SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda na Sabor Sv. Arhanđela Gavrila
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Gle, mi ljudi od iste smo građe od koje i Anđeli sveti. Mi ljudi na zemlji predstavljamo Heruvime[1]. Šta ja kažem? To ja ne kažem, to kaže veliki Sveti Zlatoust u svojoj Svetoj Liturgiji. Mi predstavljamo tajanstveno, na čudesni način, Božije Heruvime. Anđeli, ljudi, ko ste? Grešna braća bezgrešne Braće svoje Nebeske, Anđela. Eto ko su ljudi! I mi ovde u ovome svetu živimo kao u izgubljenom raju. Pali, pali Anđeli, eto ko su ljudi, (pali) Anđeli.
A gle, sve se menja kada Gospod silazi u ovaj naš zemaljski svet, kada postaje čovek. Čoveče, ne samo da si postao veći od Anđela, nego si postao – Bog po blagodati. On, Gospod Milostivi, Hristos, sišao je u naš zemaljski svet. Nije poslan Anđeo da postane čovek, Sam je Bog postao čovek! Toliko je čovek važan za Boga, toliko Bog voli čoveka, toliko Bog promišlja o čoveku! A kad je On, Bog, sišao među nas, za Njim su se sjatila sva jata Svete bezgrešne Braće naše, Anđela Nebeskih. Svi sišli i postali sluge naše[2]. Kakva čast, kakva radost! Anđeli postali sluge naše, i moje i tvoje. Čoveče, pazi kako živiš! Pogledaj ko si, šta si, od kakve si građe? Ne zaboravi nikad da ti tajanstveno predstavljaš Heruvima.
Eto, Gospod je u Crkvi Svojoj izmešao Anđele sa ljudima, sve nas je sastavio u jedno biće, u jedno duhovno telo. Od Anđela i ljudi Gospod je načinio jednu Crkvu Sobom[3], Svojim Krstom, Svojim Vaskrsenjem, Svojim Vaznesenjem. Nema granica više između zemlje i Neba, nema granica više između čoveka i Anđela. Smrt je pobeđena, ljudi postali besmrtnici, večnici.
Eto, mi danas slavimo Svetog Arhangela i Arhistrata Gavrila, čudesnog Vesnika[4] Božjeg, prvog Evanđeliste, najvećeg Evanđelista u svima svetovima. Sve velike i svete tajne, sve velike i Blage Vesti, sva Evanđelja Neba, eto on donosi rodu ljudskom. On Presvetoj Djevi Mariji donosi čudesnu Blagu Vest da će nam Gospoda roditi[5]. O, pa to je sve Evanđelje Neba! sva Evanđelja svih Nebesa, pa zatim sve ostalo što ide uz tu Blagu Vest – Večno Evanđelje[6]. Da, večni Evanđelist donosi Večno Evanđelje – eto ko je Arhistratig Gavrilo koga mi danas slavimo, jednog od Zaštitnika naše svete skromne obitelji.
Današnje njegovo Sveto Evanđelje kazuje nam svu tajnu ovog zemaljskog sveta. Čuli ste ga. Šta je ovaj svet? Njiva Božija! Ovaj svet je njiva Božija[7]. A mi ljudi, mi smo usev nebeski u ovome svetu, seme nebesko. Ne, mi nismo sa zemlje, mi nismo od zemlje, mi smo s neba. Čuli ste veliku svetu tajnu: Gospod seje ljude kao usev nebeski po Svojoj zemaljskoj njivi. Pazite, njiva to je Bog,[8] a mi nebesko seme. Radi čega? Radi toga što mi svim bićem hrlimo ka nebu; mi smo sazdani s neba, radi neba, a privremeno smo na zemlji da zemlju onebesimo, da zemlju učinimo parčetom neba, da zemlju pretvorimo u Raj. Takva je setva i u nama i oko nas. Kad Gospoda gledaš, ti gledaš njivu Božiju. Pogledaj u sebe, ti gledaš u nebesko biće, u nebeski usev. Pazi, sav si s neba! Živi na zemlji radi neba: „Naše je življenje na nebesima“, veli Sveti Apostol, gde Gospod Hristos živi[9]. Zaista, naše je življenje tamo gde je Gospod Hristos, Koji je naš nebeski usev posejao po zemlji, i došao radi nas u ovaj svet, uzeo telo na Sebe, i sa telom se uzneo iznad svih nebesa, vaskrsao, i nama osigurao Život Večni i besmrtni na nebesima, viši od svih Anđela i Arhanđela[10]. Primer, Presveta Bogomajka Koja je iznad svih Heruvima i Serafima. Da, takav izgleda svet gledan iz današnjeg Svetog Evanđelja, iz Evanđelja Svetog Arhistratiga Gavrila.
Ti i ja stojimo zbunjeni: „Otkuda kukolj u ovome svetu?“[11] Ako smo mi nebeski usev, otkuda kukolj po Božjoj njivi kada mi posejasmo nebesko seme? Otkuda zlo u svetu, otkuda đavo u svetu, šta je to? Gospode, mi malo razumemo od ove velike drame koja se naziva život ljudski. A On objavljuje veliku tajnu i veli: „Kada ljudi pospaše, dođe. đavo i poseja kukolj pa otide“[12]. Dođe đavo i poseja kukolj. Eto objašnjenja otkuda zlo u svetu, otkuda greh u svetu. To je đavo učinio: po njivi Božijoj posejao zlo, greh, a kroz njih smrt; ne jednu, no hiljade i hiljade, milione i milione smrti; svaki čovek nosi ne jednu nego onoliko smrti koliko grehova gaji u sebi, onoliko smrti koliko slasti gaji u sebi, onoliko đavola koliko grehova i strasti gaji u sebi.
Strašno je biti čovek na njivi Božjoj na kojoj je Gospod posejao nebesko seme. Kad ljudi pospaše, neprijatelj čovekov učini to, veli Gospod; neprijatelj i Božji i čovečji, đavo. Kad je učinio to, Gospode? Kada ljudi pospaše. A kada su ljudi zaspali? Kad je đavo pretvorio njivu Božju donekle u njivu svoju posejavši kukolj? I kada su ljudi zaboravili na volju Božju, kada i nema osim đavolje volje? – Kad su naši praoci pristali, kad su zaspali, zatvorili oči svoje prema Bogu, okrenuli se đavolu i učinili greh, eto tada je đavo posejao po njivi Božjoj kukolj, posejao zlo, iz čega je izniklo bezbroj grehova i smrti. I ovaj svet poplavljen je jatima crnih mračnih demona. Tako biva s tobom i sa mnom kada zaspimo, kada prestanemo tvoriti volju Božju; onda dolazi đavo i seje kukolj po duši mojoj i tvojoj, seje svaki greh; proba, vidi koji greh najviše voliš, koju strast ti najviše voliš, on to onda seje po tvojoj duši, pa gaji; a ti ako spavaš, ako nemaš molitve, podviga, vere, ljubavi, nade, smirenja, krotosti, strpljenja, o, pa ti spavaš neprekidno. Sve su oči duše tvoje zatvorene, a đavo radi svoj posao. Veli se u jednoj molitvi: da čovek koji zapusti srce svoje, njegovo srce postaje radionica za đavola, radionica đavolja. Ti i ja spavamo ako ne vršimo zapovesti Gospoda, Koji je sišao u ovaj svet, postao čovek, dao nam Svoje Sveto Evanđelje, dao nam Svete Anđele da nam pomažu u Njegovom Svetom Evanđelju u vršenju Njegovim svetih zapovesti i vrlina, dao nam sve to. Ako mi to ne držimo, mi sami sebe oslepljujemo, mi postajemo dobrovoljni slepci. Zato, pazi kako živiš na njivi Božjoj!
Gle, nama je Gospod dao toliko za dušu našu. Šta je vera? Vera to je svevideće oko. Duša koja vidi Boga, koja ide za Bogom. A kad malakše u tebi vera, kada ti ne primoravaš sebe na veliku veru, kada ti ne neguješ svoju veru; a vera je kao zrno gorušičino, mora se negovati kao svaki usev; ako ti ne neguješ veru svoju, ako je ne uzrasteš u sebi, gle, ti jednoga dana zaspiš; vera tvoja polako postaje maloverje i neverje, i ti zaspao sav, a đavo seje kukolj. Molitva, eto drugog oka na duši tvojoj. O besmrtnosti oko, o svevideće oko, to je molitva! I ti živeći u ovom svetu Božjem kao na njivi Božjoj, gledaj molitvom ka Gospodu i ka celome svetu Božjem. Neka molitva nikad ne zadrema u tebi. Zadrema li molitva, napustiš li molitvu, jesi li lenj za molitvu, pazi, već dremež grehovni zahvata tvoju dušu. Ako napustiš molitvu, zaspala tvoja duša, ti spavaš, a đavo seje li seje kukolj po tvojoj duši. Kad se probudiš ti osetiš neki nemir, strahote u sebi, neku anarhiju, neku pobunu, uzbunu, neku revoluciju. Šta, drema ti duša? Otkuda to? Otuda što je đavo posejao ko zna koliko semena, koliko kukolja, gle u tvojoj duši, dok ti spavaš ne vršeći svoju molitvu. Pa onda smirenje, pa krotost, pa milostinja, o, sve su to oči duše tvoje i moje. Ako ih ne negujemo, duši našoj preti strašna opasnost; naše duhovne oči slabe, mi sve manje i manje vidimo ono što je Božje u ovome svetu, sve manje i manje činimo ono što je evanđelsko, Hristovo, sve manje tvorimo zapovesti Božje. I gle, kada se u nama umrtvi smirenje, krotost, blagost, milostivost, trpljenje i ostale svete vrline evanđelske, duša nam je zaspala, a đavo seje li seje po našoj duši kukolj, zlo, strast, grehe.
Šta nam treba činiti? Jasno je, jasno je iz današnje svete priče evanđelske, jasno je iz današnje svete Blage vesti: Da budemo budni, da stražimo. Mi stražimo kada su sve vrline upaljene u nama, kada plamti vera u nama, kada plamti ljubav u nama, kada su sve oči duše naše otvorene i mi vidimo da je ovaj svet njiva Božja; da smo mi usev nebeski, da treba da obrađujemo seme, nebesko seme; da živimo za večnost i da Evanđelje bude večno koje nam je Gospod doneo. Ti veliš: Ja ću danas i sutra ovako, a prekosutra ili iduće godine ja ću početi da se kajem, da živim po Evanđelju Hristovom, da živim za svoju dušu, da živim za svo nebesko seme koje je u meni. – Pazi, kazuje nam današnja sveta evanđelska priča: da se ovaj svet završava Strašnim Sudom.[13] Ovaj naš zemaljski svet, zato što je usev nebeski, požnjeće Sveti Anđeli u dan Strašnoga Suda. Poslaće Gospod žeteoce na zemaljske njive da pokupe sve ljude, sve duše, da svima sudi Gospod po delima našim, po tome kako smo nebeski usev negovali na zemlji, na njivi Božjoj; da li je ovaj svet bio za nas njiva Božja ili njiva đavolja, da li smo mi bili usev nebeski na zemlji ili kukolj đavolski.
Mi postajemo kukolj kada dobrovoljno vršimo zlo, činimo grehe, živimo u strastima nepokajani, ti i ja. Svaki od nas treba da ima svoj mali Strašni sud. Svaki dan, svako veče, ti načini jedan mali Strašni sud za sebe. Pogledaj današnji dan kako si ga proveo: šta je sa nebeskim usevom koji je u tebi, šta je sa dušom tvojom, šta je sa savešću tvojom, šta si danas uradio? Da li si zaista živeo na ovome svetu kao na njivi Božjoj, i negovao nebeski usev što je u tvojoj duši i oko tebe u svetu, ili si zaspao bio, pa si zaboravio na molitvu i na post i na krotost i na smirenost i na veru i na ljubav. Eh, tada vrši nad sobom sud, kazni sebe, reci sebi: ne, ja sutra, još sutra moram da ispunim u sebi molitvu i post i bdenje i krotost i smirenost i svaku vrlinu evanđelsku; da volju svoju odbacim i da volju Hristovu činim, koja je sva u Evanđelju Njegovome; da postupam po Njegovim zapovestima i znam da Njegove svete zapovesti uzrastu u duši mojoj nebesko seme, i ja, ja ću negovati u sebi nebeske vrline. Ne učinim li to sutra, kukolj će da iznikne još više u meni, a prekosutra još više. Ako godina prođe, o, pa cela njiva duše moje, duše moje koja je njiva Božja, sva ta njiva postaće njiva kukolja i korova. Šta ćeš onda raditi?
Kada čovek ogrezne u gresima, kada on ostane u njima, kada se ne kaje, kada ih ne ispoveda, onda toliko navikne na grehe da mu oni postaju obični. Pijanica kada neprestano pije, pijanstvo mu postaje prirodno, postaje mu navika. Tako svaki greh, svaka strast. Ako se čovek ne bori sa njim, ne ustane protiv njega, postepeno postaje navika, pa se, prema učenju Svetih Otaca, pretvara u prirodu, i onda pređe u čoveka. Zaspao je zauvek, ništa ga na ovome svetu probuditi neće osim Strašnoga Suda Božjeg, strašnih truba nebeskih kada Gospod bude podigao iz mrtvih sve mrtvace, sve ljude izveo na sud da sudi svima po Evanđelju Svom. Po Evanđelju, ni po čemu drugom.
Evanđelje je Gospod doneo nama ljudima i dao nam sile nebeske, kroz Svete Tajne i svete vrline, da ga ispunjujemo, da živimo Njegovim Svetim Evanđeljem Nebeskim. Osnovao je Svetu Crkvu Svoju, u kojoj bezbroj sredstava, na prvom mestu Sveto Pričešće, da mi sebe učinimo moćnima i snažnima da možemo poneti svaku vrlinu, da možemo tvoriti svaku zapovest Božju. Po tome Svetom Evanđelju Gospod će na dan Strašnoga Suda suditi. Pravo će reći: Vi ste imali Moje Sveto Evanđelje, imali ste Svetu Crkvu, imali ste ova blaga nebeska na zemlji. Zemlja je moja njiva. Vi ljudi ste moj nebeski usev. Šta ste od sebe učinili, šta ste od sebe napravili? – Čovek sebe, na kajući se za grehe, učini sinom đavola. To nisu moje reči, to je istina napisana u Evanđelju Hristovom, …[14] i ostaju u nepravdi, ne kaju se.
Čoveče, stvoren si da postaneš Bog po blagodati, kako uče Sveti Oci, a ti postao đavo po svojoj slobodnoj volji. Šta ćeš reći Gospodu u odbranu svoju na dan Strašnoga Suda kada ti je On dao i ovaj svet kao svoju nebesku njivu, i dušu ti dao kao nebesku njivu, i Anđele ti dao za sluge, da služe tvome spasenju od zla, da služe tvom napredovanju u svakom nebeskom dobru. Tada će svaki od nas videti, ako je osuđen, da je po pravdi Božjoj osuđen. Ne dao Bog da se desi ma s kojim od nas da zaspi u gresima, da zaspi na smrt, kako se veli u jednoj svetoj molitvi, nego da budemo budni, da budimo sebe, da primoravamo sebe.
Treba da se moliš Bogu, a neće ti se; primoraj sebe, šibaj sebe, reci sebe: Gle, da ti stojiš na ivici pakla, što se ne moliš? Gle, još jedan korak i ti si pao u pakao, u zagrljaj strašnih demona. Nećeš da se smiriš, hoćeš da tvoriš volju svoju, reci: Volja moja, šta? Volja Hristova treba da bude u meni. „Oče naš“ čitaš stalno, svaki dan govoriš: „Neka bude volja Tvoja, Gospode, u meni, peka bude na zemlji volja Tvoja kao što je na nebu“[15], a ti ne izvršuješ to, nego hoćeš volju svoju. Sva volja Hristova kazana je u Evanđelju, sve što Gospod hoće od tebe, od mene, od svakog čoveka On je rekao u Evanđelju. Samo od nas traži molitvu, veru, post, krotost, smirenost, ljubav, trpljenje, istinu, pravdu, šta je doneo i šta nam je dao. To traži od nas, da mi to negujemo u sebi, da živimo s time. Jer On je došao u ovaj svet, kao što veli Sveti Jovan Bogoslov, da živimo kroz Njega[16], da živimo kroz Bogočoveka, da živimo u Bogočoveku, da tvorimo Njegovo večno Evanđelje.
Tako ćemo ja i ti, i svaki čovek na ovoj njivi Božjoj poživeti kao usev nebeski i doneti rod po sto puta[17], tako svaki hrišćanin koji je budan, koji strepi. Duša nam nije zaspala u gresima i strastima. Ali i kad zaspi, i kad padneš u teške i strašne grehe, seti se: „Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih i obasjaće te Hristos“[18]. To je evanđelski krik, evanđelski vapaj tebi i meni. Ma koliko bio veliki grešnik, čuj taj vapaj. Ustani ti koji spavaš! Zavisi od tvoje dobre volje, od tebe samog zavisi da li ćeš ustati iz greha u koji si pao, da li ćeš ustati iz strasti u koju si pao, da li ćeš ustati iz smrti u koju si pao. Od tebe zavisi, od tvoje volje. Bog te ne primorava na spasenje, ali ti daje sva sredstva, i dao ti pre svega (probudiš) dušu nebočežnjivu, dušu koja je usred neba; i ti ako si zaspao u hiljadu grehovnih smrti, udari sebe ako si neosetljiv. Vaskrsni iz mrtvih!
Ogrezao si u oholost, gordost, nikog drugog ne vidiš prosto do sebe; u svojoj gordosti govoriš: ja pa ja! To je smrt ne jedna, hiljade smrti u tebi. A ti, šta ti ostaje? Primoraj sebe na smirenje. Lenj si, reci sebi: ti si đubre, Pavle – ako si Pavle; ti si đubre, Jovane! Šta ti misliš? Seti se: najveći od svih Apostola veli da je prvi među grešnicima, najveći grešnik: „Gospod Hristos je došao u ovaj svet da spasi grešnike, od kojih sam prvi ja“, veli Sveti Apostol Pavle[19]. A ti, ti se gordiš …[20] imaš u sebi da se gordiš? Jesi li mudar kao on, jesi li učen kao on, jesi li pun takve vere i ljubavi kao on? A on, zato što je bio pun svega toga, bio je smireniji od svakoga i smatrao je i sebe i sve drugo, prema Gospodu, da je nevažno, da su to sve trice[21]. Čovek je trica, ako Gospod Hristos nije sa njim i u njemu.
Ti čuvaj sebe da ne ostaneš večno u nekom grobu, a svaka je strast grob, svaki greh grob, ako se ne oslobodiš tog greha. A ništa lakše za čoveka da se oslobodi greha, ništa lakše. Pokajanje, eto ti sveleka, ne samo leka nego sveleka. Ma kako bio strašan greh, makar ti bio razbojnik na krstu pored Hrista, seti se. Za tren oka ta čudesna sila, koju Evanđelje naziva pokajanje, eto, razbojnika učinila prvim žiteljem Raja, razbojnika pretvorila u Anđela, u Svetitelja, u Arhanđela, i ušao on prvi u Raj sa Gospodom Hristom15. A ti, ti ako misliš: Ja sam u strašnim gresima teško meni, nema mi spasenja! To je strašan greh prema Gospodu Hristu, prema milosrđu Njegovom. Da je On gledao na grehe naše nikad ne bi došao u ovaj svet, u ovaj zmijarnik zemaljski. Ali, Njegova milost je beskrajna, kako veli Sveti Zlatoust. Milost Gospodnja je tako ogromna da su svi naši gresi, svi gresi celog roda ljudskog, mali prema Njegovoj milosti kao kap prema moru. Takvo je milosrđe Gospodnje, tako je milostiv On, Bog Anđela i Bog ljudi. Tako je milostiv Gospod Hristos, Koji je radi nas postao čovek i primio na Sebe telo, blatnjavo i gnojivo ljudsko telo, primio sve smrti, smrti nad smrti primio na Sebe, sve grehe, sve smrti i grehe ljudske uzeo na Sebe, sve rane, sve bolesti.
Nikada, nikada, nikada ne dopusti sebi očajanje u duši. Neka vera tvoja bude velika, velika u milost Gospodnju. Tada, tada ćeš ti biti pobednik nad svima strastima. Pa kad padneš u neki greh ili u neku muku veliku, prizovi svog Nebeskog besmrtnog Brata, Svetog Arhistriga Gavrila, ili ma kog Svetog Anđela, a on, svaki od njih, svaki Anđeo je bezgrešan, iznad greha i smrti, i on će te svemoćnom rukom svojom izvući iz svakoga groba, vaskrsnuti iz svake smrti.
Zato ih i slavimo, zato mi slavimo našu bezgrešnu Nebesku Braću, sve Anđele, danas Svetog Arhistrata Gavrila.
Neka nas zakriljuje i čuva od svakog greha i od svake strasti, a kad padnemo u koji greh i koju strast, prizovimo ga u pomoć, i on će munjevito doći i vaskrsnuti nas iz svih naših grobova, pobediti sve naše smrti i uzneti nas u Nebesko Carstvo, da tamo zajedno s njim i uz njega i mi slavimo – (čudesno milostivog Gospoda Hrista, sada i uvek kroza sve vekove. Amin)[22].
 


 
NAPOMENE:

  1. Reči iz Heruvimske pesme na Sv. Liturgiji – Prim. uredn.
  2. Jevp. 1,14; 2,5-16
  3. Misao Sv. Jovana Zlatoustog i crkvenih pesama, često susretana kod Oca Justina. – Prim. uredn
  4. Reč vesnik je tačan prevod grčke reči Anđeo. – Prim. uredn.
  5. Lk 1,26-28
  6. Otkp. 14,6
  7. Mt. 13,24 i 38
  8. Smisao je: Gospodar i sejač njive to je Bog. – Prim. uredn.
  9. Fil. 3,20
  10. Ef. 1,20-22
  11. Mt. 13,27
  12. Mt. 13,25 i 39
  13. Mt. 13.40-43
  14. Nekoliko reči nečujno na traci. – Verovatno je Otac Justin ovde naveo najpre reči Jn. 8,44 ili 1 Jn. 3,89, gde se spominju „deca đavola“, a onda i reči Rm. 1,18: „Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi“. – Prim. uredn.
  15. Mt. 6,10
  16. 1 Jn. 4,9
  17. Mt. 13,7
  18. Ef. 5,14
  19. 1 Tim. 1,15
  20. Nekoliko reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  21. Fil. 3,78
  22. Poslednje reči dodate po smislu, i po običaju Oca Justina da tako završava svoje besede. – Prim. uredn.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *