SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 2. u Nedelju Svetih Otaca
(pred Božić)
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Danas je Nedelja, Sveta Nedelja hrišćana pre Hrista. Sveta Nedelja Svetih hrišćana pre dolaska Gospoda Hrista u ovaj svet. Oni živeli u dalekim nadama, u paklu smrti i greha, veliki Pravednici: Sveti Avram, Sveti Isak, Sveti Proroci Isaija i Jeremija, veliki Sveti Carevi: David, veliki slavni Prvosveštenici: Samuilo, Aron. Sve pravednik do pravednika, svi oni ispunjuju Evanđelje Gospoda Hrista pre nego što se Gospod objavio ovome svetu. Evanđelje pre Hrista, da!
Danas mi proslavljamo te velike i Svete ljude. U njima možete naći sve vrline evanđelske: i veru, i ljubav, i molitvu, i post, i krotost, i smirenost. Svaki od njih, pun je tih evanđelskih sila, pun pre dolaska Gospoda Hrista u ovaj svet. Oni su osećali svi, od prvog do poslednjeg, da je ovaj svet strašno carstvo smrti i greha. A iza smrti i greha, šta stoji? Đavo. Jer, đavo vlada svetom kroz greh i kroz smrt. Starozavetni Pravednici nisu mogli da se bore i izbore sa smrću, niko od njih. Rvali se sa smrću, ali niko nije mogao da pobedi smrt. Svi su oni odlazili, prolazili preko ovog sveta, odlazili u carstvo smrti. Ceo Stari Zavet i svi Starozavetni Pravednici bili su čežnja za Spasiteljem sveta. Davili se u moru greha i smrti, svaki se od njih molio Gospodu: Gospode, izbavi nas! Pošlji nam Spasitelja, daj nam Spasitelja od greha i smrti! I tako, prolaze i odlaze sa ovog sveta sa nadom i očekivanjem, sa nadom u velikog i slavnog Spasitelja sveta. Vekovi su i vekovi prolazili, hiljade i hiljade godina čekajući Njega. Oni su sa tom verom živeli radi Njega, i kroz tu veru ispunjavali se silom božanskom, da prožive ovaj svet u svetosti i pravdi, da prožive ceo ovaj život takoreći u Evanđelju, pre nego što je objavljeno Sveto Evanđelje.
I zato je rečeno, od velikog i slavnog Svetog Apostola Pavla, da ceo Stari Zavet ustvari vodi ka Gospodu Hristu. On je bio vaspitač ka Gospodu Hristu[1], pripremao je ljude, pripremao je ljude za dolazak Hrista, za dolazak Spasitelja. Starozavetni Pravednici ne bi bili Pravednici, ne bi bili Svetitelji, ne bi imali sile da postanu Svetitelji Božji, da se njihova vera i njihovo očekivanje kroz veru nije ostvarilo. Jer njihova se nada ispunila. Rečeno je u Svetom Evanđelju, da su oni prošli kroz ovaj svet sa nadom na Mesiju, sa nadom na Spasitelja sveta, a da savršenstvo života, i pravde, i ljubavi u ovome svetu zavisi od Mesije, od Spasitelja[2].
Zaista, Gospod je došao, Bog je postao čovek, time obasjao sve svetove, i pre Njega i posle Njega. Postavši čovek, Bog je kazao čoveku šta je čovek, i Bog je kazao čoveku šta je ovaj život, a šta smrt. Gospod Hristos, Bog koji je postao čovek, i javio se u ovome svetu kao Bogočovek, zato je i pobedio smrt, da bi pokazao da je pobedio greh, da bi pokazao da je pobedio đavola. Svi Starozavetni Pravednici, Starozavetni Svetitelji bili su oslobođeni Gospodom Hristom kada je sišao u Ad[3], carstvo smrti, i izvedeni u Carstvo Nebesko. Mnogobrojni su svedoci o Gospodu Hristu, o Njegovom dolasku u ovaj svet. I mi, veli se u Svetom Evanđelju, mi koji smo došli posle Gospoda Hrista u ovaj svet, mi imamo pred sobom tolike svedoke o Gospodu Hristu[4]. Svedoke da je On zaista Spasitelj sveta, da je učinio za nas ljude ono što niko učinio nije, da je On, Bogočovek, pobedio smrt i osigurao Život Večni nama ljudima, osigurao smrtnom telu ljudskom Besmrtnost i Život Večni. I svi mi u ovome svetu posle dolaska Gospoda Hrista, mi hrišćani, i živimo sa tom verom i nadom, verom u vaskrsenje mrtvih i nadom da ćemo i mi vaskrsnuti, da će nam Gospod podariti Carstvo Nebesko posle Strašnoga Suda. I rečeno je zato u Svetom Evanđelju, da i mi, „imajući toliku gomilu svedoka, odbacimo od sebe svaki greh koji je prionuo za nas, i da s trpljenjem trčimo u bitku koja nam je određena“[5]. Kakvu bitku? Bitku za Gospoda Hrista, bitku za Život Večni, bitku za Pravdu Večnu, bitku za Besmrtnost. Jer, posle Gospoda Hrista, tvoj život i jeste bitka između smrti i života, između prolaznosti i večnosti.
Gospod Hristos prvi je pobedio smrt i On jedini daje sile da u ovoj bici zemaljskoj i mi pobeđujemo Njegovom silom. Šta je to? To je bitka za sve što je ljudsko, za sve ono što je On doneo, to je bitka za Njegovo Sveto Evanđelje, to je bitka za sve Božansko što je On doneo čoveku u ovome svetu. Da, za osiguranje Večnoga Života svakome od nas. U toj bici učestvujemo svi mi. Šta je najglavnije za mene i za tebe u toj strašnoj borbi, u tom okršaju na život i na smrt? Kazano je u Svetom Evanđelju: Nama ništa drugo nije potrebno, nego da mi „gledajući na Načelnika i Savršitelja vere, Gospoda Hrista“[6], i sami se u toj borbi borimo i pobeđujemo Njime. Jer On, veli se, „pretrpevši Krst, sede na prestolu Carstva Nebeskog. A mi, veli Sveti Apostol, još ne dođosmo do krvi boreći se protiv greha“[7]. Još ne dođosmo do krvi boreći se protiv greha. To je današnji zadatak hrišćanina u ovome svetu: da se bori protiv svoga greha neprekidno do krvavog znoja. Jer time, samo time on može pobediti smrt i dobiti vaskrsenje mrtvih. Samo time on može sebi osigurati Carstvo Nebesko u onome svetu, osigurati Život Večni. Do krvi boriti se protiv greha. Eto, to je naša bitka u ovome svetu, nas hrišćana, svakog hrišćanina i svakog čoveka.
Đavoli navaljuju na nas sa svih strana raznim iskušenjima, raznim slastima i strastima ovoga sveta, samo da nas odvoje od Gospoda Hrista, da mi naviknemo na greh, da greh za nas postane obična stvar. Psuješ i kažeš: e, nije to ništa! Danas, sutra, preksutra, i rđava navika postaje rđav gospodar. A čovekoubica od iskoni[8] (đavo) čini sve da uspava tvoju savest. Kradeš, navikavaš se na to, ne boriš se protiv toga. Stupaš u ortakluk sa čovekomrscem, đavolom, sa onim koji dušu tvoju lovi. Srebroljubac si, pohotljiv si, gord si, gnevljiv si, ne boriš se protiv svega toga teško tebi, brate! Moraš se boriti do krvavoga znoja ako želiš sebi spasenje. Ne navikavaj se na greh, ne pravdaj svoj greh nikada.
Ono što treba osuđivati u sebi i u svetu oko sebe, to je greh, zlo. Osuđujući greh ne osuđuješ grešnika. Moli se Bogu za grešnika, ali osuđuj njegov greh. Moli se za onog koji ti zlo čini, ali osuđuj njegovo zlo. Bori se protiv njegovog zla, ali najpre protiv svoga zla u sebi i svoga greha. To je danonoćni okršaj u kome se nalazi svaki hrišćanin svestan, svestan Evanđelja, svestan Gospoda Hrista, svestan onoga što je Gospod doneo. Svakome od nas doneo besmrtni Život Večni, koji se mora izboriti, izvojevati. Nemoj reći: A, pa to je nemoguće; teško mi je, ja ne mogu. Pogledaj na Starozavetne Pravednike, na ljude koji su pre Hrista ispunili Evanđelje Hristovo. A mi, a ja, a ti? Mi imamo Gospoda Hrista pored nas, došao u ovaj svet, tu je s nama u Crkvi Svojoj. Štaviše, mi smo telo Njegovo, članovi, živi članovi tela Njegovog Božanskog, Crkve[9]. Sve nam je doneo, sve nam je dao, sva oružja nebeska da pobedimo đavola, sve svetinje nebeske da pobedimo greh, doneo nam je i dao sve sile nebeske da pobedimo smrt i sve što je smrtno u nama, u svetu oko nas. Šta nam nedostaje? Šta je to što Gospod Hristos nije doneo, i meni i tebi? Sve je doneo, sve je dao, a mi šta dodajemo? Sebe, veru, odlučnost, jačinu, snagu, nadu. Gospod će pomoći, nijedan greh nije jači ni od tebe, ni od mene; nijedna smrt nije jača ni od mene, ni od tebe; nijedan đavo nije jači ni od mene, ni od tebe. Jer je Gospod Hristos s nama, On je u našem zemaljskom svetu, On je u Crkvi Svojoj.
Gle, tu su sve božanske sile u tebi i pored tebe. Šta ti mogu učiniti ljudi hristoborci, šta ti mogu učiniti gresi, šta ti mogu učiniti iskušenja? Ti samo naoružaj sebe oružjem Hristovim, i onda se ne boj nikakvih protivnika, ni najvećih, ni najstrašnijih. A ko je najljući protivnik i tvoj i moj? Smrt, đavo, greh! Ništa u svetu strašnije od greha! Da, zato svaki od nas treba da se bori do krvavog znoja protiv greha, kako veli Sveti Apostol, do krvavog znoja. Nemoj varati sebe, nemoj uljuljkivati sebe obećanjima da ćeš ti to učiniti kasnije, danas, sutra, kroz izvesno vreme, nedelju, dve, ili možda kroz godinu dana. Avaj! Nevidljivi mačevi smrti mogu jednog dana da te odnesu nepripremljenog iz ovog u onaj svet. Kao iz priče o bogatašu, onom evanđelskom bogatašu koji je nagomilao imanje zemaljsko i rekao duši svojoj: „Dušo moja, imaš mnogo imanja za mnogo godina, počivaj, jedi i pij, veseli se.“ Bog jedne noći dođe.: „Uzeću dušu tvoju od tebe, a imanje tvoje čije će biti“[10]? Čije će biti, čije će biti?!
Tako ja i ti, tako svaki od nas, neka ne gomila ono što nije Božje, ni u duši, ni oko sebe u svetu. Neka se ne trudi da troši život svoj na bogaćenje ludostima, ili strastima ovoga sveta, ili bogatstvima ovoga sveta. Nek’ se sve oko tebe pretvori u zlato, ti pljuni na sve to zlato, ako đavo kroz to traži dušu tvoju, da mu se pokloniš. Sve ovo daću tebi, može reći đavo[11]. I ako daje, daje zlato, daje to zemaljsko blato svakome ko se opčini i zanese time. Ali mu zato dušu uzme, dušu uzme i otme. Šta je veće, dragocenije od duše? Šta je najveće blago u ovome svetu? Duša čovekova! Ona više vredi nego sav svet. „Ako dušu izgubiš, veli Spasitelj, čime ćeš je otkupiti“[12]. Nema cene, nema zlata, nema vrednosti u ovome svetu kojom ti možeš otkupiti dušu svoju, ako je propala u gresima i u strastima i u slastima ovoga sveta.
Zato mi, gledajući i ugledajući se na Starozavetne Pravednike, da se i sami trudimo svim silama svojim da ispunimo sebe onim svetim vrlinama kojima su oni ispunili dušu svoju: verom, ljubavlju, smirenošću, molitvom, postom, i na taj način osiguramo sebi Život Večni i Carstvo Nebesko. Od nas se traži odlučna vera. Odlučna vera. Kad hoćeš, možeš. Zašto? Zato što ti Bog pomaže. Onda, kada se trudiš, onda, kada primoravaš sebe na veru, primoravaš sebe na evanđelska dobra, tada Gospod s Neba lije na tebe Božanske sile. Nemaš molitvu, primoravaj sebe na molitvu i Bog će ti dati molitvu. Ako ti se ne posti, primoravaj sebe na post, i Bog će ti usaditi ljubav prema postu, ti ćeš zavoleti post, videti kakva je sila post koji čisti dušu od greha i od strasti. Ako ti nije neko mio, ako ga mrziš, ti primoravaj sebe na ljubav prema njemu, primoravaj sebe na ljubav, i Gospod će ti dati sile da ga zaista jednoga dana zavoliš.
Nikada, nikada nemoj gladiti ni maziti svoj greh, nikada nemoj gladiti ni maziti svoje strasti. Ja sam pozvan, od Gospoda Hrista pozvan, do krvavog znoja da se borim protiv ove strasti. Zašto? Zato što je ona ubica! Protiv mog greha. Zašto? Zato što je on moj samoubica. On ubija, odnosno, ja sebe ubijam njime. Zato se moram boriti sa njim neprekidno, i danju i noću. Jer gle, šta je ovaj život, moj i tvoj? Pedeset, šezdeset, osamdeset, sto godina najviše, a onda i za tebe i za mene večni život u onome svetu. Šta ćemo raditi mi u onome svetu? Kuda će nam duša? To pitanje postavljaj sebi: kuda će nam duše? Kada se spustaš u postelju kao u grobnicu pitaj sebe: da li si se borio protiv greha? da li si osigurao sebi besmrtnost i život večni? da li su u tvojoj duši bile svete i besmrtne misli? da li su u tvojoj duši bile svete brige, brige za spasenje duše, ili si se bio opustio niz potoke svojih glupih želja, i može biti, sablazni i iskušenja.
Da, mi nećemo imati izgovor na dan Strašnoga Suda, ako ne odnesemo pobedu nad grehom i nad smrću u ovome svetu. Jer je Gospod Hristos s nama, Bogočovek je s nama, Pobeditelj smrti je s nama, sve nam daje. Šta nam nedostaje? Ništa osim vere, ništa osim odlučnosti u veri. Blagi Gospod će tu odlučnost, tu veru umnožiti u svakome od nas da mi, da svaki od nas provede život na zemlji boreći se protiv svoga greha do krvavoga znoja. I tako osigura sebi besmrtni Život Večni u onome svetu, da zajedno sa svima Svetim Starozavetnim i Novozavetnim Pravednicima slavi Čudesnog Gospoda.
Gle, gle! Mi imamo nesravnjeno više svedoka i pomoćnika nego li Starozavetni Pravednici. Mi imamo bezbrojne Svetitelje, Svete Apostole, Svete Mučenike, Svete Ispovednike, hiljade hiljada, milione miliona i starih i novih Mučenika i Svetitelja Božjih. Sve to pomaže i tebi i meni, sve su to naša sveta braća, naša uplakana braća na Nebu zbog grehova naših na zemlji. Samo ih prizvati treba, samo se pomoliti njima, i sveta jata Svetitelja Božjih sleteće uvek na tvoj vapaj da te spasu u tvojoj borbi sa grehom, da ti osiguraju besmrtni Život Večni, da bi i ti sa njima i ovog i onog sveta slavio Njega, Čudesnog i Jedinog Gospoda i Boga u svima svetovima, Isusa Hrista, Njega Jedinog Pobeditelja smrti, Njega Jedinog Čovekoljupca, jer nam je dao besmrtni Život Večni. Njemu čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Gal. 3,24
  2. Jevr. 11,13 i 39-40
  3. 1 Petr. 3,19-20
  4. Jevr. 12, 1-2
  5. Jevr. 12,1
  6. Jevr. 12,2
  7. Jevr. 12, 2-3
  8. Jn. 8,44
  9. Pm. 12,4-5
  10. Lk. 12, 19
  11. Mt. 4,9
  12. Mt. 16, 26

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *