SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 5. na Vavedenje Svete Djeve Marije
1975. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Evo Praznika, braćo i sestre, koji nam kazuje šta je Presveta Bogomajka, šta je Presveta Bogorodica. Današnji veliki Praznik kazuje nam da je Ona odrasla u Hramu, odrasla u Crkvi, tvoreći i vršeći zapovesti Božije. Ona je dovedena kao Devojčica u Hram, i ostala je sve vreme svoga detinjstva u Hramu; u njemu učila moliti se Bogu, i molila se Bogu; u njemu se vaspitavala činiti i vršiti volju i zapovesti Božije, čistiti dušu od svakoga greha, ne dati nikakvim sablaznima da savladaju dušu i pripremati se za veliko delo rođenja Boga.
Ona je zaista Svojim životom u Hramu, svetim životom osvetila Sebe i načinila Sebe da postane Prestol Božiji, da postane Majka Božija. Šta je uzvišenije od toga?! Šta je vrednije u ovom svetu od majke i od oca, pogotovu kad ta majka treba da rodi Boga. Tako je Presveta Bogomajka, živeći u Hramu, vaspitavala se, školovala se, i odškolovala se za najveću dužnost, za najveću vrlinu – da nam rodi Spasitelja sveta.
Veli se danas u divnim pesmama da su Nju roditelji doveli u Hram, da se svešteno vaspitava, to jest, da se sveto vaspitava, da tvoreći svete zapovesti Božije i sama postane potpuno sveta. Veli se da Nju dovode u Sveti Hram roditelji njeni, da se blagodaću vaspitava, to jest, Nebeskom višom silom. Da blagodaću upravlja Nebeska sila Njenim srcem, Njenom dušom, Njenim mislima, Njenim raspoloženjima, celim bićem. Da se greh ne kosne duše Njene, ni uma Njenog, niti misli Njenih, niti osećanja Njenih, ni života Njenog. I zaista, Ona je postala izvesno Velika, izvesno Sveta. Svetija od Anđela, svetija od Heruvima i Serafima, uzvišenija od njih. Ako je rod ljudski Njome proslavljen više nego ma kim, osim Gospodom Hristom, Koji je postao čovek da čoveka osveti i spase, a Ona rodila Spasitelja, zato je Ona i Sama, kako se veli u divnim pesmama, i Sama postala spasenje sveta. Kako se veli u divnom troparu današnjem, glavnome molitvenom pravilu: mi Njoj da kličemo i zahvaljujemo, što je Ona „ispunjenje Tvorčevog domostroja spasenja“, to jest, što je Ona postala sredstvo spasenja. Da nas Gospod grešne spase, čega? Od najvećeg užasa: smrti, greha, đavola, pakla. I zaista, Ona je to učinila rodivši Gospoda Hrista.
Šta je naš život ovde na zemlji? Radi čega je Gospod došao u ovaj svet? Radi čega je Presveta Bogomajka postala Bogorodica? Zašto nam je Boga rodila, radi čega? Da uništi smrt, da nam grehe oprosti, da nas oslobodi grehova, da nas oslobodi smrti, da nas oslobodi đavola, da nam daruje Život Večni. Eto, to je ono novo što je Gospod Hristos doneo svetu. Šta je Gospod Hristos doneo čoveku, šta doneo ljudima? Doneo Život Večni. Misao vrlo važna za nas ljude. Ništa strašnije od smrti, ali ništa prijatnije za nas ljude nego kada nas Gospod spasava od smrti i daruje nam Život Večni.
To je današnje Evanđelje, današnje Učenje, današnje Pričešće. I mi pričešćujući se danas Svetim Pričešćem, ustvari primamo Gospoda Hrista, primamo Život Večni besmrtni, primamo Vaskrsenje, silu Vaskrsenja. Zato Sveti Apostol Pavle i piše hrišćanima: „Bori se u dobroj borbi vere, muči se za Život Večni, na koji si pozvan“[1]. Eto, celog Evanđelja. Bori se u dobroj borbi vere. U čemu je borba naša, u čemu je vera naša? Vera je naša u borbi da savladamo u sebi greh, da savladamo u sebi smrt. Jer greh i jeste ta strašna mračna demonska paklena sila koja je rodila smrt u ovome svetu.
I mi u ovome svetu, posle Gospoda Hrista, dobijamo od Njega sile da se borimo za Život Večni, i da se borimo protiv svakog greha, da ne ovlada mnome i tobom ni gordost, ni pakost, ni zloba, ni mržnja, ni osveta, nego da sve bude u slavu Gospoda Hrista i na spasenje nas ljudi. Muči sebe ako hoćeš Život Večni. Nije lako boriti se protiv greha, nije lako mučiti se za Život Večni. Ali, kakva nagrada! Kakva isplata tih muka! Gospod za borbu protiv greha koju mi vodimo, za tu borbu daje nam Život Večni, daje nam Raj, daje nam Nebesko Carstvo. Čime se to može isplatiti? Šta su naše zemaljske borbe prema tim nagradama koje nam Gospod daje i priređuje!
Eto, današnji podvig, današnje Evanđelje kratko: borba sa gresima, borba za Život Večni, muka za Život Večni, trud za Život Večni. I ti kad činiš milostinju, kada ne mrziš brata svoga, kada opraštaš grehe drugome, ti ustvari se boriš za Život Večni. I stižeš u Život Večni. I u toj veri neka nam bude najpre Učiteljica Presveta Bogomajka, Koja je sebe sačuvala od svakog greha, od svakog zla, i postala bezgrešna. Jedina, posle Gospoda Hrista, rodu ljudskome Učitelj: da je prava škola za nas ljude Hram Božiji, Crkva Božija. Da je ona glavni vaspitač. Upravo da je Presveta Bogomajka glavni Vaspitač za nas, i svi Svetitelji Božiji koji su učinili od sebe – šta? Pobedili[2] grehe od sebe, i od svoje duše, od svog srca, i živeli po pravdi i zakonima Božijim i svetlosti Božijoj.
Tako, mi znamo, posle Gospoda Hrista i posle Presvete Bogomajke, šta je potrebno ljudskom biću: da savlada greh i da nasledi Život Večni. To je podvig nas hrišćana, to je podvig svakog ljudskog bića. Ne primi li to čovek, šta je on? Žrtva smrti, plen smrti, rob smrti. Roblje smrti, kako se veli u Svetome Pismu[3]. Mi zaista nećemo biti roblje smrti, kada sebe vaspitavamo zapovestima Božijim, kada živimo po njima i sa njima. I kada za vaspitača imamo Presvetu Bogomajku i sve Svetitelje Božije.
A danas, šta je postalo od nas hrišćana, i šta postaje od nas? Škola i Crkva ratuju danas. Ljudi u bezumlju svome misle da Boga treba da proteraju sa ovoga sveta, proteraju iz svoje duše, iz svoga srca, i onda iz ovoga sveta. Da ne bude Boga ni u školi, ni u sudu, nigde. Šta ostaje čoveku? Da bude žrtva bezumlja. Šta su dva svetska rata? Dva svetska rata su opomena, najstrašnija opomena koju Bog šalje svetu. Svet hoće da živi bez Boga i protiv Boga. I do čega smo došli? Do takve bezbožne nauke i kulture i civilizacije. Do čega smo došli? Do ludila! Čovek čoveku nije brat bratu, nego je postao zver zveru. Mi ljudi, u osionosti svojoj i u gordosti svojoj, uobrazili smo da smo veliki i silni gospodari i da vladamo ovim svetom. Nema ništa od vladavine istinite u svetu kada ne vladamo smrću. Svaki je čovek beda i nevolja i muka, ako je smrt poslednja stanica njegovog bića. Svaki je čovek bedniji od komarca, ako nema vere u Gospoda Hrista, ako se ne bori za Život Večni, ako ne osigura sebi Život Večni u onome svetu, ako ne živi sveti život kroz Sveto Evanđelje. I nije čudo, ako se ljudi ne pokaju, ne trgnu, doći će i treći rat, i opomena Božija, i strašna kazna Božija.
Mi Srbi znamo, da su Srbi za vreme Svetih Nemanjića, i Svetog Save, i trista godina kasnije kad su Turci osvojili našu zemlju, znamo da je u Srpskoj zemlji bilo tri hiljade manastira. Svi puni monaha. A koliko je tek crkava na Srpskoj zemlji? Ceo Srpski narod je živeo po Svetom Evanđelju Hristovim, veli se u Žitiju Svetog Save, koje je pisao u njegovo vreme Sveti Teodosije. Veli se: evanđelske vrline behu zakon svima Srbima. Srbi su živeli po Svetom Evanđelju Hristovom.
Danas, šta je ostalo od tih Srba pobožnih? Gle, danas nema pričasnika koliko treba da bude u ovome svetom hramu. Rešili Srbi da poubijaju svoje duše i da dave svoja tela. Ali ostavi svoje telo, ali ono korača, kuda? Ima samo jedan put u ovome svetu – put u grob. Ustani iz svoga groba, pogledaj sebe iz svoga groba, upitaj se: ko sam ja? šta sam ja? radi čega sam ja? Zbilja, ovo je poslednje moje obitalište. Spustiću se u grob da me crvi raznesu i zmije da me raskomadaju. Toga se treba sećati. Čovek kada legne u postelju, ima divna molitva koju hrišćani čitaju: Neka mi ova postelja ne bude grob, neka mi ne bude grob, da ja nespremljen ne odem iz ovoga sveta u onaj Nebeski svet!
Neka bi Blagi Gospod razbudio nas Srbe i sve Pravoslavne hrišćane, i sve ljude uopšte, da ispitujemo zakon Hristov. Da znamo da je vrlina prava škola, sveta škola. Da znamo da je jedini pravi sud, sveti sud. I da je jedina prava država, sveta država. Tome nas jedino uči Sveti Sava i tome nas uči Sveti Nemanja, i tome nas uči Sveto Evanđelje, i tome nas uči Presveta Bogomajka kroz današnji Sveti Praznik.
Neka se Njenim svetim molitvama i mi nesrećni Srbi pokajemo da počnemo živeti Evanđeljem Hristovim i njime spasavati duše svoje, od svakog greha, od svake smrti, od svakog pakla.
Presveta Bogomajko, moli Boga za nas grešne; pokaj nas i spasi nas! Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. 1 Tim. 6,12
  2. Možda: prognali. – Prim. uredn.
  3. Jevp. 2,15

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *