САБРАНЕ БЕСЕДЕ

 

САБРАНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ – ТОМ I
 
Беседа 1. на Св. Арханђеле Михаила и Гаврила
(на Аранђеловдан)
1964. године у манастиру Ћелије
 
У име Оца и Сина и Светога Духа. Ми данас, браћо и сестре, славимо најстаријег Хришћанина у свима световима, славимо најстарије биће у свима световима, славимо најстаријег Апостола у свима световима, славимо најстаријег Еванђелиста у свима световима, славимо најстаријег Исповедника Господа Христа у свима световима, славимо Светог Архистратига Михаила. Први Хришћанин у свима световима – он, први Апостол – он, први Еванђелист – он, први Исповедник – он. Како? – питаћеш ти, питаће многи. Тако, када је на Небу настао први устанак међу Анђелима против Бога, против Господа Христа, када је светозарни и лучезарни првоанђел Луцифер зажелео у својој огромној слободи да замени Бога, да сам Заузме место Божје[1], тада је Свети Архистратиг стао први против њега и безбројне Небеске Силе. Настао је, како се вели у Светом Еванђељу, рат на Небу. Михаило и огромна Небеска војска ударили на аждају, на светоносца, на првоанђела, и на остале анђеле који су пошли за њим. И победи Михаило њу, аждају, и победи њега, Сатану, и све његове мрачне и тамне другове. Збаци их с Неба, и они падоше на земљу[2]. Тако је завршен први рат, прва побуна против Бога на Небу.
Зато је Свети Архистратиг Михаил најстарији Хришћанин, зато је он први Хришћанин, зато је он први Апостол, и први Еванђелист, и први Исповедник Господ Христа. Црква исто Еванђеље чита Светим Анђелима и Светим Апостолима. Зашто? Зато што Господ је сишао с Неба, Господ Христос, донео нам исто Еванђеље, којим Анђели живе на Небу; донео нам исту Истину, Вечну Божанску Истину, којом Анђели живе на Небу; донео Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечни Живот, којим Анђели живе на Небу. Тако је Господ Благи изједначио нас бедне људе са Светим Анђелима и Арханђелима Небеским, и створио једну Цркву од Анђела и људи[3]. Једну Цркву од Анђела и људи! У Цркви сви смо ми браћа, у Христу браћа. Браћа прво са Светим Анђелима: то су наша безгрешна Небеска Браћа, и ми њихова земаљска браћа, која се даве у гресима.
И кад је Благи Господ сишао на овај свет, на земљу да спасава род људски, од греха, са Њим су сишле све Небеске Силе[4]. А куда би Небески војници ако не за својим Небеским Царем? Када је Он сишао у наш земаљски пакао, за Њим су сишле све Небеске Силе. Сишао је Бог да победи Сатану, који је разарао живот људима у овоме свету, грехом разарао. А грех, та разорна сила, смртоносна сила, сила која одваја од Бога – сила која, ако се задржи у души, убија Бога у души човековој. Дошао је Благи Господ, а за Њим први Свети Архистратиг Михаил као Вођа Небеских безбројних војски. И испунила се Спаситељева Еванђелска реч: “Од сада ћете видети Небо отворено и Анђеле Божје где силазе Сину Човечјем и узлазе опет на Небо”[5]. Пут између Земље и Неба је отворен доласком Господа Христа. Нема више провалије између Земље и Неба. Господ је премостио, Господ је начинио Својим доласком мост између Земље и Неба, и људе који хоће да Му следују, да иду за Њим вером Његовом, Он преко тог моста води у Небески свет, у Небеско Царство.
 
….[6]
 
Не чудите се онда што на Господа Христа, Јединог Истинитог Бога у свима световима, устају ђаволи свуда, а најпре на земљи, јер њима се неће да људи иду за Христом, њима се неће да људи побеђују њих помоћу Господа Христа. Гле, Господ Христос је јачи од њих као Бог, јачи од њих као од сенке, као од привиђења. Сетите се како у Еванђељу преклињу Господа када их изгони из оног бесомучника да их пошаље у свиње: “Ако пас изгониш, веле ђаволи, пошљи нас у свиње, само нас не шаљи у пакао[7]. Пакао је и за ђаволе страшан, а камоли за људе. А они, шта они раде? Они помоћу греха, помоћу страсти убијају душе људске. Како? Душу убија ђаво када је одвоји од Бога. А одвоји је од Бога, како? Помоћу греха. Када уведе човека у грех, и води га кроз грех, и дуго га држи у греху, такав човек мртав постаје душом за Бога. Не осећа Бога, не види Бога, неће Бога. Неће Бога! Говори: Не треба ми Бог!
Гле, грех је завладао целом душом. Узмите среброљупца, узмите Јуду Искариотског. Среброљубље ушло у душу његову, попало по њој, освајало бескрајем душу Јудину, док се Јуда није сам подао томе страшноме греху. И када се причестио Светом Крвљу, Светим Телом Господа Христа, вели се у Светом Еванђељу[8], Сатана уђе у њега, сав Сатана уђе у њега. Како? На Тајној Вечери у присуству Господа Христа Сатана улази у Јуду! Да, у томе је слобода човека, може хтети Бога, или не хтети, или Га одбацити. Јуда је својевољно, добровољно се одлучио против Господа Христа, свим бићем устао против Њега и издао Господа Христа. Тиме завршава грех, сваки грех. Сваки грех је уствари издаја Господа Христа, и твоја и моја, јер грех – шта је? Грех је непријатељство Богу. А кад ја живим у греху, ја сам непријатељ Господу Христу. И зар нисам онда мали Јуда, ако се не покајем због греха? Ај, сав сам постао Јуда! и судбина моја биће у ономе свету равна Јудиној судбини.
Господ је дошао у овај свет да грех уништи, да то главно оружје Сатанино уништи. Јер, грех рађа смрт[9], та највећа два зла у овоме свету земаљскоме: грех и смрт. Господ је дошао да победи грех и смрт – и победио. Победио Васкрсењем Својим смрт тела нашег, а грех побеђује непрекидно, ето, кроз векове и векове у свакоме хришћанину. Ти велиш и мислиш: Није лако борити се против Сатане, против свих његових сродних војски. Шта су они, брате, према војсци Светог Архангела? Небеска војска зато је ту да нас помаже увек када на нас јуришају кроз грехе и страсти црни демони. Како веле Свети Оци: после Христовог Васкрсења ђаво је постао као крезуби лав, крезуби лав.[10] Деца се шегаче са њим и играју са њим, јер не може ништа човеку. Господ победио смрт, осигурао човеку бесмртност и Живот Вечни.
Зашто ми верујемо у Њега, зашто се ми боримо са Њим? Зашто са Светим Анђелима ратујемо у истој војсци, ратујемо против Сатане, против свих демона овога света? Гле, нама је осигуран Живот Вечни, како нас смрт телесна може уплашити? Какве смрти, милиони, милијарда смрти, шта су за нас хришћане када је са нама и испред нас вечни Архистратиг Небеских Сила Михаило, и све Небеске војске увек јаче од свих демона и од свих смрти.
Живот на земљи, браћо, није лак посао. Сваки човек на земљи, самим тим што је човек, већ је борац, ратник, од колевке до гроба ратник. Како? Тако што је овај свет, земаљски свет бојиште, бојиште на којем Сатана са својом војском непрекидно јуриша на свако људско биће. На свако људско биће, а нарочито на хришћане, јер носе Господа Христа у себи. И да није Светих Анђела, да није Светог Архистратига Михаила и осталих Небеских Сила и њихове помоћи, ко би се одржао пред страшним демонима, пред страшним гресима и искушењима? Нико! Али ето, ми ратујемо на земљи са њима непрекидно. “Наш рат, вели Свети Апостол Павле, није рат са телом, тело је ништа, пролазно …[11] тело човеку, него је рат наш са духовима зла испод неба, са управитељима таме овога света”[12]. Ето рата нашег. Ко ће се одржати на бојишту? Нама је потребно да јачамо у Господу, зато Свети Апостол поручује хришћанима: Браћо, јачајте у Господу, јачање у сили јачине Његове[13]. Зашто, Свети Апостоле? Јер ми, ми хришћани, ми смо непрекидни даноноћни ратници који се никада не одмарају, ратници који ратују стално са демонима, са Сатаном и свима ђаволима који нападају на нас гресима. А ми, ми се бранимо нашим хришћанским оружјем. Какво је то оружје? То је, вели Свети Апостол – свеоружје Божје[14]. Свеоружје Божје.
Све што нам треба у том рату против Сатане ми смо добили на дар од Господа Христа. Све ово је од Њега: у Светоме Крштењу добијамо небеске силе Божанске, које изгоне из наше душе сваки грех, очишћују душу и чине је чистом као сунце. Кад човек одрасте, онда почињу искушења, онда се он опет по слободној вољи опредељује за грех и чини грехе, али ту стоји друго силно оружје Божје. Које? Причешће. У Светоме Причешћу ми примамо васцелог Господа Христа. Ко ће Њега победити у теби? Ко, какав Сатана, какве војске његове? Само ти, хришћанине, кад се причестиш, да живиш еванђелским животом, бориш се против греха, не даш да грех уђе у твоју душу, да грех овлада твојом душу. Не дај се, бори се, јер својом слободном вољом идеш за Христом. Не приморава Он тебе, не принуђује Он тебе да идеш за Њим. Зато ти употребни увек то оружје силно.
И Апостол Свети набраја шта још спада у свеоружје Божје којим ми побеђујемо Сатану. Вера, вели Он[15], истина; показаћеш ти веру своју истином; узећеш штит вере, кацигу спасења, мач речи Божје, молитву, непрекидну молитву, љубав. Ето, браћо, свеоруожја Божјег. Када на тебе навали ђаво са искушењима, а ти устани од њега мачевима духовним, молитвом и постом, и савладаћеш га и победићеш га да се посрами побеђен. Када ђаво ушета у твоју душу над којом ти не стражиш, ушета са мржњом и мржња ти обузме душу, тада шта ћеш ти, хришћанине, да урадиш? Где ти је оружје Божје – љубав еванђелска? Омрзнуо си њега, суседа. Хајде, Еванђеље наређује: моли се Богу за њега прво, моли се Богу за њега, и Бог ће из душе твоје истерати мржњу и зацарити љубав еванђелску. Или, ти по слабости својој ниси хтео да се бориш против зависти, а ето, завист ушетала у твоју душу. Нашао ђаво врата твоје душе отворена и ушао у њу, и гле, завист захватила твоју душу. Завидиш овоме, завидиш ономе, завидиш трећем, четвртом, а завист полако одваја душу твоју од Бога, од Господа Христа, одваја је све више и придружује је ђаволу. Мислиш, то је мало нешто, мали грех, отићи ће од мене. Јевреји су из зависти убили Господа Христа. Из зависти.
 
…[16]
 
Људина, огроман телом, снага велика, силна. Једнога дана Господ разбуди савест у њему, и он се поче питати: Шта ја чиним? Ја хајдукујем, ја убијам, ја прељубу чиним, ја неправду чиним даноноћно, ја пљачкам. Господе, идем к Теби! Тако остави дружину и крену у један пустињски манастир. Када дође пред капију манастирску капија затворена, на њој вратар монах. Шта желиш? – упита га вратар. Па рече: Ја желим да постанем монах, да се кајем и окајем грехе своје. – Ко си ти? – Ја сам харамбаша разбојнички, харамбаша разбојнички Мојсије. Монах затвори капију и оде к игуману и саопшти му ту вест. Игуман рече: Пробаћемо га, нећемо га одбацити, и то је људско биће, и то је Божје биће. Остави га седам дана пред капијом, па ако истраје на капији без хлеба, без воде, и ако и даље буде наваљивао да уђе, оида га пусти седмога дана. – Тако и би. Мојсије остаде пред затвореном капијом манастирском седам дана, сав у мукама, сав у полету ка Небу, ка Господу: Господе, спаси ме!
И једнога дана игуман изиђе, отвори му врата, уведе га унутра и обави разговор са њим, и прими га у манастир. Мојсије као нови монах даде се на тешке подвиге, огроман пост, непрекидна молитва, непрекидно бдење. Доста си спавао, говорио је себи разбојник бивши и харамбаша Мојсије. Хајде сада бди, немој спавати; сан је твој велики непријатељ. Борио се харамбаша Мојсије са сном да га победи, уз помоћ свог духовника и уз помоћ молитава светих отаца манастирских. Пост његов био је страшан, данима није окушао ништа. Тело моје, говорио је себи, које си уживало у разним јелима, пићима, хајде клањај се, испаштај себе. А молитве његове, даноноћни вапај ка Господу, непрекидне молитве у цркви, у ћелији, на раду, свуда где се кретао Мојсије по упутству свога духовника, непрестано је творио молитву у себи, у уму свом.
То је главни монашки посао у свету. Где год крене монах се непрекидно моли Богу, непрестано врши молитве умне.
Тако прође шест година, Мојсије постаде сјајан подвижник Божји; успевао је у духовном животу побеђивајући у себи страсти. Али, ни ђаво није дремао. Чекао је он тренутак да се поново окоми на свога ученика, и на свога доскора следбеника, харамбашу Мојсија. И запали ђаво у његовом телу страшну похоту, блудне жеље почеше да распињу подвижника Мојсија. Он се борио до крвавог зноја, дању и ноћу, постио, молио се, исповедао се духовнику, тражио молитве братије; сви су се молили за њега, али страст као пожар пламти у њему. Једнога дана он реши да напусти манастир и крену из манастира. Одмакао од манастира око два километра. Одједанпут пред њега стаде Свети Анђео, његов Хранитељ. Куд ћеш, Мојсије? Идем у свет, одговори он, не могу више да издржим пожар похоте у себи. – Ти не треба да идеш у свет, рече му Анђео. Како? – ја више не могу да се борим, одговори Мојсије. – Погледај на запад – рече му Анђео. Подиже очи и погледа. – Шта видиш? – упита га Анђео? Видим небо прекривено демонима, црним демонима. Рече Анђео: све то иде против тебе, иза тебе. – Како да се ја (одржим сам)[17] међу њима. А сада се окрени на исток, рече Анђео. Он се окрете. – Шта видиш сада? Видим небо и небеса прекривена Анђелима Божјим, безброј, много већи број Анђела. Видиш, рече Свети Анђео, ко иде теби у помоћ. Значи, рече му Анђео, ти треба да се бориш и да верујеш у победу, да ће ти Бог дати победу помоћу Светих Анђела. А Бог је зато допустио, да би ти по својој слободној вољи зарадио себи велике небеске венце; најскупоценије небеске венце, што више мука на земљи претрпиш у себи ради своје душе, ради Вечнога Живота, ради Царства Небеског, то већи венци чекају те у ономе свету. Рече то Анђео Светоме Мојсију. Мојсије се окрену ка манастиру и врати у манастир. И отада он се борио годинама и годинама, победио страст похоте у себи, очистио душу своју, срце своје, тело своје, савладао све демоне и искушења. Како? Уз помоћ Светих Анђела, на челу којих је био Свети Архистратиг Михаил.
Благи Господ је открио о животу овог великог Светитеља за поуку свима нама; кад год смо у искушењима, у великим мукама животним, сетимо се тога. Ђаво хоће да нападне на тебе са свих страна, али Небеска војска чека, Свети Архистратиг Михаил, да ти завапиш њима, да их позовеш у помоћ, и доћи ће они сви, сви, сви кад је Господ њихов дошао ради тебе да те спасе од греха и од смрти. Каква војска његова долази у помоћ да ти победиш све војске црних демона, оне духовне у људским бићима.
Да, ми хришћани у овоме свету, ми смо од крштења уписани у војску Светог Архистратига Михаила, ми смо небески војници од крштења. И онда, кроз цео живот ми војујемо, ми војникујемо, ратујемо у тој светој војсци против свакога зла, против греха, против свакога демона у овоме свету ратујемо. И не бојимо се пораза, нема пораза за нас, само победа над победом, јер је испред нас Свети Архистратиг Михаил и око нас безбројне Небеске Силе и војске.
Ето, кога ми данас славимо, ето нашег Помоћника, ето победника Сатане који је Сатану бацио с Неба као муњу. Вели Спаситељ у данашњем Еванђељу: Тако ће Сатану, ако тебе напада, браћо и сестре, Свети Архистратиг бацити као муњу[18], и избацити из твоје душе, и осигурати теби Живот Вечни у ономе свету, а у овоме свету радост што си Христов, радост што си у војсци Светог Архистратига Михаила, његов војник.
Гле, данас, данас Свети Архистратиг врши смотру над својом земаљском војском, врши смотру над нама хришћанима. Какав си војник? Имаш ли анђелску љубав, анђелску молитву, анђелску доброту, анђелски живот? Све то он гледа. Пази, кад се показујеш рђав и лош војник у војсци Светог Архистратига, увек наоружавај себе тим свеоружјем Божјим, увек имај на уму да си ти војник Небеског врховног Војсковође Архистратига Михаила. За њим и са њим само победа за победом иде. Тако за тобом, драги хришћанине, тако за нама свима хришћанима. Молимо се, Господ је наш јачи од свих демона у паклу, и у овоземаљском свету, јачи је његов први војник, Први Архистратиг, Први Војсковођа Небески, Михаило, са безбројним Силама Небеским, од свих зала овога света, и свих светова, од грехова, од свих смрти, јачи су они сви и ми са њима.
Зато, зато, зато ћемо славити Чудесног Господа Христа и Његове Небеске служитеље. Нашу безгрешну и најсавршенију Браћу, на челу којих стоји Свети Архистратиг Михаил, коме се клањамо данас и славимо га, да би нас он као верне војнике своје водио из победе у победу. …[19]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Иc. 14, 12-17
  2. Oткp. 12, 79
  3. Мисао Светих Отаца (Св. Ј. Златоуст) и црквених песама на Аранђеловдан. – Прим. уредн.
  4. Јн. 1, 51; Jeвp. 1, 13-14.
  5. Jн. 1,51
  6. Краћи прекид на магнетофонској траци. – Прим. препис.
  7. Mт. 8,31 .
  8. Jн. 13,27
  9. Јaк. 1,15
  10. Мисао Св. Јована Златоуста. – Прим. уредн.
  11. Пар речи нечујно. – Прим. препис.
  12. Еф. 6,12
  13. Еф. 6,10
  14. cp. 6,11-18
  15. Еф. 6,1418
  16. Краћи прекид на магнетофонској траци. Беседник је почео наводити пример покајања и обраћења Св. Мојсија Мурнна (слави се 28. августа), који је раније био разбојник. – Прим. уредн.
  17. Пар нечујних речи, па су у загради додате по смислу. – Прим. уредн.
  18. Лк. 10,18
  19. Завршетак траке и, највероватније, и беседе. – Прим. препис.

2 Comments

  1. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

  2. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!