САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа 4. на Ваведење Свете Дјеве Марије
1973. године у манастиру Ћелије
 
Ево светог Празника који казује ради чега је Господ створио овај свет и нас у овоме свету. Какав је смисао овог света – то нам казује Пресвета Богомајка данашњим Празником. Овај свет је створен као храм Божји, створен је да буде храм Божји. Створен је овај свет да буде храм Божји, а људи створења Божја у томе храму. Ето, то је сав смисао нашег живота и нашег земаљског света. Пресвета Богомајка је данас уведена у свети Храм, а вели се у дивним песмама да је Она сама била Живи Храм, јер Бог је био сав у Њеном срцу и Она је свим бићем својим служила Њему. Доведена је у Храм да се васпитава у Храму. То значи – шта? Да живи по заповестима Божјим, да живи у молитви, у бдењу, у љубави, у опраштању и свима другим светим врлинама.
Наук овог дивног светог Празника за све нас, шта је? Наук је да и ми треба да испунимо оно ради чега нас је Господо створио, ради чега се спустио у овај земаљски свет. И ја и ти и сваки да славимо Бога. Како да служимо Богу. Да вршимо Његове заповести. Он нам је дао Своје Еванђеље, дао нам молитву, дао нам бдење, дао нам пост, дао нам љубав, дао нам милосрђе, дао нам Свето Причешће. Све су то заповести Господње да ми живимо и служимо Богу у овоме свету и да будемо богослужитељи.
А ми људи хтели смо да изменимо смисао овога света, то јест, место да овај свет буде храм Божји, ето, човек гура грех у овај свет и почео је да служи – коме? Ђаволу. Немој мислити да једна људска мисао, или твоја псовка, или твоја мржња у срцу према некоме нема у себи ђавола. Сав је ђаво ту. И ти кроз мржњу, знај да служиш ђаволу. И кроз сваки грех човек служи ђаволу. Ако завидиш некоме, знај да служиш ђаволу. Господ је дошао у овај свет да нас спасе од тога. Да нам да силе и моћи и да нас научи како да служимо Богу. Грехом се служи ђаволу, а Богу се служи врлином. Богу се служи постом, Богу се служи бдењем, милосрђем, љубављу и другим врлинама. И ми као хришћани нећемо имати оправдања пред Господом на ономе свету кад буде судио, ако нисмо испуњавали све што нам је дао.
Чули сте у дивним молитвама данашњим: “Ко мене једе, он у мени стоји и ја у њему”[1]. Кад је Бог у теби, шта треба да радиш? Да служиш Њему непрекидно. Хришћанин је онај који приморава себе на свако добро[2]. Гле, псовка твоја, а у теби Господ Христос, ти копље забијаш у Његово срце. Кад се посвађаш са неким, помири се брзо са њим. Трнов венац плетеш на Његовој глави. Бог је у теби. Ти си зато да Њему служиш и испуњујеш цело Еванђеље живећи по заповестима.
Ми немамо оправдања, не можемо рећи: Па нисмо знали, не знамо како треба да живимо. Ту је Свето Еванђеље Господа Христа, ту је Пресвета Богомајка, Која је такође људско биће, од истог телесног састава као ми. А гле, каква светлост, каква чистота, каква узвишеност, оличење свих врлина! Она – сама молитва, Она – љубав еванђелска. Како се вели у једној дивној данашњој песми: “Она нам је родила Господа Христа”, родила нам је такорећи Спасење. И зато Она има право да нам не служи тј не помаже, ако ми не будемо извршавали заповести Њеног Божанског Сина. Она нам је показала како треба да живимо у овоме свету. Она нам је све испунила, дала пример.
Ништа више Господ Христос није могао дати од онога што нам је дао. Нико не може дати више од онога што је дао Господ Христос човеку, Истинити Бог. Нема добра које можемо замислити и измислити ја и ти, а да нам Господ Христос не даје. Ето, Он нам је дао – шта? Највеће и најграндиозније, највеће и најогромније добро. Причешћујући се, причешћује се Марко, Јован, Петар, на отпуштење грехова и на Живот Вечни! Причешћујући се, ми уносимо оно што је Божје у нас, све што вуче ка Небу у теби и у мени. А Господ даје Живот Вечни. Сваки је човек вечно биће. И зато је Господ и оставио Свето Причешће да ми као вечна бића живимо Богом, да нам Он да силе да служимо Њему, у молитви Његовој, у посту Његовом, у бдењу Његовом, у милосрђу Његовом. То је Господ дао нама дошавши у овај свет.
Ето, то је храм Божји. Цео свет је храм Божји, да би сваки од нас постао храм Живога Бога. Свети Апостол Павле пише хришћанима: Ви сте храм Божји, кроз Цркву Христову[3]. То је Еванђеље свакога од нас. Ако ми немамо Духа Светога у себи, тешко нама. Сви сте храм Божји. Сви смо храм Божји, а не храм ђавољи. Зато је потребно свакоме од нас да Духа Светог држи у себи, да га не избацује из себе. Како? Гресима, непокајањем. Јер Бог не може да борави у смраду. А човек непокајан, који се не сећа да исповеди своје грехе, да се причести, да истера из себе све ђавоље силе, не може да стоји пред Господом.
Свети Апостол пише хришћанима и вели: Ви сте мирис Христов Богу[4], мирис Богу. Живите по свим Његовим заповестима. Целим својим животом служите Богу, да цео живот ваш буде богослужење. Такав је живот Пресвете Богомајке, Коју данас прослављамо. Цео Њен живот је било непостидно[5] богослужење, непрекидна служба Богу. Такав треба да буде живот сваког хришћанина. Јер, шта ћемо радити на ономе свету, и ја, и ти? Зато, да се овде молимо Богу, да волимо ближње, да чинимо милостињу. Сваки од нас који то не чини, чиме ће се бавити на ономе свету? Ужасном муком, својим гресима.
Сети се богаташа из Спаситељеве приче о богаташу и Лазару. “Кад је умро, вели се у Еванђељу, закопаше га”. А он живео у овом свету, веселио се сваки дан. Умро је, а пред њим Вечни Живот! Па види Лазара убогог у рају и моли Лазара, врхом прста свога да му расхлади језик од пламена[6]. И његова душа је изашла из тела онаква каква је била на земљи. Он се није старао да душу своју и тело своје претвори у храм Божји, него је непокајан, непричешћен, отишао из овога света у онај свет.Тамо Вечни Живот, тамо рај и пакао! Каква је душа? Душа пуна грехова, душа пуна свега што је паклено. Греси вуку у царство своје, вуку у пакао. Не реци за њега да је прељубочинац и злочинац. Он је само живео лакомислено. Живео само телу, по гозбама, у јелу и пићу; и у ономе свету пакао, јер је у души његовој био пакао. Душа се не може у ономе свету изменити, може се изменити у овоме свету. Зато је Господ дошао у овај свет да нам да сва средства да ми душу своју спасемо од греха, и да је очистимо од свих зала, и да се припремимо за Живот Вечни, за Рај.
Некада су земљу засејали светим задужбинама наши Свети цареви и краљеви. У Србији су дизали све задужбине, храмове, цркве Божје. Вели се да је у Србији било око три хиљаде манастира кад су Турци освојили Србију. На Косову од хиљаду манастира остало је после турског ропства (непорушено) само сто педесет. Поред нас нехатних и немарних, Студеница, Хиландар – Лавре. Студеница – који још манастир данас слави Пресвету Богомајку. Цела земља је посвећена Њој кроз свете задужбине. А данашњи Срби? Пусти су храмови, пусте задужбине. Ни монаха, ни побожних људи. Цркве празне празником, празне недељом. Шта је то?! Да се исмевамо светињама. Мислимо на наше тело, и земаљско. А пред тобом и преда мном – Рај и пакао. Куда, куда ћу ја, куда ти? То је оно о чему треба мислити. Ми сви смо мисаона бића у овоме свету. Човек је врло озбиљно биће. Озбиљно као што је и Сам Господ. И ти као човек имај увек у виду, створен си по лику Божјем, створен си од Бога да служиш Богу. Живиш ли лакомисленим животом, само бринеш за хлеб и јело, и за одело, и за богаћење пакао, јер је у души твојој пакао.
Нека би Пресвета Богомајка у душама свакога од нас породила љубав према Господу Христу, породила молитве к Њему, да би могли живети побожним животом у овоме свету и заслужили Рај и Царство Небеско. Без тога, замислите себе као богаташа из приче о богаташу и Лазару. На ономе свету доцкан ће бити. Покајање је нама као најбољи лек од сваког греха. Мрзиш ли – Он Господ је дао љубав. Грешио си и тиме служио ђаволу, тргни се, спашавај себе! Спашавај душу своју кроз свете врлине, кроз молитву, кроз пост, кроз милосрђе, јер живот је врло озбиљна ствар. Човек је врло озбиљно биће. Господу ћемо одговарати за све што радимо у овоме свету. И као бића створена за Вечни Живот, шта радимо у овоме свету ако се не припремамо за Вечни Живот?!
Нека нам Пресвета Богомајка буде увек у помоћи, да нас Она води и руководи, и да љубави и силе да служимо Њеном Божанском Сину, да служимо себи и своме Вечном Животу. Нека би Она била наша Заступница и у овом и у оном свету, да служимо Њеном Сину Божанском, сада и увек и кроза све векове. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Јн. 6, 56
  2. Мисао Св. Макарија Египатског, чију је беседу с тим насловом Отац Јустин превео у Хришћанском Животу, 1925.
  3. 1 Kop. 3, 16 :
  4. 2 Kop. 2, 15
  5. Можда: непрекидно. – Прим. уредн.
  6. Лк. 16, 19 – 31

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!