SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 2. na Blagovesti
1966. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas su Svete Blagovesti. Kakvu nam one Blagovest donose? Donose nam Svete Blagovesti svu Blagu vest, svu Dobru vest sa Neba za grešnu i mračnu zemlju. Donose nam Svete Blagovesti vest, to je danas obznanjeno, to je danas objavljeno: radi čega Bog stoji nad ovim svetom, radi čega Arhanđeo silazi, radi čega ljudi postoje, radi čega nebesa postoje, radi čega bilje, cveće, ptice postoje u ovome svetu, radi čega postojiš ti i ja. Kakvu to Blagu vest, kakvu Dobru vest Gospod javlja kroz tebe i mene čoveče?
Danas nam je Sveti Arhistratig objavio tu veliku i svetu tajnu, tu Blagu vest. Blaga vest – to je Isus. Jedna reč, jedno ime, znači – Spasitelj. Sve je kazano. Tu su sve Blage vesti. Sveti Arhistratig objavljuje Svetoj Djevi da će roditi Sina i nadenuće mu ime Isus, Isus – Spasitelj[1]. Kao da veli: ljudi, vi, vi ste roblje smrti! Ljudi, vi, vi ste roblje greha! Ljudi, vi, vi ste roblje đavola, pošto ste robovi greha i smrti. A to znači da ste vi žitelji pakla. Šta da objavim? Kakvu blagu vest za vas imam dok vas smrt mrvi, dok vas gresi tamane i đavo odvlači u pakao? Šta ja imam da kažem vama? Jedno: Isus Spasitelj! Bog je postao Čovek. Bog se javlja u telu[2]. Javio se Gospod Hristos na zemlji kao Bogočovek. Radi čega? On Isus, On Spasitelj, da nas spase – od čega? Od greha, od smrti, od đavola. Da nas spase od te troglave aždaje, od koje niko nije mogao spasiti ljudski rod, spasti čoveka, spasti mene i tebe, i ma koje biće na ovome zemaljskom svetu.
Do Isusa Gospoda Hrista sve je gorčina, sve u ovome svetu gorčina. Gorčina greh i sve što je od greha. A koji je čovek bez greha? To znači: čovek je potok koji neprekidno lije iz sebe gorčine. Uzalud tražiš ti blagosti i slasti. Gorčina lije greh iz tvoje duše. Gorčina i smrt. Ima li veće gorčine od smrti u ovome svetu? I sve što je smrtno – gorčina. Onaj koji stoji iza greha i smrti, đavo, koji stvara grehe i smrt, od naših života stvara more gorčina. Gorčina do gorčine. Gorčina na gorčini. I avaj! dobio se svet, dobio se svet: greh, smrt, đavo! A đavo kuda vodi nego u pakao. Eto, to je, braćo moja, sva istorija roda ljudskoga do Gospoda Hrista.
Greh, smrt i đavo – sva istorija roda ljudskoga do Gospoda Hrista. Grah, smrt i đavo – sav životopis, sva istorija svakoga naroda. Greh, smrt i đavo – sva istorija, sav životopis svake porodice. Greh, smrt i đavo i pakao – sva istorija, sav životopis svakoga čoveka bez Hrista i pre Hrista. Sva istorija moja i tvoja, brate – šta je? Greh, smrt i đavo i pakao. Eto, to je slika naše zemlje, to je životopis, biografija roda ljudskog pre Gospoda Hrista, pre nego što se Bog javio u ovome svetu, pre nego što je na današnji dan objavljena velika i slavna Blagovest: da će doći On, Isus, da spasava rod ljudski od najvećih muka i najvećih gorčina. I javio se On, javio se Gospod Hristos.
Gle, pogledajte Ga! On hoda po zemlji, a iz Njega se lije šta? Sila, sila koja savlađuje greh. Iz Njega se lije Božanska moć, koja prelazi na tebe i na mene i daje nam snage da savladamo svaki greh, da savladamo tu gorčinu što se greh zove. On celim bićem Svojim Blagovest, On Sveblagovest za čoveka, za rod ljudski, za zemlju, za sve nas, za sva bića u svima svetovima. Njegov život na zemlji je sav Blagovest za nas, jer je bez greha, nema gorčine u Njegovom životu. Sve je samo Božanska Istina, Božanska Pravda, Božansko Dobro: „Sve dobro čini“, govorio je narod o Njemu[3].
Gle, sve dobro čini. Fariseji su hteli da Ga uhvate u grehu i nisu mogli da Ga uhvate, jer je Gospod kroz ovaj svet išao i živeo bez greha. I On postao naš Vođ, postao naše duhovno Telo, postao Glava Crkve koju je On osnovao[4], nas uveo u to Sveto Telo da i mi živimo poput Njega, da i mi živimo poput Evanđelja Njegovog, da živimo i mi bez greha. Tako život naš postaje za nas Blagovest, Blaga vest, Dobra vest – ne muka, ne očajanje, ne ogorčenje. Zašto si me stvorio Gospode? – pita čovek posle Hrista. Znamo zašto smo stvoreni. Gospod je stvorio čoveka i dao mu život da živi Božanskim životom u ovome svetu i da sa tim Božanskim životom pređe iz ovoga života u Život Večni na nebesima. To je čovek! Tu Blagovest javlja i Gospod Hristos tebi i meni danas preko Svetog Arhangela, preko Svete Bogomajke.
A Njegova stradanja u ovome svetu, a Njegov Krst, a Njegova smrt? Šta je Hristova smrt? – Blagovest, opet Blagovest, sve Blagovesti za mene i tebe i svakog čoveka. Jer smrću je Svojom smrt pobedio. Gospod Hristos pobedio svu najveću gorčinu, svu najveću muku roda ljudskog i duha ljudskog i time postao nezamenljiv Bog i Gospod za svako ljudsko biće, za svakog čoveka koji ne živi u ovome svetu kao slepa krtica nego traži odgovor na stalno i strašno i veliko pitanje: Gospode, ko sam? Radi čega sam ja čovek u ovome svetu? Zašto si me stvorio kao čoveka, a ne kao slavuja, ne kao pticu, ne kao cvet, nego si me stvorio kao čoveka? A gle, smrt je u meni. Evo, smrt Gospoda Hrista tu moju najveću gorčinu i muku pretvara Svojom smrću u radost, jer grob Gospoda Hrista postaje izvor vaskrsenja. Njegovo Vaskrsenje, gle, eto Blage vesti, večne Blage vesti za svako ljudsko biće, za sve koji su u grobovima, za sve naše pretke, za sva ljudska bića koja su satrvena smrću, saterana u prah, saterana u zmije, u škorpije, u crve. On, Čudesni Bog, Gospod Isus, raspet spasava nas od svake smrti i daje nam Život Večni. Vaskrsenjem Svojim osigurava vaskrsenje svakome od nas, vaskrsenje i Život Večni.
O Gospode, kuda vodiš čoveka? Ti se uznosiš na Nebo posle Vaskrsenja Svog, naočigled Svojih Apostola ti odlaziš na Nebo. Ostavljaš nam radost, radost što je smrt pobeđena, radost što je đavo pobeđen, radost što je pakao razoren, radost što si nam otvorio Nebesko Carstvo. Eto, Ti se danas uznosiš na Nebo i sa Sobom, i sa Sobom uznosiš sve nas iznad svih Nebesa, sa telom našim uznosiš sav rod ljudski, Gospode, kakva Blaga vest! Gospod daje ljudima takvu slavu i sjaj da ih uzdigne iznad Heruvima i Serafima. Kazao je Gospod time, radi čega nas je stvorio? Stvorio nas je za slavu Božansku, za slavu iznad svih Heruvima i Serafima. Čoveče, ljudi, braćo! Kako živimo mi u ovome svetu? Eto, radi čega smo stvoreni ti i ja, i svaki onaj koga ti najviše prezireš, i neprijatelj i prijatelj, i bezbožnik i pobožnik, i učenjak i prostak, i bogataš i siromah. Sve je stvorio za isti cilj, za Carstvo Nebesko, za život u Carstvu Nebeskom.
Sveblaga vest – Čudesan Gospod Hristos! On, Njegova Božanska Pravda, Njegova Božanska Istina, šta je to? Njegovo Božansko Dobro. To je, braćo moja, Blaga vest za mene i tebe. A bez Njega, bez Njegove Istine, o! ovaj svet pun laži. Ovaj svet je gorčina, ovaj svet je laž, laž kojom se služi đavo da tebe, stvorenje Božje, bogoliko stvorenje navede na pakao. Bez Njegove Božanske Pravde, šta je zemlja? Šta je rod ljudski? O, sve sama nepravda, sve sam užas, sve što nije od Njega, greh je. Sve što je protiv Njega strahota je, pakao je za svakog čoveka. Pazi, brate, kako živiš!
Odkad je Gospod došao u ovaj svet i objavio Svoje Evanđelje nemaš izgovora za laž, nemaš izgovor za psovku, nemaš izgovor za rđav život, nemaš izgovora za blud, nemaš izgovor za preljubu, nemaš izgovora za nikakav greh. Da nisam došao, veli Spasitelj, u svet greha ne biste imali, ali ja dođoh i dadoh vam sile i pokazah kako se živi nebeskim životom, i zato nemate izgovora za svoj greh[5]. Pazi, brate, pazi hrišćanine, posle dolaska Gospoda Hrista mi ne možemo imati izgovore za svoj greh. Mi možemo imati samo jedno: pokajanje za greh. Da se kajemo, Gospode, po nemoći i slabosti svojoj. Eto, mi koji pored Tvog Svetog Evanđelja, činimo čuda od grehova, Ti opraštaj i pomozi! Oprosti slabostima našim, ne pravdamo naš greh, ne hvalimo ga. O, mi pljujemo na njega, mi se gadimo njega, ali po slabosti svojoj činimo ga. Gospode Blagi, oprosti i pomozi!
Evanđelje Gospoda Hrista nazvano je Evanđeljem: to je grčka reč i znači Blaga vest, znači Dobra vest, Dobra vest za tebe, brate i čoveče. Dobra vest, Večna Dobra vest i u ovom i u onom svetu, u svima svetovima kroz koje prođe tvoja duša, tvoje ljudsko biće. Blaga vest samo Evanđelje Gospoda Hrista, to je nauka, to je učenje, to su svi univerziteti; tu je sve, sva mudrost neba, sva mudrost Anđela. A vaša ljudska mudrost koja je bez Hrista, koja je protiv Hrista – šta je? Ludilo, ludilo, bezumlje!
Gle, ovaj svet se zapalio od bezumlja. Ovaj svet se pomračio od borbe protiv Hrista. Neće Hristovo Evanđelje, neće ga u školi, gone ga sa univerziteta! Nećemo Hrista na univerzitetu, nećemo Hrista u osmoljetki, nećemo Hrista u gimnaziji! A koga hoćete? Koga? – Đavola, zlo, laž, neistinu, nepravdu! Da, sve što je bez Njega gorčina je za čoveka. I to je večna gorčina. Sve što nije od Njega, zlo je, greh je, smrt je, pakao je, đavo je. Sve što nije od Njega, sve je protiv čoveka, sve je zamka, omča čoveku. Sve što nije od njega, prokletstvo je za čoveka. I eto, gledate li vi danas kako se ovaj svet povija pod prokletstvima, strašnim prokletstvima neba. Kako se zemlja trese, kako ustaje narod na narod, carstvo na carstvo, čovek na čoveka[6]. Svi traže više nego što im treba svaki juriša na drugoga, svakome je malo ono što ima. Svet se izbezumio. Svet, svet ovaj počinje da se ponaša kao da je u paklu. Takav je svet, braćo, bez Hrista i drugačiji ne može biti.
On, jedina Blaga vest, a posle Njega – ko? Presveta Bogorodica, Presveta Bogomajka. Ona je prva posle Njega ostvarila u ovome svetu Njegovo Sveto Evanđelje. Ona sva bezgrešna, poput Sina Svog Koga je rodila, Gospoda Hrista, toliko sveta, Svetija od Heruvima i Serafima. Kako su divne i potresne pesme kada opisuju kako Sveti Arhistratig Nebeskih Sila Gavrilo, bezgrešni Anđeo Božji, sa strahom pristupa ljudskom biću Bogorodici, prvom ljudskom biću bez greha u telu. U tome je veličina Presvete Bogomajke. Do Nje, svi su ljudi u telu grešili i grešili, umirali i umirali, služili demonima i služili demonima. Ona prva savladala sve to, odbacila sve to i postala savršenija od Heruvima i Serafima. Zato je Ona i počastvovana te nebivale časti u svima svetovima, uznesena iznad svih Heruvima i Serafima do Prestola Trisvetog Božanstva. Tako je, braćo moja, ljudska priroda uznela se iznad anđelske prirode. Tako je proslavljen čovek u Presvetoj Bogomajci. Tako je proslavljena žena.
Gle, Njoj Sveti Arhanđeo objavljuje: „Gospod je s tobom, raduj se, Blagodatna“[7]. Nije više onaj koji je Evu naveo na greh, onaj crni mračni nepomenik, đavo. Prva Ona prima Gospoda, staje uz Gospoda, sva protiv greha, sva protiv smrti, sva protiv đavola, sva bez greha, sva bez smrti, sva bez đavola. Takva je slava, takva je Blaga vest Presveta Bogomajka. I Ona takva, gde je Ona? Iznad svih Nebesa – Ona carica, Ona Crkva Hristova; ona Gospoda rodila, dala Mu telo, a davši Mu telo Ona je osnovala Crkvu Hristovu u ovome svetu. Crkva Hristova, šta je to? Eto, u Njoj su sve blagovesti, u Njoj je sam Gospod Hristos. Uči se u Svetom Evanđelju i veli se da je Crkva telo Hristovo, a Gospod je Glava Crkve[8] – duhovna glava Crkve, a duhovno telo smo mi Hristovo[9]. To znači svi mi živimo u Njegovoj Blagovesti, u Njegovoj Blagovesti.
Sve što je u Crkvi, braćo, sve je Blaga vest Božja. Sveto Pričešće – kakva Blaga vest! Sam Gospod Hristos daje se i tebi i meni u Svetome Pričešću. Ima li veće Blagovesti? Pazi šta si dobio? – Gospoda Boga! Dobio si celo Evanđelje, živo Evanđelje; živi po njemu, pričasniče. Kakva Blagovest molitva! Kakva Blagovest post! Kakva Blagovest pokajanje! Kada dušu očistiš od greha, kada zaplačeš pred Gospodom u gresima svojim. Kakva Blagovest se lije kroz tvoju dušu. Ili kada postiš, i Gospod pošalje suze umiljenja, i ti roniš suze nad svojim strašnim gresima, plačeš za braćom svojom i nad celim rodom ljudskim, i vapiješ Gospodu: „Gospode, oprosti i pomozi“. Sve je to u Crkvi Hristovoj Blaga vest: svaka molitva, svaka Sveta Tajna, svaka sveta vrlina. Centar i zbir svih tih Blagovesti je Gospod Hristos, a sa Njim Presveta Bogomajka, Presveta Bogorodica.
Zato današnji praznik, braćo moja, Njen praznik spada u najveće praznike. Blagovest – eto Presvete Bogomajke. Sve Blage vesti Ona je donela ljudskome rodu; sve Blage vesti Ona daje i danas; sve Blage vesti koje nas vaskrsavaju iz svih smrti, koje pobeđuju sve grehe, koje odgone od nas sve đavole, dolaze od Nje, Presvete Bogorodice, Presvete Bogomajke. Njoj beskrajno hvala što nam je rodila Gospoda Hrista i odnela pobedu nad svima smrtima, nad svima gresima, nad svima đavolima, i osigurala nam Carstvo Nebesko, da sa Njom i za Njom slavimo uvek Čudesnog i Nezamenljivog Gospoda Hrista, jedinog Sveblagovesnika u svima svetovima, u kojima se kreće ljudsko biće i živi ljudska misao i ljudska duša. Amin. Amin. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Lk. 1.31
  2. Jn. 1,14; 1Tim. 3,16
  3. Jn. 7,31; Mp. 7.37
  4. Ef. 1,22-23
  5. Jn. 15. 22
  6. Mt. 24,7
  7. Lk. 1. 28
  8. Ef. 1,22-33
  9. 1 Kop. 12,12-14,27

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *