SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 1. na Vavedenje Svete Djeve Marije
1964. godine u manastiru Ćelije
 
Evo svetog i velikog Praznika Vavedenja. Vavedelje – uvođenje u hram Presvete Djeve Marije. Kada je navršila tri godine roditelji su je po obećanju odveli u sveti Hram Jerusalimski. Doputovali su iz Nazareta sa srodnicima i svečano je uveli u Hram Božji da ispune svoje obećanje. I Sveti prvosveštenik Zaharija, otac Svetog Jovana Preteče, primio je i uveo u sveti Hram Presvetu Djevu Mariju, uveo je i u najsvetiji deo toga Hrama, u Svetinju nad svetinjama, a u taj deo niko nije smeo ulaziti osim Prvosveštenika, i to jedanput godišnje[1]. Tako je to bilo u Starom Zavetu. Ali Sveti Zaharija, obuzet Bogom i po naređenju Božjem uveo je Svetu Djevu u taj najsvetiji deo Hrama, u Svetinju nad svetinjama. I Sveta Djeva je provela i proživela devet godina pri Hramu Jerusalimskom.
Zašto mi danas praznujemo taj Praznik? Zašto Sveta Djeva da ne bude kod kuće svoje, nego su je roditelji odveli i predali Hramu da tamo raste, da tamo živi? Šta je to, braćo? To je svima nama velika tajna, tajna svetoga vaspitanja, svetoga vaspitanja. Kazana nam je sva tajna radi čega je čovek stvoren i šta treba od sebe da uradi, zašto se deca rađaju na ovaj svet i kako treba njih vaspitavati. Eto, Presveta Djeva Marija devet godina se vaspitavala u Hramu, i dovedena u Hram, kako se veli u crkvenim knjigama, da se sveto vaspita, da dobije sveto vaspitanje. A šta to znači? Da osveti dušu, da osveti srce, da osveti um, da osveti volju, da osveti celo svoje biće? Jer čovek je zato sazdan da bude svet, jer volja je Božija, veli Sveti Apostol Pavle, svetost vaša[2]. To Bog hoće od nas: da se osvetimo, da se posvetimo, da život naš bude svetinja. Kako? Eto, onako kako je to pokazano u Svetoj Djevi Mariji. Ona je živela pri Hramu, provela dane u molitvama, u postu, u čitanju Svetoga Pisma, u predenju i ručnim radovima; i tako radeći i tako živeći punih devet godina, Ona je osvetila svoju dušu, osvetila svoje srce, svoje biće, toliko osvetila da se udostojila postati Majka Boga Živoga, postati Presveta Bogorodica, i time ispuniti svu Božju volju o Njoj i o rodu ljudskom. U današnjem divnom troparu, glavnoj pesmi posvećenoj Svetoj Bogorodici, veli se da se u Njoj ispunilo spasenje, ispunio se Spasiteljev domostroj spasenja.
To je ono što je Gospod hteo da učini sa celim rodom (ljudskim), najpre je učinio sa Presvetom Bogorodicom: spasao Je od greha, potpuno očistio od greha, od smrti i od svega demonskoga, i pokazao kakvo treba da bude ljudsko biće koje može postojati u ovome svetu. Zato je Presveta Bogorodica iznad svih Heruvima i Serafima po čistoti, po bezgrešnosti bića Svog, po svetosti Svojoj. Eto šta je sveto stanje: ono je Presvetu Bogorodicu pretvorilo u Hram Božiji, u Živi Hram Božiji. Sva Ona postala je služba Bogu, celo biće Njeno – i u duši Njenoj i u telu Njenom stalno se prinosila molitva Bogu, i Ona je stalno služila Bogu. Tako je život Njen ustvari bio Bogosluženje. Tako je sveto vaspitanje dalo Svetu Bogorodicu.
Danas, braćo, u svetu postoji velika pometnja oko toga šta je vaspitanje i šta je cilj vaspitanja. Namučili se evropski umovi, takozvanim naučnicima, profesori, učitelji, nastavnici – sve je to manje više odbacilo ovaj blagosloveni cilj vaspitanja; odbacili su sveto vaspitanje i predlažu nam čoveka kao potomka majmunovog: čovek je postao od životinje!… Odbacili su sveto vaspitanje. Pogledajte kako su ljudi podivljali danas! Pogledajte kakva se zla čine, kakvi zločini, kakvi gresi, i to mirne duše, mirne savesti. Krade se, pljačka se, (a) uzbuđenja nema. Ako smo životinje, zašto da ne živimo životinjski?! Ko nam to može zabraniti!? Ako savesti nema, ako Boga nema nad nama…[3]
Radi čega je čovek, šta je cilj vaspitanja? Gospod Hristos je kazao, kazao je Tvorac čoveka, Onaj Koji je stvorio čoveka, Gospod Bog, On je kazao šta je cilj vaspitanja. Šta je cilj, braćo, vaspitanja? Bog je stvorio čoveka sa bogolikom dušom, sa slikom Božijom u duši, živom slikom[4]. Radi čega? Da se čovek usavršava i da ispuni sebe Bogom, da postane bogolik, da postane bogosličan. Eto, to je cilj vaspitanja. To je cilj vaspitanja koje je Bog odredio čoveku, koje je odredila Crkva Hristova, Sam Gospod Hristos, Bog Živi i Istiniti Koji je došao u ovaj svet. On je objavio i naredio svima nama: „Budite savršeni kao što je Otac vaš Nebeski savršen“[5], kao što je Bog savršen. Eto cilja vaspitanja.
Ti, ti si čovek, sazdan si od Boga. Radi čega? Da iz sebe izradiš i izgradiš savršeno biće koje će ličiti na Boga. Zato je Gospod Hristos Sav Bog i došao je u ovaj svet i postao čovek, ispunio ljudsku prirodu Božanstvom Svojim da pokaže da je to cilj čovekovog života u ovome svetu – da i dušu i telo ispuni Bogom[6]. I dušu i telo da ispuni Bogom. A najbolje i najpotpunije sredstvo za to jeste Sveto Pričešće, jer Sveto Pričešće jeste Sav Gospod Hristos. Hleb i vino pretvaraju se u telo i krv Gospoda Hrista i mi, pričešćujući se Njime, primamo vascelog Gospoda, ispunjujemo se Njime da bismo živeli Njime u ovome svetu, živeli Božanski, živeli po svetim zapovestima Božijim, po svetim vrlinama evanđelskim. Eto, radi čega je čovek stvoren, eto šta je cilj vaspitanja.
Gospod nam je kazao, radi toga i osnovao Crkvu Svoju da nam u Crkvi da sva sredstva pomoću kojih ćemo mi ostvariti taj cilj našeg vaspitanja, sredstva koja će nas učiniti bogosličnima, koja će nas učiniti Hristovima, da ličimo na Gospoda Hrista, da postanemo kao On[7]. Šta je naredba, kako se veli u Svetom Evanđelju: da hodimo kao što je On hodio[8], On Gospod Hristos dok je bio na zemlji? Eto cilja vaspitanja! I kad se taj cilj ostvaruje, šta se zbiva sa čovekom? Čovek se osvećuje!
Gle, ti si na molitvi, a šta je molitva? Molitva je sveta vrlina koju je Gospod Hristos dao rodu ljudskome. Čovek stojeći na molitvi Bogu, u isto vreme ispunjuje se s neba Božanskim silama, Božanskim silama koje ispunjuje dušu, i tako čovek postaje sveti posle svake iskrene molitve Bogu. Šta je sveti post? Sveto sredstvo da se postigne to isto. Svetim postom u dušu svoju s neba spuštamo nebeske Božanske sile da osvetimo sebe. A šta je sveta ljubav evanđeljska? To isto. Ljubeći bližnje svoje po svetoj evanđeljskoj ljubavi, mi ustvari osvećujemo svoje biće. To isto daje sveto milosrđe, trpljenje, krotost, smirenost. Sve su to, braćo, Božanske sile, vaskrsne sile koje nam s neba u dušu unose Božanske sile, vaskrsne sile koje nam s neba u dušu unose Božanske moći, da u ovome svetu živimo tvoreći zapovesti Gospodnje, živeći po Hristu Bogu, živeći u Njemu Samom[9]. Eto, to je cilj vaspitanja hrišćanskog, to je cilj svakog ljudskog bića u Aziji, Africi, Evropi, jer je jedan Tvorac svih ljudi.
Zato je Gospod Hristos došao u ovaj svet da nam pokaže šta je savršen čovek i da nam da sredstva da postignemo i sami i dostignemo savršenog čoveka u meri rasta visine Hristove[10]. Zato je i dao Svetu Crkvu sa Svetim Tajnama, a u njima Božanske moći i sile pomoću kojih čovek osvećuje sebe i prosvećuje sebe. Zato je veliki današnji Praznik, koji nam kazuje tu najglavniju dužnost našu, uvek proslavljan u Crkvi od starine. I mi njime danas dobijamo pravi pogled i pravo znanje o tome: šta je vaspitanje, i ko je vaspitač u ovome svetu, i ko je nastavnik. Ko je pravi nastavnik, učitelj ovoga sveta? Gospod Hristos – jedini Vaspitač ovoga sveta, a posle Njega i kraj Njega Presveta Bogomajka.
Ona je glavna Vaspitačica rada ljudskog. Pokazala je na Sebi šta je to savršeno ljudsko biće, i zato – Ona je primer i ugled svima nama. Zato je Ona naša Nastavnica, naša Učiteljica i naša glavna i večna Vaspitačica da nas vodi putevima Gospodnjim; da nas vodi putevima vršenja zapovesti Gospodnjih; da nas vodi iz vrline u vrlinu, iz jedne svete evanđelske vrline u drugu svetu evanđelsku vrlinu, iz vere u ljubav, iz ljubavi u nadu, iz nade u molitvu, iz molitve u post, iz posta u milosrđe, milostivost i sve ostale evanđelske svete vrline. Ona je ta Vaspitačica, a za Njom, poput Nje, i svi Svetitelji Božiji. To su glavni Vaspitači rada ljudskog, Svetitelji Božiji. Svi su oni ponovili Evanđelje Hristovo u sebi, svi su oni ispunili sebe Božanskim silama, poput Presvete Bogomajke Bogorodice. Zato su oni glavni Vaspitači rada ljudskog, glavni Učitelji rada ljudskog; nepogrešivi vaspitači koji čoveka pretvaraju u Svetitelja, bludnika i bludnicu pretvaraju u Svetitelje. To su glavni Vaspitači naši – Svetitelji Božiji.
Gle, dok je Sveti Sava bio glavni Vaspitač Srpskoga rada, Srbi su bili sveti narod, Božiji narod. Otkako su Srbi u većini odbacili Svetoga Savu, šta postadoše? Krdo, krdo, krdo, …[11] da Crkvu Njegovu odbacuje, da se Njega ne seća, jer su hramovi Božji prazni, prazni skoro svake nedelje i svakog praznika. Šta se zbiva sa srpskim ljudima, sa srpskim čovekom? Izdali Hrista, izdali Hrista, izdali dušu svoju i sebe! Ne izdaješ ti Hrista kada ne dolaziš u hram i ne moliš se Bogu i ne postiš i ne živiš po Evanđelju. Sebe izdaješ! Hristu naškoditi ne možeš, ali dušu svoju upropašćuješ. Kuda je vodiš, kuda? Zastraniše, zaslepiše, raspametiše se. Stide se da Hrista ispovedaju. Odriču Ga se mnogi i mnogi. Srpskom zemljom hodi muka za mukom, Srpskom zemljom hodi pomor za pomorom, pokolj srpskih duša, eto šta biva sada širom nesrećne Srpske zemlje, zemlje Svetoga Save, Simeona Mirotočivog, Svetog Patrijarha Varnave, Svetog Vladike Nikolaja Žičkog. Srpska zemlja, užas za užasom udario na nju, ginu srpske duše u neverju, ginu u bezverju, ginu u maloverju, ginu od vradžbina. Srbi zaboravili Crkvu, koja ima sve lekove za sve grehove. Od vračare do vračare Srpkinje i srpske žene jure, i nesrećni muškarci od demona traže lek za svoju dušu, od đavola! Ko je vaš vaspitač, ko vas vodi i rukovodi? Ne znaš, nesrećni Srbine, da se prekrstiš kada prođeš pored hrama. Kakav pakao spremaš sebi, kakvu večnu muku?!
Hteo to ili ne, tvoja duša ide iz ovog u onaj svet. Ti je nisi stvorio, Bog je nju stvorio besmrtnom. Moraš mreti jednoga dana i onda ćeš tek videti, ali kasno, da je Evanđelje Gospoda Hrista istinito, od početka do kraja, i da je On zato došao u ovaj svet da dušu našu osveti, prosveti, nauči Večnome Životu u Carstvu Nebeskom. Tad je sve kasno, sve kasno i prekasno, brate. Zato, dok si na zemlji, dok ti se omogućuje da slaviš Presvetu Bogomajku i Svetitelje Božje, da praznuješ Praznike velike i svete, da postiš, da se Bogu moliš, da milostinju činiš, požuri, pohitaj, da život tvoj bude neprekidna služba Bogu, neprekidno Bogosluženje, da neprekidno služiš Bogu i bližnjemu. Tome te poziva Hristos! Da ljubav tvoja prema ljudima bude sveta, ne koristoljubiva, nego sveta i čista, a Crkva Hristova samo tome i uči: kako ljubiti Boga i bližnjega svoga. Sve su drugo laži, sve urliče demon do demona u ovome svetu koji huli na Crkvu Hristovu.
Šta vam je Crkva dala, Srbine nesrećni – šta? Sve same Svetitelje, Pravednike, Mučenike, što ginuše za Krst časni i Slobodu zlatnu. A vi! a vi! a vi? Vi hule bacate na nju, vi ismevate nju… Avaj, teško vama! Teško vama, šta vas čeka! Malo je zemljotres u Skoplju, malo je poplava u Zagrebu; potop ognjeni doći će na vas ako se ne pokajete. Šta mislite, jeste li vi gospodari ovoga sveta, gospodari sunca, gospodari neba? Eto, otključao Gospod nebo i zasipa Srpsku zemlju kišama i kišama i kišama. Hajde, gde su vaše sile, gde su vaše moći, vaši univerziteti, vaše fabrike, vaši avioni? Srbine, seti se da je u ovome svetu Kralj i Gospodar i Domaćin – Bog, a čovek, onda je moćan i silan kada služi Bogu. Takav je Sveti Sava bio, takvi su veliki Svetitelji Srpski bili, svi pravednici Srbi. A ti odbacio Boga – šta očekuješ, šta očekuješ od neba, šta od sunca? Jednoga dana može da te sprži to sunce, jednoga dana može da te sledi led pod naukom ljudskom. O bede, o nesreće, o nedaće! O nedaća koje jure na Srpski rod, a Srbi se ne brane ni molitvom, ni postom, ni Evanđeljem Hristovim.
O Gospode, o Presveta Bogomajko, pohitajte, pohitajte srpskome čoveku i razbudite nas, nas zaspale u gresima, nas zaspale u neverju, maloverju, u bezverju. Udarite nas čudima, udarite nas užasima, udarite nas strahotama da se razbudimo, da verujemo u Gospoda. Da se razbudimo na pravi cilj svoga života, da znamo, da saznamo da smo mi stvoreni da sebe ispunimo Božanskim silama, da živimo po Božanskim zakonima, i da iz sebe izgradimo bogoslična bića. O, Sveta Presveta Bogomajko! Ti nas vodi i rukovodi, Ti nam budi glavna Vaspitačica sa svima Svetiteljima, sa Svetim Savom i ostalim srpskim Bogougodnicima. Ti nas vodi i rukovodi da nas smrt ne bi harala, da se pokolj srpskih duša obustavi, da jedanput i Srbi vaskrsnu iz svih smrti, i da služe Jedinome Istinitome Bogu u svima svetovima, Gospodu Isusu Hristu, Kome Ti jedina vodiš, Bogomajko, sa svima Svetiteljima. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jevp, 9,3,7
  2. 1 Col. 4,3s
  3. Misao naglašena i kod Dostojevskog: Onda je sve dozvoljeno! – Prim. uredn.
  4. Mojc. 1,27; 2,7
  5. Mt. 5,48
  6. Kol. 2,9-10.
  7. 1 Jn. 3,2
  8. Ef, 5,2; 1 Jn. 2,6
  9. 1 Jn. 4,9
  10. Ef. 4,13
  11. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *