SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 4. na Sv. Arhanđela Mihaila
1974. godine u manastiru Ćelije
 
Čovek nikada nije sam u ovome svetu. I kada misli da je potpuno sam, treba da zna da pored njega stoji njegov Anđeo Hranitelj. Pazi čoveče, nikad nisi sam! Kada misliš da su tvoji gresi tajni, on stoji pored tebe sa suzama i tugom, i gleda te šta ti radiš. Ti si Božije stvorenje, kao što su Anđeli Božija stvorenja. Gospod Hristos je došao u ovaj svet da izjednači zemlju sa Nebom, da zemlju podigne do Neba, i da Nebo spusti na zemlju. Jer On Bog, kada je sišao u ovaj svet, kako da za Njim ne siđu Nebeski vojnici, sva Carska Nebeska vojska na čelu sa Svetim Arhistratigom Mihailom.
Gospod je rekao jednu veliku istinu i veliku Blagovest, veliku novinu za rod ljudski: „Od sada će te videti nebo otvoreno i Anđele Božije gde silaze i uzlaze na Sina Čovečijega[1]. Nema više provalije između Neba i zemlje, nema više ponora. Ljudska bića Gospod je okrilio, ljudskom biću Gospod je dao sile da postane žitelj Neba, da postane večno biće. To je novina, braćo moja. I to je ono što samo Gospod Hristos daje čoveku, i niko više u ovome svetu, niti nad ovim svetom. Ljudi, o bespomoćni mravi! Šta ljudi znaju, šta su ljudi? Ljudi su komarci samo. A Gospod došao u ovaj svet da čoveka pretvori u boga, kako vele Sveti Oci.[2]
Jer, ko smo mi ljudi na ovoj zemlji? Ko smo i šta smo? Mi smo ikona Božija, mi smo slika Božija, svaki je stvoren po liku Božijem[3]. To je najveća počast koju je Bog mogao dati čoveku, ljudskome biću – da liči na Boga, da bude ikona Božija, i da u ovom svetu živeći kao ikona Božija, čini dela Božija. Zato je Bog stvorio čoveka, i zato mu je dao lik Svoj, i dao mu silu, dao mu pravila, dao mu program života. Čoveče, ti nikuda ne možeš van Trojičnog Božanstva, van Oca i Sina i Svetoga Duha, jer si stvoren po Njihovoj sili i prilici.
Zato Gospod, došavši u ovaj svet, iako Bog, postade čovek. Radi čega? Da izmeša Anđele sa ljudima, da od njih, Nebeskih Sila, i od nas, zemaljskih ljudi, stvori Jednu Crkvu, kako se veli divno u današnjoj pesmi. Da stvori Jednu Crkvu. Zaista, odkako je Gospod sišao u ovaj svet i sa njim svi Anđeli Nebeski, mi smo postali braća Nebeskih vojnika, braća Svetih Anđela. Nije to čudo, jer Gospod je objavio da svaki koji tvori volju Njegovu, da je brat Njegov, brat Božiji, postaje majka Njegova, postaje sestra Njegova[4], sve je On srodio i orodio sa nama, sav Nebeski svet. Takvo je veličanstvo čovek! Niko nije, braćo moja i sestre, uzdigo čoveka do takve visine kao Gospod Hristos. On je čoveka uzdigo iznad Anđela i Arhanđela. Gle, On sa telom ljudskim uzneo se na Nebo i seo s desne strane Boga Oca[5]. A šta je to? Znači, On je uzeo telo ljudsko, i uzdigao čovek iznad svih Anđela i Arhanđela. Eto Presvete Bogomajke, Nju je posle uzneo iz groba, oživeo i uzneo iznad svih Nebesa. Ona je slavnija iznad svih Heruvima i Serafima; neprekidno se slavi i veliča u divnim pesmama koji se nazivaju Bogorodični.
Da, i ti i ja i svaki čovek, stvoren je da bude brat Anđelima u Crkvi Božijoj. Pogotovu da bude neodvojiv brat Samoga Gospoda Hrista. Ima li veće časti od toga i veće slave od toga? Ne! Mi ljudi, poneseni slastoljubljem i greholjubljem, šta smo mi uradili i šta radimo? Gle! U čemu se sastoji život Anđela? U neprekidnom bogosluženju, oni neprekidno služe Bogu. A život čoveka isto tako treba da bude neprekidno služenje Bogu, bogosluženje. Ovaj čudesni svet sa zvezdama kao sa neugasnim kandilima, stvoren da bude hram – hram u kojem se čovek klanja Bogu Istinitom i služi Bogu. Ali mi ljudi, mi smo bogosluženje, avaj! pretvorili u đavolsko služenje, kada smo uveli greh u ovaj svet. Ljudi su uveli greh u ovaj svet, ljudi su uveli smrt u ovaj svet, ljudi su uveli đavola u ovaj svet.
A Presveta Bogomajka uvela je Boga u ovaj svet, i rodila nam Boga. Eto jednog neiskazanog veličanstva, neiskazane sile! A tome rođenju Spasiteljevom prethode i idu za Njim i veličaju Ga – ko? Sveti Anđeli: Mihail, Gavril i ostale Nebeske Sile. I Gospod je došao u ovaj svet da nas nauči – čemu? Tom neprekidnom služenju Bogu, neprekidnom bogosluženju. Kako mi služimo Bogu? Kako mi idemo za Gospodom Hristom, mi mali i bedni ljudi? Idemo verom za Njim, idemo ljubavlju, idemo molitvom, idemo postom, svi svetim vrlinama evanđelskim, koje je Gospod objavio sišavši među nas kao čovek, da bi nas kao čovek, nas ljude, naučio da tvorimo volju Božiju i da živimo po volji Božjoj i da neprekidno služimo Bogu,
Eto, došavši u ovaj svet Bog je postao čovek, pokazao čoveku i ljudima da je ovaj svet bojište, bojište u kome se ljudi bore za Život Večni, a taj Večni Život otima nam greh, otima nam đavo. Bog je postao čovek da pobedi tog đavola, i da bi čoveku dao sile i moći da zaista neprekidno služi Bogu. Mi hrišćani, hrišćani smo samo dotle dok stalno vodimo rat sa gresima svojim, sa zlom, sa đavolima. Sveti Apostol objavljuje hrišćanima i piše: „Naš je rat sa duhovima zla ispod neba, sa duhovima tame“[6]. Zato, veli Apostol, „obucite se u sveoružje Božije“[7]. A što je to? Šta Sveti Apostol naziva sveoružjem Božijim, jedinim oružjem kojim i ti i ja možemo pobediti đavola, pobediti svaki greh, svako zlo, svaku strast. To su svete vrline. Apostol veli: Naoružajte se u sveoružje Božije, obucite se u veru, u ljubav, u krotost, u istinu Božiju, opašite bedra svoja istinom, i molite se neprekidno[8], jer sa svih strana napada na vas nečastivi i hoće da vam otme – koga? Da vam otme sve sveto, da vam otme Život Večni, da vam otme Večnu Istinu koju nam Gospod daje. Jedino naoružani tim Hristovim oružjem: verom, ljubavlju, postom, molitvom, mi i možemo pobediti duhove zla ispod neba, i samog đavola.
Tako, Gospod je sišao u ovaj svet da umrtvi našu smrt, da umrtvi naše grehe, da umrtvi naše strasti, da umrtvi naše đavole. Da nas vaskrsne od svih smrti, da nam podari Život Večni, Istinu Večnu, Pravdu Večnu, Ljubav Večnu. Znaj, kada tvoriš istinu evanđelsku, kada tvoriš zapovesti evanđelske, ti ustvari pobeđuješ svoju smrt, osiguravaš Život Večni. Jer Istina Večna vodi u Život Večni[9].
Ja sam Put i Istina Večna“, objavio je Spasitelj. Put koji vodi kroz Istinu Večnu u Život Večni[10].
Da, Gospod je osnovao Crkvu zato da mi hrišćani u njoj stalno služimo Bogu, a služeći Bogu mi, braćo i sestre, služimo sebi, služimo večnome cilju svoga života, služimo Večnoj Istini Božjoj. Jer mi postajemo Hristom bolji i svetiji, a On ništa ne dobija od nas, od naših grehova, i naših suza, i naših bolova. Treba verovati u Njegovu Svemilost. I da nije bio Svemilostiv, zar bi On došao u ovaj zverinjak grešnih ljudi, zar 6i On primio na Sebe Krst i smrt, da nije hteo da uđe u mene i tebe i svakog čoveka, da nas digne iz smrti, da ias vaskrsne u Život Večni. Zato je On pretrpeo muke na Krstu, da bi pokazao da je On Pobeditelj smrti. Vaskrsnuvši iz smrti On je osigurao, i meni i tebi i svakom ljudskom biću, Večni Život, Večnu Istinu, Večnu Pravdu. On daje svakom ljudskome biću u ovome svetu, najpotrebnije i najneophodnije. To je šta? On sam – Gospod Hristos! Samo Gospod Hristos daje čoveku to što može pobediti svaku smrt, svaki greh. I mi verom u Gospoda, molitvom Njemu, postom Njemu, svim vrlinama evanđelskim, mi osiguravamo sebi ono što je potrebno za nas, a to je Večni Život.
Šta je čovek bez Večnoga Života? Vreća krvave ilovače, vreća puna crva. Šta je čovek bez besmrtnosti? Nesreća modernog i novog evropskog čoveka. Šta je on? Odbio Gospoda Hrista, isterao Gospoda Hrista iz ovoga sveta, iz prosvete; deca jadna uče da nema Boga! Ko je to dao nama nesrećnim Srbima? Evropa, njena kultura takozvana, njeni televizori, njene bestidnosti, njene sramote, njeni užasi, to. A nesrećni Srbi, šta rade? Vise pored televizora i danju i noću. A Crkva, što ga stvara večnim, što mu daje Život Večni i Pravdu Večnu, uvek je skoro prazna. Šta je to? Jesmo li mi rod Svetog Save?
…[11] Kukavice! Boga ne sme da ispovedi (da prizna); pored Crkve prolazi, ne sme da se prekrsti. Ko? Potomak Svetoga Save! Tako svi misle o vama.
Ali, Dragi Gospod je i nama takvima, i nama grešnima, dao Sebe, dao Nebeski svet, dao Anđele, Vođe Nebeskih Sila, Arhistratiga Mihaila, da on bude ispred nas uvek sa svima Nebeskim Silama, da nam vražije sile ne mogu nauditi, da nam nikakvi đavoli, čopori đavola i sve vojske đavola, ne mogu nam ništa učiniti. Jer ispred nas i iznad nas ide Sveti Arhistratig Mihail sa Nebeskom vojskom. I ti, ako imaš vere u Gospoda Hrista, ti moraš imati veru u našeg vrhovnog Vojskovođu, Vojskovođu Nebeskih Sila, Vojskovođu svih hrišćana, nebeskih hrišćana i zemaljskih hrišćana. Gle, danas je njegov veliki Praznik. On vrši smotru nad svojom zemaljskom vojskom, vrši smotru nad nama hrišćanima da vidi gde smo, da li idemo za njim, ili smo naoružali sebe gresima, strastima, slabostima, smrdljivim mislima?
Da, pogledajmo sebe, zavirimo u svoju dušu. Šta caruje u njoj, sa kim smo? Da li sa njim, vrhovnim Vojskovođom zemaljskih i Nebeskih sila, ili sa njegovim protivnikom koga je on zbacio sa Neba kao munju[12], sa Satanom? Ne treba se šaliti sa životom, braćo. Naš život nikada nije bio niti je sada šala. Bog je stvorio život, Bog je stvorio čoveka, Bog je čoveka načinio ikonom Svojom. Kakva je to šala! To je ozbiljnost Neba, ozbiljnost Boga, ozbiljnost Gospoda Hrista, Koji se nikad na zemlji smejao nije. To pišu o Njemu Rimski istoričari da su videli. Jedan od njih je video Hrista u Galileji i veli: On se nikada ne smeje. Zašto se Gospod nikada ne smeje na zemlji? Jer vidi u svakom momentu sve grehe i moje i tvoje, i svakog ljudskog bića, kroz svu ljudsku istoriju. Kako bi se On mogao smejati! Svedoci vele da se i Sveti Preteča nije nikada smejao. Kako se mogao smejati Preteča, kada mu je Gospod dao dar da bude Preteča, da ide ispred Njega, i da rasčišćuje sve grehe ljudske, svih bića ljudskih kroz svu istoriju. Kakav strah, kakav užas, kakva strahota! U jednom trenutku sagledati sve grehe ljudske, sve smrti ljudske, sve đavole ljudske! Strahota neiskazana! Zato se Preteča nije nikada smejao. A mi, šta nosimo u duši svojoj? Šta je od ikone Božije ostalo u nama; jer smo pljuvali, jer smo je unakazili u bljuvotinama. Trudimo se da je čistimo verom, suzama, postom, pokajanjem, milostinjom.
Da, u Crkvi je Gospod izmešao Anđele sa ljudima, da ljudi ne bi imali izgovora: da nismo imali dovoljno sredstva da se spasemo od greha, od smrti, od laži. Kako niste imali, kad je Bog došao među vas? Bog sa svim Nebeskim silama, prepuni Večnoga Života, Večne Istine, Večne Pravde. Ko može imati izgovora? Spasitelj je jednom prilikom rekao nešto čudno i neobično: Da nisam došao, greha ne bi imali[13], da nisam tvorio dela koja niko nije tvorio[14]. Zato neće imati izGovora za greh svoj. To važi za svakoga od nas. Da nije Bog došao među nas, pokazao nam put u besmrtni i Večni Život, i da nam nije dao Večnu Istinu i Večnu Pravdu, mi bi imali pravo reći: Ne primamo te, nećemo te, jer nam nisi dao Večni Život, nisi nam dao Večnu Istinu! Šta je to što Gospod Hristos od Nebeskih darova, od Božanskih darova nije darovao biću ljudskom? Kako da nam preko Gospoda Hrista Bog sve ne daruje, veli Apostol Pavle[15], kada je On Sebe dao za svet, i Vaskrsenjem pobedio sve smrti radi nas i uveo u Večni Život.
Da, nemamo izgovora ni danas mi Srbi, ni juče, niko od ljudi, ni sutra, ni prekosutra, kada gazimo zapovesti Božije. Jer je Bog došao među nas, On nas je naučio ono što je najpotrebnije ljudskom biću i dao nam sve Božanske sile[16], obukao nas u silu s visine[17], da bismo mi pobeđivali svaki greh koji nas napada spolja i iznutra, iz duše naše, pobeđivali sve smrtno, sve užasno, sve strahotno, sve đavole. Da, zato je potrebno biti naoružan sveoružjem Božijim, jačati u Gospodu, veli Sveti Apostol Pavle[18]. I onda smelo jurišati na neprijatelje naše duše, našeg spasenja, smelo jurišati na sve grehe, na sve smrti, na sve đavole.
Zato je Gospod i doveo Nebeske Sile u ovaj svet da nas one vode i rukovode, da nam pomažu u našim borbama i našim bitkama, sa svima bezbrojnim legionima raznih duhova, koji žele da nas odvoje od Gospoda Hrista. Neka bi Sveti Arhistratig Mihail bio sa svima nama i svakome od nas; neka bi nas vaskrsao od svih greholjublja i od svih strasti, vaskrsao od svih smrti i podario nam Istinu Večnu, a kroz nju Život Večni. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Jn. 1, 51
  2. „Bog je postao čovek, da čoveka učini Bogom“ veli Sv. Irinej, Sv. Atanasije i dr. Sveti Oci. – Prim. uredn.
  3. Mojc. 1,27
  4. Mt. 12,48-50
  5. Ef. 1,20
  6. Ef. 6, 12
  7. Ef. 6, 11
  8. Ef. 6,13-18
  9. Jn. 14,6
  10. Jn. 14,6
  11. Nekoliko reči nejasno na traci. – Prim. prepis
  12. Otkp. 12,7-9; Lk. 10,17.
  13. Jn. 15,22
  14. Jn. 15,24
  15. 1Kor. 6…
  16. 2 Petp. 1,3
  17. Lk. 24,49
  18. Ef. 6,10-11

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *