SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 2. na Usekovanje Sv. Jovana Krstitelja
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Daj mi na tanjiru glavu Jovana Krsšielja[1]. To je želja i molba – gde? Na zemlji. A zemlja? Zemlja je nekad bila Raj Božiji. Da li to đavo traži na tanjiru glavu Pravednika, Najvećeg između rođenih od žena[2]? Ne đavo, i đavo se naučio od zle žene. To žena traži: Daj mi na tanjiru Glavu Jovana Krstitelja? Traži, jer je sa svih strana grmeo njegov glas. Pokajte se[3]! Ti Irode, ne možeš imati ženu brata svoga[4]. Irodijadu, ženu Filipovu, Irod je preuzeo (preoteo).
Šta je ostalo od sveta Božijeg? Bog je stvorio ovaj svet kao Raj, a on se pretvorio u pakao. Čime završava greh Adama i Eve? Eto, zla žena traži na tanjiru glavu najvećeg Pravednika. A on, on je u ovom svetu i bio i živeo kao u pustinji. On je završetak staroga sveta, završetak staroga čoveka. Ovaj svet, svet Božiji, kada je đavo grunuo u njega, ušao u njega kroz greh, ušao kroz čoveka u zemaljski svet, tada ovaj svet počinje iz osnova da se koleba i da se ruši. Rušio se ovaj svet, ali se nisu duše ljudske rušile. Greh je prvo srušio dušu ljudsku, srušio je time što je odvojio od Boga. Jer, greh i jeste u tome greh što čoveka odvaja od Boga. To je jedini zadatak greha, jedini cilj greha. Ono što te odvaja od Boga, znaj da je greh. A greh, greh uvek stvara đavo, a on uvek bogoborac, uvek protiv Boga.
Preteča došao u ovaj svet poslan od Boga. Ovaj svet, šta je postao kada je njime zavladao čovek kroz greh? Eto, vidimo kako se gozba daje …[5] Počeo sa Rajem, a završio se paklom; počeo pred Bogom, završio pred đavolom; počeo sa bezgrešnošću, završio se grehom; počeo sa besmrtnošću, završio se smrću. Pokajte se! Svet koji je počeo kao Raj, a pretvara se u pakao, u tome svetu stoji Preteča, gleda sa svih strana i vapije svima i svakome: Pokajte se! Ljudi, ovaj svet koji je stvoren da bude Raj Božji, vi pretvarate u pakao gresima svojim. Irode, care bezumni, ti ukrašuješ pakao zemaljski strašnim i najstrašnijim zločinom. Pokaj se! A Bog je stvorio ovaj svet za besmrtni život ljudski. Ljudi, pokajte se! Gle, sa svih strana na vas vreba smrt, sa svih strana vas otima od života i svaljuje u grobove. Trgnite se, pokajte se, svet ste Božji pretvorili u pakao! Gde vam je Bog, gde? Od prljavštine vaših grehova ne vidi se Bog, ne vidi se Nebo. Ljudi, pokajte se!
Ovaj svet pretvorio se u pustinju, a Bog ga je stvorio kao Raj. Šta je to što je opustošilo ovaj svet, šta je to što je Raj Božiji pretvorilo u pustinju? Greh, naš ljudski greh. Greh oganj strašan! Bacaju oganj, bacaju plamen koji zapaljuje dušu i spaljuje u njoj sve što je Božije, i dušu pretvara u pakao, dušu ljudsku i duše ljudske. Gle, sve duše pred očima velikog Preteče, pozvanog od Gospoda da sve privede Mesiji, Spasitelju, sve duše – pustinja nepregledna!
Šta je ostalo od bogolikog uma ljudskog? Stvorivši čoveka Bog mu je dao bogoliki um, dao mu bogoliku dušu. Šta je ostalo od tog uma, u šta ga je čovek pretvorio? U trkalište greha, u trkalište đavola. Nečiste misli, nečiste pomisli, zle želje. Sve to trči po umu ljudi kao po nekom ogromnom trkalištu. Um ljudski – pustinja! Um ljudski pustinja u kojoj caruje đavo kroz grehe, kroz rđave misli, kroz rđave namere.
A savest ljudska, stvorena da čoveka vodi kroz Raj Božiji u ovome svetu, šta je sa njom? I ona se pretvorila u pustinju, i nju je greh i đavo pretvorio u pustinju. I čovek, čovek često ne zna ni šta je dobro ni šta je zlo, i čini zlo kao da je dobro, i beži od dobra kao da je zlo. Čoveče, ljudi, u šta ste pretvorili svoju savest! U pustinju.
I Preteča slavni, taj veliki Mučenik po daru Božijem, imao je da privede ljude, ljude opustošenih umova i duša, da privede Spasitelju sveta. Kud god je pogledao on je samo greh video; kud god je pogledao, ka njemu je trčala i galopirala smrt. U svakom čoveku po jedna, po hiljade smrti jurišaju na nas …[6] U svakom čoveku, kroz bezbroj grehova jurišaju na njega i napadaju ga sa svih strana crni demoni. A on, postaje samo glas, kao da je teško biti čovek, glas koji neprekidno vapije: Pokajte se, pokajte se!
Time je sve kazano, kazano sve što treba čoveku. Sve ljudsko pretvorilo se u pustoš. Kakav cvećarnik može biti onde gde smrt hara? Kakva radost može biti onde gde smrt otima čeda iz naručja roditelja, otima brata od sestre i sestru od brata? Šta može biti u svetu i šta je svet u kome se sve završava smrću? Pakao! Šta je ljudska nauka u ovakvom svetu? Pustinja! Šta je ljudsko znanje? Pustinja! Šta je ljudska filosofija? Pustinja! Šta će tu filosofija, šta nauka, šta će mi ovaj svet kad je on za mene grobnica, kada je on za mene smrt. Šta ostaje čoveku? Ono Evanđelje kratko, istina Evanđelskoga Preteče: Pokajte se!
To je svet u koji je poslan ne samo Prorok, nego i veći od Proroka. Svet u koji je poslat Anđeo Gospodnji u telu ljudskom[7] – Sveti Jovan Krstitelj. Sa najtežim bremenom koje se može natovariti na čoveka, eto, došao je veliki Pravednik, veliki Pustinjak – Sveti Jovan Krstitelj. Njemu je Bog otvorio oči duše da vidi sve grehe, svih ljudi, od Adama do poslednjeg čoveka, da vidi sve grehe celog roda ljudskog; i dao mu je vid da vidi sve smrti koje pustoše rod ljudski; i dao mu je vid da vidi sve đavole i demone koji ubijaju duše ljudske. Sve je to video i šta mu je preostalo? Pretvorio se u vapaj: Pokajte se!
On je postao glas. Kad su ga pitali, on nije govorio svoje ime: nisam ja ni čovek! Kako je strašno biti čovek! ]a,ja sam glas u pustinji, u pustinji, jer su ovaj svet ljudi gresima svojim pretvorili u pustinju, u pustinju od zemlje do neba. Ja sam u toj pustinji samo glas, glas koji vapije: Pripravite put Gospodnji.[8] Ljudi! Šta je postalo od vaših duša? One su stvorene da vas vode Bogu, a vi ste sve puteve duše svoje pokopali, upropastili i nijedan put vaš više ne vodi Bogu, ne vodi Nebu. Trudite se, pripravite put Gospodnji, to znači: raščistite grehe, uklonite to trnje, smaknite zmijarnik što se proteže od zemlje do neba, koji ste vi ljudi stvorili gresima svojim. Da, ja sam samo glas u pustinji. Sav rod ljudski, sve duše ljudske, sva zemlja – pustinja. Gospode, pustinja nepregledna i strašna. Pustinja od istoka do zapada, i od juga do severa – eto to je zemlja …[9]
Sveti Jovan je bio najčudniji čovek od ljudi u ovome svetu. Video je sve grehe svakoga čoveka od Adama do njegovih dana. Krstitelj je čovek koji vidi smrti koje pritišću zemaljski svet. Zato je on najtužniji čovek. Ali, taj najtužniji čovek je u isto vreme dobio je od Boga i najveću radost. On je prvi najpotpunije ugledao i otkrio svetu Spasitelja sveta od greha, Spasitelja sveta od smrti, Spasitelja sveta od svih đavola, Spasitelja sveta od pakla. On je otkrio Gospoda Hrista svetu, kada Ga je krstio u Jordanu i objavio svima: Ja videh i posvedočih, veli Sveti Jovan, videh Duha Božijeg kako kao golub siđe na Njega[10]. On će biti taj koji će nas spasiti od svakoga greha i svih grehova, od svake smrti i svih smrti, od svakoga đavola i svih đavola.
Podvig Svetog Preteče neiskazano je bio težak, podvig da vidi sav pakao i da vidi u njemu Spasitelja sveta, Koji je sve grehe uzeo na Sebe[11] …[12] A Preteča je prvi Njegov Apostol, prvi Poslanik Božiji, Poslanik Hristov. Šta je to što bi trebalo da nam da On, a da nam nije dao? Šta je to što je trebalo Hristos da donese svetu, a nije doneo? Šta je to što je Bog trebao da podari s Neba zemlji, a nije darovao? Sve je Gospod Hristos darovao! Ja, veli Preteča, ja sam glas, ja sam toliko mali pred Njim, nisam dostojan da se sagnem i odrešim remena na obući Njegovoj[13]. Toliko je On veliki, toliko je On moćan, toliko je On čovekoljubiv.
Prvi Apostol Gospoda Hrista u pustinji zemaljskoj, za njim posle i svi drugi Apostoli, i veliki Petar i Pavle, i Matej i Jovan, svi Apostoli iza njega, a on ispred svih. Prvi Apostol Hristov, Sveti Preteča Gospodnji Jovan. I on, prvi Evanđelist Hristov, on je objavio Gospoda Hrista svetu, to živo Evanđelje, to živo Spasenje. Njegov glas brujao je po svetu: Pokajte se, približi se Carstvo Nebesko[14].
A Carstvo Nebesko, eto to je Mesija, to je Hristos, eto Ga tu, među vama. Carstvo Nebesko sišlo na zemlju, jer Bog Car Hristos postao čovek, i za Njim Nebesko Carstvo došlo u zemaljski svet, u zemaljski pakao, i pretvara taj pakao ponovo u Raj. Kako? Evanđeljem, verom u Gospoda Hrista, ljubavlju, smirenošću, krotošću, svim svetim vrlinama, Svetim Evanđeljem Hristovim. Da, u ovome svetu Sveti Preteča vidi – šta? Gospoda Hrista na jednoj strani, a.rod ljudski u potopu greha i smrti na drugoj strani. I on, neumorni Propovednik pokajanja, Učitelj pokajanja, Apostol pokajanja, Prorok pokajanja, da svakog čoveka privede Hristu, to je njegov posao u ovome svetu, da svakome bude Preteča, da ide ispred njega i da mu krči put ka Gospodu Hristu.
Mi ako smo hrišćani, ako hoćemo za Spasiteljem, možemo samo idući za Pretečom kao našim prethodnikom i predvodnikom, kao onim koji krči naš put ka Gospodu Hristu i vodi nas Njemu. Preteča vere naše, preteča ljubavi naše, preteča molitve naše, preteča posta našeg, preteča vrlina, preteča našeg spasenja. Eto ko je veliki Preteča! Zato je svaki njegov Praznik neiskazana slava zemlje pred Nebom.
Zato je on udostojen i najveće pohvale koju je Gospod Hristos izrekao čoveku u ovome svetu. Za njega je rekao da je on Najveći između svih rođenih od žena, najveći[15]. Ali, gle, taj Najveći po oceni Gospoda Hrista, Nepogrešivog Boga i Gospoda, taj Najveći čovek u svetu zemaljskom, eto danas je na bezumnoj gozbi greha i slasti – ubijen. Na tanjiru je donešena glava njegova i predana bezumnoj ženi[16]. Svršila se gozba, poludela je carica, a sa njom i iza nje svi slični njoj. A Pravednik Božiji, Sveti slavni Preteča posečen, dušom je sišao u ad, u carstvo smrti, da tamo prvi javi Spasitelja sveta, da tamo bude prvi Apostol Gospodu Hristu.
Zato je Gospod Hristos dopustio da on bude ubijen. Sišao je u carstvo smrtm gde su bile sve duše od Adama do Hristovih dana, da i njima javi da je došao u svet Spasitelj sveta, za Koga su Proroci prorokovali.[17] Spasitelj Koji oslobađa svakog čoveka od greha, smrti i đavola. Od te strašne troglave aždaje, koja se svila nad svakim čovekom od Adama do Gospoda Hrista. Zato je on sišao u carstvo smrti, na šest nedelja pre Velikog Petka, pre stradanja Gospoda Hrista, da i tamo bude Apostol, da bude Evanđelist Gospoda Hrista, da spremi duše njihove za dolazak Spasitelja u to carstvo smrti. Jer, kada je Gospod bio raspet na Krstu i sahranjen, On je tada Svojom božanskom dušom sišao u pakao, javio se Bog kao Bog u duši ljudskoj i propovedao Evanđelje, i potvrdio Blagu Vest i Sveto Evanđelje Svetog Jovana Preteče i izveo duše ljudske iz ada u Carstvo Nebesko.
To je pobeda kakvu ljudi ni sanjali nisu. Nedostaje uma, nedostaje mašte da mi ljudi možemo zamisliti kakvo je dobro učinio Gospod rodu ljudskom. Postao je čovek i spasao čoveka od greha, od smrti, od pakla, spasao ga je i uveo u Carstvo Nebesko. Carstvo Nebesko koje je Sveti Preteča objavio kada je govorio: Pokajte se jer se približilo Carstvo Nebesko
Kada verujemo u Gospoda Hrista i živimo po Njegovom Svetom Evanđelju, ništa se tu mnogo od mene i od tebe ne traži, samo dobra volja, dobra volja. Danas, danas ću čuvati jezik svoj, danas neću izgovoriti ni jednu rđavu reč. Gle, ja ću dati na dan Strašnoga Suda odgovor za svaku praznu reč, uči Gospod Hristos. Za svaku praznu reč će ljudi dati odgovor na dan Strašnoga suda; razume se, i za svaku praznu misao, za svaku praznu želju, za svaku praznu nameru, a kamo li za rđavo delo, a kamo li za zločin, a kamo li za psovsku, za krađu, za blud, za preljubu. Al’ je tu Gospod Blagi kroz Svoje Svete, kroz Svetog Preteču, da nam pomogne u našoj borbi sa grehom, da pojača našu veru u nama, da mi smelo idemo za Njim, otresajući sa sebe svako zlo, čupajući iz sebe svaki greh i hitajući za Njim u Carstvo Nebesko.
Pazi, brate i sestro, i ti i ja stvoreni smo za besmrtni Život Večni. Mi moramo u onaj svet, treba telo da ostavimo u trenutku smrti svoje, koja je skrivena za tebe, duša će biti uznesena u onaj svet. Kuda ćemo u onome svetu, na koju stranu mi biti vođeni, ako su gresi u nama nepokajani, ako smo samo po imenu bili hrišćani, a nismo se borili sa gresima i čistili dušu svoju i srce svoje od rđavih želja i zlih namera? Teško nama! Mi smo još ovde na zemlji spremali sebi mrak i tamu u onome svetu.
A Gospod je došao u ovaj svet da nam da Carstvo Nebesko, da nam ga osigura kroz našu veru u Njega, kroz našu ljubav prema Njemu, kroz našu odlučnost da činimo i tvorimo dela evanđelska. Ovaj svet dat je svakome čoveku baš radi toga, da koristi Evanđelje Gospoda Hrista sebi da zaradi Nebo, zaradi Nebo. Pazi, kakav si ti kupac u ovome svetu. Ovaj ti je kratki zemaljski život dat da zaradiš s eim Život Večni, da zaradiš sebi Carstvo Nebesko, da zaradiš sebi Večnu Istinu, Večnu Pravdu. Pitaš me – gde je istina? Eno je u Gospodu Hristu. On je rekao: Ja sam Istina i Život i Put[18] …[19] Ali, Ja sam Put kroz Večni Život i Večnu Istinu. I eto, to je Evanđelje Gospoda Hrista. On je zato došao u ovaj svet, da svakoga od nas uvede u Carstvo Nebesko.
I eto, Svetog Preteče među nama uvek kao večno živog Svetitelja Božijeg, da nam pomogne, da nas drži na putu Evanđelja, na putu Spasenja. On, veli se u njegovoj glavnoj današnjoj pesmi troparu, postrada radujući se za Istinu, radujući se postrada za Istinu – Hrista; Hristom postrada radujući se za Hrista. A za njim, radovali su se umirući za Hrista svi Sveti Apostoli, Sveti Evanđelisti, Sveti Mučenici i svi pravi hrišćani. I tako Evanđelje Hristovo postaje onda večna radost za svakog od nas.
Tako Sveti Apostol Pavle, veliki i slavni Sveapostol, piše svima hrišćanima: Radujte se, i opet velim: radujte se! Uvek u Gospodu se radujte[20]. Kako i zašto Sveti Apostole? Zato što je rekao Gospod, pobedio smrt i darovao nam Nebeski Raj. Zato što je Gospod mesto zemaljskih laži darovao nam Nebesku Istinu. Zato što je Gospod za mali privremeni zemaljski život darovao nam Život Večni. Eto radosti naše, eto radosti i u smrti za Gospoda Hrista! Jer mi znamo, kada umiremo za Gospoda Hrista i kada nas ubijaju za Njega, mi samo prolazimo kroz kapiju smrti u Nebesko Carstvo.
Zato se i slavni Preteča, taj najtužniji čovek i Svetitelj i Pravednik Božiji, eto radovao kada je umirao za Gospoda Hrista i za Istinu. Radujući se umro, radujući se prešao iz ovoga u onaj svet. I gle, eto Spasitelja od svih smrti među nama. Ko da se ne raduje? Eto Gospoda Hrista među nama ljudima i On oslobađa od svakoga greha! Ko da se ne raduje? Eto, Gospoda Hrista, Oslobodioca od svih demona, od svih đavola. Ko da se ne raduje? I ko može oduzeti tu radost od nas? Spasitelj na Svojoj Tajnoj Večeri obećava Svojim Apostolima a preko njih i svima nama hrišćanima, da će se naša žalost pretvoriti u radost koju niko neće uzeti od nas[21]. I zaista, naša privremena žalost zemaljskog života, hrišćanskog našeg života, a naš hrišćanski život na zemlji je muka i nevolja i patnja, ali sve je to privremeno i ništa prema slavi koja nas čeka u onome svetu, ako mi služimo Gospodu Hristu u ovome zemaljskom životu, ako smo svesni i znamo da nam je ovaj život darovan samo zato da njime steknemo Život Večni. A tome nas uči Sveti Preteča, tome nas uči celo Evanđelje Gospoda Hrista, tome nas uči svaki Svetitelj Božiji. To je u stvari sva nauka, u tome je sva nauka Evanđelja. Hvala Gospodu što je ponovo ovaj svet uz pustinje pretvorio u cvećarnik, iz pakla pretvorio u Raj i osigurao Život Večni.
I mi slaveći divnog i pravednog Svetog Preteču Jovana Krstitelja, pomolimo mu se i uvek mu se molimo da on bude Preteča uvek, da uvek ide ispred nas, da odagna svaku smetnju na putu ka Gospodu Hristu. I da nas on vodi kroz sva zemaljska stradanja i muke iskušenja u večno Carstvo Hristovo. Tamo gde on predstoji Gospodu, slaveći Ga, eda bi smo i mi mali i neznatni, daleko iza njega no sa njim slavili Jedinog Spasitelja sveta, Jedinog Spasitelja čoveka u svima svetovima, Gospoda Hrista, Kome neka je slava i čast u sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt. 14,8
  2. Lk. 7,28:
  3. Mt. 3,1
  4. Mt. 14,4
  5. Nekoliko reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  6. Isto.
  7. Lk. 7, 27
  8. Mt. 3,3
  9. Isto.
  10. Jn. 1.32
  11. Jn. 1,22
  12. Isto.
  13. Jn 1,27
  14. Mt. 3,2
  15. Lk. 7, 28
  16. Mt. 14,11
  17. 1 Petr. 3,19-20.
  18. Jn. 14,6
  19. Isto.
  20. Fil. 4, 4
  21. Jn. 16,20-22

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *