SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 1. na Sv. Arhanđele Mihaila i Gavrila
(na Aranđelovdan)
1964. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Mi danas, braćo i sestre, slavimo najstarijeg Hrišćanina u svima svetovima, slavimo najstarije biće u svima svetovima, slavimo najstarijeg Apostola u svima svetovima, slavimo najstarijeg Evanđelista u svima svetovima, slavimo najstarijeg Ispovednika Gospoda Hrista u svima svetovima, slavimo Svetog Arhistratiga Mihaila. Prvi Hrišćanin u svima svetovima – on, prvi Apostol – on, prvi Evanđelist – on, prvi Ispovednik – on. Kako? – pitaćeš ti, pitaće mnogi. Tako, kada je na Nebu nastao prvi ustanak među Anđelima protiv Boga, protiv Gospoda Hrista, kada je svetozarni i lučezarni prvoanđel Lucifer zaželeo u svojoj ogromnoj slobodi da zameni Boga, da sam Zauzme mesto Božje[1], tada je Sveti Arhistratig stao prvi protiv njega i bezbrojne Nebeske Sile. Nastao je, kako se veli u Svetom Evanđelju, rat na Nebu. Mihailo i ogromna Nebeska vojska udarili na aždaju, na svetonosca, na prvoanđela, i na ostale anđele koji su pošli za njim. I pobedi Mihailo nju, aždaju, i pobedi njega, Satanu, i sve njegove mračne i tamne drugove. Zbaci ih s Neba, i oni padoše na zemlju[2]. Tako je završen prvi rat, prva pobuna protiv Boga na Nebu.
Zato je Sveti Arhistratig Mihail najstariji Hrišćanin, zato je on prvi Hrišćanin, zato je on prvi Apostol, i prvi Evanđelist, i prvi Ispovednik Gospod Hrista. Crkva isto Evanđelje čita Svetim Anđelima i Svetim Apostolima. Zašto? Zato što Gospod je sišao s Neba, Gospod Hristos, doneo nam isto Evanđelje, kojim Anđeli žive na Nebu; doneo nam istu Istinu, Večnu Božansku Istinu, kojom Anđeli žive na Nebu; doneo Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večni Život, kojim Anđeli žive na Nebu. Tako je Gospod Blagi izjednačio nas bedne ljude sa Svetim Anđelima i Arhanđelima Nebeskim, i stvorio jednu Crkvu od Anđela i ljudi[3]. Jednu Crkvu od Anđela i ljudi! U Crkvi svi smo mi braća, u Hristu braća. Braća prvo sa Svetim Anđelima: to su naša bezgrešna Nebeska Braća, i mi njihova zemaljska braća, koja se dave u gresima.
I kad je Blagi Gospod sišao na ovaj svet, na zemlju da spasava rod ljudski, od greha, sa Njim su sišle sve Nebeske Sile[4]. A kuda bi Nebeski vojnici ako ne za svojim Nebeskim Carem? Kada je On sišao u naš zemaljski pakao, za Njim su sišle sve Nebeske Sile. Sišao je Bog da pobedi Satanu, koji je razarao život ljudima u ovome svetu, grehom razarao. A greh, ta razorna sila, smrtonosna sila, sila koja odvaja od Boga – sila koja, ako se zadrži u duši, ubija Boga u duši čovekovoj. Došao je Blagi Gospod, a za Njim prvi Sveti Arhistratig Mihail kao Vođa Nebeskih bezbrojnih vojski. I ispunila se Spasiteljeva Evanđelska reč: „Od sada ćete videti Nebo otvoreno i Anđele Božje gde silaze Sinu Čovečjem i uzlaze opet na Nebo“[5]. Put između Zemlje i Neba je otvoren dolaskom Gospoda Hrista. Nema više provalije između Zemlje i Neba. Gospod je premostio, Gospod je načinio Svojim dolaskom most između Zemlje i Neba, i ljude koji hoće da Mu sleduju, da idu za Njim verom Njegovom, On preko tog mosta vodi u Nebeski svet, u Nebesko Carstvo.
 
….[6]
 
Ne čudite se onda što na Gospoda Hrista, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima, ustaju đavoli svuda, a najpre na zemlji, jer njima se neće da ljudi idu za Hristom, njima se neće da ljudi pobeđuju njih pomoću Gospoda Hrista. Gle, Gospod Hristos je jači od njih kao Bog, jači od njih kao od senke, kao od priviđenja. Setite se kako u Evanđelju preklinju Gospoda kada ih izgoni iz onog besomučnika da ih pošalje u svinje: „Ako pas izgoniš, vele đavoli, pošlji nas u svinje, samo nas ne šalji u pakao[7]. Pakao je i za đavole strašan, a kamoli za ljude. A oni, šta oni rade? Oni pomoću greha, pomoću strasti ubijaju duše ljudske. Kako? Dušu ubija đavo kada je odvoji od Boga. A odvoji je od Boga, kako? Pomoću greha. Kada uvede čoveka u greh, i vodi ga kroz greh, i dugo ga drži u grehu, takav čovek mrtav postaje dušom za Boga. Ne oseća Boga, ne vidi Boga, neće Boga. Neće Boga! Govori: Ne treba mi Bog!
Gle, greh je zavladao celom dušom. Uzmite srebroljupca, uzmite Judu Iskariotskog. Srebroljublje ušlo u dušu njegovu, popalo po njoj, osvajalo beskrajem dušu Judinu, dok se Juda nije sam podao tome strašnome grehu. I kada se pričestio Svetom Krvlju, Svetim Telom Gospoda Hrista, veli se u Svetom Evanđelju[8], Satana uđe u njega, sav Satana uđe u njega. Kako? Na Tajnoj Večeri u prisustvu Gospoda Hrista Satana ulazi u Judu! Da, u tome je sloboda čoveka, može hteti Boga, ili ne hteti, ili Ga odbaciti. Juda je svojevoljno, dobrovoljno se odlučio protiv Gospoda Hrista, svim bićem ustao protiv Njega i izdao Gospoda Hrista. Time završava greh, svaki greh. Svaki greh je ustvari izdaja Gospoda Hrista, i tvoja i moja, jer greh – šta je? Greh je neprijateljstvo Bogu. A kad ja živim u grehu, ja sam neprijatelj Gospodu Hristu. I zar nisam onda mali Juda, ako se ne pokajem zbog greha? Aj, sav sam postao Juda! i sudbina moja biće u onome svetu ravna Judinoj sudbini.
Gospod je došao u ovaj svet da greh uništi, da to glavno oružje Satanino uništi. Jer, greh rađa smrt[9], ta najveća dva zla u ovome svetu zemaljskome: greh i smrt. Gospod je došao da pobedi greh i smrt – i pobedio. Pobedio Vaskrsenjem Svojim smrt tela našeg, a greh pobeđuje neprekidno, eto, kroz vekove i vekove u svakome hrišćaninu. Ti veliš i misliš: Nije lako boriti se protiv Satane, protiv svih njegovih srodnih vojski. Šta su oni, brate, prema vojsci Svetog Arhangela? Nebeska vojska zato je tu da nas pomaže uvek kada na nas jurišaju kroz grehe i strasti crni demoni. Kako vele Sveti Oci: posle Hristovog Vaskrsenja đavo je postao kao krezubi lav, krezubi lav.[10] Deca se šegače sa njim i igraju sa njim, jer ne može ništa čoveku. Gospod pobedio smrt, osigurao čoveku besmrtnost i Život Večni.
Zašto mi verujemo u Njega, zašto se mi borimo sa Njim? Zašto sa Svetim Anđelima ratujemo u istoj vojsci, ratujemo protiv Satane, protiv svih demona ovoga sveta? Gle, nama je osiguran Život Večni, kako nas smrt telesna može uplašiti? Kakve smrti, milioni, milijarda smrti, šta su za nas hrišćane kada je sa nama i ispred nas večni Arhistratig Nebeskih Sila Mihailo, i sve Nebeske vojske uvek jače od svih demona i od svih smrti.
Život na zemlji, braćo, nije lak posao. Svaki čovek na zemlji, samim tim što je čovek, već je borac, ratnik, od kolevke do groba ratnik. Kako? Tako što je ovaj svet, zemaljski svet bojište, bojište na kojem Satana sa svojom vojskom neprekidno juriša na svako ljudsko biće. Na svako ljudsko biće, a naročito na hrišćane, jer nose Gospoda Hrista u sebi. I da nije Svetih Anđela, da nije Svetog Arhistratiga Mihaila i ostalih Nebeskih Sila i njihove pomoći, ko bi se održao pred strašnim demonima, pred strašnim gresima i iskušenjima? Niko! Ali eto, mi ratujemo na zemlji sa njima neprekidno. „Naš rat, veli Sveti Apostol Pavle, nije rat sa telom, telo je ništa, prolazno …[11] telo čoveku, nego je rat naš sa duhovima zla ispod neba, sa upraviteljima tame ovoga sveta“[12]. Eto rata našeg. Ko će se održati na bojištu? Nama je potrebno da jačamo u Gospodu, zato Sveti Apostol poručuje hrišćanima: Braćo, jačajte u Gospodu, jačanje u sili jačine Njegove[13]. Zašto, Sveti Apostole? Jer mi, mi hrišćani, mi smo neprekidni danonoćni ratnici koji se nikada ne odmaraju, ratnici koji ratuju stalno sa demonima, sa Satanom i svima đavolima koji napadaju na nas gresima. A mi, mi se branimo našim hrišćanskim oružjem. Kakvo je to oružje? To je, veli Sveti Apostol – sveoružje Božje[14]. Sveoružje Božje.
Sve što nam treba u tom ratu protiv Satane mi smo dobili na dar od Gospoda Hrista. Sve ovo je od Njega: u Svetome Krštenju dobijamo nebeske sile Božanske, koje izgone iz naše duše svaki greh, očišćuju dušu i čine je čistom kao sunce. Kad čovek odraste, onda počinju iskušenja, onda se on opet po slobodnoj volji opredeljuje za greh i čini grehe, ali tu stoji drugo silno oružje Božje. Koje? Pričešće. U Svetome Pričešću mi primamo vascelog Gospoda Hrista. Ko će Njega pobediti u tebi? Ko, kakav Satana, kakve vojske njegove? Samo ti, hrišćanine, kad se pričestiš, da živiš evanđelskim životom, boriš se protiv greha, ne daš da greh uđe u tvoju dušu, da greh ovlada tvojom dušu. Ne daj se, bori se, jer svojom slobodnom voljom ideš za Hristom. Ne primorava On tebe, ne prinuđuje On tebe da ideš za Njim. Zato ti upotrebni uvek to oružje silno.
I Apostol Sveti nabraja šta još spada u sveoružje Božje kojim mi pobeđujemo Satanu. Vera, veli On[15], istina; pokazaćeš ti veru svoju istinom; uzećeš štit vere, kacigu spasenja, mač reči Božje, molitvu, neprekidnu molitvu, ljubav. Eto, braćo, sveoruožja Božjeg. Kada na tebe navali đavo sa iskušenjima, a ti ustani od njega mačevima duhovnim, molitvom i postom, i savladaćeš ga i pobedićeš ga da se posrami pobeđen. Kada đavo ušeta u tvoju dušu nad kojom ti ne stražiš, ušeta sa mržnjom i mržnja ti obuzme dušu, tada šta ćeš ti, hrišćanine, da uradiš? Gde ti je oružje Božje – ljubav evanđelska? Omrznuo si njega, suseda. Hajde, Evanđelje naređuje: moli se Bogu za njega prvo, moli se Bogu za njega, i Bog će iz duše tvoje isterati mržnju i zacariti ljubav evanđelsku. Ili, ti po slabosti svojoj nisi hteo da se boriš protiv zavisti, a eto, zavist ušetala u tvoju dušu. Našao đavo vrata tvoje duše otvorena i ušao u nju, i gle, zavist zahvatila tvoju dušu. Zavidiš ovome, zavidiš onome, zavidiš trećem, četvrtom, a zavist polako odvaja dušu tvoju od Boga, od Gospoda Hrista, odvaja je sve više i pridružuje je đavolu. Misliš, to je malo nešto, mali greh, otići će od mene. Jevreji su iz zavisti ubili Gospoda Hrista. Iz zavisti.
 
…[16]
 
Ljudina, ogroman telom, snaga velika, silna. Jednoga dana Gospod razbudi savest u njemu, i on se poče pitati: Šta ja činim? Ja hajdukujem, ja ubijam, ja preljubu činim, ja nepravdu činim danonoćno, ja pljačkam. Gospode, idem k Tebi! Tako ostavi družinu i krenu u jedan pustinjski manastir. Kada dođe pred kapiju manastirsku kapija zatvorena, na njoj vratar monah. Šta želiš? – upita ga vratar. Pa reče: Ja želim da postanem monah, da se kajem i okajem grehe svoje. – Ko si ti? – Ja sam harambaša razbojnički, harambaša razbojnički Mojsije. Monah zatvori kapiju i ode k igumanu i saopšti mu tu vest. Iguman reče: Probaćemo ga, nećemo ga odbaciti, i to je ljudsko biće, i to je Božje biće. Ostavi ga sedam dana pred kapijom, pa ako istraje na kapiji bez hleba, bez vode, i ako i dalje bude navaljivao da uđe, oida ga pusti sedmoga dana. – Tako i bi. Mojsije ostade pred zatvorenom kapijom manastirskom sedam dana, sav u mukama, sav u poletu ka Nebu, ka Gospodu: Gospode, spasi me!
I jednoga dana iguman iziđe, otvori mu vrata, uvede ga unutra i obavi razgovor sa njim, i primi ga u manastir. Mojsije kao novi monah dade se na teške podvige, ogroman post, neprekidna molitva, neprekidno bdenje. Dosta si spavao, govorio je sebi razbojnik bivši i harambaša Mojsije. Hajde sada bdi, nemoj spavati; san je tvoj veliki neprijatelj. Borio se harambaša Mojsije sa snom da ga pobedi, uz pomoć svog duhovnika i uz pomoć molitava svetih otaca manastirskih. Post njegov bio je strašan, danima nije okušao ništa. Telo moje, govorio je sebi, koje si uživalo u raznim jelima, pićima, hajde klanjaj se, ispaštaj sebe. A molitve njegove, danonoćni vapaj ka Gospodu, neprekidne molitve u crkvi, u ćeliji, na radu, svuda gde se kretao Mojsije po uputstvu svoga duhovnika, neprestano je tvorio molitvu u sebi, u umu svom.
To je glavni monaški posao u svetu. Gde god krene monah se neprekidno moli Bogu, neprestano vrši molitve umne.
Tako prođe šest godina, Mojsije postade sjajan podvižnik Božji; uspevao je u duhovnom životu pobeđivajući u sebi strasti. Ali, ni đavo nije dremao. Čekao je on trenutak da se ponovo okomi na svoga učenika, i na svoga doskora sledbenika, harambašu Mojsija. I zapali đavo u njegovom telu strašnu pohotu, bludne želje počeše da raspinju podvižnika Mojsija. On se borio do krvavog znoja, danju i noću, postio, molio se, ispovedao se duhovniku, tražio molitve bratije; svi su se molili za njega, ali strast kao požar plamti u njemu. Jednoga dana on reši da napusti manastir i krenu iz manastira. Odmakao od manastira oko dva kilometra. Odjedanput pred njega stade Sveti Anđeo, njegov Hranitelj. Kud ćeš, Mojsije? Idem u svet, odgovori on, ne mogu više da izdržim požar pohote u sebi. – Ti ne treba da ideš u svet, reče mu Anđeo. Kako? – ja više ne mogu da se borim, odgovori Mojsije. – Pogledaj na zapad – reče mu Anđeo. Podiže oči i pogleda. – Šta vidiš? – upita ga Anđeo? Vidim nebo prekriveno demonima, crnim demonima. Reče Anđeo: sve to ide protiv tebe, iza tebe. – Kako da se ja (održim sam)[17] među njima. A sada se okreni na istok, reče Anđeo. On se okrete. – Šta vidiš sada? Vidim nebo i nebesa prekrivena Anđelima Božjim, bezbroj, mnogo veći broj Anđela. Vidiš, reče Sveti Anđeo, ko ide tebi u pomoć. Znači, reče mu Anđeo, ti treba da se boriš i da veruješ u pobedu, da će ti Bog dati pobedu pomoću Svetih Anđela. A Bog je zato dopustio, da bi ti po svojoj slobodnoj volji zaradio sebi velike nebeske vence; najskupocenije nebeske vence, što više muka na zemlji pretrpiš u sebi radi svoje duše, radi Večnoga Života, radi Carstva Nebeskog, to veći venci čekaju te u onome svetu. Reče to Anđeo Svetome Mojsiju. Mojsije se okrenu ka manastiru i vrati u manastir. I otada on se borio godinama i godinama, pobedio strast pohote u sebi, očistio dušu svoju, srce svoje, telo svoje, savladao sve demone i iskušenja. Kako? Uz pomoć Svetih Anđela, na čelu kojih je bio Sveti Arhistratig Mihail.
Blagi Gospod je otkrio o životu ovog velikog Svetitelja za pouku svima nama; kad god smo u iskušenjima, u velikim mukama životnim, setimo se toga. Đavo hoće da napadne na tebe sa svih strana, ali Nebeska vojska čeka, Sveti Arhistratig Mihail, da ti zavapiš njima, da ih pozoveš u pomoć, i doći će oni svi, svi, svi kad je Gospod njihov došao radi tebe da te spase od greha i od smrti. Kakva vojska njegova dolazi u pomoć da ti pobediš sve vojske crnih demona, one duhovne u ljudskim bićima.
Da, mi hrišćani u ovome svetu, mi smo od krštenja upisani u vojsku Svetog Arhistratiga Mihaila, mi smo nebeski vojnici od krštenja. I onda, kroz ceo život mi vojujemo, mi vojnikujemo, ratujemo u toj svetoj vojsci protiv svakoga zla, protiv greha, protiv svakoga demona u ovome svetu ratujemo. I ne bojimo se poraza, nema poraza za nas, samo pobeda nad pobedom, jer je ispred nas Sveti Arhistratig Mihail i oko nas bezbrojne Nebeske Sile i vojske.
Eto, koga mi danas slavimo, eto našeg Pomoćnika, eto pobednika Satane koji je Satanu bacio s Neba kao munju. Veli Spasitelj u današnjem Evanđelju: Tako će Satanu, ako tebe napada, braćo i sestre, Sveti Arhistratig baciti kao munju[18], i izbaciti iz tvoje duše, i osigurati tebi Život Večni u onome svetu, a u ovome svetu radost što si Hristov, radost što si u vojsci Svetog Arhistratiga Mihaila, njegov vojnik.
Gle, danas, danas Sveti Arhistratig vrši smotru nad svojom zemaljskom vojskom, vrši smotru nad nama hrišćanima. Kakav si vojnik? Imaš li anđelsku ljubav, anđelsku molitvu, anđelsku dobrotu, anđelski život? Sve to on gleda. Pazi, kad se pokazuješ rđav i loš vojnik u vojsci Svetog Arhistratiga, uvek naoružavaj sebe tim sveoružjem Božjim, uvek imaj na umu da si ti vojnik Nebeskog vrhovnog Vojskovođe Arhistratiga Mihaila. Za njim i sa njim samo pobeda za pobedom ide. Tako za tobom, dragi hrišćanine, tako za nama svima hrišćanima. Molimo se, Gospod je naš jači od svih demona u paklu, i u ovozemaljskom svetu, jači je njegov prvi vojnik, Prvi Arhistratig, Prvi Vojskovođa Nebeski, Mihailo, sa bezbrojnim Silama Nebeskim, od svih zala ovoga sveta, i svih svetova, od grehova, od svih smrti, jači su oni svi i mi sa njima.
Zato, zato, zato ćemo slaviti Čudesnog Gospoda Hrista i Njegove Nebeske služitelje. Našu bezgrešnu i najsavršeniju Braću, na čelu kojih stoji Sveti Arhistratig Mihail, kome se klanjamo danas i slavimo ga, da bi nas on kao verne vojnike svoje vodio iz pobede u pobedu. …[19]
 


 
NAPOMENE:

  1. Ic. 14, 12-17
  2. Otkp. 12, 79
  3. Misao Svetih Otaca (Sv. J. Zlatoust) i crkvenih pesama na Aranđelovdan. – Prim. uredn.
  4. Jn. 1, 51; Jevp. 1, 13-14.
  5. Jn. 1,51
  6. Kraći prekid na magnetofonskoj traci. – Prim. prepis.
  7. Mt. 8,31 .
  8. Jn. 13,27
  9. Jak. 1,15
  10. Misao Sv. Jovana Zlatousta. – Prim. uredn.
  11. Par reči nečujno. – Prim. prepis.
  12. Ef. 6,12
  13. Ef. 6,10
  14. cp. 6,11-18
  15. Ef. 6,1418
  16. Kraći prekid na magnetofonskoj traci. Besednik je počeo navoditi primer pokajanja i obraćenja Sv. Mojsija Murnna (slavi se 28. avgusta), koji je ranije bio razbojnik. – Prim. uredn.
  17. Par nečujnih reči, pa su u zagradi dodate po smislu. – Prim. uredn.
  18. Lk. 10,18
  19. Završetak trake i, najverovatnije, i besede. – Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *