SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 1. na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja
1965. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas slavimo rođenje „najvećeg između rođenih od žena“[1], najvećeg čoveka posle Presvete Bogorodice. Danas, danas slavimo rođenje Zore koja je prethodila Danu Hristovog javljanja u ovome svetu. Danas slavimo rođenje Pustinjaka, deteta i čoveka pustinjaka, deteta koje je objavilo i pokazalo svetu Boga u telu. On prvi, on najglavniji Svedok.
Njegovo rođenje ograđeno je čudima, čudesnom silom Božjom. Čuli ste današnje Sveto Evanđelje, u kome se opisuje njegovo rođenje. Rođen od pobožnih i pravednih roditelja, veli se u Svetom Evanđelju, koji „u svemu življahu po zapovestima i uredbama Gospodnjim“[2]. Eto ko su roditelji Svetoga Jovana Krstitelja. Sveti ljudi, a Sveti su zato što „žive po zapovestima i uredbama Gospodnjim“. Njegovo rođenje za njih je šta? Anđeo veli: radost – „i tebi će biti radost“, veli Sveti Arhistratig Gavril Proroku Zahariji[3], javljajući mu tu vest da će mu se roditi sin u starim danima njegovim. „I biće radost i veselje“… Kakva radost, kakvo veselje, Sveti Arhistratiže!
Gle, odmah po rođenju Irod traži njega da ubije kada je pobio Vitlejemsku decu[4] i, ne našavši dete Jovana, koga je majka odvela u pustinju, sakrila u pešteri; on šalje vojnike u hram i oni tamo ubijaju Svetoga Zahariju, oca njegovog. Niko tu radost video nije od tog malog deteta, koju obeća Arhistratig. A majka, jadna majka, u pešteri umrla i ostavila dete malo od godinu i nešto više samog ga ostavila. Ko je brinuo o njemu, jer je on ostao u pustinji kao dete, dok se u tridesetoj godini svojoj nije javio, po Evanđelju Božjem, kao Propovednik Evanđelja, kao Preteča Hristov. Ko je njega u pustinji odgajio, ko? – Anđeli. Bog i Anđeli, eto njegovih vaspitača, eto njegovih odgajitelja. A radost, gde je radost za njegove roditelje? Radost je na nebu, Večna radost. Kakva čast za Svetog Zahariju i za njegovu suprugu Jelisavetu, kada je njihov sin, „najveći između rođenih od žena“, kada je ugledala sina kraj (prestola Božjeg u onome svetu)[5], večnome i besmrtnome svetu.
Da, Evanđelje govori o radosti, večnoj radosti, o veselju, o večnome veselju. Zemaljske radosti su prolazne, zemaljska veselja sva prolazna ali ima radosti večnih. Eto, tu veliku radost objavio je Sveti Arhistratig Gavril pravednome i pobožnome Zahariji, kada mu je doneo vest od Gospoda da će njegova žena roditi sina, kome on treba da nadene ime Jovan[6]. I čuli ste sve što se zbilo oko njegovog rođenja. Svi se u čudu pitaju: „šta će biti od ovog deteta“? Otac onemio kada mu je Anđeo javio vest da će mu se roditi sin. Kako, ja sam star čovek[7], po čemu ću ja poznati da je to istina što ti meni govoriš? „Onemićeš“ veli mu Sveti Arhistratig[8]. Zašto nisi verovao reči koju ti donosim od Boga? „Onemićeš i nećeš progovoriti dok se to ne zbude“ što ti ja govorim. ,Ja sam Gavril što stoji pred Bogom“[9]. I Zaharija je odmah onemio.
Kad se dete rodilo, posle osam dana njemu je trebalo nadenuti ime. Kad su hteli prijatelji da mu dadu ime oca njegovog Zaharije, Sveta Jelisaveta se protivi tome i daje mu ime Jovan, po otkrivenju Duha Svetoga[10]. Tada daju tablicu, daščicu Svetome Zahariji, da napiše kako mu je ime, i on napisa – „ime mu je Jovan“[11]. A šta znači ime Jovan? Ime Jovan znači: blagodat, blagodat. Sav je pun blaga nebeskih, to znači ime Jovan: milost od Boga, najveća milost. I tada, tek tada je progovorio Sveti Zaharija, ispunio se Duha Svetoga i prorokuje svom detencetu da je on Prorok Najvišega i da je poslan u ovaj svet da pripravi put Gospodu.[12] Put kroz kakav svet? – Kroz pustinju ovoga sveta.
Šta je Preteča bio u ovome svetu? On nije hteo da ima ništa u ovome svetu, nije hteo nikakvo blago ovoga sveta, nikakvo bogatstvo ovoga sveta. Šta govorim! On nije imao ni krova nad glavom, ni hleba nije jeo, hranio se divljim medom, imao samo jednu kožnu haljinu na.sebi od kamilje dlake[13]. To je sve. Sve imanje njegovo. I on to kao da nije osećao. On je gledao kroz sebe i video pustinju, svuda pustinju. Živeo je u pustinji, ali kad je ljude gledao video je do kraja zemlje jednu beskrajnu peščanu pustinju. Jer ovaj svet je pretvoren od raja u jednu strašnu pustinju smrti, u pustinju greha. Jer šta greh radi? Greh seje smrt, a smrt uništava sve! I oči Svetog Jovana Preteče širom ovoga sveta vide samo pustinju, u ljudima gresi a duše opustošene, duše pune smrti, duše pune zle sile.
Ima li spasa? Kako spasti svet od tih strašnih pustinja, bezbrojnih pustinja? Sam čovek pustinja, a svi ljudi – eto bezbroj pustinja u ovome svetu. Šta ostaje čoveku, Šta? Šta Sveti Preteča vidi u ovome svetu? Ništa osim greha, ništa osim smrti. Tvorac njihov đavo. Spasenje samo Bog, samo Bog. Preteča sam osećao se nemoćan da te pustinje pretvori u raj, osećao se nemoćan da ljude spase od greha. I kad su počeli k njemu dolaziti ljudi učeni i pitati ga: „Zar nisi ti Hristos“, zbog svetog života njegovog, on je odgovorao: Ja, ja nisam dostojan da odrešim remena na obući Njegovoj“. On je nesravnjeno „veći od mene“. On je Bog, ja sam čovek, „On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem“[14]. Duhom Svetim i ognjem – da sprži, spali sve grehe i oživi pustinje ljudske i duše ljudske pretvori u raj. Eto, ko je potreban svetu!
Čovek, nikad čovek ne može pomoći ljudima, čovek ne može uništiti greh, ne može uništiti smrt, čovek ne može uništiti đavola. Kakav Preteča, kakav Prorok?! Šta je govorio narodu u pustinji? Samo jednu reč: „Pokajte se jer se približi Carstvo Božje“[15]. Pokajte se jer se približi Carstvo Nebesko… Šta mogu da vam kažem, ljudi? Šta je u meni i u vama, šta je u ovome svetu? – Greh do greha. Smrt do smrti. A nas od toga može spasti samo Bog. I eto, ja sam došao ispred Njega, na šest meseci ispred Njegovog rođenja, ispred Njegove pojave u ovome svetu, da Mu predstavim svet da mu kažem ko smo mi. Eto ko smo, Gospode! Grešnici, grešnici… Samo grešnici i roblje smrti, Večno roblje smrti. Samo Ti – Ti Bog, možeš nas spasti od greha i od smrti.
I zaista, život Svetoga Preteče u ovome svetu bio je u tome da ide ispred Gospoda, da bude Njegov Preteča, Preteča Bogu Koji se javio u telu, Preteča Njegovog Svetog Evanđelja, Preteča Njegove Crkve, Preteča svih Njegovih Apostola – kako se On naziva u današnjim molitvama: „vaseljenski Apostol“. Preteča i svih Mučenika; da, Mučenika, jer je postradao od Iroda, ubijen. A šta je njegov život bio do jedno neprekidno mučeništvo od kolevke do groba; pustinja, pesak, strašna vizija grehova ljudskih, smrti ljudskih, tu, tu radosti nije bilo za njega. Vele da se nikad nasmejao nije. Nije ni čudo. Isto tako pišu i očevici Gospoda Hrista da se Gospod Hristos nikada smejao nije u ovome svetu. Kako da se smeje Bog, Koji vidi ljude zarobljene smrću sa svih strana? Kako da se smeje Preteča kome je Bog otvorio oči duše da sagleda sve grehe ljudske, sve grehe roda ljudskog? Ne. Morao je pobeći svaki osmeh sa lica velikog Pustinjaka Božjeg, Svetog Jovana Krstitelja
I on priprema duše ljudske za dolazak Spasitelja sveta, priprema ih – kako? Pokajanjem, pokajanjem! To je jedina vrlina koja privodi Bogu, i onda i danas. Pogledajte danas u sebe i u svet oko sebe: gle, kakvi vihori greha, kakve oluje greha, bezakonje, užasi, strahote! Šta ti ostaje, brate? Da se kaješ, da se kaješ za sebe i za braću oko sebe, za ljude oko sebe. Puno je i mnogo je onih koji neće da se kaju, koji ne vide grehe svoje, koji ne vide zločine svoje, a ti kao hrišćanin, ti se kaj za njega i moli se u sebi za njega: Gospode pokaj ga! Pokaj braću oko mene, a pokaj prvo mene samog! Nauči me da se borim protiv greha i da savladam svaki greh u sebi. Jer šta hoće pokajanje, radi čega je pokajanje u ovome svetu? Da ubije greh što je u tebi i u meni, da ubije greh u svetu. To je bila glavna propoved i glavno Evanđelje Svetoga Jovana Krstitelja – pokajanje. A i Gospod Hristos počeo je od pokajanja. On je prihvatio tu lozinku spasenja, On je propoved svoju počeo: „Pokajte se, približi se Carstvo Nebesko“[16], da bi pokazao da je Sveti Jovan Njegov Prorok i Preteča; da isto Evanđelje počinje Jovan, a izvršuje ga Sam Gospod Hristos, Sam Bog.
Šta je važilo za stari svet kad se Gospod javio u ovome svetu, to važi za svako vreme, to važi i za nas danas. Gospod je došao u ovaj svet da svet spase od greha. Zato je slao ispred sebe bezbrojne Proroke, slao Apostole, i šalje neprekidno Svetitelje velike kroz rod ljudski, da nas ljude spasavaju od greha, spasavaju od smrti, osiguravaju nam Život Večni, život besmrtni. Zato je Gospod, braćo, osnovao Crkvu i dao nam u njoj ne samo sve nebeske darove, dao nam u njoj Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večno Dobro. I još nešto više od toga: dao nam Večne i Besmrtne ljude, Svete ljude, Svetitelje; ljude koji su pobedili smrt, ljude koji su pobedili greh, ljude koji su pobedili sve đavole ovoga sveta i onoga sveta.
Kakvo je bogatstvo Gospod dao svetu kroz svakog Svetitelja? Eto, takvo bogatstvo je objavio i najavio kroz prvog Apostola Svog – Svetog Jovana Krstitelja; kroz prvog Mučenika Svog – Svetog Jovana Krstitelja; kroz prvog Evanđelistu Svog – Svetog Jovana Krstitelja. I svi drugi Svetitelji Božji, sve su to oličene pobede nad grehom. Prvo nad grehom, a iza greha nad smrću, a iza greha i smrti – pobede nad đavolom. Eto, to je svaki Svetitelj: pobedio svaki od njih tom silom Hristovom: Večnom Pravdom Božjom pobedio sve nepravde ovoga sveta; Večnom Istinom Hristovom pobedio sve laži ovoga sveta. Nema laži, nema neistine koju ti kao hrišćanin ne možeš da odbaciš od sebe, ako si pravi hrišćanin. Jer Gospod Hristos i jeste Istina, Večna Istina, sva Istina svih svetova. Sve što je u ovome svetu, ako nije od Hrista i sa Hristom – laž je, obmana je, prevara je. Samo Njegova Istina jeste Večna Istina, besmrtna Istina; nikakva smrt je ne može uništiti, nikakvi ljudi je ne mogu uništiti, nikakvi hristoborci, ni crkvoborci.
I danas i juče i sutra, i pre toliko vekova i posle toliko vekova, progoniće Istinu Hristovu ljudi u ovome svetu. Đavo neće Boga, to je jasno; đavo kleveće na Boga, to je razumljivo; đavo se bori protiv Boga, sasvim pojmljivo. Ljudi koji vole laž i ljudi koji propovedaju obmanu, ljudi koji smatraju da Hristos nije Bog, ti ljudi svim silama svojim ustaju na Hrista i gone Ga, neprekidno gone, kroz vekove gone, ali svi oni padaju kao nemoćne i slabe paučine. Gospod Hristos ostaje, Njegova Večna Istina ostaje, njegovi večni Svetitelji ostaju, pomažu, isceljuju; ostaju u ovome svetu kao Večni Pobednici greha i smrti.
Eto, sinoć mi smo dočekali Svete Mošti drugoga velikog Jovana, Svetog Jovana Zlatousta, drugog velikog pustinjaka. Strašne neprijatelje on je imao u životu dok je bio Patrijarh Carigradski. Carica ustala na njega, velikaši, a on, on anđeo Istine Hristove, arhistratig Večne Istine Hristove, neustrašiv: „Carice, Istina Hristova za mene je sve, ispred svih, ispred tebe“. Gonjen, progonjen, umro u izgnanstvu… A gle, Gospod sačuvao njegovo telo netruležnim, Svete Mošti njegove, toliko je bio on svet. I eto delić svetih mošti njegovih mi smo dobili sinoć. Poslala nam braća pravoslavna sa ostrva Patmos iz Grčke, da i mi imamo veliku svetinju: da nas on, veliki branitelj, veliki Apostol, veliki Evanđelist Hristove Večne Istine uči, poučava i brani od zlih sila, od zlih učenja, od obmana i laži i prevara i bajki. Jer ovaj svet pati od bezbroj lažnih učenja, a on – Evanđelist Večnog Evanđelja, Ispovednik jedinog Istinitog Boga u svima svetovima, Gospoda Hrista. Eto, njegove Svete Mošti su tu među nama, došle su u Srpsku zemlju, svedočanstvo i svedok – čega? Pobede Hristove nad smrću, pobede Hristove nad truležnošću tela, pobede Hristove nad grehom i nad svakim đavolom! Takav junak, takav svejunak, takav nepobedivi pobednik došao je u našu malu obitelj, da bude svedok svojim Svetim Moštima – Večnog Evanđelja Hristovog, da bude svedok Njega – Jedinog Istinitog Boga.
I mi danas slaveći Svetoga Jovana Preteču, zahvaljujemo Gospodu što nas je udostojio da na veliki dan možemo zahvaliti i za tako veliki dar, što nam je podario delić Svetih Mošti Svetoga Zlatousta. Zlatoust – to je najrečitiji Blagovesnik Hristove nauke u svima vremenima. Zlatoust je, ustvari, sveti Evanđelist, Zlatoust je ustvari Sveti Apostol, Zlatoust je i Mučenik i Ispovednik, Zlatoust zaista nezamenjivi Vaspitač roda ljudskog. Na njemu se najviše vaspitavao i naš Sveti Sava, i prvi hram koji je podigao, pored hrama Svetoj Bogorodici, bio je hram Svetom Jovanu Zlatoustu. Kaže se da je Sveti Sava duhovno izrastao iz njega, i živeo njime, i vaspitavao se njime, i postao duhovni Vođ i najveći Svetitelj Srpskoga roda.
Danas, na dan rođenja Svetoga Preteče neka bi Blagi Gospod molitvama Svetog Preteče, njegovih roditelja i Svetog Jovana Zlatousta, otvorio put pokajanja svakom srpskom srcu, otvorio put pokajanja svakom ljudskom biću širom ovoga sveta: da se sve pokaje pred Hristovom Istinom, da se sve odrekne lažnih bogova i pokloni Jedinom Istinitom Bogu – Gospodu Hristu; da se sve pokloni Njegovim nepobedivim Svetiteljima, na čijem čelu stoji Presveta Bogomajka sa slavnim, najvećim između rođenih od žena, Jovanom Krstiteljem, i u njihovoj blizini, najvećoj blizini njihovoj, Svetim Jovanom Zlatoustom.
Eto, njih prizivamo, njima sve poveravamo, neka nas oni vode i rukovode kroz naše pustinje, kroz evropske pustinje, kroz nove moderne pustinje koje stvaraju univerziteti, nauke, fabrike, avioni, tehnike, kulture, civilizacija. Pustinje… samo pustinje stvaraju duhovne… Zar nije pusta duša u kojoj nema Boga, zar nije pusta duša u kojoj nema vere u Hrista, zar nije pustinja duša u kojoj nema ljubavi evanđelske, dobra evanđelskog, blaga evanđelskog; zar nije pustinja duša čovekova koja se ne moli Bogu? O, kad bi samo mogli pogledati kako je u duši i sagledati šta je u njoj! Svaki bi se užasnuo, svaki bi prosto pobegao od strašnoga prizora u takvoj duši. Jer, šta može biti u takvoj duši koja ne zna za Boga, koja nema Boga, šta? – gresi, samo gresi, nepokajani, a svaki greh to je smrad pred Bogom, vele Sveti Oci. Svaki greh je smrad pred Bogom. A gresi nepokajani, gresi neispoveđeni, gresi koji ispunjuju dušu koja nema Boga i neće Boga, kakvom čine tu dušu, šta je u njoj, šta je od nje?
Neka Blagi Gospod, molitvama velikih Svetitelja Svojih, otvori oči dušama ljudskim da progledaju i istinu ugledaju, da se probude. „Noć prođe i dan se približi“[17], a zora tog dana – to je Sveti Jovan Krstitelj. Noć kojom caruju greh i smrt prođe, dan se Hristov javlja, dan Vaskrslog Gospoda Hrista, Koji pobeđuje smrt u svakoj duši u celome svetu i osigurava Život Večni svakome čoveku hrišćaninu koji veruje u Njega.
Mi pravoslavni hrišćani živimo u ogromnom moru milosti Božjih, u raju milosti Božjih. Bezbrojni Svetitelji Hristovi stalno su oko nas. Svaki dan ih Crkva slavi i proslavlja, a to su naši Učitelji, naši Vođi kroz ovaj svet, kroz ovaj život. Danas, Sveti Preteča vladao je današnjim danom i današnjom noći, a on nam je dat od Gospoda da nas vodi kroz ovaj dan bez greha i kroz ovu noć bez greha. Sutra, Sveta Velikomučenice i Prepodobnomučenica Fevronija, koja je takođe postradala za Gospoda Hrista. Novi Apostol, novi Ispovednik, novi Pomoćnik naš koji pobeđuje greh za nas i smrt pobeđuje za sve nas. I tako svaki dan, braćo, iz dana u dan nas vode i rukovode Svetitelji Božji. I mi pravoslavni hrišćani zato se svaki dan molimo Bogu da nas oni rukovode kroz ovaj svet, jer je sigurno da ćemo, vođeni i rukovođeni njima, odbaciti od sebe svaki greh, svaku smrt, svakog đavola i vođeni njima stići u Nebesko Carstvo, da zajedno sa njima slavimo Čudesnog i Nezamenljivog Boga našeg, Gospoda Hrista, Kome neka je čast i slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt.11,11
  2. Lk. 1,6-13
  3. Lk. 1,14
  4. Mt. 2,13-18
  5. Reči u zagradi dodate po smislu, jer su nejasne na traci. – Prim. uredn.
  6. Lk.1,13
  7. Lk. 1,18
  8. Lk. 1,20
  9. Lk. 1,19
  10. Lk. 1,60
  11. Lk. 1,63
  12. Lk. 1,64-76
  13. Mp 1,6
  14. Mt. 3,5-11
  15. Mt. 3,2
  16. Mt. 4,17
  17. Rm. 13,12

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *