SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 2. u Nedelju Svetih Praotaca
(pred Božić)
1966. godine u manastiru Ćelije
 
Zaista, Blagovest koja kazuje svu tajnu Neba i Zemlje, svu tajnu našeg života na zemlji. Današnje Sveto Evanđelje, čuli ste, Blagovest o Velikoj Večeri[1]. Čovek bogat, to jest Bog spremio veliku gozbu. ovaj svet stvorio Bog, sunca, bezbrojna sunca, vasione, bezbrojne vasione, zemlja prepuna svega. Zaista, Gospod je spremio Veliku gozbu. Za koga? Za čoveka. Stvorio čoveka i pozvao ga na tu Veliku gozbu, da on gledajući ovaj svet vidi Boga, silu Božju, mudrost Božju. Pogledaš pticu kako mala, čudesna, a leti bolje od svakog aviona. Pogledaš komarca, jedva ga vidiš, a on leti savršenije od svih najsavršenijih aviona. Pa životinje, pa bilje, sve što je Gospod stvorio, zaista bogata gozba, Velika večera.
Ovaj vidljivi svet, to je Velika gozba koju je Gospod stvorio za nas. Pozvao je, koga na gozbu? Greh, smrt, đavola, i posadio za trpezu ovoga sveta? Šta se desilo od Velike trpeze Božje ovoga sveta? Zasela smrt u začelje sofre vasionske i gresima koje lije iz sebe obara ljude, pretvara ih u leševe. I gle, ovu divnu Božju trpezu, ovu gozbu što se svet zove, čovek pretvorio u grobnicu, u grob. A iza svega stoji i kezi se đavo. On, ustvari, kroz svaki greh, kroz svaku smrt, gozbuje u ovome svetu. Tako je čovek, izabravši greh i učinivši greh, nasuprot volji Božjoj, ovaj svet pretvorio u mrtvačnicu. I onda, nastao je pomor roda ljudskog, duša ljudskih, jer greh i gresi to su ubice duše ljudske. Oni ubijaju dušu odvajajući je od Boga, i čovek ne tvori zapovesti Božje. Čovek okrene leđa Bogu, ide s đavolom u greh za grehom, živi u strastima i slastima ovog sveta, i ovaj svet postaje strašno mučilište.
Gle, ovaj svet postaje predvorje pakla, ako hoćete, postaje mali pakao. Da, ovaj svet je izgubljen Raj, čim je ušao greh u njega, smrt ušla, đavo ušao. Kako se može nazvati Rajem, kad je đavo tu! Kroz svaki greh đavo je u ovome svetu, kroz svaki greh đavo je u mojoj duši, u tvojoj duši; kroz svaki greh đavo pustoši sve što je Božje u ovom svetu, i što je Božje u tebi i meni. Greh strašna smrt, užasna sila, jer rađa smrt. Pa šta je strašnije i užasnije od smrti za čoveka? Iza svega toga, iza greha i smrti, on, strašni protivnik Boga i čoveka đavo. Takav je svet onda, pošto je čovek izagnao iz njega Boga, pošto je prigrlio greh, prigrlio smrt, prigrlio đavola, i ovaj svet Božji pretvorio u mali pakao.
Gospod je slao svoje divne sluge u ovaj svet[2], da ljude razbude, slao čudesne Proroke, Patrijarhe, Pravednike starozavetne, Avrama, Isaka, Jakova.Proroka Iliju, Proroka Isaiju, Jeremiju, i bezbrojne druge Pravednike, da razbude rod ljudski, da ga podsete i kažu: „Gledajte, pa ovo je trpeza Božja, ovaj svet je Božji svet, ne đavolji, ovaj svet je Božji svet, svet Božje Pravde i Istine i Mudrosti, a vi ljudi, vi ga pretvoriste u svet truleži, smrada, smrti, u svet đavola“. Mnogo je svetih Pravednika prešlo preko ovoga sveta i prošlo kroz njega, da rod ljudski spase od svega toga, od greha. Slušali su malo ili mnogo, više ili manje, Proroke i Svetitelje Božje, Pravednike Božje starozavetni ljudi. Ali, svi ti Pravednici bili su slabiji od smrti, jači od greha, ali slabiji od smrti. Oni su došli ispred Gospoda Hrista, rvali se i borili se sa grehom da ga pobede, ali i sa đavolom koji je iza greha. I ako su uspevali da ga pobede i da žive pravednim životom, nisu mogli da ga iskorene u drugim ljudima, da greh iščupaju sa korenom, da smrt satru, da đavola satru, koji je kroz greh i kroz smrt ušao u ovaj Božji svet.
Kako se veli u današnjem Svetom Evanđelju, čuli ste, da oni Pravednici starozavetni, koji Božju Pravdu pronose kroz ovaj svet, primiše obećanje da će ovaj svet spasti Spasitelj Mesija, Koji će doći u ovaj svet. Oni to primiše verom, ali ne videše Spasitelja, i prođoše kroz zemaljski pakao i odoše iz ovog u onaj svet[3]. Jer, veli se u današnjem Svetom Evanđelju, Bog nešto bolje pripremi za sve nas[4], da nam da savršenstvo, da nam da potpunu pobedu nad grehom, nad smrću, nad đavolom.
I zato, zato se u ovome svetu i dešava najveće čudo Božje milosti. Bog postaje čovek! Na Božić Bog se rađa u ovome svetu. Eto nove Trpeze, Bog postao čovek i zaseo na čelo zemaljske Božije sofre. Smrt beži od Njega, đavo bezobzirce beži od Njega, svaki greh daleko, daleko beži od Njega. On, Gospod Blagi, Spasitelj Isus postao čovek, očistio Trpezu Božju u ovome svetu od greha, od smrti, od smrada grehovnog i smrtnog, od nakaznosti i užasa đavoljeg, osnovao Crkvu Svoju. Eto Božje Pravde, svete, nepovredive Trpeze. Crkva eto Trpeze Božje pune hrane Božje, koju niko ne može odneti u smrt, ni đavoli, ni gresi. A na toj Svetoj trpezi Večna Pravda, Večna Istina, Večni Život za nas ljude. Umesto smrti život u Hristu, neprolazan. Hristos život naš[5], On je život naš, On! Svaka smrt beži od Njega. Gospod šalje svoje sluge, šalje svete Apostole, šalje Svetitelje, šalje mnoge Pravednike, šalje i zove na gozbu, zove u Crkvu Svoju.
Čoveče, sve u ovome svetu što ti treba, eto, Gospod Hristos ti nudi i daje u Crkvi. Hajde, tvoje je to. Neki se odazivaju i dolaze Crkvi Hristovoj i spasavaju se njome. Drugi to odbacuju, oni u kojima silno deluje đavolja zloća, u kojima deluje neverje, u kojima deluje bogoborstvo. Ljudi, živi spomenici zla, oni odbacuju Gospoda Hrista. Gospod Hristos je doneo čoveku i svetu šta? Vaskrsenje! On je Vaskrsenje roda našeg, On je Život roda našeg, roda ljudskog. On nam osigurava pobedu nad smrću, i On je osiguranje Večnog Života. Na koji način? Na taj način što sve što je Gospod doneo u ovaj svet, može postati i moje, i tvoje, i svakog čoveka. Sve! I Večna Pravda, i Večni Život, i Večna Istina celo Nebo postaje tvoje kroz Gospoda Hrista ako u Njega veruješ.
Gle, čovek koga je smrt satrla, otela mu sve, otela mu dušu i telo i gurnula ga u pakao ti (čoveče) postaješ Car Neba i zemlje sa Gospodom Hristom, vlasnik Nebeskog Carstva, postaješ neosiromašeni bogataš koji ima Večno Bogatstvo, Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večni Život. Čovek, koji veruje u Gospoda Hrista, veli Apostol, sav život svoj ima u Njemu[6], i živi onim što je Hristovo u ovome svetu, i živeće i u onom svetu onim što je Hristovo. Zato, po reči Svetog Apostola „ne dajte se grehu“, i odbacuj od sebe i gnjev, i zloću, i pakost, preljubočinstvo, i srebroljublje, i nemilost, svaki greh odbacuj od sebe[7]. I onda, veli Sveti Apostol, obući ćeš se u novoga čoveka[8]. Obuci se u novoga čoveka koji se obnavlja po slici Onoga Koji ga je sazdao[9], to jest koji se obnavlja po liku Gospoda Hrista Koji je stvorio čoveka. Kako Sveti Apostole? Kako mi koje je đavo unakazio sa svih strana, unakazio nam i savest i dušu, i srce, i volju, kako mi da obnovimo sebe, kako mi da postanemo slični Hristu, kako da postanemo hristoliki, jer ti – ti od nas tražiš? Da se obnovimo po slici Onoga Koji nas je sazdao, po liku Onoga koji nas je sazdao, znači treba da postanemo hristoliki, da ličimo na Hrista. A mi bedni ljudi! Da, veli Sveti Apostol, vi to možete vrlo lako. Kako? Ispunite se ljubavlju Hristovom, ispunite se molitvom Hristovom, ispunite se verom Njegovom, ispunite se milostivošću Njegovom, ispunite se životom Njegovim, ispunite se besmrtnošću Njegovom, ispunite se večnom Pravdom Njegovom, Njegovom Istinom[10]. Eto, ti ispunjujući sebe Hristovim svetim vrlinama, useljuješ u sebe Gospoda Hrista. „Nek se verom Hristos useli u srca vaša“[11] – poručuje Sveti Apostol i zapoveda hrišćanima: „Verom nek se Hristos useli u srca vaša“.
Da, u samoj stvari, u svakome od nas postoje dva čoveka. Stari čovek, to je čovek greha, čovek smrti, čovek zla, a greh zastaruje čoveka, toliko ga zastaruje da ga usmrćuje, daruje ga smrti. Takva je strašna sila greh. Čovek koji ne spasava sebe od greha, koji živi u grehu, ustvari je bespomoćni starac i starkelja, ostario. I smrt – smrt je za njega samo egzekutor, pečat večne starosti, pakla.
Novi čovek šta je? Novi čovek je Hristov čovek, čovek Hristove vere, čovek Hristove Pravde, čovek Hristove Besmrtnosti, čovek Hristovog Večnog Života, čovek Carstva Nebeskog, čovek Ljubavi Hristove, čovek molitve Hristove. Kao što se kaže u današnjem Svetom Evanđelju: „Sve u svemu je Hristos“ za novog čoveka[12]. Hristos mu je sve i u ovome i u onome svetu. Kad razumno i pametno misliš, sve što imaš veliko i večno u sebi i oko sebe, to je od Gospoda Hrista. Novi čovek počne da razmišlja o tome, pa tek onda vidi šta je on, ko je on, i šta je Gospod Hristos. Sve i u svemu je Gospod Hristos!
Obucite se u novoga čoveka, veli Sveti Apostol, a taj novi čovek u čemu je? Eto, u Ljubavi Hristovoj, u vršenju zapovesti Hristovih, jer sve te vrline evanđelske jesu božanske sile koje nam daju Gospoda Hrista. Ko ljubi mene i vrši zapovesti moje, veli Spasitelj, i ja ću doći k njemu i nastaniću se u njemu“[13]. Znači, ko vrši zapovesti moje, ja se kroz te zapovesti useljujem u svakoga. Zamislite sebe, gde ste? Zamislite gde ste vi, jer se u vašu dušu uselio Gospod Hristos. A useljuje se kada vršite zapovesti Njegove. Eto, zapovest Njegova o molitvi. Kada se moliš svim srcem, svom dušom, na nevidljiv način, na čudesan način u tebe se useljuje Gospod Hristos, razliva po tvojoj duši nebesko milje, razliva po tvojoj duši nebeske sile, i ti si zaista novi čovek. Pa kad tome dodaš post evanđelski, po zapovesti Hristovoj, pa milost evanđelsku po zapovesti Hristovoj, pa blagost, pa krotost, pa smirenje sve su to svete vrline koje useljuju Gospoda Hrista u tvoju i moju dušu. I onda, zaista, novi si čovek! I onda, zaista pun si novih osećanja, pun si novih misli, put si svetlih misli, svetlih osećanja, svetlih raspoloženja iako je oko tebe mrak i tama i pakao.
Gospod se uselio u nas, Gospod je suncem obasjao, suncem Pravde obasjao i osvetlio zemaljski šar, a Sunce Hristos ne može se pomračiti, a kamoli se ugasiti. Ti verom nosiš to Sunce u sebi, to neugasivo Sunce koje odgoni svaki mrak, svaku pomračinu smrti, i pakla, i greha, i svakoga zla. I Hristov čovek, iako je izranavljen u ovome svetu, ide kroz ovaj svet pun radosti, jer zna da sve što se zove smrt mora bežati od njega. Gospod je u njegovom srcu, i sve što se zove đavo mora s tutnjavom bežati od Njega, jer Bog je Gospod Hristos. Svaki ćeš greh pobediti stvorivši Hristovog novog čoveka. Ići će greh od Hrista. Šta će greh da radi u duši tvojoj, ako je duša tvoja ispunjena Njime?
A mi hrišćani, mi smo pozvani da neprekidno ispunjujemo sebe božanskim silama Hristovim, da ispunjujemo sebe punoćom Božanstva, kako se veli u Svetom Evanđelju[14], da ispunjujemo svu dušu svoju i ne damo mesto ni grehu, ni đavolu, ni zlu, ni paklu. To zavisi od nas, zavisi od naše volje, i od moje i od tvoje volje, da li ćeš se boriti protiv greha, da li ćeš trpeti staroga čoveka koji se raspada u željama prevarljivim[15], da li ćeš trpeti čoveka smrti koji tebe pretvara u smrtno biće, a to znači u smrad, trulež. Zavisi od tebe. Ako se ne boriš protiv greha, ako se ne kaješ za grehe, gle, ti sam sebe osuđuješ na smrad, večni smrad. Ti sam sebe osuđuješ na pakao, ti sam sebe osuđuješ da budeš rob đavolu i svakom njegovom zlu.
Ali eto, Gospod je u Crkvi Svojoj dao za nas bogate, prebogate svelečeće lekove od svakoga greha, lekove koji leče od smrti, leče od svake strasti, leče od svakog iskušenja. Šta su Svetitelji? Svetitelji to su pobednici nad smrću, pobednici nad grehom, pobednici nad đavolom. Svaki Svetitelj jači je od svih đavoljih sila ovoga sveta, jači je od đavola u svim njegovim gresima, u svim njegovim strastima. Evo današnji Čudotvorac Spiridon, kada je putovao na Prvi Vaseljenski Sabor 325. godine, gde su se sabrali Sveti Oci da osude jeretika Arija, na putu onda se putovalo konjima dalekom putu, on zanoći u jednoj gostionici sa svojim kelejnikom, sa svojim momkom. Jeretici, bilo ih je u toj gostionici na prenoćištu takođe, znajući ko je Spiridon, veliki Čudotvorac, veliki Arhijerej Božji, oni mu zakolju oba konja, i vranca, i belca. Kada momak ustade ujutru da osedla konje, uđe u štalu, vide konjima glave otsečene. On otrča Svetitelju i reče šta se desilo. Svetitelj stade, pomoli se Bogu i reče: „Idi i otsečene glave pripoji na trupove“. Momak otrča, ali u onoj zabuni dohvati glavu belčevu pa je priljubi uz trup vrančev, a vrančevu glavu pripoji uz trup belog konja, i oni oživeše, ustaše na noge. Sveti produži svoj put na zaprepaštenje svih.
Svi su se čudili i videli jednu čudnu pojavu: vranac sa belom glavom, belac sa vrančevom glavom. Takva je sila bio.
Na tom Prvom Vaseljenskom Saboru, bilo je toliko Otaca, 318 Svetih Otaca, bilo je među njima vrlo učenih i najučenijih ljudi onoga doba, bio je sam car Sveti Konstantin Veliki. To je bio jedan veliki i najveličanstveniji skup na ovoj planeti Božjoj. Tamo je bio čuveni đakon, glavni pisar, Sveti Atanasije Veliki, najveći borac protiv svih laži koje se liju u ovome svetu na Gospoda Hrista. Bio je Sveti Nikolaj Čudotvorac, vrlo skroman i vrlo učen, …[16] i mnogi drugi. Sveti Spiridon Čudotvorac nije imao nikakve naročite škole, ali velika vera, svete vrline evanđelske koje je imao u sebi i živeo u njima, učinile ga moćnim i svemoćnim. Slušajući kako se vodi rasprava o Bogu, Bogu koji je Trojičan u Licima i u Biću, i slušajući kako Arije i njegovi sledbenici neće da usvoje tu istinu, odbacuju Hrista i tvrde da On nije Bog, nego biće niže od Boga, Sveti Spiridon, da bi pokazao svima, a naročito jereticima kako je Bog Jedan Bog sa Tri Lica, uzeo je ciglu, pred svima je steže i iz nje suknu plamen ka nebu, i voda ka zemlji, a blato ostade u njegovoj ruci. I on reče: „Eto, jedan cigla, a tri stihije u njoj“. Vatra, voda i blato. Tako je Sveta Trojica: Tri Lica, Jedan Bog.
To je jedan Svetitelj, a u Crkvi Božjoj bezbroj Svetitelja, u Crkvi Božjoj bezbroj čudotvoraca, svaki hrišćanin je čudotvorac. Zamisli, ti čudotvorac i ja! Kad pobedimo u sebi sve što je smrtno, sve što je grešno, javljamo se kao pobedioci smrti, javljamo se kao večna bića, kao ljudi koji su vaskrsli iz mrtvih. Sama vera tvoja u Gospoda Hrista, vera da je On Spasitelj sveta, Koji tebe spasava i od greha, i od smrti, i od đavola, eto čuda! Najveće čudo u tebi i u meni. A za njim sa verom liju se svakojaka čudesa, Hristova čudesa. A Svetitelji Božji to su u najvećoj meri.
Da, danas više nego ikad važi poziv evanđelski, poziv današnjeg Svetog Evanđelja „Dođite na večeru“…[17] makar bio u gresima i strastima, makar te sa svih strana opkoljavali đavoli, trgni se, „ustani ti koji spavaš, vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće te Hristos“[18], veli Sveti Apostol. Ne boj se, ne boj se nikakvih vragova ovoga sveta, ne boj se nikakvih đavola ovoga sveta i onoga sveta. Sve je to slabije od tebe. Ti si Hristov čovek, ti nosiš Hrista pobeditelja smrti u sebi, nosiš Njega Večnoga Boga. Šta će učiniti smrt, šta đavoli, šta gresi, šta strasti? Jak si, jači si od svega toga. Spasenje je nadohvat ruke. Na raspolaganju ti je sveoružje Božje[19] u Crkvi i kroz Crkvu Božiju. Uvek možemo sebe hraniti večnom hranom koju nam nudi Gospod Hristos. To zavisi od naše dobre volje. Samo treba imati odlučnost, samo treba imati revnost, hoćeš da budeš Hristov. Ako nisi Hristov, čiji si? Ti pripadaš smrti, pripadaš smradu, pripadaš grehu, pripadaš paklu! Avaj, zar si zato stvoren od Boga bogolikim, čoveče i brate! Ne, ti si stvoren da postaneš hristolik, da postaneš jak kao Bog. Jačajte u Gospodu“, veli Sveti Apostol, jačajte u Gospodu,jačajte silom jačine Njegove[20]. To je tvoje čoveče. A kad si jak s Gospodom, ti postaješ jači od svakoga zla u ovome svetu, od svakoga greha, od svakoga đavola. O, Gospode, molitvama Svetoga Spiridona Čudotvorca i današnjih svih Svetih starozavetnih Pravednika, podaj nam tu veru. Veru koja kroz svete vrline obnavlja duše naše, osigurava im Život Večni i besmrtnost, osigurava im Carstvo Nebesko, Carstvo gde Čudesni Gospod Hristos Ljubavlju Svojom caruje i vlada. Njemu poklonimo se svim bićem, i u ovom i u onom svetu. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Lk. 14,16-24.
  2. Lk. 14,17
  3. Jevp. 11, 13-16
  4. Jevp. 11,39-40
  5. Kol. 3,4
  6. Kol. 3,3
  7. Kol. 3,58
  8. Kol. 3, 10
  9. Kol. 3, 10
  10. Kol. 3,12-13
  11. Ef. 3, 17
  12. Kol. 3, 11
  13. Jn. 14,21-23
  14. Kol. 2,9-10; Ef. 3.19
  15. Ef. 4,22
  16. Neka reč nejasna na traci. Prim. prepis.
  17. Neka reč nejasna na traci. Prim. prepis.
  18. Ef. 5, 14
  19. Ef. 6,11
  20. Ef. 6,10-11

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *