SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 2. na Sv. Arhanđela Mihaila
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Braćo i sestre, izmešani Anđeli i đavoli sa ljudima! Na nebu samo Anđeli, u paklu samo đavoli, a na zemlji otimaju se Anđeli i đavoli o ljudske duše. Bije se boj neprekidni! Boj između Anđela i đavola: ko će oteti i prisvojiti sebi ljudske duše?
Otkuda đavoli na zemlji? Otkuda oni kad je Bog stvorio svet, Dobri Bog stvorio čoveka po liku Svom[1], stvorio zemlju bez greha, naseljenu samo ljudima i Anđelima i Bogom. Otkuda na zemlji đavoli? Uveli ih ljudi, ljudi uveli đavole!… Uveli sa njima i preko njih laž, klevetu, nepravdu, zloću, zlobu, gordost, gnjev, pakost, svako zlo i svaki greh! I u svakome zlu po đavo i u svakome grehu po smrt. I zemlja – zemlja postala pakao!
Kuda će čovek? Oko njega vri najraznovrsnije zlo. Oko njega lete mračni i crni demoni, a s druge strane sveti Anđeli tuguju i plaču nad nepokajanim ljudima. Zemlja je postala pakao, a gde je đavo tu je gozba zla, tu je slavlje greha, tu je vladavina smrti.
Ljudi, braćo, šta je ostalo od nas? Šta Božje, šta Nebesko, šta Anđelsko? I naš zemaljski pakao ostao bi zanavek pakao i ljudi bi sigurno postali đavoljudi, da se Blagi Gospod Hristos nije smilovao, spustio se sa Neba na zemlju u naš pakao. Bog sišao u pakao da izgubljeni Raj povrati ljudima, da večnost i Boga i blaženstvo povrati ljudskome biću. Kako je strašno bilo pre Gospoda Hrista na zemlji dokaz je to što je sam Bog sišao u ovaj svet. Nije poslao ni Anđele ni Arhanđele da nas spasu. Sve je to malo. Ono što oni mogu dati nije dovoljno za ljudsko biće. Gospod je stvorio čoveka za Carstvo Nebesko, za Raj, za večni Raj, i to samo On ima i samo On može dati. I Gospod se Blagi spustio u naš zemaljski svet, u naš pakao, da nas spase našeg zla, da nas spase naših grehova, da nas spase naših smrti. Kako je bio težak podvig spasenja roda ljudskog, da ja Sam Bog postao čovek! Kada je Car Neba, Gospod Hristos, sišao s Neba i postao čovek, tada su s njim sleteli i svi Anđeli s Neba ia zemlju. Kuda će Nebeska vojska ako ne za svojim Nebeskim Carem?
I Blagi Gospod je objavio divnu Blagovest: „Od sad ćete videti Nebo otvoreno i Anđele Božje da silaze i uzlaze k Sinu Čovečjem“[2], to jest k Njemu, Bogočoveku Hristu. Silaskom Boga na zemlju otvoren je put s Neba na zemlju i sa zemlje na Nebo. Taj put Svetih Anđela, propućen je za nas ljude Gospodom Hristom. I Gospod je stvorio i načinio jednu Crkvu od Anđela i ljudi[3]. U Crkvi svojoj izjednačio je Anđele sa ljudima, da bi ljudi mogli pomoću Svete Braće svoje Nebeske, pomoću Svetih Anđela, savladati mračne demone i večne neprijatelje duše svoje, đavole! I Crkva Hristova je tvrđava, neosvojiva tvrđava u koju ne mogu prodreti đavoli, kojoj ne mogu naškoditi ni svi skupovi i legioni demona! Jer gle, u Crkvi Hristovoj sam je Gospod Hristos, Sam Bog, a sa Njim sve Nebeske Sile, sve Nebeske moći, sve ono što je jače od svakoga zla i jače od svakoga greha, jače od svakoga đavola.
Čuli ste u današnjem Svetom Evanđelju divnu blagovest. Čuli ste šta Gospod daje Svetim Apostolima, šta daje Svojoj Crkvi, šta daje Svojim sledbenicima: „Evo,ja vam dajem vlast da stajete na zmije i na škorpije i na svaku silu vražju, i ništa vam neće nauditi“[4]. Sila vražija šta je to? Smrt – sila vražija, greh – sila vražija; svaka pakost, svaka zloba sila vražija; svako zlo koje nikne u ovome zemaljskom svetu pod uticajem nečistih sila. I nad tom strašnom silom vražijom Gospod je dao Nebesku silu, dao Crkvi Svojoj, dao Svetim Apostolima, dao hrišćanima da svaku silu vražiju satiru u ovome svetu. „I ništa vam neće nauditi“, ništa, ni đavo, ni smrt, ni pakao, ni sva zla koja može izmisliti đavo i njegov pakleni svet.
Da, ovaj zemaljski svet je bojište, ratište, ratište na kome neprekidno ratuje – ko? Ratuju Anđeli sa đavolima, a ratuju i đavoli sa ljudima. Kada sa nebeskih visina Sveti Apostol Pavle gleda na zemaljski svet, on veli: Evo šta vidim. Neprekidno ratovanje, rat hrišćana protiv nečistih duhova, rat hrišćana sa đavolima. „Naš rat, rat hrišćanski, nije sa telom ljudskim“, nije Gospod došao u ovaj svet da ljude uči ratovanju i ubijanju, nego naš je rat, veli Sveti Apostol, sa poglavarima, sa vlastima, sa upraviteljima tame ovoga sveta, sa duhovima zla ispod neba“[5], eto našeg rata! To je rat svakoga hrišćanina.
Pazi na kakvom se ratištu nalaziš, brate i sestro. Ti kao hrišćanin, ti si već vojnik, stalni vojnik na zemlji, stalni ratnik koji se bori sa strašnim neprijateljima, rve sa „upraviteljima tame ovoga sveta“, guša se „sa vlastima tame ovoga sveta, sa duhovima zla ispod neba“. Kako ćeš ostati čitav, kako ćeš ostati neranjen? Kako ostati živ kada na tebe napada sav pakao? Šta je tebi potrebno da se odbraniš?
Sveti Apostol preporučuje i daje oružje, oružje svakome od nas. Evo Božjeg oružja, evo Hristovog oružja kojim ćeš pobediti svaku silu vražiju. Koja je to sila, Sveti Apostole? To je „sveoružje Božje“, veli Apostol[6]. Ne samo oružje, nego „sveoružje Božije“ kako se veli u Svetom Evanđelju. Sveoružje Božije, ništa malje od toga, čoveče i hrišćanine, jer ako se ne naoružaš sveoružjem Božjim, eto, tebe će kao slamčicu savladati duhovi zla ispod neba. „Sveoružje Božje“, a šta je to? Šta Sveti Apostol podrazumeva pod „sveoružjem Božjim“? Razume: svete vrline, razume veru, kako veli on, „štit čovečijeg bića, o koji ćeš pogasiti sve strele nečastivog“, sve strele greha, sve strele svakoga zla.
Pogasićeš ako imaš čvrstu veru u Gospoda Hrista, u Njega koji je postao čovek, u Njega koji je osnovao Crkvu Svoju, u Njega koji je u Crkvi Svojoj dao Svete Tajne, svete vrline. Eto sveoružja Božjeg – da ti savladaš svaki greh, svako zlo, svakog đavola. Sveoružje Božje: vera, ljubav, nada, post, molitva, krotost, smirenost, milosrđe, blagost, Večna Istina, Večna Pravda, neprekidna molitva, eto sveoružja tvog! Eto oružja koje tebi daje silu i moć da savladaš najjačeg đavola! Potrebno je u ovome svetu da uvek budemo naoružani tim sveoružjem Božjgim?
Jačajte u Gospodu“, poručuje Sveti Apostol![7] Jačajte u Gospodu“, jer ako greh vlada tobom, ako strast vlada tobom, ako je đavo jači od tebe, ti Hristom braniš svoju dušu, braniš svoj raj, braniš svoju večnost, braniš svog Istinitog Boga, braniš ikonu Božju u svojoj duši, braniš i telo svoje, taj ram te svete ikone Božje! Samo ne spavaj, nemoj zaspati u nekome grehu, nemoj zaspati u nekoj strasti, jer seti se kad zaspiš, eto dolazi, kako se veli u priči o pšenici i kukolju, neprijatelj naš, neprijatelj Božji, dolazi đavo i nevidljivo seje kukolj po duši tvojoj pa se izgubi, nestane ga.[8]
A ti spavajući u jednom grehu kad se probudiš, pogledaš, a ti vidiš pored jednoga greha još bezbroj za njim stoje i za njim idu! Nikad jedan greh ne dolazi sam! On uvek vuče za sobom puno drugih grehova. Nikad zlo ne dolazi samo! Ono kao neki mračan crni lanac vuče za sobom sva zla, i na kraju tamo pakao! Zato je nama potrebno sveoružje Božje, braćo! Zato je nama potrebno naoružati se nepropadljivom verom, jačom evanđelskom ljubavlju, milosrđem, postom, molitvom.
„Neprekidno se molite“, kako preporučuje Gospod Hristos i Sveti Apostol![9] Neprestano se molite, jer molitva to je oganj Božanski koji sažiže demonske sile. Molitva neprekidna – to je plamen Božanski, ognjeni jezik duše tvoje, Pedesetnica tvoja, kojom ti uništavaš svako zlo i svaki greh! A ako malakše u tebi vera tvoja, ako ti zaboraviš na molitvu, ako se predaš samo zemlji, zemaljskim svojim poslovima, o, znaj! ti si već pao, već si oboren na strašnome ratištu! Već, te miluju upravitelji tame ovoga sveta, duhovi zla ispod neba. Ti si već pao, ne bojnome polju pao. A kad se padne na bojnome polju zemaljskome, padne u greh i ostane u grehu, padne u zlo i ostane u zlu, to znaj pao si u strašno ropstvo đavolu! Ali seti se i u najstrašnijim gresima svojim, i u najstrašnijim padovima svojim, seti se da Gospod pruža tebi sveoružje Božje, sveoružje kojim možeš pobediti ne samo jednog đavola, koji tebe muči danas i juče, nego sve đavole svih paklova. Ništa vam neće nauditi kada se naoružate oružjem Božjim, kada njime počnete klati i seći đavole i leševima đavolskim popločati svu zemlju.
Jer molitva tvoja, ako je od srca, oganj je koji reže i odrubljuje glave đavolima! Juriša na tebe legion đavola, ako si u molitvi vezan sa Gospodom, gle, svi će oni popadati jedan do drugoga, kao leš do leša. I ti, ti si pobednik? Ako su te mučili i gonili godinu i dve, čak i tri i četiri, i ti se nisi kajao, ako se nisi pokajao za grehe svoje i ostajao u njima i propadao u njima, kada dođeš sebi, kad te pokajanje udari po milosti Božjoj u srce tvoje, ti se seti bludnoga sina, sve si bio izgubio, sve si potrošio pa reci: Gospode, sve sam na grehe dao, na zlo, sve sam đavolima žrtvovao što si Ti meni dao! Eto sada, sada sam gladan, „umirem od gladi“, kao što reče bludni sin.[10]
Tako svaka duša kada pobegne od Boga kroz grehe, kada se udalji od Boga kroz grehe, svaka duša, na kraju krajeva, počinje da umire od gladi. Oseća najveću muku, oseća samoubistvo u ovome svetu, oseća očajanje strašno, oseća muke strašne, oseća ratove, oseća sve nevolje ovoga sveta. Ljudi, ogrezli u zlu satanskom, u zlu đavoljem, ne mogu da isplivaju na površinu, da ugledaju Gospoda, da se sete pokajanja, i onda – sve se završava samoubistvom, i smrću, i očajanjem!
Gledajte, nikada više nije bilo samoubistva u ovome svetu nego što je danas. Otkuda to? Otkuda? Pri svim sjajnim uspesima nauke evropske i svetske, pri svoj tehnici, avionima, letovima u svemir, otkuda to? Šta je to? Otkuda da su ljudi izgubili Boga? Da su ljudi, u gordosti svojoj počeli poštovati tvar više nego Tvorca.[11] Da su ljudi čeprkajući po ovome velikom i ogromnom svetu Božjem, kao mravi praveći male mravinjake, uobrazili da su veći od Boga i da Boga nema! – a oni bednici u pesku svojih mravinjaka dave se. Ništa ne stvaraju, samo čeprkaju po tvari Božjoj, i objašnjavaju tvar Božju đavolom, đavolskom logikom, đavolskom pameću, đavolskim umom. I svet, ovaj svet polako postaje pakao, jer gde Boga nema – tu je već pakao! Gde je đavo, da, iza njega uvek stoji pakao!
A da se odgoni đavo od mene i od svakog ljudskog bića, braćo moja, potrebno je samo jedno – pokajanje. Pokajanje bludnoga sina, da se bludni sin Evrope i Amerike, poludeli sin, od tehnike, vrati Gospodu Hristu i Bogu! Da se seti duše svoje, da se seti da je stvoren za besmrtnost i Život Večni! I da je ta besmrtnost, taj Život Večni u Gospodu Hristu. A sve dotle dok čovek to ne zna, ma koji čovek, bio on car ili vladar, ili tiranin i diktator, ili naučnik i filosof, ili zanatlija, ili profesor, ili učitelj, bio ma ko, ma kakva zemaljska sila, završni trenutak njegovog života u ovome svetu biće isti: dvostruka smrt – smrt duše i tela.
Duša potpuno odvojena od Boga, to je mrtva duša! Njeno carstvo, to je carstvo greha, carstvo đavola, pakao. A telo putuje u grob! Čovek je, i evropski čovek, azijski, afrički, od istih čula, od iste građe i materije, od iste ilovače, istog blata! Stvoren si od Boga da budeš sabrat Svetih Anđela i Arhanđela. Gle, Gospod je baš radi toga izmešao Anđele sa ljudima u Crkvi Svojoj. Da ljudi lako pobeđuju svako zlo, svakog đavola.
Eto, mi danas slavimo Svetog Arhistratiga Mihaila, vrhovnog Vojskovođu svih hrišćana svih svetova. Hrišćana na zemlji i hrišćana na Nebu. On nepobedivi pobednik na svima ratištima. On je taj koji je s neba zbacio pobunjenog Anđela Lucifera, Denicu, zbacio s neba u pakao i on je pao kao munja[12]. Toliko je nemoćan on bio pred silnim i strašnim Mihailom. U čemu je sila za Mihaila? U Gospodu Bogu. Ostao je veran Bogu, jer samo ime Mihail znači: Ko je kao Bog! Ko je kao Bog! A Sveti Arhistratig Mihailo, on na čelu svih zemaljskih i Nebeskih vojski! Mi njega slavimo danas, slavimo svog glavnog Vojskovođu. On, on učitelj naš kako se rukuje sveoružjem Božjim. Učitelj naš u veri, učitelj u ljubavi, učitelj u bdenju, učitelj u revnosti za Istinu Božju. Sve Nebesko, sve Božje on ima u izobilju. Svaki njegov vojnik koji sluša njega, koji upotrebljava sveoružje Božje, uvek je pobednik nad svakim đavolom, nad svakim iskušenjem, nad svakim grehom. Nema neprijatelja tvog ni mog, nema vraga tvog ni mog, koji može biti jači od Svetog Arhangela. „Evo ja vam dajem silu da stajete na svaku silu vražiju“, veli Spasitelj[13].
Da, i mi vođeni i predvođeni Svetim Arhistratigom Mihailom, eto, mi smo uvek pobednici, nepobedivi pobednici u svima našim gušanjima i rvanjima sa svakom smrću; ne samo sa svakim grehom, ne samo sa svakom strašću, nego u našem rvanju sa svakim đavolom – mi smo jači! Setite se Svetog Andreje Jurodivog! On se smeje đavolu i veli: „Šta si za mene? Senka i paučina. Ja raširim ruke i pretvorim sebe u krst i jurišam na tebe, đavole, i pobeđujem te“.[14]
To možemo učiniti ti i ja. Kad smo toliko pali, kad smo toliko očajni u svojim gresima, skočimo, raširimo ruke, napravimo krst od sebe i jurnemo na sve demonske sile prizivajući Svetog Arhistratiga Mihaila, i sve će kao utvara, kao priviđenje pobeći od nas. Danas, sutra ili prekosutra, samo ne odbacuj sveoružje Božje, obuci se uvek u njega, nemoj da te obezoruža đavo. A on te obezoružava ako ti dopustiš da malakše u tebi vera, zanemariš molitvu, zanemariš hram Božji, zanemariš milosrđe, zanemariš post. Eto, ti sam sebe obezoružavaš, ti sam skidaš sa sebe to oružje Božje, i đavo već juriša na tebe sa svih strana; i ako se ne budeš trgao, ako se ne budeš probudio, ako se ne budeš setio da ti u tom ratovanju sa nečistim dusima, sa duhovima zla ispod neba možeš pobediti Gospodom, samo sveoružjem Njegovim – teško tebi! Oteli ti đavoli Raj, oteli ti Gospoda Hrista, oteli ti Večni Život, oteli ti Večnu Pravdu, i svojim zlom, svojim lažima, svojim varljivim slastima tebe će survati u carstvo svoje, u carstvo tame, pakao!
Gospod je zato i došao u ovaj svet, da ovaj svet pretvori u Raj, da pakao zemaljski pretvori u Raj. Jer gde stane On, Bog Gospod Hristos, tu je već Raj! I ti, kad se nalaziš u unutrašnjim teškoćama, kad osećaš nevolju i muku od neke silne i strašne strasti, ti se seti da je Gospod Hristos nevidljivo pored tebe. On je rekao u Svome svetom Evanđelju: „Evo stojim na vratima srca tvog i kucam. Ko mi otvori, ja ću ući i večeraću s njim“[15]. Ali – ko otvori! Gospod kuca na tvoje srce, kuca On, a ti može biti spavaš u mnogim gresima i strastima; On kuca na tvoje srce da ti otvoriš srce svoje, u taj mali pakao da On uđe; a čim Bog uđe u dom srca tvog pobediće sve đavole, sva zla, pa zato i veli: Ja ću večerati s njim“.
Jeste, postaćeš prijatelj Gospoda Hrista. Setite se da On Svoje Svete Učenike naziva na Tajnoj Večeri „prijateljima Svojim“. „Vi ste prijatelji moji“, veli Spasitelj[16]. Gle, kakva divota – biti prijatelj Božji! Za Svetog Lazara Četvorodnevnog piše u Svetom Evanđelju da je bio prijatelj Gospoda Hrista. Za njega Spasitelj veli kada je umro: „Prijatelj naš Lazar zaspa“[17]. Dakle, prijatelj Božji ne može umreti. Smrt, za njega je smrt samo san! „Prijatelj naš Lazar zaspa!“ I kada kroz svete vrline, kroz veru, kroz ljubav postaneš Hristov, kroz molitvu, kroz post, ti si prijatelj Njegov. Neće On dati da ti umreš, da umre duša u tvome telu. Kada bude potrebno On će ti dati pokajanje. Ti ćeš vaskrsnuti iz svih smrti!
„Ustani ti koji spavaš“ – dovikuje Apostol Pavle[18]. Spavaš u gresima, – ustani, vaskrsni sebe iz svoga groba! Učiniš li to, obasjaće te Gospod Hristos! Doći će On, doći će On sa svima Svojim Prijateljima i sa svima Nebeskim Silama; doći će na čelu svih njih Sveti Arhistratig Mihail. On, svepobedni Vojskovođa, očistiće sve svetove tvoje od svih vragova, od svih iskušenja, od svih slabosti i nemoći, i od svih sila vražijih, i u tebi, u srcu tvom zacariće se Nebeski mir i Raj!
Danas, danas na dan velikog slavlja Svetog Arhistratiga Mihaila, šta radi on, Veliki, Prvovrhovni Vojskovođa? On vrši smotru nad nama: i nad tobom, i nada mnom, i nad svima nama vrši smotru, i nad svakim zemaljskim bićem. Gde smo, šta smo, u čijoj smo vojsci? Da li u njegovoj ili u protivničkoj? I da li smo se naoružali sveoružjem Božjim? Gle, prilazi tebi, prilazi i meni, i vrši smotru nad tobom i nada mnom, da li smo obučeni u sveoružje Božje. Da li je jaka vera naša? Da li je jaka ljubav naša? Da li je jaka molitva naša, post naš, milosrđe naše? On traži u tebi i u meni to oružje! Ne nađe li, tužan će biti, pa može zaplakati!
Ne dajmo da plače zbog nas Sveti Arhistratig! Naš najverniji i najveći Saradnik! Naš Svepobednik u svima našim ratovanjima sa nečistim dusima! Neka on bude uvek ispred nas, a mi za njim i iza njega. I onda nikada nećemo pretrpeti poraz! Duša naša u ovom svetu pobeđivaće svaki greh, svako zlo, svakog đavola, svaku smrt, i mi ćemo, vođeni i predvođeni njime izaći iz ovog sveta kao Hristovi vojnici pobednici, i sa Svetim Arhangelom ući u Nebesko Carstvo. Zato naše molitve njemu neka nikad ne malaksavaju, neka ga drže uvek pored nas da bi on, svetlošću svojom Božanskom i neugasivom, odgonio od nas svaki mrak greha, svaku tamu iskušenja, i mi predvođeni njime kroz kapiju smrti uzleteli u Nebesko Carstvo, da se zajedno sa svojim vrhovnim Vojskovođom poklonimo Čudesnom Gospodu Hristu, Tvorcu i Spasu našem, Kome kroz Svetog Arhistratiga Mihaila, neka je čast i slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. 1 Mojc. 1,25-27.
  2. Jn. 1,51.
  3. Misao Svetih Otaca (Jovan Zlatoust) – Prim. uredn.
  4. Lk. 10,19.
  5. Ef. 6,12.
  6. Ef. 6,10-18.
  7. Ef. 6,10.
  8. Mat. 13,25.
  9. 1 Col. 5,17.
  10. Lk. 15, 17.
  11. Pm. 1,25.
  12. Otkp. 12,7-9; Lk. 10,18.
  13. Lk. 10,19.
  14. Žitije Sv. Andrije Jurodivog, 2. oktobra. – Prim. uredn.
  15. Otkp. 3,20.
  16. Jn. 15,14-15.
  17. Jn. 11,11.
  18. Ef. 5,14.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *