, kao retko ko od ljudi. Takav je Sveti Nikolaj. Ali to jagnje Božije, kada je trebalo, ono je ispovedalo veru čudesnije nego svi drugi ljudi. Kada je bio na Prvom Vaseljenskom Saboru[8], na kome je osuđen opasni jeretik Arije, Sveti Nikolaj, krotak, obrazac krotosti, nije mogao da otrpi hule koje je ovaj izgovorio protiv Gospoda Hrista, prišao je i udario mu šamar. Takav je gnjev, gnjev jagnjeta Božijeg, o kome se govori u Svetom Pismu[9].
Gospod Hristos se naziva Jagnjetom Božijim[10]: došao je u ovaj svet da bude žrtva i raspeo se na Krst radi spasenja sveta. Ali to Jagnje Božije na dan Strašnoga Suda pokazaće gnjev Svoj, gnjev Jagnjeta[11], najstrašniji gnjev – zašto? Jer je to Jagnje žrtvovalo sve za ovaj svet, a ljudi pohulili na to Jagnje, zgazili Ga, nisu Ga hteli, nisu hteli svoje spasenje, nisu hteli da žive Gospodom Hristom, nisu hteli da žive Njegovim Svetim Evanđeljem, odbacili Njegovu Crkvu, odbacili Njegove sveštenoslužitelje, odbacili Svete Tajne i svete vrline. Onda Jagnje gnjevom svojim osuđuje takve bludnike, takve bogohulnike. I niko, niko, niko neće imati prava da rekne Krotkome Jagnjetu: „Zašto to činiš“?
Takav je Sveti Nikolaj: krotak i blag, podnosio sve nevolje ovoga sveta, sve muke iskušenja, sve od ljudi, pa i nepravde ljudske, ali kada je trebalo on je postao i grom i munja! I gotov uvek da svakome da te svoje sile, sile kojim će svako od nas braniti Istinu Hristovu u ovome svetu, Istinu Hristovu u svojoj duši, život Hristov u svojoj duši. I Sveti Nikolaj, ispunivši Evanđelje Gospoda Hrista, pokazao je put svima nama. Jer svaki od nas, braćo, i jeste malo Evanđelje Hristovo.
Krštenje: Svetim Krštenjem svaki od nas postaje član Hristove Crkve, svaki od nas prima u sebe Gospoda Hrista, svaki od nas postaje hristonosac, svaki od nas postaje malo živo Evanđelje Hristovo. A šta kasnije u životu radiš od tog Svetog Evanđelja – to zavisi od tebe. Da l’ ćeš ti to živo Evanđelje raširiti u svojoj duši, da l’ ćeš živeti njime, Hristovim Evanđeljem, zavisi od tebe. Teško meni i tebi ako nismo malo Evanđelje Hristovo, mi hrišćani. Pozvani smo na to, a i svaki čovek se rađa na ovaj svet kao malo Evanđelje Hristovo, svaki čovek; ne samo mi hrišćani. Jer svaki čovek je stvoren po slici i prilici Božijoj[12], po slici Hristovoj[13]. Svaki nosi u sebi živu ikonu Hristovu i zato je svaki čovek hristonosac. Ako ja imam tu ikonu u sebi, a njemu tom liku Hristovom u nama se dodaje drugo, dodaje mu se Sveta Tajna Pričešća, dodaju mu se druge Božanske sile i Svete Tajne, onda to živo Evanđelje, rastući u Bogu, jednoga dana to Evanđelje daje Svetoga Nikolaja Čudotvorca, najsavršenijeg hrišćanina. I ti kada pitaš ko je savršeni hrišćanin, pogledaj Svetoga Nikolaja Čudotvorca i videćeš u njemu savršenog hrišćanina, koji ide ispred tebe i ispred nas sviju, ali kao primer, kao primer vere, kao pravilo vere, da i mi za njim idemo; ne da ležimo, ne da bauljamo, nego da za njim trčimo, da živimo u toj veri kao što je on živeo.
Ne možemo mi reći: E, pa nemamo sile. Jer i on je čovek. Sveti Nikolaj je čovek, i on je sa krvi ljudskom, ni on nema veće broj čula od tebe i od mene: on nema deset očiju, nema deset pari ušiju, nego dva oka, nego dva uva, jedno telo kao ti i ja, jednu dušu kao ti i ja. Čime se on razlikuje od tebe i od mene? Revnošću svojom, verom svojom velikom, trudom svojim, trudoljubljem svojim.
Mi ljudi šta možemo dati Bogu? Šta treba Bogu od nas? Sve što činimo, činimo sebe radi, spasenja svoga radi. Mi, mi možemo dati Bogu samo trud svoj, trudoljublje svoje, a Gospod Hristos – šta je dao sišavši u ovaj svet? Pokazao je Sveti Nikolaj: dao nam je Večni Život, dao nam je Večnu
Istinu, Večnu Pravdu, dao nam je Večnu Božansku Silu koja pobeđuje smrt, svakoga đavola, svaki greh, svaku strast. Sve to dao je Gospod i tebi i meni, ne samo Svetome Nikolaju Čudotvorcu. Samo, šta treba da činimo mi? Da se trudimo i mi da negujemo svoju veru. Kako ćemo negovati veru, pitaš ti? – Molitvom. Kad se moliš Bogu, moliš se što više, što češće: i kad se moliš Bogu ti vezuješ sebe sa Nebom, postaješ stub između zemlje i Neba. Ko će te oboriti? Niko! Možeš se vezati sa Gospodom na Nebu i ti dobijaš od Njega sile. I ta molitva uzrasta tvoju veru, i vera raste molitvom, raste ka nebu, ka svima nebesima, širi se i jača, postaje besmrtna i silna. Pa još: ti možeš da neguješ i uvećavaš svoju veru postom. Post, kakva sila! Očišćuje dušu, a čistu dušu prolamaju, tj. pronizuju nebeske sile. Što više postiš, gle, ti više pojačavaš svoju veru, ona raste, raste iz sile u silu. Kad ti ispunjuješ zapovesti Spasiteljeve zbog milostivosti, i milosrdno udeljuješ sve što imaš u Bogu, sva bogatstva; i ako nemaš materijalna imaš duhovna, ti to veru svoju pojačavaš, veru dižeš, veru obesmrćuješ, činiš je nepobedivom. Jer, braćo moja, veliki duhovnici i Sveti Oci uče nas da vrline rastu jedna pomoću drugih. Vera raste ljubavlju, ljubav raste molitvom, molitva raste postom, post raste milosrđem, tako svaka vrlina podržava drugu vrlinu, i to sve naraste, ništa da ne stoji ni u meni ni u tebi.
Spasitelj je pokazao i otkrio istinu vere: vera je kao zrno pšenično[14]. Ako zrno pšenično ne poseješ, ako ga ne neguješ, ako ga ne gajiš, ako prvo ne pooreš svoju dušu, da u dobroj zemlji, pooranoj zemlji duše svoje poseješ zrno vere Hristove, to će zrno uvenuti u tebi. Ako se ti staraš oko vere svoje, ako to zrno vere zalivaš suzama pokajanja, ako to zrno vere zalivaš kišom molitava nebeskih, tada – tada zrno pšenično raste u tebi kao što raste u polju kad ga poseješ, a ti brineš o njemu i neguješ ga i čuvaš od trave i od kukolja.[15] Sve to svako od nas treba da čini neprekidno.
Kratak je život naš, braćo, u ovome svetu, kratak isuviše, a iza ovoga života – večnost, tvoja i moja večnost, večni Život, i moj i tvoj. Radi toga mi smo i stvoreni. Ne samo za dvadeset, trideset i četrdeset godina, valjamo se u zemaljskom blatu, nego da u to blato svučemo nebeski biser, da nađemo biser, nađemo Hrista[16], jedinog Spasitelja od greha i smrti. I da za Njim idemo u ovome svetu, i da sa verom i nadom počnemo još ovde na zemlji taj Život Večni u Gospodu Hristu. Ta vera, vera Hristova unosi u tvoju dušu Večnu Istinu. Kada ti uneseš Večnu Istinu, Hristovu Istinu u svoju dušu ti već postaješ besmrtan i večan. Nikakva smrt nema više vlasti nad tobom, nikakav đavo ne može ti ukrasti no što ti je Bog dao, ako ti ne dopustiš. Ali, ako si nehatan, ako si nemaran, ako ti ne gledaš gde obrađuješ svoju dušu, ako smatraš ovaj život prolazni: da jedemo i da pijemo i da ćemo sutra umreti[17], teško tebi! Kada duša izađe iz tela, progleda, a ono pred njom – Večni Život, Nebesko Carstvo puno Anđela, a oko te grešne duše puno crnih demona! Tada, tada biće dockan, sve će biti dockan. Tada, ako si ostao u gresima nepokajan, ako si ostao u nepokajanim gresima, tada će demoni dograbiti tvoju dušu i odvesti u carstvu tame, u carstvo zla i greha, kojim si živeo ovde na zemlji, to je prirodno. Da se razumemo, ko čini greh i voli greh, i ostaje stalno u grehu, ne kaje se zbog greha, njemu se i daje carstvo greha – pakao. A tamo i večne muke. Tamo tek čovek vidi ko je. Šta sam radio sa svojim životom na zemlji, sa svojim telom na zemlji, šta sam radio sa svojom dušom? Evo šta sam zaradio!
A Gospod je došao u ovaj svet, postao čovek, da kaže meni i tebi i svakome svu tajnu našeg života, radi čega smo mi u ovome svetu, zašto nas je On stvorio. Stvorio za Život Večni. Evo primera, evo Svetoga Nikolaja Čudotvorca: sav večan, sav besmrtan, sav svemoćan, ne samo za vreme života na zemlji, nego eto, hiljadu i šest stotina godina, sve moćniji i moćniji, sve silniji i silniji, neprekidno pomaže, neprekidno sa neba vlada zemljom. Takvi su Svetitelji Božiji, takva je vera Hristova!
Bog postao čovek! Bog sišao s Neba na zemlju da da sve što Bog može dati ljudima. I dao nam je Život Večni, dao nam je Istinu Večnu, dao nam je Ljubav Večnu, dao nam je Pravdu Večnu, šta hoćemo više! Naše je da verom svetom svojom živimo, da ljubav imamo u Gospodu Hristu, da sve to učinimo svojim imanjem, svojim dostojanjem: molitvom, postom, bdenjem i svima drugim svetim vrlinama, da stalno hitamo za Gospodom Hristom, vođeni i rukovođeni Njegovim Svetiteljima. Zato i Crkva slavi svaki dan Svetitelje Božije: danas Svetog Nikolaja, sutra Svetog Amvrosija, pa onda Svetoga Savu, i sve bezbrojne Svetitelje. Svaki dan po mnogo Svetitelja, to znači: svaki dan po mnogo naših vođa, naših vaspitača, naših vodiča u Život Večni; ne turističkih zemaljskih lepota, nego u Život Večni. Svaki Svetitelj vodi samo u Život Večni. A tamo – tamo Nebesko Carstvo, tamo sve neprolazne lepote Božije u onome svetu. To nam je dao Gospod Hristos! Daje nam to, svakome od nas, za našu veru, za našu ljubav, za našu molitvu, za naše slavlje i proslavljanje Svetitelja Božijih, Crkve Božije, a kroz njih Jedinog Istinitog Boga Gospoda Hrista. I mi slaveći Svetoga Nikolaja slavimo Gospoda Hrista, Koji, eto, hiljadama već godina živi kroz njega i izliva Svoju Božansku silu i na nas grešne i nemoćne.
Zato, nikada ne prestajmo hvaliti velike Svetitelje Božije, i moleći ih da nas oni na putu kroz ovaj svet vode iz naših mrakova, iz svih tama, iz svih ponora, vode i izvode i povedu putem Večnoga Života, putem na kome nam nikakva smrt nauditi ne može; putem na kojem nam nikakav đavo ne može nauditi; putem punog Anđela Božijih. Taj put neka bude naš put. A mi imamo ispred sebe eto, od danas, Svetoga Nikolaja i sa njim svu braću njegovu, sve Svetitelje Božije, koji ga sigurno slave na Nebu danas, beskrajno slave više nego mi na zemlji.
Neka bi on bio naš vođ i naš putovođ, i naš putovođ, da ga istinski slavimo delima, podražavajući njegova dela, podražavajući njegovu veru, njegovo milosrđe, njegovu smirenost, njegovu krotost, njegovu dobrotu, njegov evanđelski život. I on je čovek, i mi smo ljudi, zato se možemo ugledati na njega, ne izvinjavati se nikim i ničim. Neka bi Sveti Otac Nikolaj zakrilio svahog od nas od svakoga zla, neka bi svakoga od nas utvrdio u svakom evanđeljskom dobru, da bismo i mi vođeni njime izašli iz ovoga sveta svetle duše, radosne duše, i tamo, dovedeni njime pred prestolom Gospoda Hrista, poklonili se zajedno sa njim Jedinom Istinitom Bogu Gospodu Hristu, koji, eto, stvara Svetitelje u ovome svetu, stvara besmrtnike Svojom verom, stvara vernike, večne ljude dajući im Svoju Večnu Istinu, Svoj Večni Život. Njemu kroz Svetog i Čudesnog Oca našega Nikolaja, večna slava i sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Tropar Sv. Ocu Nikolaju, glas 4. – Prim. uredn.
  2. Lk. 6,19
  3. Jn. 21,25
  4. Mt. 17,20
  5. Jn. 1,9
  6. 1 Kop. 2,5
  7. Jak. 4,6; 1 Petr. 5,5
  8. U Nikeji, 325. godine
  9. Otkp. 6,16
  10. Jn. 1,36
  11. Otkp. 6,16
  12. 1 Moj. 1,27
  13. Kol. 2,27
  14. Jn 12,24; Mt. 13,8 i 23
  15. Mt. 13,24-25
  16. Mt. 16,…
  17. 1 Kop. 15,32

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *