SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda na Sv. Velikomučenika Dimitrija
1964. godine u manastiru Ćelije
 
Ako Hristos nije Bog, draga braćo, onda vaistinu nema Boga, ni nad nama, ni oko nas, ni pod nama. Ako Hristos nije Bog, onda uopšte nema Boga, niti ga može biti. Ako Hristos nije pokazao i dokazao da je Bog, onda nema Boga. Ako On nije dao čoveku sve nepobitne dokaze o Sebi kao Bogu, onda mu niko nikada neće moći dati veće i nepobitnije. Nema dokaza koji je Hristos mogao dati o Sebi kao Bogu, a da nije ga dao. Nema dela koje je Hristos mogao učiniti kao Bog, a da nije ga učinio. Nema istine koju je Hristos mogao otkriti kao Bog, a da nije je otkrio. Nema dobra koje je Hristos mogao doneti kao Bog, a da nije ga doneo. Nema problema koji je Hristos mogao rešiti kao Bog, a da nije ga rešio. Sve je učinio što je Bog u telu trebao da učini, sve je kazao što je Bog u telu trebao da kaže, sve je rešio što je Bog u telu trebao da reši. A ti ga i posle svega toga ne priznaješ za Boga! Znaj, izgovora nemaš.
Čovek može imati izgovora za sve, ali nikada za neverovanje u Hrista kao Boga. Pre Hrista je čovek i mogao ne verovati u Boga, i imati razloge za to i izgovor. Posle Hrista, svi su ti razlozi pali, i neverovanje u Boga postaje najveći, najneoprostiviji, najneizmerljiviji greh, i u ovom i u onom svetu. Do Hrista je čovek mogao imati izgovora za taj najveći greh; i za njega, otkako je Gospod došao u ovaj svet, od tada nema izgovora. Gorka vest za nevernike, a Blaga Vest za nas hrišćane, koju nama danas svojim Evanđeljem donosi Sveti Velikomučenik Dimitrije.
Braćo, greh se neprestano trudi da ovaj svet učini toliko grešnim, toliko teškim da čovek nikada ne bi smeo reći: „Ima Boga nad ovako zlim svetom“, a još manje reći: „Ima Boga u ovako zlom svetu“! Prisustvo strašnog zla u svetu poriče prisustvo Boga u njemu. Zla toliko ima u svetu da za Boga nema mesta. Kad bi Boga bilo u svetu, zar bi bilo toliko zla u njemu? Svet je sav u …[1] greha, a takav svet poriče Boga, takav svet viče: „Nema Boga“! Ali Hristos je tu, u svetu. Šta ćemo sa Njim? On je tu, a u Njemu greha nema[2]. U Njemu Boga ima, a greha nema. Ali, greh ne trpi Boga pored sebe u svetu, odgurava ga od sebe, goni ga od sebe i iz sveta oko sebe. Greh je učinio ovaj svet mučilištem Boga i Božjih ljudi. U njemu greh muči Boga, Koji je došao u svet da otera greh iz sveta i da ljude izvede u rat protiv zla i greha. Odjedanput se sva zla i svi gresi neprekidno mobilišu, svim silama neprekidno napadaju na Boga u svetu, na Bogonosce kao što je Sveti Velikomučenik Dimitrije.
Ma koliko napadali ne mogu ih savladati, a još manje uništiti. Šta je to što Bogonosce čini nepobedivima i nesavladivima? To je hristolika ljubav u njima i među njima. „Ovo vam zapovedam, objavljuje Spasitelj Učenicima Svojim, imajte ljubav među sobom“[3]. ja odlazim od vas i idem u onaj svet. Gospode, a šta nam ostavljaš odlazeći u onaj svet? Ljubav međusobnu. Ljubite jedan drugog kao što vas ja ljubim[4]. Ako zbog nevolja u svetu sve moje zapovesti zaboravite, nemojte nikada zaboraviti Ljubav Moju. Zaboravite li nju, zaboravili ste Mene. Opraštajući se na Tajnoj Večeri sa Svojim Učenicima Gospod im ponavlja jednu zapovest: „Imajte ljubavi među sobom“[5]. To im ostavlja u amanet. Bez te ljubavi hrišćanin nije hrišćanin. To je njegova sveta amajlija. Ne pođi bez nje, brate, ni na jedan put, ni jednom čoveku, prijatelju i neprijatelju, njome ćeš sebe učiniti nepobedivim. Međusobna ljubav hrišćana je tvrđava na koju mogu besomučno napadati neprijatelji Hristovi u svetu, ali je nikada osvojiti ne mogu.
„Ako svet pa vas uzmrzi, znajte daje mene omrzao pre vas“[6] govori Spasitelj Svojim Učenicima. Mrzi li vas svet, braćo, ne čudite se i ne bojte se, jer na Boga omrznu pre vas[7]. Hrišćanin se spasava mržnjom svih koji ga mrze, jer mržnju njihovu pretvara u povod za ljubav svoju prema njima i molitvu svoju za njih. On se moli za njih iz ljubavi prema Hristu, zbog koje ga oni baš i gone, jer zna da oni mržnjom svojom ubijaju dušu svoju. Mrzi li te svet ne iznenađuj se, jer je Boga pre tebe omrznuo, a ti si čovek. Kada čoveku ranjavih očiju prineseš svetlost, on zajauče od bola. Kada Gospoda Hrista uneseš u svet oko sebe, onda svi gresi, svi đavoli zajauču od bola. Zato što je Bog ušao u svet, đavo je mobilisao sva zla i natutkao ih na Njega i na sledbenike Njegove. Što više oseća da Bog prodire u svet, đavo sve više diže uzbunu protiv Njega, sve više muči i goni Bogonosce, jer želi da sam caruje u ovome svetu. Zašto si došao u ovaj svet da mi smetaš? – pita đavo,[8] Ostavi me bar ovde na miru. Eno ti ogromnog Neba, živi i caruj tamo!
„Kada biste bili od sveta, veli Spasitelj Učenicima Svojim, onda bi svet svoje ljubio; a pošto niste od sveta, nego vas ja izabrah od sveta, zato mrzi na vas svet“[9]. Kada biste bili od sveta, od čega je svet? Od ilovače pomešane sa grehom, jer svet u ovom slučaju znači greh. Kada biste bili od sveta, tojest od greha, greh bi vas voleo, a pošto niste od sveta, tojest od greha, zato mrzi pa vas greh. Onaj čovek ne veruje u Gospoda Hrista, mrzi Njega i tebe zbog Njega. Zar ne osećaš kako mu ne samo telo, već i duša zaudara na greh i ilovaču? A gle, iz hristolike duše, iz hristonosnog tela Svetog Velikomučenika Dimitrija teče miro.
Hrišćani, vi niste od sveta, zato vas svet mrzi i goni. Vi ste mu tuđi, vi ste samo došljaci u svetu, samo putnici, samo hadžije večnosti. Mrze vas jer su vam razni pogledni na svet, razna merila. Vi volite ono što Gospod Hristos voli, a oni vole ono što strasti njihove vole. Vi činite ono što Gospod Hristos čini, a oni čine ono što slasti njihove hoće da oni čine. Mrze vas jer su od sveta, a vi niste od sveta. Šta ćete onda od onog sveta, od Hristovog sveta, od Božijeg sveta? Vi ste u ovom svetu, ali niste od ovoga sveta. Korenje vašeg bića je gore na Nebu, tamo je Otadžbina vaša, a ovde ste privremeno, kao u tuđini. U ovom svetu vi ste uskoci večnosti. Radujte se što vas svet mrzi, to je znak da niste od ovoga sveta, nego od Hristovog. Ne bojte se što svet mrzi Hristovu Crkvu, to je samo znak da ona nije od ovoga sveta, već od Hristovog. Vi ste sveta družina Hristova, od onoga sveta u ovome svetu, protiv zla u ovome svetu. Verom svojom u Gospoda Hrista vi bijete i ubijate zlo i đavole, zato vas oni i mrze i ustaju na vas kroz protivnike vaše. Ali, ne bojte se; ja vas, veli Gospod, izbavih od sveta, digoh vas iznad sveta, iznad njegovih želja i strasti, iznad njegovih grehova i slasti. Vi ste nedostižni za smrt, vi kao svetlost na visini obasjavate sva zla u nizini, zato vas i mrze, zato i gone.
Hrišćani, vi ste mučenici, jer vas svet stalnom mržnjom muči i goni, goni iz ovog u onaj svet. I ne znaju, bezumni, da vam time spasenje stiču. Jer ne pretpostavljaju da se vi svakog jutra čežnjivo molite Svetoj i Krotkoj Bogomajci: „Ti koja si iznad Anđela, podigni me iznad sveta“[10]. Braćo, vi niste od ovoga sveta, niti su od ovoga sveta misli vaše, ni duše vaše, ni tela vaša. Vi neprestano skidate onaj svet u ovaj, dižete ovaj u onaj. Kako možete stati u ovaj teskobni svet kada ste Hristovi, a Hristos je širi nego vaseljena, širi nego hiljadu vaseljena. Gde je On tu već nije ovaj svet, nego onaj, i onaj u ovome. Njegova čudesna Ličnost povlači granicu između dva sveta. Dok ne sretneš Njega, još si u ovome svetu, još si od ovoga sveta. Sretneš li Ga, pođeš li za Njim, već si prekoračio granicu između zemlje i Neba i ušao u onaj svet.
Jer, svaki hrišćanin postepeno postaje nebeskim čovekom, stiče osobine Neba, osobine onoga sveta, postaje beskonačan, beskrajan, večan, bogočovečan. Na razboju tela svog on neprestano utkiva u pređu duše svoje nebeske vrline: veru i ljubav, nadu i krotost, smirenost i dobrotu, bogoljublje i bratoljublje, post i molitvu, milosrđe i strah Božji. Poziv je hrišćanina da postane Anđeo u telu. I on hristočežnjiviMpodvizima dušu svoju u telu svom pretvara u Anđela, u onosvetsko biće, u svetlo i sveto biće. Ti se čudiš i pitaš: „Kako ću dušu svoju pretvoriti u Anđela“? Evo kako: Svaku misao svoju unesi u Gospoda Hrista i, gle, ona je već među Anđelima. Svako osećanje svoje unesi u Gospoda Hrista, i gle, eno je već među Anđelima. Tako svaku želju, i svako delo, i gle, sva će duša biti među Anđelima, kao Anđeo među Anđelima. Da ne bi zaboravio poziv svoj hrišćanine, govori sebi svakoga sata po jedanput: ,Ja nisam od ovog sveta, već od Hristovog, zato sam i pozvan da budem Anđeo u telu“.
„Opominjite se reči koju vam rekoh, veli Spasitelj Učenicima, nije sluga veći od Gospodara svog. Ako mene izgnaše i vas će izgnati; ako reč moju održaše i vašu će održati“[11]. Jesi li Hristov? Zašto onda hoćeš da te svet voli i poštuje i ceni? Znaš Hristovu sudbinu. Nije li i tvoja kao Njegova, jer si Njegov. Zar si sluga Njegov, ako želiš da ti sudbina bude drukčija od Hristove? Njega izgnaše, Gospodara izgnaše – ne gone li tebe, ti nisi sluga Njegov. Gone te Njega radi, znaj Njegov si. A kada si Njegov, jači si od sveta, od celoga sveta, od zala i grehova u svetu. Kada si Njegov, nepobediv si! Kao Bog nepobediv za sve ljude i za sve đavole, i u ovom i u onom svetu. Program tvoga života je u Hristovom životu, program tvoga rada u Hristovom radu, program tvoje sudbine u Hristovoj sudbini, plan tvoga života u Hristovom planu. U svemu tome ti si samo Njegov sluga. Kako je Njemu bilo ovde na zemlji, biće tako i tebi. Njega izgnaše, i tebe će goniti; Njega omrznuše, i tebe će mrzeti. No kako je Njemu gore na Nebu, biće tako i tebi; Njega Bog vaskrse u telu, i tebe će vaskrsnuti; Njega Bog proslavi i tebe će proslaviti. I u ovom i u onom svetu ti doživljuješ što i On. U tome se i sastoji Hrišćanstvo. Bez toga nisi hrišćanin.
Ti si sluga Hristov, ako je Gospod Hristos gospodar u svim mislima tvojim, svim osećanjima tvojim, u svima delima tvojim, u svima doživljajima tvojim. Ne dešava li se tebi ono što i Njemu, zar si Njegov? Ne mrze li te kao Njega, zar si Njegov? Ne gone li te kao Njega, zar si Njegov? Tvoj život proveravaj Njegovim životom, svoju sudbinu Njegovom sudbinom. „Nije sluga veći od Gospodara svoga“ – izrekoše Njegova božanska usta. Nisi veći ni u životu ni u delu, a ni u podnošenju mržnje kojom te svet mrzi. Ma koliko te mrzeo svet, ipak te manje mrzi nego Gospoda tvog. Ustvari, svet ne mrzi tebe, nego Gospoda u tebi. Zato ne strahuj, ne plaši se; sve udarce koji padaju na tebe prima Gospod Hristos na Sebe. I ne samo udarce koji padaju na tebe, već i na svu braću tvoju. Pa recite sad, nije li Gospod u primanju udaraca stalno veći nego sve sluge Njegove skupa. Mrze li vas, to Hrista u vama mrze; gone li vas, to Hrista u vama gone, jer hoće da Ga isteraju iz vas. Čovekoljubivi Gospod se neprestano ovoploćava u sve hrišćane, živi životom njihovim, strada stradanjima njihovim, boluje bolovima njihovim, i zato svi udarci protiv vas padaju na Njega.
Sa tugom veli Spasitelj dalje Svojim Učenicima: „Ali sve će vam činiti ovo za ime moje, jer ne poznaju Onoga Koji me posla“[12]. Što se bojite imena Hristovog, hristoborci? što drhtite đavoli? Znam, jer hristonosci imenom Njegovim izgone đavole iz sveta, iz duša vaših, hristoborci; pa se lice vaše pretvara u grč kada se Ime Njegovo pomene pred vama. Zato što je đavo u vama, što je nečisti duh u vama, koji uvek u groznicu pada, u bunilo pada, čim se pomene Sveto Ime Hristovo. A danas, Njegovo Ime, jedino pod nebom Ime kojim se čovek može spasti od greha i zla, od smrti i đavola.[13]
„Sve će vam ovo činiti za ime moje“ – veli Spasitelj. I činili su svima Svetim Mučenicima, Ispovednicima, Stradalnicima i Velikomučenicima. Činili su svima njima nekada, čine i sada. Zar bogoborci ne čine to i danas, zar ne ubijaju ime Hristovo, zar ne raspaljuju, zar ne raspinju? Zašto sve to oni čine? Jer ne poznaju Onoga Koji me posla“ – objavljuje Spasitelj. Ne poznaju Boga, neznabošci su. Ko iole zna šta je Bog, kako ne bi u Hristu poznao Boga. Ne pozna li Ga u Njemu, zar išta zna o Bogu? Zar zna kakav treba da je Bog, i šta je Bog? Reci: šta je to u Hristu što nije Božije, što nije dostojno Boga? Šta bi ti dodao Hristu, šta je to što Mu nedostaje? Hajde, ispitaj Ga do tančina i do sitnica. Možeš li naći ikakve mane na Njemu, ikakvog greha u Njemu? Posmatraj Ga najsavršenijim mikroskopom, ipak nećeš moći pronaći u Njemu ni trunke greha, ni atoma zla. Šta onda hoćeš od Gospoda Hrista! Hoćeš da bude kao ti, mali kao ti, nizak kao ti, nesavršen kao ti, grešan kao ti, truležan kao ti, smrtan kao ti! Znam te ko si! Evropski čovek koji sve demokratizira, sve vulgarizira, pa i Samog Gospoda Hrista želi da izjednači sa sobom, sa slabostima svojim, sa manama svojim.
Braćo, kada se čovek ispuni đavolskom gordošću, najpre porekne Boga u Hristu, pa onda sebe proglasi za boga. To je i prirodno, jer kada čovek proglasi sebe za boga, a strasti svoje za idole svoje, kako može Hrista priznati za Boga? Hrista Koji neprestano ratuje protiv svih grehova i svih strasti. Čovek može priznati Hrista za Boga samo kada omrzne greh i zlo, jer nema mira i primirja između greha i bezgrešnosti, između zla i dobra, između mržnje i ljubavi, između đavola i Boga. Greh nije urođen čoveku, nije urođeno ni neznanje Boga. Zato je neznaboštvo, taj osnovni greh – neizvinljiv.
,Da nisam došao i govorio im, ne bi greha imali; sad izgovora neće imati za greh svoj„[14]. Da nisam došao s Neba i doneo im celo Nebo, doneo im Boga, i da nisam govorio i kazao im svu Istinu, greha ne bi imali. Ali ja sam tu, Bog i Istina je tu, sad izgovora neće imati za greh svoj. Koji greh? Za neverovanje u Hrista kao Boga, jer je to greh koji nema izgovora. Da nije došao Bog i ovaplotio se, da iije postao čovek i kao čovek živeo u telu među ljudima na zemlji, neznaboštvo bi, bogoborstvo bi donekle moglo imati izgovora. Ali, u Hristu došao je Bog, govorio je Bog. Kako možeš i posle toga ne verovati i pitati: „gde je Bog? Neka nam se javi. Šta govori Bog, šta hoće od nas Bog?“ I video si i čuo si i znaš. Bog se javio u Hristu, govorio iz Hrista, kazao nam svu Istinu, i rekao nam šta hoće od nas. Ti ne možeš izmisliti više pitanja nego što je On dao odgovora. Reci: koje je to ozbiljno pitanje na koje ti On ne može odgovoriti? Možeš skupiti sve pitače ovoga sveta da izmisle pitanja na koja On ne bi mogao odgovoriti, pa ipak ne bi mogli izmisliti takvo pitanje.
Na sva mučna i gorka …[15] pitanja Gospod neprestano odgovara Duhom Svetim kroz Svetitelje Svoje, odgovara nam i danas kroz velikog Svetitelja Svog – Svetog Velikomučenika Dimitrija. Zato sad, naročito sad, posle podviga Svetog Dimitrija, niko neće imati izgovora za greh svoj, za neverovanje u Hrista kao Boga i Gospoda. Jer da Hristos nije Bog, kako bi Sveti Dimitrije mogao sa radošću izdržati smelo strašne i užasne muke? Misliš li da i posle velikomučeničkog podviga Svetog Dimitrija možeš imati izgovora za svoje neverovanje u Hrista kao Boga? Onda znaj, poreklo te tvoje misli je sa dna pakla. Do Hrista su ljudi i mogli ne verovati u Boga, ali od Hrista to je neizvinljivo, jer je u Njemu sav Bog, data nam je sva punoća dokaza o Bogu i Njegovom životu, o Bogu i Njegovoj Istini, o Bogu i Njegovom Putu. I posle toga ne veruješ. Reci onda: zao čovek nije zaslužio pakao? Ako nema pakla, treba ga izmisliti, za takvog čoveka izmisliti.
,Da nisam među njima tvorio dela koja niko drugi ne tvori, veli Spasitelj, ne bi greha imali; a sad videše i omrznuše na mene i na Oca moga“[16]. Ako moje reči nisu bile dovoljne da ih ubede da sam Bog, onda evo dela mojih, ona su tu. Iz svakog dela mog zar ne govori Bog? Kad ne bi bio Bog, kako bi među njima tvorio dela koja niko drugi tvorio nije? A i sad sam narod svedoči za dela moja da su Božija. „Nigde se toga videlo nije u Izrailju“[17]. Otkako je sveta nije se čulo da ko otvori oči slepom od rođenja“[18]. A oni, šta vele za ta dela? Videše ih, i omrznuše na mene i na Oca moga. Videše Boga i omrznuše Ga, a u tome je sav Satana, jer on Boga vidi i mrzi Ga zato što je Bog. I ti, hristomršče, Boga vidiš i mrziš ga i time vršiš posao Satani u svetu. Videti Boga i mrzeti Ga, to je sav Satana, drugoga nema.
„Ali da se zbude reč napisana u Zakonu njihovom: zamrzeše na mene ni za šta“[19]. Da, ni za šta, ni za šta, i opet ni za šta, jer ljudi mogu mrzeti Gospoda Hrista jedino ni za šta. Ako nije tako, recite vi, hristoborci, svi, od Satane do savremenih bogoboraca, zašto mrzite Hrista? Šta je to u Njemu što treba mrzeti, a ne obožavati? Evo, kunem vam se, ja ću se odmah odreći Njega i poći za vama, ako išta pronađete u Njemu što treba mrzeti. A dotle, ja vam jedno pitanje postavljam: Zar čovek nije prestao biti čovekom i postao đavo kada Hrista mrzi, kada u Njemu ne vidi Boga? Mrziš Gospoda Hrista, znaj, greh je dostigao u tebi svoje savršenstvo; nikao je u đavolu, proklijao je, sazreo je i dostigao svoje savršenstvo u tebi, jer savršenstvo greha je mrzeti Hrista Boga Gospoda. Čovek može u ovome svetu posumnjati u sve, ali samo u jedno ne: Koji god mrzi Hrista, nema sumnje mrzi Ga ni za šta. Za takav greh izgovora nema ni u ovom ni u onom svetu. Gde njega ima, tu je potpuno pomračenje i uma i volje i srca. Gde njega ima tu čovek prestaje, a đavo nastaje, ili bolje tu čovek đavolom postaje.
Lice vaše sabira u pitanje: Zašto nam ovo kazuješ? „Ovo vam kazah da se ne sablaznite“[20]. Kazah vam o mržnji sveta prema vama, o gonjenju na vas, da se ne bi sablaznili o mene, da ne bi pomislili: Čim nas svet ovoliko mrzi i goni, znači Hristos nije Bog, nije Istina. Kad bi bio Bog, bio bi svemoćan, i ne bi dopustio da nas gone i ubijaju. Da se ne bi sablaznili, saslušajte reči koje vam rekoh o Utešitelju Blagom[21]. Pozvani ste da mržnju, kojom vas svet mrzi, pretvorite u sredstvo svoga spasenja. Što vas više mrze zbog Mene, vi sve više svedočite o Meni; što vas više gone, sve više molite za one koji vas gone. Tako ćete zaista posvedočiti da ste Moji učenici[22].
A znate li, braćo, šta je vrhunac ljudskog slepila, slepila neizrecivog, znate li? Kada u čoveku oslepe sve oči duše, oči srca, oči tela, kada ubijajući vas hristonosce, vas bogonosce, vas duhonosce, budu mislili da Bogu dobro čine. „Izgoniće vas iz zbornica; doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini“[23]. Doći će vreme, odavno je došlo i sada je. Gle, i danas hrišćane gone i muče kao što su nekad neznabošci i car Maksimijan gonio i mučio Svetog slavnog Velikomučenika Dimitrija. Zar danas ne mrze, zar danas ne gone Gospoda Hrista? O, mrze Ga i gone veštiji od neznabožačkih careva. Zar ne goni Gospoda Hrista sveštenik koji nesvešteno živi i nesvešteno služi? O, muči Ga i goni i izgoni iz duše svojih parohijana. Zar ne muči, zar ne goni Gospoda Hrista sudija iz suda koji nepravedno sudi i osuđuje? Zar ne muči, zar ne goni Gospoda Hrista iz duše svojih državljana državnik koji bezbožno vlada? Zar ne muči, zar ne goni Gospoda Hrista trgovac koji nepošteno trguje? Zar ne muči, zar ne goni Gospoda Hrista lekar koji nesavesno leči? Zar ne muči, zar ne goni Gospoda Hrista iz detinjih duša nastavnik koji neverje propoveda?
Gonioci Hrista, prebrojte se! Danas vas je više nego za vreme neznabožačkih careva. Neka vas je milion miliona, ipak je jedan hrišćanin jači od sviju vas, jer Boga u sebi nosi, jer se Bog iz njega bori sa vama. A ko će Boga pobediti, ko će hrišćanina bogonosca pobediti? Neka se desi i to čudo, da svi pređu u tabor Hristovih gonitelja i da u svetu ostane samo jedan hrišćanin, ipak će on jedan odneti pobedu nad svima njima, jer je u njemu Nepobedivi Pobednik – Gospod Hristos. Pošlji hiljadu smrti protiv njega, i on će ih sve satrti. Pošlji legion đavola, i on će ih sve u prah razvejati.
Tako se borio Sveti Dimitrije i pobedio moćnog cara Maksimijana. Bori se i ti tako i pobedićeš sve gonioce Gospoda Hrista. Sa paklenom protiv Hrista Maksimijanovom mržnjom Dimitrije se borio Duhom Svetim, i postao kao drugi Raj. I ti, brate, kroz užasni pakao hristoboračke mržnje u ovome svetu proći ćeš, a nećeš biti pobeđen, niti ćeš postati đavo, ako sa Svetim Dimitrijem budeš išao kroz pakao. Proći ćeš i postati kao drugi Raj, i stići ćeš sa Svetim Dimitrijem u divno Carstvo nezamenljivog Gospoda Isusa, Kome neka je slava i hvala, sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Nekoliko reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  2. Jn. 9,46; 2Petr 2,22
  3. Jn. 15, 17
  4. Jn. 13,34
  5. Jn. 15,12
  6. Jn. 15,18
  7. Jn. 15,18
  8. Mt. 8,29
  9. Jn. 15, 19
  10. Jutarnje molitve u Molitveniku. – Prim. uredn
  11. Jn. 15, 20
  12. Jn. 15,21
  13. D. Ap. 4,12
  14. Jn. 15,27
  15. Neka reč nejasna na traci. – Prim. prepis.
  16. Jn. 15,24
  17. Mt 9,33
  18. Jn. 9,32
  19. Jn. 15,25
  20. Jn. 16, 1
  21. Jn. 14, 16-17; 15,26
  22. Jn. 15,17-27; 16, 13; Mt. 5,44
  23. Jn. 16,2

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *