SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 4. na Blagovesti i Cveti[1]
1974. godine u manastiru Ćelije
 
Evo dva praznika: Blagovesti i Cveti, koji nam objašnjavaju ko smo i šta smo. I koji objašnjavaju isto tako šta je čovek, ko je čovek, i radi čega je čovek u |ovome svetu. Gospod je došao u ovaj svet, radi čega? Ne radi sitnica, nego je došao radi toga da smrt pretvori u san. Shvatite to dobro. I današnji Praznik Cveti, kazuju nam da je Gospod zaista pretvorio smrt u san. U san iz koga On budi svakoga čoveka kao iza sna.
Šta je to? Kakva je to sila došla u ovaj svet? Došao je sam Bog, – to je jedini odgovor. Jer danas čusmo iz Svetog Evanđelja, gde se veli da i Lazar, koga On vaskrse iz mrtvih, beše za trpezom, jer i narod se skupio da vidi njega koga je Gospod vaskrsao iz mrtvih kao iz sna[2]. Jer kad su javili da je Lazar bolestan i da je već umro, Spasitelj veli Učenicima Svojim: Prijatelj naš Lazar zaspa, nego idem, da ga probudim. – A učenici se pitahu u čudu: Ako je zaspao, probudiće se. Svaki se čovek kad zaspi u san, razbudi iz sna. – Tada im Gospod reče: Ne, Lazar, prijatelj naš, umre. – Šta od toga čekati? Ljudi pred smrću nemoćni su kao komarci, kao stenice. Čime se hvalite vi ljudi? Imanjem, naukom, filosofijom, kulturom? Sve je đubre. Ti i ja – robovi smrti! Svaki čovek – rob straha, rob smrti. Može li se sa radošću biti čovek u ovome svetu? Ne! Čovek koji ozbiljno shvati sebe, kada ozbiljno pogleda u smrt, kao poslednju stanicu svoga života, njemu nema radosti u ovome svetu, nema njemu uživanja u ovome svetu. Sva su uživanja laž, ako je smrt poslednja stanica i tvoja i moja u ovome svetu.
Gle, Spasitelj je zaista došao i sestre Lazareve predupređuju Ga i vele: Već smrdi, Gospode: Nemoj da ideš na njegov grob. – A Spasitelj reče: Ne rekoh li vam: Ako verujete, sve je moguće onome koji veruje. Ja sam vaskrsenje i život, koji veruje mene ako i umre živeće[3]. – I dođoše na grob. Sestra tužna ponavlja: Gospode, već smrdi. Zašto tražiš da se otvori grobnica? – Ipak, naređenje bi izvršeno, grobnica se otvori, i Spasitelj uzviknu: Lazare, izađi napolje! – I iziđe mrtvac, obavijen platnom po telu. I taj Lazar, koji je četiri dana bio u grobu, četiri dana bio na onome svetu, vrati se ponovo u svoje telo. Radi čega? Da dokaže zaista, po sili i moći Gospoda Hrista, da je smrt san za Gospoda. I on je došao da muku smrti, užas smrti ukloni od nas ljudi, i spase nas od smrti. To, tu pobedu niko nije mogao dati nama ljudima. Niko ne bi mogao dati nama ljudima. Niko ne bi mogao dati ni danas. O, koliko je danas spasilaca sveta, širom svih pet kontinenata; ko sve ne predlaže sebe za spasioca sveta? Ko sve ne obećava raj na zemlji, a stvorili su pakao!
Čuli ste u Svetom Evanđelju kako neprijatelji Gospoda Hrista hoće ne samo Njega da ubiju, nego i Lazara, koji je svedok vaskrsenja[4]. Narod vide, čudi se, i govori: Gle, mi smo svedoci. Juče, On ga izvede iz groba, i vaskrse čovek. – Šta je to? Hoće i Lazara da ubiju, svedoka da ubiju. A to se neprekidno dešava u Crkvi Hristovoj evo dve hiljade godina: neprijatelji Krsta, neprijatelji Hrista Gospoda, trude se da sve Njegove svedoke uklone iz sveta, sve Lazare, da ne svedoče. Ali, gde ćete vi ukloniti svedočanstva Svetog Vasilija Ostroškog, Svetog Prohora Pčinjskog, Svetog Stefana Dečanskog, Nauma Ohridskog? Gle, neprekidno se tamo dešavaju evanđelska čuda, svedočanstva o sili Vaskrslog Gospoda Hrista, o sili koja smrt pretvara u san, koja bolest pretvara u zdravlje.
Da, Gospod je Vaskrsenjem Svojim otvorio put svima nama ljudima u vaskrsenje iz smrti, u pobedu nad smrću. Zato danas i pevamo slavni i preslavni tropar „Opšte vaskrsenje“, to jest da je Gospod pre Svoga stradanja pokazao da će svi ljudi vaskrsnuti iz mrtvih, onda kada On bude vaskrsao i osigurao vaskrsenje svakom ljudskom biću. Da, to i jeste jedina sila koja privlači Gospodu Hristu. Bez Hrista, ljudi, nikome od nas ni imanje, ni nauka, ni filosofija, ni kultura ne pomaže; sve je to prolazno. A šta On nudi tebi i meni? Večni Život, Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, to što niko ne može nuditi. To On nudi Crkvom kroz vekove, i zato je ona neuništiva. Ne što je neki arhimandrit Justin brani, ili toliki sveštenici, nego što je Crkva Hristova sam Gospod Hristos; što Njega, Besmrtnog Boga, niko ne može ubiti, niko ne može raniti. A nas – svedoke Njegove, neka šalju u stotine smrti, sve je to za nas san, san, san, iz koga Gospod budi kad hoće. Zato se mi ne bojimo smrti. Zato mi u smrt idemo kao u pobedu. Sveti Grigorije Niski veli: Vi, naši neprijatelji, čime nam pretite? Smrću? No znajte, naša je pobeda smrt za Gospoda Hrista. Kada umiremo, mi pobeđujemo. Umirući za Njega, mi pobeđujemo sve vas; i ne bojimo se: pred nama je otvoreno Carstvo Nebesko, pred nama je otvoren Večni Život, Večna Istina, Večna Pravda. Šta će mi učiniti ljudi?
Da, današnja Blagovest se zaista ostvarila: Bog je postao Čovek da čoveka ispuni Bogom i svim onim što je Božansko. Tako se veli u jednoj divnoj crkvenoj pesmi: „Bog postade čovek, da bi čovek postao Bog“[5]. To jest, Gospod je došao u ovaj svet kao Istiniti Bog i živeo u ovome svetu trideset tri i po godine da nam pokaže kakav je, ne zaboravimo, jedini savršeni i bezgrešni Čovek. Kakav je Njegov život, eto takav treba da bude život svakoga hrišćanina, svakog sledbenika Njegovog. To jest, da se trudimo i mučimo da idemo Njegovim stopama i da živimo Njegovim životom.
Da, današnja Blaga vest, izrečena od Svetog Arhangela Gavrila Presvetoj Bogomajci: da će roditi Sina, od Duha Svetoga začeti Ga, i da će On spasti ljude od greha[6] – ljude od greha, to znači od smrti. Jer, ko je uveo smrt u ovaj svet? – Greh, greh. Čovek, nažalost, ima tu sramnu ulogu u ovome životu da je uveo u ovaj svet i greh, i smrt, i đavola. Nisu to ni tigrovi, ni lisice uradili, to je čovek uradio. I zato je čovek stidno stvorenje pred svima životinjama i biljkama i pred svima pticama; da se stidi čovek i da moli oproštaj od svake ptice što je on uveo smrt u ovaj svet, smrt uveo i u ptice, i u životinje, i u bilje. Sve truli i umire, dokle? Do vaskrsenja mrtvih. Kada Gospod bude sudio svetu i mesto stare zemlje dao Novu Zemlju, kada će sve biti besmrtno na njoj[7]. To mi ne možemo niti umemo da zamislimo, ali to je Blaga vest Gospoda Hrista.
Mi hrišćani, mi smatramo ne samo smrt za san, nego i greh smatramo za san. Nema greha, ni najstrašnijeg, ni najužasnijeg koji hrišćanin verom u Gospoda Hrista ne može da istera iz sebe, da oslobodi sebe njega. Isto tako, Gospod Svemoćni darovao nam je Sobom i u Crkvi Svojoj još to da je i đavo postao san. Tako probojna a ništavna ličnost postaje san! Tako da mi silom Gospoda Hrista pobeđujemo đavola na svima položajima, i mi se Gospodom Hristom naoružavamo, kako veli Sveti Apostol Pavle, u sveoružje Božije[8]. Sveoružje Božije! I pobeđujemo đavola na svima bojištima. A to naše oružje, šta je? Vera u Gospoda Hrista, Koji se ovaplotio, Bog postao čovek, živeo na zemlji, Svojim Vaskrsenjem, Svojim Stradanjem, Svojim Preobraženjem, Svojim Vaznesenjem, spasao ljude od greha, smrti i đavola. Tojest, predložio im spasenje. Nikome Spasitelj ne nameće spasenje, nikoga ne primorava da ide za Njim: „Ako ko hoće da ide za mnom, neka ide“, veli Spasitelj[9].
Tako mi hrišćani imamo u sebi i oko sebe u Crkvi Božijoj bezbroj svedoka koji jasno i neprekidno i neućutno svedoče: da je Gospod Hristos, osnovavši Crkvu, davši nam Svete Tajne i svete vrline, preobrazio greh u san, smrt u san, đavola u san, i da mi Njime pobeđujemo sve te do sada i do nekada strašne sile, koje su pobeđivale sav svet.
Tako današnje dve Blagovesti: blagovesti svetog Praznika Blagovesti i blagovesti Cveti, kazuju nam svu tajnu našeg ljudskog života, i sav cilj našeg života: radi čega smo i radi čega treba da živimo? Radi Večnoga Života, radi pobede nad smrću, da osiguramo sebi Večni Život. Čime? Živeći po Večnoj Istini Hristovog Evanđelja. Čime još? Ljubavlju evanđelskom. Čime još? Milosrđem, smirenošću, krotošću, blagošću i svima svetim vrlinama. Svaka od svetih vrlina je oružje Božije koja se daje i tebi i meni da pobedimo ono što je najstrašnije, ono što nam oduzima Život Večni, što nam oduzima Istinu Večnu i Pravdu Večnu. Zato se mi hrišćani do poslednjeg daha svog borimo za duše svoje. Mi hrišćani smatramo i verujemo reči Spasitelja, koji je rekao: „Kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi“?[10]
Kakva je korist što Evropa, Amerika i svi kontinenti jure da osvoje svet, vasionu, Mesec, Mars, zvezde? A znate, braćo, ono što mi nazivamo Mlečni put, kako baš ti naučnici tvrde, da ima oko dvesta milijardi takvih sistema sunčanih. Kakva je korist čoveku ako sav svet pridobije, a duši svojoj naudi? Duši svojoj naškodi? – Da, mi hoćemo da to osvojimo. Od koga osvajate Mesec? Od koga osvajate zvezde? Od Gospoda, Koji ih je rasejao kao cveće po beskrajnom prostranstvu. Kako je bedan evropski čovek, kada juriša na nebo kao na neprijatelja.
Ali, mi hrišćani životom svojim nosimo Blagovest Hristovu kroz ovaj svet. Blagovest: da je Bog postao Čovek i ostao u našem svetu, ostao u Crkvi Svojoj, i daje nam sva sredstva da pobedimo sve što je protiv čoveka, sve što je protiv nas, a to je greh, smrt i đavo. Silu pobede nad tim daje nam Vaskrsli Gospod Hristos, Čijem Vaskrsenju mi hitamo i Njime se hvalimo. Zato mi, kada i hiljade smrti jurišaju na nas, ponavljamo sa Apostolom Pavlom njegov savet i njegovu poruku hrišćanima: „Radujte se u Gospodu, i opet velim radujte se“![11] – Ko je više prepatio i pretrpeo od Apostola Pavla? A gle, stalna radost nosi ga kroz ovaj svet. To je vera u Gospoda Hrista. To je sila te vere. To svedočanstvo svih Svetitelja, na prvom mestu Presvete Bogomajke, Koja nam je Gospoda rodila.
Gle, rodivši Gospoda Hrista, Ona je osigurala spasenje svima nama. Zato je Praznik Blagovesti Njen praznik, jer da nije bilo Nje, ne bi ni Gospod došao u ovaj svet. Jedina Prečista, jedina Svebezgrešna, jedina Svesavršena u rodu ljudskom, Presveta Bogomajka, Ona nas vodi, Ona rukovodi, Ona je sve i sva za nas hrišćane. Na čelu svih Svetitelja, koji eto u Crkvi Hristovoj i kroz Crkvu Hristovu svaki dan, svaku noć, pomažu svima nama na trnovitom putu kroz ovaj svet, na krstonosnom putu ka Carstvu Nebeskom, tamo gde Ona sa svima Svetiteljima slavi čudesnog Sina Svog, Koga nam je rodila, po beskrajnoj milosti Svojoj i svečistoti Svojoj.
Neka bi Ona povodom današnjeg Praznika primila sve naše molitve, sve naše uzdahe, sve naše vidljive i nevidljive suze, da pomaže svakom ljudskom biću, da pomaže svakom neverniku i besputniku, eda nađe svoj put kroz ovaj svet, i da se osvesti, da dođe sebi od ludila, da shvati da je on jedino onda čovek kada veruje u Gospoda Hrista i živi Njegovom Večnom Istinom, Večnom Pravdom, Večnom Ljubavlju. Neka bi nas On, molitvama Presvete Bogomajke i svih Svetih, vodio iz nemoći u moć, iz smrti u besmrtnost, iz kratkovremenog u večni život. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Objavljena u knjizi Oca Justina: Na Bogočovečanskom putu, Beograd 1980, sa napomenom: „Beseda snimljena 1974. godine u manastiru Ćelije. Te godine su Cveti i Blagovest bile u isti dan.“ – Prim. uredn.
  2. Jn. 11,1-44 i 12,19
  3. Jn. 11,39 i 25
  4. Jn. 11,53;12,10
  5. To je česta misao kod Svetih Otaca. – Prim. uredn
  6. Lk. 1,31-35
  7. Otkr. gl. 21-22
  8. Ef. 6,11
  9. Mt. 16,24
  10. Mt. 10,26
  11. Fil. 4.4

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *