SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 2. na rođenje Sv. Jovana Krstitelja
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Danas, danas Pustinjak ide, ispred koga? Na šest meseci ranije[1] ulazi u ovaj svet – ko? Pustinjak Jovan Krstitelj. Za hleb znao nije, jeo je travu, divlji med celog života[2]. Za krov nad glavom znao nije, živeo je u pustinji: nebo pokrivač, zemlja postelja, suvi, vreli pesak. Haljina, samo koža od kamile. A on sav vezan za Nebo, Anđeo na zemlji. Zaista, Anđeo na zemlji. Sam Spasitelj kad su Ga pitali o Jovanu Krstitelju, odgovorio: Ovo nije samo Prorok, on je više od proroka, on je Anđeo, Anđeo u telu[3].
Taj Anđeo u telu javio se ispred koga u ovome svetu? Javio se ispred Boga. Trebao je Bog da siđe u ovaj svet, a ko da mu prokrči put, ko da proputi put Bogu Koji se javlja na zemlji, zemlji koja se sva pretvorila u pustinju greha i smrti? Koga da pošalje Gospod ispred Njega, ispred Sebe Sama? Njega – velikog Isposnika, neprestanog Molitvenika, Pustinjaka još od kolevke. Kako ovaj svet, kako greh sveta nikako ne podnosi Boga i Pravde Njegove u ovome svetu, od malena, eto, i njega gone. Majka beži od Iroda sa njim u pustinju i umire, i dete ostaje malo, odojče takoreći. Anđeli ga čuvaju, Anđeli ga odhranjuju.
Jovan u pustinji živi[4] svo vreme do tridesete godine, i kao dete, i kao dečak, i kao mladić, živi u društvu zverinja. Ljudi, ispred njega ljudi, nepregledno okajanje greha i smrti. Nije on uzalud bio u pustinji. Nije on uzalud bio pustinjak. Sav ovaj svet, braćo, bio je pretvoren u pustinju smrti, u pustinju greha. Smrt je ovladala rodom ljudskim, ovladala pomoću greha. Spasenja nije bilo. Proroci samo su vapijali ka Bogu. Pravednici starozavetni pravdom svojoj propovedali su Boga, ali oni nisu mogli da učine – šta? Nisu mogli da spasu svet od smrti, od greha, da ovu pustinju smrti pretvore u raj besmrtnosti. To, to je moguće samo Bogu.
I zato se javio Gospod Hristos u ovome svetu. Zato je Bog i postao Čovek. Tu Blagovest: da Bog postaje Čovek, i da taj Bogočovek Hristos pobeđuje smrt i greh i đavola, tu Blagovest, to Evanđelje neba i zemlje najasnije posvedočio je i doneo je Sveti Jovan Krstitelj. On, bio je tako veliki pred ljudima, da su ljudi pomišljali: Da nije to Hristos?[5] Da nije to Mesija? Da nije to onaj Spasitelj koji je obećan od Proroka da će doći i spasti svet od greha, smrti i đavola? On se branio i govorio: „Ne! Ja nisam Hristos. Ja sam poslan ispred Njega![6] Radi čega? Da vam kažem glavnu istinu i poruku Neba. Nebo poručuje zemlji – šta? „Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko“![7] Eto, to hoću da vam kažem.
Šta je čovek? Šta su ljudi? Roblje greha i smrti! Ja među vama, i ja sam rob greha i smrti! Ja vas ne mogu osloboditi od toga, ni smrti, ni greha. On je tu među vama. On, Mesija Koji će vas osloboditi od greha i smrti. ,Ja nisam dostojan da odrešim ni remena od obuće Njegove“[8], i samu obuću Njegovu nisam dostojan da ponesem. Toliko je On veliki, jer je Bog. On je Bogočovek, a ja čovek, i ti čovek, i svi mi ljudi, a to znači svi robovi greha i smrti, robovi greha i smrti u ogromnoj pustinji smrti.
Čoveče, ti umireš bez Hrista! Sigurno moraš umreti, jer šta je to u tebi no greh i smrt. I đavo, koji kroz grehe šunja se u svaku dušu, u svačiju bez izuzetaka, bio car, patrijarh, svetitelj, monah, mirjanin. Kada čovek voli greh, to znaj, kroz taj greh u njega ulazi đavo. Ne, đavo neće pokazati lice svoje. On se vešto krije iza slasti grehovnih. I kad tebe namami slašću grehovnom, on se onda uvuče u tvoju dušu i takvu dušu pretvori u pustinju smrti. Sve što je božansko umire u njoj: pravda, ljubav, želja za Bogom, molitva, post, sve to izumire kada se greh nastani u tvojoj duši. Obrati pažnju, brate, jer to je istina.
Gle mi Srbi, ostavismo post, ostavismo molitvu, zaboravismo Boga, i Srpska se zemlja pretvorila u pustinju, u pustinju greha i smrti. Šta je? Gde je pravda? Gde su Srbi? Gde je svetosavska duša srpska? Pogaziše Sveto Evanđelje, crkve opusteše. Seti se Srbin Boga dvatri puta u godini. A duša ti data besmrtna da živiš radi Neba i Večnosti, da pobediš sve što je smrtno, svaki greh, čoveče, nesrećni Srbine! Srpska zemlja od bezbožništva našeg, od maloverja našeg, pretvorila se u pustinju. Pustoš i pustinja: od Subotice pravo do Đevđelija i od Jadrana do Timoka, Srbi podivljali. Srbi zaboravili na sve što je svetosavsko, na sve što je evanđelsko. Pojurili Srbi u bioskope, pojurili Srbi za kulturom evropskom, pojurili Srbi za garderobom, za obućom evropskom, za haljinama evropskim. Bacili svoje običaje, bacili svoju svetu narodnu nošnju. Oblače se kao Cigani i Ciganke. Hej, Srbi! Pustinja. Pustoš. To je Srpska zemlja, a skoro i svaka srpska duša.
Ko od vas živi, ili od nas, po Evanđelju Hristovom?! Ko je kršten među vama? Ko? Sveštenici izdali Boga. Mnogi. Profesori izdali Boga. Generali izdali Boga. Psovke. Avaj, Gospode! Nema na zemlji parče zemljišta na kome se toliko huli Bog i ruga Božanstvo. Juče, koliko juče govori prijatelj koji je doputovao, jedva sam izdržao u autobusu, veli, jedva od psovki silnih. Psuju ljudi, avaj, psuju i žene! Žene psuju! Haj! Haj! Haj! Gadosti! I žene, žene psuju. Kakva sramota! Srbi, šta vam je u duši osim bluda? Šta osim psovki? Je li u tome vaš život? Jeste li zato poslani na ovaj svet? Jeste li zato potomci Svetog Save? Da sve opoganite, prvo dušu svoju, jezik svoj, nesretni jezik. I onda, onda, šta vam ostaje u ovome svetu? Pustinja smrti i greha. U ovome svetu nova pustinja.
Tamo, tamo ćeš videti šta je psovka, tamo ćeš videti da će ti se duša ispaštati za psovku jezika. Zato, zato što jezik, koji ti je dat da hvališ Boga i da braću sa njim tešiš, ti si pretvorio u oruđe demonske psovke, služiš đavola svojim jezikom. I misliš na neko dobro, misliš da će Gospod blagosloviti tebe, tvoje prljave gadosti, grehe, tvoj gnoj? Ne! Ne blagosilja Gospod to! Nego eto, vi ste kulturni, vi slušate radio, iz kuće si izbacio ikone, a uneo Si radio; seljačke kuće unose televizore, a izbacuju ikone iz svojih kuća. Hej, Srbi, Srbi! Vi ćete zajedno s tim vašim televizorima, zajedno sa vašim radio-aparatima otići da vas đavo u paklu veseli u svojim, u svojim bogohulstvima. Pa ćete onda videti da je sve kasno. Vaš je život bio lažni život u kulturi takozvanoj, život u lažnoj civilizaciji, život u lažnoj modi, u lažnim zadovoljstvima, život u lažnim radostima. Sve će biti kasno, sve!
A gle, Gospod naš sišao u ovaj svet, radi čega? Da baš tu strašnu smrt koja plaši tebe i mene, zatre. Da nam da silu da vaskrsnemo iz svakoga greha. Da pobedimo svaki greh: i mržnju, i zavist, i psovku, da sve to izbacimo iz sebe. Ko smo mi ljudi? Stvorenja Božija, bogolika stvorenja Božija. Da Bogu služimo. Da ceo ovaj svet pretvorimo u hram Božiji, a mi da budemo bogoslužitelji, svi od prvog do poslednjeg. Radi toga je čovek stvoren, a ne radi psovke, ne radi greha, ne radi smrti.
Gospod se Blagi spustio u ovaj svet da svaki koji veruje u Njega dobije Život Večni[9]. Da svaki koji veruje u Njega oseti sebe besmrtnim i večnim, to je hrišćanin, to je Srbin. Oseća sebe u ovome svetu kroz veru u Gospoda Hrista besmrtnim i večnim. Zna Srbin koji veruje u Gospoda Hrista da je on stvoren za onaj svet, za večno Carstvo Nebesko. Da je ovaj svet samo škola u kojoj se mi učimo Svetom Evanđelju i učimo Večnome Životu. Ovaj svet, ovaj privremeni život nije ništa drugo no evanđeljska Hristova škola, u kome čovek treba da se uči Večnome Životu; i kad izađe iz tela, u trenutku smrti telesne, da uzleti duša u Nebesko Carstvo, u Večni Život, među Svetitelje i Anđele.
Tu Blagovest: da je Mesija došao u ovaj svet, Spasitelj došao, eto Ga tu među nama, prvi najsjajnije, najsilnije, najgromovitije objavljuje Sveti Krstitelj Jovan. Išao je ispred Njega, i ispunilo se proroštvo njegovog oca: da će on ići ispred lica Gospodnjeg i pripremiti narod[10] za Carstvo Hristovo, pripremiti ljude za spasenje, otvoriti oči ljudima, oči im otvoriti i pokazati im radi čega su u ovome svetu. „Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko!“[11] Hristos je među vama – Bog u telu, a to je Carstvo Nebesko. On, kada Bog dolazi u ovaj svet, šta donosi sa Sobom? On donosi sve: donosi Večni Život, donosi Večnu Istinu, Večnu Pravdu. Radi toga je Gospod došao u ovaj svet. To niko ne može dati nama ljudima. I tu veliku istinu, tu veliku stvarnost eto, objavljuje Sveti Preteča.
Zato je došao u ovaj svet ispred Gospoda na šest meseci, da krči put Njemu, da bi pripremio svakoga koji hoće da spase sebe od smrti, od greha, od đavola. On, javio se u ovome svetu da svi poveruju kroz njega u došavšeg Mesiju. Da svi poveruju kroz njega u Boga ovaploćenog – Gospoda Hrista. To je bila sva njegova misija, sav posao u ovome svetu. On, od rođenja do smrti ne zna ni za šta drugo do Gospoda Hrista, za Boga i Spasitelja, još u utrobi matere svoje[12]. Kad je Presveta Bogomajka došla Svetoj Jelisaveti da je pozdravi, on je još u utrobi majke svoje zašrao od radosti što je došla Majka Gospoda[13]. I tada, tada pa do kraja ovoga života samo je jedno znao: služiti Gospodu, Spasitelju, Bogu Isusu Hristu, Koji je, eto, došao u ovaj svet, među nama je. Radi čega? Da nam da sve što je Nebesko! Da nam da Nebesko Carstvo! A Nebesko Carstvo daje se samo onda kada se čovek oslobodi greha, i tebi i meni. Ne mogu ja voleti greh i tada dobiti Carstvo Nebesko od Gospoda. Ne, ne! Vara sebe svako koji tako misli! Pokajte se jer se približi Carstvo Nebesko!
Zbog čega se kajemo, Sveti Pretečo? – Radi grehova. Jer greh, to je sila, mračna sila koja odvaja od Boga. Ne samo odvaja, nego odbacuje od Boga daleko, toliko daleko odbacuje od Boga da greh ako ostane u čoveku i ne pokaje se, iskopa strašnu provaliju između njega i Boga, i on nikada preko te provalije ne može da priđe Bogu. Setite se bogataša u Spasiteljevoj priči o bogatašu i Lazaru. Sveti Avram veli bogatašu: „Između vas i nas je velika provalija, niti mi možemo odavde k vama, niti vi odande k nama“[14]. To je rečeno za svaki greh, za svaku smrt. A greh jeste ta sila koja stvara smrt u našoj duši, koja nas odvaja od Boga. I mi smo se odmakli od Boga sve dotle dok ne poverujemo u Gospoda Hrista, sve dok se ne pokajemo. Pokajte se jer se približi Carstvo Nebesko. Dok ne omrznemo greh svoj, dok ne omrznemo grehe braće svoje. Ako se ne budemo trudili da sebe očistimo od greha, zašto bi braću svoju mrzeli zbog greha. Osuditi njihove grehe, ali ljubite grešnike to je Evanđelje Svetog Preteče.
On u svojoj pustinji ništa drugo znao nije. On gleda Boga u telu kako ide kroz ljude, kako živi među ljudima, i propoveda Njegovo Evanđelje. Gospod Hristos ćuti, Božanski mudro ćuti dok Njega propoveda Preteče i Krstitelj. Al’ kad su umukla pravedna usta Svetoga Preteče, kad je on svršio svoj veliki i sveti posao na zemlji, evanđelski posao, kada ga je Irod posekao za pravdu i istinu Božiju[15], progovorio je Gospod Hristos. Veli Sveto Evanđelje: od tada, od tada, od kada Irod poseče Jovana, od tada Isus počinje propovedati Evanđelje Svoje govoreći: „Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko!“[16] Spasitelj, kao što vidite, prihvatio je Evanđelje Svetog Preteče i njime počeo Svoj veliki spasiteljski posao u ovome svetu, veliki podvig svečovečanski. Počelo je time spasenje sveta od greha, smrti, đavola.
Preteča nije ništa drugo radio no privodio Gospoda Hrista ljudima. On je sav rod ljudski priveo Gospodu i rekao: Gospode pogledaj! Evo, evo pustinja do pustinje, evo greha do greha, evo smrti do smrti, evo đavola do đavola. To smo mi ljudi, Gospode! Samo nas Ti možeš spasiti. Pored svega toga, samo Ti možeš sve pustinje naše pretvoriti u Raj. Samo Ti možeš nas smrtne i smrtnike pretvoriti u besmrtne. Ti, Pobeditelju smrti! Ti Vaskrsitelju! – I Gospod je zaista Svojim Božanskim podvigom na zemlji to i učinio. Pobedio je smrt i dao nam beskonačni Život Večni. Pobedio greh i dao nam sveti život. Pobedio đavola i dao nam Boga. I čovek Hristov, i čovek hrišćanin novi je čovek. U Hristu novaje tvar[17], novi čovek, nebeski čovek. Bez Hrista smo bili smrtni, i grehovni, i đavoljubivi. Gle, sa Gospodom Hristom postajemo nebeski ljudi, postajemo Anđeli kao i Sveti Preteča, jer nećemo greh, jer mrzimo greh, jer se borimo protiv greha. To smo mi hrišćani.
A kako tek smemo i možemo nazivati sebe hrišćanima kada mi svakodnevno živimo u pakostima, u zlobi, u zloći, u mržnji, u gadostima, u psovkama, u bludu, u nečistoti, u poganštinama? Kako smo hrišćani? Trgni se, čoveče, iz greha! Jedanput si poslan na ovaj svet, jedanput te Gospod poslao i dao ti telo. Pogledaj sebe, pitaj se: ko sam ja? Radi čega sam na ovome svetu? Zašto mi je dato ovo telo? Pogledaj, jedanput dato. Da li zato da se pretvorim ja u kaljugu, u pljuvaonicu? Ili mi je dato za nešto veće? Bog se nije šalio kada je stvarao čoveka. Dao mu je telo i dušu da čovek u telu i u duši proslavalja Boga; da i duša i telo postanu hram Božiji[18]; da i duša i telo postanu besmrtni i večni, pobede smrt, pobede greh, pobede đavola, pobede pakao.
Eto, radi toga si stvoren. Radi toga je Gospod sišao u ovaj svet. Nije žalio Sebe iz ljubavi prema tebi, prema rodu ljudskome. Uputio se radi tebe iz Svog čovekoljublja, i došao k nama da nas razbudi iz naše zaspalosti u smrti; da nas razbudi iz naše zaspalosti u našim gresima, u našim slastima, u našim lenjostima, u našim gadostima; da nam otvori oči da smo mi besmrtna večna bića i da nam valja iz ovoga sveta preći u onaj svet, a tamo – Raj i pakao. I ti i ja, i svako od nas mora ili na desnu stranu u Raj, ako je bio dobar hrišćanin na zemlji; ili na levu u pakao, ako se nije pokajao, ako je greh negovao, ako je u grehu živeo i sa grehom izašao iz ovoga sveta, kroz kapiju smrti.
Eto Svetog Preteče koga Crkva proslavlja danas, njegovo sveto rođenje. Eto njega, koji ide ispred Gospoda Hrista i krči Mu put. On je radi nas danas gotov da ide ispred nas, i da nas vodi Gospodu Hristu. Ali, mi smo dužni da njegovo Evanđelje sprovedemo u život: Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko. Pokajte se od svakoga svoga greha, a najpre od psovke, nesretne psovke. Pokajmo se i krenimo kroz ovaj svet sa verom u Gospoda Hrista, sa ljubavlju prema Njemu, kloneći se greha kao od najvećeg neprijatelja, kao najveće strahote, jer greh, jedini greh odvodi u pakao. I prigrlimo vrline, prigrlimo veru, ljubav, post, molitvu, milosrđe, da bi nas one iz ovog sveta izvele i uvele u Carstvo Nebesko. Tamo, gde opet ispred svih ljudi najbliži Bogu stoji čudesni Sveti Preteča, toliko veliki i tako veliki da i Sam Gospod Hristos objavljuje među svima da je on Najveći između svih rođenih od žena[19].
Neka nas on vodi, on rukovodi. Neka njegov današnji Praznik bude naš dan vaskrsenja, naš dan pokajanja, pokajanja svih nesretnih Srba širom Srpske zemlje. Da se sve što je naše pokaje, da sve što je srpsko i hrišćansko grehe svoje okaje. Da služimo Gospodu, vođeni i predvođeni čudesnim i divnim Njegovim Svetiteljem i Pretečom – Svetim Jovanom. Da nas on spasava silom svojom i oslobodi od svakoga greha, od svakoga zla, od svake smrti, od svakoga đavola. Poverimo sebe njemu i on će nas sigurno odvesti u Carstvo Nebesko. Zato što, ispunivši njegovo Evanđelje o pokajanju, mi nasleđujemo i dobivamo Carstvo Nebesko. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Lk. 1,17.26
  2. Mt. 3,4
  3. Lk. 7, 26-27; Mp. 1,2
  4. Lk. 1,80
  5. Jn. 1,19-20
  6. Jn. 3, 28
  7. Mt. 3, 2
  8. Lk. 3, 16
  9. Jn. 3,16
  10. Lk. 1,76
  11. Mt. 3,2
  12. Lk. 1,15
  13. Lk. 1,41
  14. Lk. 16, 26
  15. Mt. 14,10 13
  16. Mp. 1,14-15
  17. 2Kop. 5,17
  18. 1 Kop. 3,16; 6,19
  19. Lk. 7, 28

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *