SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 3. na Blagovesti
1967 godine u manastiru Ćelije
 
Evo Svetih Blagovesti, braćo i sestre. Evo Praznika sa najlepšim imenom i najmnogoznačajnijim.
Nije Uskrs nazvan Blagovešću, iako se desilo gromovsko čudo – smrt satrvena! Gospod Vaskrsao sa telom i pobedio sve smrti u ime nas ljudi, pa ipak Uskrs nije nazvan Blagovešću.
Božić. Desila se najveća revolucija u svima svetovima Bog silazi na zemlju i postaje Čovek. Najveće čudo i najdivnije čudo za rod ljudski! I opet i taj veliki i sveti Praznik nije nazvan Blagovešću.
Sveto Preobraženje, kada Gospod za trenutak pokazuje silu Svoga Božanstva. Lije se iz Njega svetlost, koju oči ljudske ne mogu da izdrže. Sveti Apostoli padaju na zemlju. Pa ni taj veliki i sveti Praznik nije dobio ime Blagovest.
Bogojavljenje, kada se Sveta Trojica javlja nad zemljom. Gospod u vodi Jordana! Gle, ni taj veliki i sveti Praznik nije nazvan Blagovest.
A nazvan je današnji dan, današnji Praznik, kada je Arhangeo Gavril sišao s neba i objavio Blagu Vest presvetoj Bogomajci. Tu nam veliku istinu kazuje jedna divna naša crkvena pesma, zašto je današnji Praznik nazvan Blagovesti?! „Večna Tajna otkriva se danas“ – veli se u svetoj pesmi. Večna tajna otkriva se danas – Sin Božji postaje Sinom Čovečijim, da uzevši ono što je najgore, podari najbolje. Prevari se u starini Adam pa okusi plod …[1] da postane Bog. Ne postade! Bog postaje čovek, da čoveka načini Bogom[2]. Eto krasne pesme i u njoj sve Evanđelja Neba i zemlje: Večna Tajna otkriva se danas. Kakva tajna, braćo! Tajna da će Sveta Djeva roditi Boga.
Sveta Djeva rodivši Boga, sama postade Bogorodica. Ovo je prva polovina ove velike svete Tajne i svetoga Praznika; a druga polovina: da će taj rođeni Bog, taj Bogočovek, Gospod Hristos, ljude načiniti bogovima. Eto druge polovine ove velike i strašne Tajne: ljudi stvoreni da postanu bogovi! Ja vam govorim o velikim istinama. Takav je ovo Praznik, braćo, takvu nam veliku i svetu Tajnu donosi.
Anđeli se čude, Gavrilo sa trepetom prenosi tu vest, tu Blagu Vest Presvetoj Djevi. Kao da veli: „Onaj Koga nebesa ne mogu obuhvatiti, Bog i Gospod, Koga sva vaseljena i sve vaseljene ne mogu obuhvatiti, eto, Ti ćeš Njega roditi“! Tu staje svaki um, i anđelski i ljudski. Ti ćeš njega roditi i postati Bogorodica, i On će spasti svet[3]. Od koga? Od smrti, od đavola, od greha. Ne samo to, Gospod Hristos doneće daleko više rodu ljudskome. Donosi blaga i bogatstva kakva um ljudski zamisliti ne može, blaga i bogatstva kakva srce ljudsko naslutiti ne može, blaga i bogatstva kakva ljudsko videti ne može[4] u ovom svetu, a ni u onome svetu, sagledati sve krajeve svih tih blaga, svih tih bogatstava, koje je Gospod Hristos doneo nama bednim ljudima na zemlji postavši Čovek. Ta velika Tajna objavljena je danas i nosi sveti naziv Blagovesti.
Vaistinu Blagovesti! Jer šta je veće za čoveka nego da Bog postane Čovek? I to je Gospod Hristos učinio. On je postao Čovek radi tebe, čoveče, radi svakoga od nas! Čovek je tako važno biće pred Bogom, da je Bog sam sišao s Neba, postao Čovek, zario se u naš katran, u naše blato, u naš mulj, u naš smrad, – da čoveka spase iz svega toga i da ga načini bogom.
Šta to znači? Da li se ova Blagovest ostvaruje? Da li je Arhanđeo kazao istinu Neba bednoj zemlji, kada je kliknuo Presvetoj Bogomajci: „Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom. Blagoslovena si ti među ženama. Rodićeš Sina“[5]. Da li se ostvarila ta Blaga Vest? Da, sav život Gospoda Hrista na zemlji, svaki njegov pokret, svaki njegov pogled, svako njegovo delo, svaka njegova reč, eto to je bilo ostvarenje ove velike Blage Vesti, a ne samo to. Ovaj sveti Praznik počeo je na današnji dan pre skoro dve hiljada godina, i traje neprekidno, i traje sve do Strašnoga Suda, jer istina koja je na ovaj veliki Sveti Dan objavljena rodu ljudskome, ona se neprekidno ostvaruje u rodu ljudskome. Ostvaruje se u svakom od nas, i u meni i u tebi, i u svakom članu Crkve Hristove. Bog je postao Čovek, to je prva Blaga Vest, a druga, druga pripada nama ljudima da je mi ostvarimo.
On nam daje sile, a to je šta? Da mi postajući članovi Bogočovečanskog tela Hristovog, Crkve Svete. Mi ustvari šta činimo u ovome svetu? Mi se trudimo da sebe ispunimo Božanskim silama, mi se trudimo da dušu svoju svu, da srce svoje svo ispunimo Bogom, Gospodom Hristom. Kada se od nas, svaki od nas, kao dete krštava, krštava se: „U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha“[6], i onda, oblači se u Gospoda Hrista. Piše u svetom Evanđelju: „Koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste“[7]. Eto, to si ti hrišćanine, hristonosac, a to znači bogonosac. To znači, šta? Da treba da živiš kao što živi čovek u kome je Bog.
To je svaki hrišćanin – bogonosac i hristonosac. Ništa manje, brate moj i sestro, od toga. Toliko si ti važan, toliko je važno sve što ti imaš u sebe, jer ti Hrista nosiš, od krštenja Ga nosiš. Pazi šta ćeš sa Njim uraditi! On od krštenja stoji u tvojoj duši. Sve zlo, svaki greh, …[8] ti Boga biješ u sebi i Gospoda Hrista Koji je od vaskrsenja u tvojoj duši. Eto blatom svojih grehova, smradom grehova, znojem svojih strasti ti, ti Njega skvrniš, ti Njega ponižavaš, ti Njega ružiš, ti lik Njegov katranom svojih strasti premazuješ, hrišćanine! A pozvan si da živiš Boga radi, i Bogom u ovome svetu.
Zato pri Krštenju još dobio si Gospoda Hrista, Boga Istinitog, i On će da (ti) da Božanske sile, daje ti Svete Tajne i svete vrline da ti, živeći u Crkvi Hristovoj, potiskuješ iz sebe sve što je grešno, sve što je smrtno, sve što je prolazno. Potiskuješ, i unosiš u sebe sve što je besmrtno i sve što je večno. Da, živeći u Crkvi, mi se ustvari postepeno ispunjujemo Božanskim silama, „postepeno se obožujemo“, kako vele Sveti Oci, „postepeno postajemo“, kako vele opet Sveti Oci, „Bogovi po blagodati“. Gle kakva čast: Gospod Hristos je Bog po prirodi, a postao je Čovek da bi nama dao Božanske sile, Božanske blagodati, da i mi postanemo blagodaću ono što je on po prirodi, da postanemo bogovi po Blagodati. Da, i sve to mi kao hrišćani ustvari neprekidno vršimo za vreme celog svog života, od krštenja do humke, do groba.
Ti hrišćanine, ne prestaješ biti bogonosac, bez obzira na to da li ti dostojno nosiš Boga u sebi, ili ti Boga raspinješ svojim gresima, ili Ga se čak i odričeš. On je tu, u tebi, i u tvojoj duši kao svedok,Koji će na dan Strašnoga Suda svakome od nas hrišćana reći: Gle, ja sam Sebe ponudio, ja sam Sebe tebi dao, Jovane, tebi Marko, tebi Stojane. Celog Sebe sam dao tebi, da bi ti živeo mnome i Božanskom silom mojom činio dobra dela. A ti, šta si radio sa mnom u duši svojoj? Gle, pljuvao si me gresima svojim, nisi se kajao, nisi se trudio da evanđelska dela činiš, a sve to, sve je to bilo šamaranje mene, raspinjanje mene na bezbroj krstova tvojih.
Da, danas su Svete Blagovesti, da nas podsete na tu glavnu i večnu istinu: da smo mi dužni kao hrišćani da neprekidno ispunjujemo sebe Božanskim silama, putem Svetih Tajni i putem svetih vrlina. Gle, šta je Sveto Pričešće? To je telo Gospoda Hrista i Krv. Ti vascelog Boga primaš, hrišćanine, pričešćujući se. Eto, ti danas ako se pričestiš, ili si se juče pričestio, ti si ponovo povrdio da je tvoj glavni poziv u ovome svetu – da sebe ispuniš Bogom i da živiš Bogom i u ime Boga. Zašto se pričešćuješ? Ne da to odmah zaboraviš, nego da se setiš: Gle, ja sam Boga primio u sebe! Kako treba da živi Bog u meni, kako ja treba da živim sa tim Bogom? Dosad sam imao ružne pomisli, ružne želje. Od danas, Gospode pomozi, ispuni me Tvojim Božanskim silama, da Tebe ne ružim, da Tebe u sebi ne kaljam. Primio sam Te. Dosad sam, Gospode, i ružne reči govorio i psovao; pomozi da Te više ne ružim. Jer znam da ću za svaku reč praznu koju reknem u ovom svetu dati odgovor Tebi na dan Strašnoga Suda, Tebi, Koji si u meni. I ja, čovek, hrišćanin, po slabosti svojoj svađao sam se sa komšijama, pa sam se i tukao, pa sam i krao. Avaj Gospode, a Ti si u meni! Još od Krštenja (imam Te) u meni, i kroz svako Pričešće Ti opet ulaziš u mene. Teško meni! Oprosti i pomozi! Šta mi ostaje, Gospode, Koji si od Krštenja u mojoj duši, nego da vapijem Tebi, zajedno sa pokajanim carinikom: „Bože,milostiv budi meni grešnome!“[9]
Jer, Gospode, ja osećam i vidim, kad si Ti u meni i oko mene sve moje postaje greh, sve moje postaje nemoć, slabost, strast. Avaj! sve moje postaje smrt za mene. Ti si nam dao pokajanje, Ti si objavio da se pokajanjem može izbrisati sav greh. Gospode! Daj to sveto pokajanje svakom hrišćaninu! Pa sve mi grešimo, svi smo mi pod gresima. Ti nam pomozi da savetom silom pokajanja ispunjeni mi se borimo do kraja i pobedimo svaki greh što je u nama, svaku strast, svako zlo, iza njih svakog đavola.
Ti si, Gospode, dao čoveku silu da pobeđuje smrt. Niko se nikada usudio nije da čoveku obeća da pobedi smrt. Svi takozvani pobednici u istoriji roda ljudskog, avaj, sve su to nemoćni komarci pred smrću, pred đavolom, pred silom greha. A ti, Gospode, Ti jedini daješ silu da mi smrt gazimo kao muvu. Sveti Zlatoust veli: „Posle vaskrsenja Gospoda Hrista smrt je postala kao neki krezubi lav“. Dotle je bila smrt stašna kao lav, naoružan čeljustima strašnim, niko se nije mogao odbraniti. Ali eto, Gospod vaskrsao i slomio čeljusti smrti, lava smrti. „I sad – veli Sveti Zlatoust – i deca se šale i šegače sa tim lavom; deca hrišćanska jača su od smrti“. Jer Gospod daje te sile. Koliko je dečice kao Mučenika za Gospoda Hrista u ovome svetu, male dečice od tri i sedam godina, Sveti Kirijak i drugi slični njima.
Gospode, mi hrišćani u ovome svetu treba da živimo uvek, svaki dan i svake noći, kao pravi bogonosci. A mi, Gospode, to retko, retko činimo. Eto, sad je veliki sveti slavni Časni Post. Sveti post je dat kao božanska sila. Blistava sila koja uništava sve što je nečisto, a to znači sve što je smrtno u nama. Uništava svaki greh u telu i u duši. To je post ili on …[10] i očišćuje nas i ispunjuje božanskom silom, božanskim silama. Kako post tako i druge svete vrline: sveta molitva, ljubav, krotost, smirenost – sve su to svete vrline koje nam Gospod daje da bi smo mi sebe ispunjavali božanskim silama.
Velika je i sveta tajna Evanđelja Gospoda Hrista, velika i sveta tajna i za Anđele[11], a kamoli za ljude. To Sveto Evanđelje važi za nas ljude na zemlji i za Anđele na nebu. I Gospod je došao u ovaj svet, veli Sveti Apostol Petar i piše hrišćanima, „da bismo mi svi postali učesnici u Božjoj prirodi“[12]. Učesnici u Božjoj prirodi. Sjedinjujući se sa Gospodom Hristom kroz Sveto Krštenje, kroz Sveto Pričešće i ostale Svete Tajne, mi na svoj način postajemo božanska bića, postajemo učesnici u Bookjoj prirodi. Dobijamo Božanske sile da živimo sveto i neporočno u ovome životu, dok ne dođe momenat kraja ovoga sveta, momenat naše smrti telesne kada telo ostavljamo kao odelo, odelo od blata, i krećemo u nebeske svetove s dušom.
Da, svima nama hrišćanima dati su svi darovi nebeski. U Crkvi Hristovoj nema razlike između bogataša i siromaha, između učenog i neučenog. Ona daje sva bogatstva Hristova svakome čoveku, svakome hrišćaninu. A mi šta dajemo od sebe za ta bogatstva? Samo trud i napor. Samo dobru volju. Ništa od tebe se ne traži, nikakve žrtve: da prineseš sunce na oltar, ili da prineseš, recimo, hiljadu hektara zemlje. Ništa od svega toga. Od tebe se samo traži čisto srce, traži se tvoja rešenost i odlučnost da ne trpiš greh u sebe.
Gde je greh? Reci sebe: Ja sam hrišćanin, Gospoda Hrista nosim u sebi. Kako ću se ja sam neprekidno gnjeviti? Kako to da ja neprekidno vičem na bližnje svoje? O, slabosti moje, o greha mog! Gospode, oprosti i pomozi! Ja, ja čovek od blata, telo mi je od blata, pa ja radi tela …[13] činim čudesa, činim strašne grehe, blud, preljubu, krađu, šta sve ne činim da bi to blato osigurao u ovome svetu. Gospode, pomozi da pravilno shvatih što je telo. Ti si mi dao telo kao oruđe duše, dao si telo da služi duši, da služi Tebi, Bogu. Ti si u Evanđelju Svom objavio: I telo je za Gospoda[14]. Da, i telo je Gospod stvorio, za šta? Za besmrtnost i Život Večni. Čoveče! pazi šta radiš sa svojim telom i pazi šta žrtvuješ za blato.
Mi hrišćani, mi smo u ovome svetu, treba da budemo u svakom slučaju hodeća Evanđelja, živa Evanđelja Hristova, žive Blagovesti. Da nosimo i pronosimo kroz ovaj svet : Evanđelje Hristovo, pobedu nad smrću, pobedu nad grehom. A ti veliš: Ja ne mogu da pobedim smrt. Možeš! Pobedivši svoje grehe, ti, ustvari, pobeđuješ smrt. Jer „greh stvara i rađa smrt“[15], veli se u Svetom Evanđelju. Kada greh rađa smrt? Ako se ti, recimo, gnjeviš, ne suzbijaš u sebi gnjev, ne boriš se protiv gnjeva, jednoga dana u nastupu gnjeva ti ubiješ čoveka. Gotovo je sa tobom, gotovo je i u ovome i u onome svetu, ti si sebi zaradio večne muke. Radi čega? Zbog toga što se nisi borio protiv greha, smatrajući da taj greh, gnjev, gordost, baš i nije tako strašan. A ustvari, eto, doveo si do najveće strahote, izgubio si Raj, izgubio si Carstvo Nebesko, izgubio si Boga. I šta si zaradio sebi? Pakao i večne muke. Tako biva, braćo i sestre, sa svakim grehom.
A nama često puta gresi izgledaju mali, sitni, nije ništa. Opsovaću, šta je to? Pa bludno pogledati, pa i to nije ništa; pa slušati rđave pesme, i to nije ništa; pa povlađivati rđavim ljudima; pa tuđe grehe pravdati; pa eto tako ogovarati, zavideti – sve su to gresi koji nama, ako nismo budni izgledaju sitni i mali. Ali, kada ti gresi sazru, oni donose smrt! Kada je zavist sazrela u duši Jevrejskog naroda, Jevrejski narod je izdao Boga Hrista. Eto šta je zavist, koja u početku izgleda ništa, mala sitna strast, sitan greh. Gnjev, o koliko puta se danas svaki od nas gnjevi? Ustvari, gnjev samo je preteča strahota. Ako mi ne suzbijamo gnjev, ako se ne borimo protiv njega, nas gnjev može uvesti u svaki zločin i u svaki užas.
A mi, gle, hrišćani, imamo bezbrojna sveta jata i primere pobedilaca smrti i greha.[16] To su Svetitelji, Svetitelji Božiji – to su pravi hrišćani. To su svi pravi hrišćani. Gle, svaki Svetitelj – šta je? To je živi pobednik nad svakim grehom, nad svakom smrću, nad svakim đavolom, pobednik nad paklom. To je živa Blagovest Gospoda Hrista. Takav je svaki Svetitelj, takav je svaki pravi hrišćanin. A na prvom mestu, i pre svih, Presveta Bogomajka, Koja nam je Gospoda Hrista rodila. I ovaj veliki sveti Praznik, prvi praznik hrišćanski, sa najlepšim imenom, ustvari Njen je praznik. Ne Njenoga Sina, nego Njen. Takvu je milost i ljubav Gospod pokazao na Njoj, prvoj, jedinoj i bezgrešnoj Ženi i Materi našoj u svima svetovima.
I danas, danas kroz crkvene pesme i molitve samo se himne i slavopoji čuju presvetoj Bogomajci. Čuli ste i čujete kako se stalno njoj obraćamo kroz pesme: „Raduj se, raduj se“! Zašto? Jer si nam Ti, Presveta Bogomajko, Jedinu Radost donela rodu ljudskom, Ti si nam objavila i dala sile, da pobedimo smrt, đavola i greh. Ima li veće radosti od toga za rod ljudski? Ima li veće sreće od toga, većega blaženstva od toga? Sigurno da nema. U jednoj divnoj stihiri se peva: „Raduj se, Veselja roda ljudskog“. Zaista, Bogomajka je Večno Veselje za svako ljudsko biće od Adama do poslednjeg čoveka na dan Strašnoga Suda.
I mi slaveći Svete Blagovesti, slavimo Nju kao svog Vođu, kao svog Vođu i Učitelja, i Omoćitelja, Koji nam daje moći da pobedimo svaki greh, svaku strast, svakog đavola. A pre svega, Ona i čini u nama, samo Je treba prizivati, Njoj se obraćati. Nema milostivnijeg bića od Nje. Ona svemilostiva kao i njen Božanski Sin, Gospod Hristos.
Braćo moja, današnji Sveti Praznik biće na spasenje svakome od nas, ako mi kao hrišćani i danas obnovimo u sebi to osećanje, i to saznanje, i tu svest: da smo mi od krštenja bogonosci; da smo dužni živeti u ovome svetu kao bogonosci, kao hristonosci, da izbegavamo svaki greh i činimo svako dobro. U tome, u tome, u tome je naš Vođ besmrtni, Čudesna, Divna, Svemilostiva Bogomajka. Ona, Ona neka nas vodi i rukovodi u svima putevima Sina Svog Božanskog. Eda bi svaki od nas, vođen Njome, išao za Njom i stigao u Carstvo Nebesko. Da tamo sa Svetim Anđelima, Arhanđelom Gavrilom i Mihajlom, i sa Nebeskim Silama, slavimo Večno Veselje roda ljudskog: Presvetu Bogomajku i Njenog Božanskog Sina, Gospoda Hrista. Amin!
 


 
NAPOMENE:

  1. Par reči nejasno na traci. – Prim. uredn.
  2. Misao Svetih Otaca: Irineja, Atanasija Velikog i dr. – Prim. uredn.
  3. Lk. 1,28-35
  4. 1Kop. 2,9
  5. Lk. 1,28
  6. Mt. 28,19
  7. Gal. 3,27
  8. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis
  9. Lk. 18,13
  10. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  11. 1 Petr. 1,12
  12. 2 Petp. 1,4
  13. Par reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  14. 1Kop. 6,13
  15. Jak. 1,15
  16. Jevr. 12,14

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *