SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 3. na rođenje Sv. Jovana Krstitelja
1974. godine u Manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Evo velikog Praznika, evo Praznika Najvećeg čoveka u rodu ljudskom, jer danas praznujemo rođenje Svetoga Preteče. Čoveka – ali više Proroka, više Anđela, više Monaha, više Apostola, više Evanđelista. Sve je on to u sebi imao, zato je Spasitelj i izrekao najveću pohvalu o njemu, da je on „Najveći između rođenih od žena“. Najveći između rođenih od žena[1]. Zamislite takvu pohvalu! Nije tu pohvalu izrekao čovek, ni Prorok, ni Apostol – već sam Bog, Gospod Hristos, Koji je postao čovek i došao u ovaj svet. I gledajući sav rod ljudski, On je njega istakao kao Najvećeg u rodu ljudskom. Zašto? Zar je veći od Apostola Pavla, zar je veći od Apostola Petra, zar je veći od Evanđelista Jovana? Da, veći. U čemu je veličina njegova? Evo u čemu.
Gospod ga je poslao u ovaj svet kao Preteču, kao Predhodnika – čijeg? Gospoda Hrista. Kao prethodnika Boga Koji se rađa u telu. Preteča znači predhodnik, i on je išao ispred Gospoda Hrista. Gospod Hristos je došao u ovaj svet da bi sav svet išao za Njim, ne ispred Njega. A On je odredio Preteču Svetoga da ide ispred Njega. Šta to znači? To znači ovo: ovaj svet do dolaska Gospoda Hrista bio je zmijarnik. Ovaj svet do dolaska Isusa Hrista bio je trnjak greha, zmijarnik strasti, užas zločina. Sve je to ovaj svet bio. I Gospod je dao Preteči da sagleda sve grehe svih ljudi na zemlji. Kako je to strašan dar! Zamislite da na vas padne ta strašna muka da u jednom trenutku sagledate sve grehe roda ljudskog, sve užase, sve smrti, sve đavole koje smo doveli u ovaj svet. I on, niko ispred njega, a on ispred Gospoda Hrista ide i krči zmijarnik i krči trnjak i razgoni đavole, priprema put Božanskim nogama Gospoda Hrista[2]. Zaista, put Mučenika i to Svemučenika, put Apostola i Sveapostola, put Evanđelista i Svejevanđelista.
Vele i pišu da Sveti Preteča nikada se nije smejao. Kako se mogao smejati čovek koji pred sobom vidi sav rod ljudski, svu istoriju sveta? Vidi sve grehe, vidi sve strašne povorke smrti, vidi sve bezbrojne legione đavola. Sve to, sve to mi smo ljudi doveli u ovaj svet. Ne zveri, ne neki naročiti životnjski zločinci, nego mi ljudi. Mi smo uveli greh u ovaj svet, i smrt uveli u ovaj svet, i đavola uveli u ovaj svet. I sve to, eto, Sveti Preteča je imao pred sobom, sve je to jurišalo na njega. Jer je za njim išao Gospod Koji je postao čovek, da bi nas oslobodio od svih tih grehova, svih tih smrti i svih tih đavola. Zato je lice Svetoga Preteče uvek bilo tužno i verovatno uvek uplakano. Nikad se smejao nije!
Isto tako pišu crkveni istoričari da se Gospod Hristos nikad smejao nije. Kako se mogao smejati Gospod koji je došao i uzeo na Sebe sve grehe roda ljudskog, uzeo na Sebe sve smrti roda ljudskog[3], uzeo na Sebe sve demone roda ljudskog? Kako se On mogao smejati? Tužan, uvek tužan, gledajući ljude kako, pre nego što je On došao u ovaj svet da ih spase svega toga, svih tih užasa, mnogi od njih neće spasenje. Neće da idu za Njim. A gle, Preteča je išao ispred Njega. I šta? Pokazao put, iscelenje od svih grehova, iscelenje od svih strasti, oslobođenje od svih demona. Kako? Pokajanjem[4]. Zato je Preteča Sveti Apostol pokajanja, Prorok pokajanja, Mučenik pokajanja, Evanđelist pokajanja. Jer je objavio taj lek, taj svelek za grehe ljudske. Jer pokajanje jeste lek za svaki greh roda ljudskog, za svaki greh moj i tvoj i svakog ljudskog bića. I Gospod je to objavio došavši u ovaj svet, postavši čovek. Sveti Preteča je svoju propoved, svoje Evanđelje, naročito sabrao u ove reči: „Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko“[5]. Kako se to približi Carstvo Nebesko? U kome? U Gospodu Hristu. Sišao je Bog u ovaj svet, kako sa Bogom da ne dođe Carstvo Nebesko? Nebesa su suviše mala, nebesa su kaplja prema veličini Boga i Gospoda Hrista.
I tu reč Svetoga Proroka i Preteče: „Pokajše se, jer se približi Carstvo Nebesko“, prihvatio je Gospod Hristos, i od toga i time počeo Svoje Evanđelje. On je počeo Svoje Evanđelje rečima: „Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko“[6]. Eto, sav Preteča je pred Njim. Svo Evanđelje je u rečima ovim: Carstvo Nebesko nosi nam – šta? Nosi nam Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večni Život, Raj. Nosi sve ono što je Božansko, nosi sve ono što je bez greha, bez strasti, bez zla i bez đavola. I tako je Gospod produžio Evanđelje Svetoga Preteče i dao nam lek za svaki greh.
Zato je Gospod i osnovao Crkvu u ovome svetu i u njoj dao sva sredstva svakome od nas da se oslobodi svojih grehova, da se oslobodi svojih strasti, da se oslobodi svojih đavola. Zato nećemo imati izvinjenja na dan Strašnoga Suda, mi hrišćani, koji imamo bezbroj Apostola, bezbroj Svetitelja. Imamo Samoga Gospoda Hrista, Koji nam je došao u ovaj svet i dao nam Svoje Evanđelje. Dao nam Božansku silu da sebe isceljujemo od svakoga zla i od svakoga greha. Vi čujete na svakom bogosluželju kako se mi molimo: „Da nam Gospod da ovaj dan sav svet, savršen i bezgrešan“, da tako provedemo ovaj dan. To znači: da se borimo protiv svakoga greha koji nasrne na nas, spolja i iz spoljnog sveta i rikne iz nas, iz naše duše, iz našeg unutrašnjeg sveta.
Gospod je dao zato sva sredstva u Crkvi Svojoj. Šta je Sveto Pričešće? Sveto Pričešće to je sjedinjenje sa Bogom, a kad uzmeš u sebe Boga, onda iz tebe beži svaki greh. Gde može ostati greh pored Boga u tebi, gde može ostati strast, gde može đavo ostati u tvojoj duši, ako Bog uđe u nju? – a ulazi kroz Sveto Pričešće. To je najveći dar koji se daje rodu ljudskom, najsigurnije sredstvo za pobedu nad svima gresima, nad svima strastima. I osiguranje, takoreći, bezgrešnog života. Slabi smo, nemoćni smo, padaju gresi na nas, padamo u grehe, ali vaskrsavamo iz greha. Jer, svaki greh je mali grob, svaki greh je mala smrt. A Gospod je dao vaskrsitelja, on je u rukama tvojim – to je pokajanje tvoje. Pokajanje te vaskrsava iz svakoga greha, samo ako ti hoćeš.
Gospod nikog ne spasava na silu, nije On došao ovde da primora mene i tebe da pođemo za Njim. On predlaže: Ako hoćete da idete za Mnom, hajte za Mnom[7]. Nećeš? Pazi za kim ideš. Ne ide li čovek za Gospodom Hristom u ovome svetu, za kim ide? Za đavolom, sigurno. Kao što kazuje primer naših praroditelja, Adama i Eve, kad su okrenuli leđa Bogu. Đavo je stao ispred njih i poveo ih kroz ovaj svet, i oni su ga uveli u ovaj svet. U tome je strahota biti čovek. Sve ptice, sve biljke, sve životinje, ustaće na nas na dan Strašnoga Suda, i reći: Evo, ljudi su zločinci, oni su nas ubacili u smrt, oni su uveli đavola u ovaj svet i sve muke u ovome svetu. Tako, svaki hrišćanin ustvari se smirava pred svakom ptičicom, pred svakom biljčicom, i veli: Oprosti, ti si bezgrešna, ja sam sav grešan. Ja sam kriv za muku tvoju, ja sam kriv za smrt tvoju. Zato, pravi hrišćanin uvek osuđuje prvo sebe za grehe svoje i za grehe ovoga sveta.
Kada čitate životopise Svetitelja, vi nailazite na reči koje vele: Gospode ja sam svegrešan, ne samo grešan, nego svegrešan. Jedan od najveći Svetitelja Božijih, Sveti Simeon Novi Bogoslov, stalno piše o tome kako je on svegrešan i istinski svegrešan, i objašnjava: Kako mogu, Gospode, da ne osećam sebe svegrešnim, kad sunce Tvoje, kad svetlost Tvoja padne na mene, onda sve, i najsitnije trunčice grehova, postaju ogromne planete, ogromna sunca, ogromne planine i padaju na mene. Pomozi! Ti jedini spasavaš od greha, a ja čovek, ja sam svegrešan! To je osećanje svakog pravog hrišćanina u ovome svetu. Sebe koriti, sebe osuđivati, svoj greh satirati u tebi; ne tuđi, prvo svoj: Izvadi brvno iz oka svog najpre da bi mogao izvaditi trun iz oka brata tvog[8].
Da, i Preteča Sveti, koji je Preteča Gospodnji u svemu, Preteča u novom životu, Preteča u našoj besmrtnosti, Preteča u svemu što je evanđelsko, on, on je ukazao na Gospoda Hrista kao na Spasitelja sveta, i veli: I ja Ga ne znadoh, ali Onaj Koji me posla da krstim vodom On mi reče: na Koga vidiš da silazi Duh Sveti, On je taj koji će te spasti od greha i smrti. I ja videh, veli Sveti Preteča, i zasvedočih[9]. Video je Duha Svetog, Nebesa otvorena nad Gospodom Hristom kada je krstio Gospoda u Jordanu. I od tada, nema sumnje, Gospod je Spasitelj ovoga sveta, došao u ovaj svet da nas spase od greha, od smrti, od đavola. I svu tu propoved, svu tu silu prvi je osetio Sveti Preteča. Njemu je Gospod dao tu blagodat da zaista pre svih nas, pre svih ljudi pozna Gospoda Hrista, pođe za Njim, i objavi celome svetu da nema spasenja u drugome osim u Gospodu Isusu. Da, to je Sveti Preteča, Apostol pokajanja, Prorok pokajanja, Mučenik pokajanja.
Jer gle, to malo dete, Majka Pretečeva od cara Iroda u pustinju je pobegla sa njim. Irod je ubio njegovog oca, pravednog Zahariju, tražeći dete koje se rodilo, misleći da je to Gospod Hristos. Majka Jelisaveta pobegla u pustinju i umrla posle godinu i po dana. I ostalo malo dete u pustinji, malo godinu i po dana. Kako je moglo živeti? Anđeli Božji silazili, hranili ga i odnegovali; i nije izašao iz pustinje trideset godina. Kada je navršio trideset godina počeo je svoju čudnu i neobičnu propoved. Prvi monah. Ko je veći monah od njega? Prvi Mučenik. Ko je veći Mučenik od njega? Kakve je muke detence moralo imati samo u pustinji pri rikanju lavova i zverova, a on sam u pećini? Vi majke, zamislite to! Vi roditelji, zamislite to! I iza svega toga, on je izašao kao najveći Ispovednik, kao najveći Isposnik, kao najveći Pustinjak i najveći Pravednik.
Eto, božanska usta Gospoda Hrista objaviše svetu da je on Najveći između rođenih od žena. Šta mi možemo da očekujemo od njega, šta ako ne milost i blagodat i dobrotu? Da mu se molimo da on, veliki Evanđelist Božji, veliki Mučenik, veliki Prorok, veliki Svetitelj, Najveći između rođenih od žena, pomoli se za nas da Gospod oprosti teške grehe svakome od nas i svima nama.
Neka bi on, sa Presvetom Bogomajkom, Koja je jedino veća od Njega u svima svetovima, neka bi oni molili se za nas, za rod naš, za sve ljude, za sav svet, eda bi Blagi Gospod smilovao se na nas mnogogrešne i izbavio nas od svega što dušu satire i ubija. Molitva Svetog Preteče zaista sve može pred Gospodom.
Postoji ikona koja se zove Deizis, to je moljenje. S desne strane Spasiteljeve Bogomajka, a s leve Preteča. To se zove Deizis – moljenje. Hoće da se kaže da se Sveti Preteča, zajedno sa Presvetom Bogomajkom, neprekidno moli za sve nas, za sav rod ljudski. Zato, neka naše molitve, naši vapaji ne oskudevaju. Upućujmo ih uvek Svetom Preteči da nas on vodi i privodi Spasitelju, da živimo Njime u ovome svetu, eda bismo Njime živeli u onome svetu, i slavili Ga, zajedno sa velikim i slavnim Prorokom Božijim Jovanom, koji neka nas svaki dan i svake noći uči svemu što je evanđelsko, što je Hristovo, da bismo zajedno s njim služili Njemu večito, i u ovom i u onom svetu. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Lk. 7, 28
  2. Mp. 1,2
  3. Jn. 1,29
  4. Mt. 3,4
  5. Mt. 3,2
  6. Mt. 4,17
  7. Mt. 16,24
  8. Mt. 7,5
  9. Jn. 1,33-34

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *