SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 2. na Vavedenje Svete Djeve Marije
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Nije li sunce ogromno kandilo, koje je Gospod upalio u „ovome svetu, koji je On stvorio kao hram? Nisu li zvezde svećice, koje je Gospod upalio da bi mi ljudi kada sa zemlje pogledamo, pomislili: šta je naša dužnost u ovome svetu? Da Gospoda slavimo! Gle, zvezde kao sveće plamte da bi se ja i ti, i svi ljudi, neprekidno molili Gospodu. Kako je čudesan svet! Mesec, i sve što je na nebu, gle, kakav divan ikonostas! Sve radi to da nas male ljude sa zemlje podseti na Boga, da nas pokrene na molitvu, da mi osetimo da je Gospod stvorio ovaj svet kao hram, kao hram, a život u njemu kao bogosluženje, a ljudi u ovome svetu u ovome hramu – kao bogoslužitelji. Radi toga je, braćo, Bog stvorio ovaj svet: da naš život bude neprekidno bogosluženje, a da mi budemo neprekidno revnosni, plameni bogoslužitelji.
Zemlja – koliko raskoši i bogatstva na njoj! Kakve ptice, životinje, kakve biljke, sve to u ovom hramu Božijem, sve to da nas podseti da je naš život – šta? – Zahvalnost Bogu! Sve je to od Boga, sve je to Božije, ništa naše u ovome svetu. On – glavni Domaćin! On – glavni Gospodar! Ako samo malo stegne nebo nad zemljom, suša nas sprži i popali, i mi jaučemo. Ali, On je sve to stvorio da nas podseti na Sebe, na Njega, a ovaj svet je stvoren da bude hram Slave Njegove. A mi ljudi, šta smo načinili od ovoga sveta? Pretvorili smo u idolište, u đavolište. Čime? Kako? – Grehom. Jer greh služi samo đavolu, ne Bogu. Grehom mi smo ovaj hram Božiji pretvorili u nehram. Mi jadni, bedni ljudi: umesto da služimo Bogu, gresima svojim mi smo počeli da služimo đavolu, i tako smo život svoj, koji treba da bude bogosluženje, pretvorili u đavosluženje. I ljudi umesto da budu bogoslužitelji, postali su đavoslužitelji. Kakva strahota, kakav užas! Radi čega nas je Bog stvorio, a šta su ljudi načinili od ovoga sveta i od sebe, i od sebe?
Zato je, braćo, Gospod i došao u ovaj svet. Zato je Sin Božiji postao čovek. Zato se na Božić rodio, da ovaj svet osveti, da ovaj svet očisti od greha, od tame, od mraka, od smrada, od prljavštine; da zablista ovaj svet kao hram Božiji i da ljude trgne; i da ljude osveti, da ljude prosvetli, da im pokaže da su oni stvoreni da budu bogoslužitelji, ne đavoslužitelji; i da su oni stvoreni da sav život njihov na zemlji bude bogosluženje, a ne đavosluženje. I Gospod je to učinio, kako? Crkvom Svojom, osnovavši Crkvu u ovome svetu. Crkva, gle! To je najudobniji Hram koji obuhvata sve svetove Božije, i Anđele i ljude, najčudesniji i najsvetliji Hram. A život po Evanđelju sav je bogosluženje. I dao joj Sveto Evanđelje, Crkvi Svojoj. Eto, Gospod dao nam je sva sredstva, sve sile koje su potrebne čoveku da mi svoj život pretvorimo od đavosluženja u bogosluženje; da ne služimo đavolu nego Bogu, i da svaki od nas bude poletan, ognjen, plamen bogoslužitelj, mesto da bude bedni i jadni đavoslužitelj.
I kako čudesan raskošan primer: da sav život čovekovog bića može biti služenje neprekidno, evo imamo u Presvetoj Majci, Presvetoj Bogorodici, Koja nam je Gospoda Hrista rodila. Udostojila se da rodi Njega – kako? Jer je sva živela u Hramu, sva živela u Crkvi Božijoj, sav je Njen život bio bogosluženje. Ona je u trećoj godini dovedena u Hram i ostala u Hramu devet godina da se tu vaspitava, da tu raste, da tu živi. I sav život Njen u Hramu velikom Jerusalimskom, gde su bile naokolo ogromne zgrade, tremovi, gde su bili domovi za decu, devojčice, tu se i Ona i dan i noć podvizavala, provodeći vreme u postu, molitvi, bdenju, u smirenosti, krotosti i svima svetim vrlinama. Tako je Ona dušu svoju očistila, svu očistila, i javila se kao jedina Bezgrešna i udostojila se da rodi Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista.
I danas, danas je veliki i svetli Praznik Vavedenje, tj. veliki Praznik uvođenja Presvete Bogomajke u Hram, gde je i ostala devet godina, da se vaspitava i da služi Bogu.
Radi čega je čovek? Šta je vaspitanje? Šta je cilj vaspitanja? Da čovek služi Bogu i da živi radi Boga – eto, to je cilj čovekovog postojanja u svetu. A mi? Gde smo mi danas sa našom školom i našim vaspitanjem? Čemu uče vašu decu po školama? Čemu po ulicama? Čemu, čemu? Đavolu! Da se gazi sve što je Božije, da se gazi sve što je Hristovo! Vaspitanje, obrazovanje u današnjim školama: ne smeš Hrista da pomeneš, „Hristos izmišljotina“, to, to! To đavo i hoće, da ne bude Boga u srcu čovečijem, da ovaj svet ne bude hram Božiji, da ovaj svet bude ludnica đavolova. I jeste postao ludnica. Zar ne vidite, zar ne gledate kako narod za narodom ludi, kako svi poleteli, svi grabe, sve traže, sve otimaju, sve im je malo!… O avaj, viče i viče jadan narod, daj meni… O avaj – ovo je moje! Ne, ovo je krevet moj; ne, ova njiva je moja; ne – tvoja. Šta je ovaj svet postao? Đavolište, đavolište! Jer, čemu nas uče, čemu uče? Čemu Evropa uči? Da ovaj život treba da bude bez Hrista, bez Boga. Da! Eto, i ovaj život se pretvara u šta? U ludnicu! U ludnicu! Ustali svi na svakoga i svi na sve! Svima je malo, i sve im je malo, a ovaj bogati raskošni svet Božiji, ovaj hram Božiji kako je veličanstven, kako bogat za svaku dušu sa svim Božanskim silama! Samo otvori dušu svoju Bogu a ne đavolu, isteraj greh iz sebe, isteraj poštovanje prema đavolu, isteraj samoljublje iz sebe.
Svi se zadaviše, svi, samo misleći na bogatstva zemaljska, na blagostanje, na rude, na fabrike… A duša, a duše, – šta je sa njima? Gde je duša evropskog čoveka? Gde su duše? Sve se razmilelo u slasti i strasti ovoga sveta, u uživanjima ovoga sveta. Sve se duše izgubile, pojurile, posunovratile u zadovoljstva. Malo je zadovoljstva, malo je uživanja ljudima, dajte što više! I sve se radi, i sve se čini, sve se troši, sve da se priredi ljudima što više zadovoljstva; a to znači: pokolj duša! Duše umiru i ginu. Hiljade i hiljade, milioni duša umire u uživanjima, đavoljim uživanjima, u strastima i slastima ovoga sveta. A Gospod Bog je došao u ovaj svet, dao nam Božanske sile, da mi možemo savladati svaki greh, svaku strast, svako zlo, svakog đavola i da ispunimo duše svoje Božanskim silama, da ispunimo duše svoje Božanskim radostima, da ispunimo duše svoje Večnom Božanskom Istinom, Večnom Pravdom Božanskom, Večnim Darovima Božanskim, Večnom Ljubavlju Božanskom, da ispunimo duše svoje svim bogatstvima neba, jer je Bog sišao u ovaj svet i doneo nam sva bogatstva Neba. A mi ljudi? O, kukavni slepci! Jurimo samo za slastima i strastima ovog sveta.
Šta je to što daje danas hrišćanska epoha? Mi hrišćani, i ja i ti, kako ćemo život svoj pretvoriti u neprekidno služenje Bogu? Kako ćemo i ja i ti ispuniti zadatak, glavni i jedini zadatak, koji nam je Gospod postavio stvorivši nas kao ljude? Mene je stvorio kao čoveka, radi čega? – Da Njemu služim, da život moj bude neprekidno bogosluženje; da ja čovek, pretvorivši se u Anđela, danonoćno služim Gospodu. Čime, kako? Molitvom, postom, bdenjem, svakim dobrom koje učinim, svakom dobrom mišlju, svakim čestitim pogledom, svakom lepom rečju, jer Gospod sišavši u ovaj svet naučio nas je kako ćemo svoj život pretvoriti u neprekidno služenje Bogu.
Šta je Sveto Krštenje, pomoću kojeg ja i ti postajemo članovi Crkve Hristove, postajemo hrišćani? Po učenju Svetog Evanđelja Hristovog, Krštenje, to je oblačenje u Gospoda Hrista[1]. Krstiš se, ti oblačiš se u Gospoda Hrista, ti daješ zavet da živiš po Bogu i u Bogu u ovome svetu, da služiš neprekidno Bogu. Kako? Kroz Svete Tajne i svete vrline: verom, molitvom, postom, bdenjem i svima drugim svetim vrlinama služiš Bogu. Ali, brate moj i sestro moja, pa ti ne služiš Bogu! Služeći Bogu, ti služiš sebi – to Gospod hoće. Nije Njemu potrebna od mene i tebe, crva i stenice, hvala i slava. Šta ću ja doprineti slavi Božijoj? Šta ćeš ti doprineti slavi Božijoj? Ma koliko hvalio Boga, ti sebi doprinosiš, ti sebe spasavaš od greha, spasavaš od zla, spasavaš od đavola. Služeći Bogu, ti sebi stičeš Carstvo Nebesko, osiguravaš sebi Raj i Večni Život. To znači bogosluženje, ustvari to je čovekosluženje.
Ko Bogu služi sebi služi, i svojoj večnosti služi, svome večnom čoveku u sebi služi, svome besmrtnome čoveku u sebi služi. Tako sav trud, koji mi ulažemo da služimo Bogu u ovome svetu, mi hrišćani, trud je ustvari koji mi ulažemo da služimo sebi, svome večnom spasenju u ovome svetu. Ne drugome, nego sebi. Kada služiš bližnjemu svom, kada prosjaku udeliš, kada siromaha pomogneš, ti ustvari sebi služiš, ti osiguravaš sebi Carstvo Nebesko. Kada dušu svoju ispunjuješ molitvom, kada ti osetiš da je ovaj svet hram Božiji, kada se ti smiriš pred Gospodom, kada osetiš i saznaš: gle, pa ovaj svet toliko tajanstven, toliko čudesan, toliko divan, pa on je sav Božiji. Mi to ljudi stvorili nismo. To je Gospod dao i meni i tebi. O dušo moja, o ume moj! Smiri se pred Gospodom i reci: Gospode, Ti si sve, ja sam ništa! I gle, kada budeš tako počeo da živiš u ovome svetu, ti ćeš osetiti beskrajnu milinu u duši svojoj. Ti ćeš osetiti umilenje u duši svojoj. Radost što si čovek, radost što si hrišćanin. I zaista osetićeš da je Carstvo Nebesko tvoje, i ovaj sav vidljivi svet hram Božiji tvoj.
Zato je Spasitelj dao evanđeljsku zapovest i izrazio to u Svojoj prvoj čudesnoj zapovesti na Gori Blaženstva: „Blaženi siromašni duhom jer je njihovo Carstvo Nebesko“[2]. Njihovo. Ti si na zemlji, hrišćanin si. Smiren si. Zahvaljuješ Bogu dan i noć što te stvorio kao čoveka, što možeš da Mu služiš, što je stvorio Carstvo Nebesko za tebe i dao ti sva sredstva. Ispunjavaš dušu tim smirenjem, gle ti si postao najveći bogataš u ovome svetu – Carstvo Nebesko je tvoje. To su izrekla nelažna, sveistinita usta Svemilosrdnog Gospoda Hrista: „Blaženi siromašni duhom, blaženi smireni, jer je njihovo Carstvo Nebesko“. Eto brate, eto sestro, u kakvom svetu Božijem živiš, svetu koji nudi sva bogatstva Neba.
Gospod došao kao u hram u ovaj svet, došao da nas učini neprolaznim bogatašima, da sve nas obogati neprolaznim blagom. A mi, a mi? Često puta i, avaj, mnogo puta sve to odbacujemo i zaboravljamo, šta je najveće u ovome svetu, šta je čoveku najpotrebnije u ovome svetu zaboravljamo. Zaboravljamo to da je čoveku najpotrebniji Bog u ovome svetu. A šta je to što čovek ima kao najdragocenije? Duša, duša! Zato je Spasitelj objavio svima nama, svima ljudima svih vremena: „Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije, sav svet, a duši svojoj naškodi, duši naudi“[3]. Čime će dušu iskupiti, ispraviti i popraviti? Uzalud si postao gospodar i car svih svetova, ne samo male zemlje nego i Nebesa, ako ti dušu greh poseti[4], ako ti duša tvoja živi u nepokajanim gresima. Čime ćeš se spasiti? Nema ti spasenja dok ne pribegneš Bogu, dok Njemu ne kažeš rane svoje i On te isceli i uvede u raskošno Carstvo Svoje. Da! Mi kroz nepokajane grehe služimo đavolu, a to znači osuđujemo sebe same na večne muke, na pakao. Kao što, služeći Bogu, ti ustvari služiš svome besmrtnom spasenju, tako služeći đavolu kroz svoje grehe i strasti, ti služiš svojoj večnoj pogibiji, ti zidaš i praviš sam sebi večni pakao. Eto, to su nepokajani gresi. I ovaj svet onda za tebe postaje đavolište, i postaješ onda đavoslužitelj, ne bogoslužitelj.
Da, ogromna je sloboda i pred tobom i preda mnom, brate i sestro! Ti možeš biti u ovome svetu i bogoslužitelj i đavoslužitelj. Biraj, biraj! Ili tvoj život da bude bogosluženje ili đavosluženje? Ali znaj, služiš li kroz grehe đavolu, gradiš sebi večni pakao; služiš li Gospodu Hristu kroz vršenje Njegovih svetih zapovesti, ti praviš lestvice koje te uzvode u Carstvo Nebesko.
Nemoj reći: ništa je ova psovka koju sam danas govorio. Gle, kroz svaku psovku ti služiš đavolu. Bog je stvorio jezik da kroz njega dobre reči govoriš, da Bogu služiš, da se Bogu moliš i bližnje svoje tešiš i učiš. A ti, ti upotrebljavaš jezik za psovku. Kakva služba đavolu! Ili ti kradeš i misliš: nije to ništa, ne vidi to niko. Gle, to je služba đavolu. Ti put sebi putiš za pakao. Ili, ti si srebroljubac, za tebe je imanja sve i sva ovoga sveta: tvoje njive, tvoj mal, tvoj tal, to ti je sve i sva. Ništa drugo ne vidiš, Boga se ne sećaš; ako Ga se sećaš, setiš Ga se jedanput, dvaput, triput u godini, dođeš crkvi i misliš: gotovo. E! Zar je to služenje Bogu?! Zar zato Bog je postao čovek, da Ga se ti setiš jednom u nedelji, ili jedan put u mesecu, ili dva-tri puta u godini. Pazi, brate! Ne služiš ti Njemu nego sebi. Ako se Njega retko sećaš, ti se sebe retko sećaš, svoga sebe se retko sećaš, svoga Carstva Nebeskog se retko sećaš. Kuda će duša tvoja, kuda, kada izađe iz tela? Avaj! Tako je svaki od nas dok se ne pokaje, dok ne omrzne greh svoj, dok ne izbaci greh iz duše svoje, dok ga ne iščupa, (dok ne) položi veru u Gospoda da će on očistiti dušu njegovu. Ako mi, hrišćani, ostanemo u svojim gresima, u svojim strastima – teško nama! Mi onda ovaj život živimo kao neprekidno služenje đavolu kroz grehe, kroz propast svoju.
Gle, vi ste svi danas došli da se pričestite, da primite u sebe Gospoda Hrista, Koji je Sveto Pričešće ostavio kao svedočanstvo da je On zaista došao u ovaj svet i kroz Sveto Pričešće, eto, hleb se pretvara u Telo Gospoda Hrista, a vino u Krv Njegovu, da bismo živeli večno pričešćujući se, jer Gospod nam daje Život Večni Svetim Pričešćem. I ti Svetim Pričešćem primaš Gospoda Hrista, primaš Boga – radi čega? Da život tvoj bude danas, makar od danas, bogosluženje; da omrzneš greh svoj, da se potrudiš da izbaciš svaki greh, da se pokaješ pred sveštenikom i pred Bogom, i da služiš
Gospodu Hristu vršeći Njegove svete zapovesti, živeći po Njegovom Svetom Evanđelju. Radi toga je On došao u ovaj svet. A znaj: i od mene i od tebe tražiće On odgovor na Dan Suda: šta si uradio sa Evanđeljem Njegovim u ovome svetu? On je to doneo radi tebe i radi mene, u ovome svetu, da nas spase od pakla i greha. A mi živimo po svojim željama, ćudima, po svojim zadovoljstvima, fantazijama, maštanjima… Božije mudrosti se ne sećamo, Božije zapovesti odbacujemo. Da li kada nas kunu blagosiljamo, kako je naredio Spasitelj? Da li činimo dobro onima koji nama zlo čine? Da li se molimo za neprijatelje?[5] Da li služimo braći , da li ispunjavamo reči Božije?
Gle, naša duša je s Neba. Njoj je potrebna nebeska hrana, njoj je potreban nebeski vazduh, njoj je potrebno nebesko piće, a sve to daje Gospod Hristos, sve to daje On kroz Svete Tajne i svete vrline. I mi bogataši, mi hrišćani, ako smo pravi hrišćani, mi smo neosiromašivi bogataši. Mi imamo tako bogate i sjajne učitelje i vaspitače da nas oni sigurnim putem vode ka Bogu i ka Carstvu Nebeskom.
Eto, danas slavimo najsavršeniju i najuzvišeniju Vaspitačicu roda ljudskog, Presvetu Bogorodicu – Bogomajku. Ona svim bićem Svojim, i sada na Nebu svim molitvama Svojim, zastupa sve nas. Ona nas samo vodi i rukovodi ka Carstvu Nebeskom. Ona nas neprekidno uči da život svoj pretvorimo i pretvaramo u neprekidno služenje Bogu, u neprekidno bogosluženje, jer time mi neprekidno služimo sami sebi i svome spasenju.
O, neka nam Ona, Presveta, Preblagoslovena, Slavna Vladičica naša Bogorodica Marija, sa svima Svetima, bude neprekidni Učitelj i Vaspitač svima nama, svakome ljudskom biću, celom rodu ljudskom, eda bismo mi doživeli to da sav život svoj predamo Gospodu Hristu, Njemu Jedinom Čovekoljubivom Bogu, Njemu Večnoj Istini, Večnoj Pravdi, Večnom Životu našem u ovom i u onom svetu. Njemu preko Presvete Bogorodice, Vladičice naše Bogomajke, Presvete Djeve Marije, neka je čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Gal. 3,27
  2. Mt. 5,3
  3. Mt. 16,26
  4. Možda: posedne. – Prim. prepis.
  5. Mt. 5,44

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *