SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda na Vidovdan
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Danas je Vidovdan! Kakva blagovest! Kakvo Evanđelje javlja današnji sveti veliki i strašni Praznik. Gle, ispred svih, on nam šalje divnog Svetitelja Božjeg Cara Lazara. On, na tanjiru nosi glavu svoju u Nebesko Carstvo. Došao je dan, dan kada Nebeska Srbija polaže svoj strašni ispit, dan kada Sveto Evanđelje Svetog Save otvara teške, strašne stranice svoje Srpske Golgote. Sveti Knez opredelio se, u ime celog naroda, za Carstvo Nebesko, jer je zemaljsko carstvo za malena – za kratko vreme, a Nebesko je vavek i do veka.
Trebalo je birati između Istinitog Boga, Gospoda Hrista, i oluja sa istoka koja je nosila preko Balkana svojevrsno neznaboštvo. I Sveti Knez nije mogao postupiti drukčije. Sveti Knez nije mogao drugačije završiti istoriju Svetih Nemanjića, nego da sa svim svojim narodom krene putem Evanđelja Svetog Save, putem službe Gospodu Hristu, putem opstajanja Svete Srbije. Da! Sveti Nemanjići su imali jedan cilj, jednu želju – da Srbiju pretvore u Svetu Srbiju; da celu Srpsku zemlju pretvore u zadužbinu Božiju; u jedan veliki ogroman manastir, u kome će se služiti samo Bogu, samo Gospodu Hristu. Ako bi hteli da u nekoliko reči sažmemo i izrazimo to Sveto Evanđelje Svetih Nemanjića, počevši od Svetog Save i Svetog oca njegovog Simeona, to Evanđelje glasi: Hristos pre svega i iznad svega! Sve za Hrista – Hrista ni za šta! Sveto Evanđelje Svetog Save, Sveto Evanđelje Svetih Nemanjića, eto Evanđelja Svetog Kneza i Cara Lazara Kosovskog. Jedino Evanđelje Srpsko, Evanđelje koje stvara Svetu Srbiju, celu zemlju pretvara u hram – hram u kome se služi Bogu. I tu Svetu Srbiju stvarali su oni – Sveti Nemanjići.
Šta je to Sveta Srbija? Sveta Srbija – to je jedno, jedno stalno, neprekidno služenje Bogu. To je ono čudesno Evanđelje koje objavljuje Gospod Hristos naredivši svima ljudima svih vremena: „Ištite najpre Carstvo Božije i Pravde Njegove, a sve će vam se drugo dodati!“[1] Svetosavsko Evanđelje to ište. Sveta Srbija to hoće – samo to! Pre svega i iznad svega Carstvo Božije i Pravdu Njegovu! Eto, to su te stvaralačke sile: Pravda Božija, Istina Božija, Ljubav Božija. To su te svete sile koje izgrađuju i zidaju Svetu Srbiju, te večne Pravde i svete Pravde Božije.
Eto, i sav Srpski narod na Kosovu polaže duše svoje. za koga? Za Gospoda Hrista – za Svetu Srbiju! Privoleo se Carstvu Nebeskome, jer je zemaljsko carstvo privremeno i prolazno. I desilo se čudo: Sveta Srbija nije poginula na Kosovu! Ne, ona je produžila put kroz strašno ropstvo, put večne Srpske Crkve, mučeći se kroz istoriju na putu Svete Srbije, i sve do danas – do našega dana, Sveta Srbija! Sveta Srbija je rešila da odbaci sve lažne bogove, da služi večnoj Hristovoj Pravdi, da odbaci sve ljudske lažne, takozvane pravde. Izabrala da služi Hristovoj Istini, jedinoj večnoj Istini, jedinoj neprolaznoj Istini, jedinoj besmrtnoj Istini, a da odbaci ljudske maskirane istinice, odnosno maskirane laži.
I Sveta Srbija, Nemanjićka Srbija – šta je htela? Ona je htela da osveti svet. Ona je sebe izgrađivala – kako? Prvo: pomoću svete škole. Jer prosveta Evanđeljska, prosveta Gospoda Hrista, prosveta Svetosavska – šta daje čoveku? Daje znanje o Večnom Životu, daje znanje o Istinitom Bogu, daje znanje o istinitom čoveku, daje znanje o smislu i cilju našeg zemaljskog života. Ali, ne samo znanje; daje i svetu silu da se to zvanje i znanje pretvori u život, da s njime živimo u ovome svetu. Sveta škola, eto, to je glavna radionica Svete Srbije. Svetosavska, nemanjićka radionica, sveta škola, danas je pretvorena u majmunsku mudrost. Sveta škola je pogažena, nema svetoga znanja, nema svete škole! Šta ih uče? Šta je to? Kakav se to mrak lije kroz naše visoke škole?!
A Sveta Srbija, Nemanjićka Svetosavska Srbija, šta još daje i šta još hoće? Svetu porodicu. Bez svete porodice nema napretka ni u jednoj zemlji. A Sveti Sava je to hteo, Sveti Knez Lazar je to hteo. I Evanđelje Svetog Save to hoće: da osveti porodicu, da odnosi u porodici između roditelja i dece, i svih u kući, da bude sveti odnos, da služe jedan drugome kao sveta braća, kao svete sestre. Da služe Gospodu Hristu služeći jedan drugome, da sve biva u slavu Božiju[2]. Da se u njoj živi radi Hristove Pravde, radi Hristove Istine, radi Hristove Ljubavi; da se živi Hristovom verom; da se u porodici služi Gospodu, jer služeći Gospodu, ustvari mi služimo sebi, služimo svojoj večnosti, služimo svom carstvu Nebeskom i služimo spasenju svoje duše.
Srbija Svetosavska i Nemanjićka traži sveto sudstvo: sud da bude svetinja, gde će savest božanska da rešava stvari, gde će pravda Božija da bude iz viđenja i branjena. To je sveti sud, sveto sudstvo – to hoće Sveta Srbija. Onda, zemljoradnja, – šta je to? To je sveti posao. Sveta zemljoradnja, to hoće Sveti Sava, to hoće Sveta Srbija. Da se zemlja obrađuje u slavu Božiju, a na korist nama ljudima, jer znamo da je sva zemlja imovina Božija data nama pod najam. Sveta zemljoradnja, eto, ona izgrađuje Svetu Srbiju. Pa sveto stočarstvo, sveto pčelarstvo, svaki zanat, sve to – to je sveti zanat u Svetoj Srbiji. Sveto zanatstvo, sveto zanatstvo koje služi nama služeći Bogu. Zanatstvo koje se vrši u slavu Božiju na spasenje naših duša i na održanje naše vere u narodu, ali sve u slavu Božiju. To hoće Sveta Srbija, to hoće Sveta Nemanjićka Srbija, hoće i Kosovska Srbija Svetoga Kneza. To je Nebeska Srbija. Jedna je to Srbija, počela od Svetoga Save i njegovog Svetog oca, pa eto, kroz sve vekove i vekove do našega dana. Sve što je sveto pripada toj Svetoj Srbiji, Svetoj Nemanjićkoj Srbiji, zemaljskoj i Nebeskoj.
Mi, današnji Srbi – šta radimo? Počeli smo da je sahranjujemo, počeli smo da je umrtvljujemo sa svih strana. Jer izgoneći Gospoda Isusa Hrista iz svoje duše, mi gonimo nju, Svetu Srbiju, koja proizalazi od Boga, gonimo Njegovu Pravdu iz našeg života u Ličnosti Gospoda Hrista, što mnogi Srbi danas čine. Šta je to? Oni se trude da ubiju Svetu Srbiju. Gle, oni ubijaju sebe. Svetu Srbiju ne mogu ubiti: ne mogu ubiti besmrtnike Hristove; ne mogu ubiti ni Svetog Kneza Lazara; ne mogu ubiti Svetoga Savu, ni Svetog Simeona Mirotočivog; ni bezbroj Srpskih Svetitelja, i bezbroj vitezova i junaka što ginuše za Krst časni i Slobodu zlatnu kroz vekove i vekove. Ne mogu pogubiti duše onih sedam stotina hiljada Srba što pre dvadeset i nekoliko godina položiše duše svoje, živote svoje, za veliku i slavnu Svetu Srbiju u ondašnjoj Hrvatskoj državi.[3]
Neubivljiva Sveta Srbija koju niko oskrvniti ne može, niti joj može naškoditi, jer je ona sva Hristova, a Vaskrslog Gospoda Hrista, ko će pogubiti?! Ko ubiti?
Pravi Srbin uvek stoji uz svoga Gospoda Hrista, uvek stoji u Svetoj Srbiji: braneći Pravdu živi tom pravdom, braneći Istinu živi tom istiiom; nema smrti koja ga može odvojiti od njih, nema đavola, ni legiona đavola, ni pukova đavola koji mogu takvog Srbina, Hristovog Srbina, Svetosavskog Srbina odvojiti od Svete Srbije! U njoj, on je među Svetiteljima Srpskim, tim besmrtnim pobednicima na svim bojištima, tim besmrtnim junacima kojima nikakva smrt naškoditi ne može.
I mi današnji Srbi treba da proverimo sebe. Svako da proveri sebe: Gde sam? Da li sam u Svetoj Srbiji? Da li zaista živim Svetim Evanđeljem kosovskim, svetosavskim Evanđeljem? Da li je Hristos za mene sve i sva u ovome svetu? Da li je Hristos za mene najveća moja briga u ovome svetu? Da li je Hristos Jedini Istiniti Bog celome svetu. Da li se ja polako odvajam od Njega, i bežim od Njega, i pridružujem se lažnim bogovima ovoga sveta, lažnim naukama, lažnim učenjima? Svak neka proveri sebe!
Provera je vrlo laka i za mene i za tebe: ako si pravi Srbin, ako sveto srbinsko srce bije u tebi, svetosavsko srce, ti si sav od Gospoda Hrista, sav uz Njegovu Istinu u ovome i onome svetu. Ti si sav uz Svetog Kneza Lazara, ti sav na Kosovu gineš za Krst časni i Slobodu zlatnu. Nemoj misliti: sve je to bilo, bilo Kosovo i prošlo. I danas je Kosovo, i danas ginu bezbrojni Srbi. Mnogi ginu bez vaskrsenja, mnogi ginu za večitu smrt. Ali, ima i svetih Srba, koji živote svoje polažu za Gospoda Hrista, živote svoje polažu za Svetu Srbiju. Oni se ne vide, ne čuju, a srce njihovo treperi za Nebom iznad svih grehova, iznad svih smrti. Srce je njihovo oltar, Kosovski oltar, na kome oni stalno prinose sebe na žrtvu Gospodu Hristu, služeći Njemu i rodu svome. Takvih Srba ima i bez njih ne postoji zemlja naša. Al’ kad bi bilo reči o samoizdajicama i do gnjeva Božijeg, ne bi ostalo ni jednog Srbina do danas. A po velikoj milosti Božijoj, molitvama Svetog Kneza i Cara Lazara, Svetog Save i svih slavnih i Svetih Nemanjića, i svih Srpskih Svetitelja, mi nedostojni Srbi stigli smo …[4]
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt. 6,33
  2. 1Kop. 10,31: Fil. 1.11
  3. Reč je o Srpskim Novomučenicima postradalim 1941-45. godine u Jasenovcu i drugim ustaškim logorima i stratištima. – Prim. uredn.
  4. Beseda nedovršena, verovatno kraj magnetofonske trake. – Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *