SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 3. na Sretenje Gospodnje
1974. godine u manastiru Ćelije
 
Eto čuda za čudom. Bog u naručju Svetog Starca Simeona. Bog u ovom zemaljskom svetu. Ima li većeg čuda od toga? Ono je tako slavno! Sva su se proroštva ispuni! la koja je prorokovao ovaj veliki i pravedni Sveti Simeon Bogoprimac. „Kako da zagrlim Boga“? pita se u jednoj divnoj molitvi današnjoj Sveti Simeon. Kako ja čovek da zagrlim Boga, da uzmem u naručje svoje Njega? I on zaista uzima Boga u svoje naručje, svim bićem Ga je osetio i objavio celom svetu: Evo Spasenja sveta! Ovo majušno Dete – to je Spasenje sveta. Neverovatno!
Sigurno neverovatno, kao što je i misao u tebi i meni neverovatna, kao što je i srce i meni i tebi neverovatno. Ko kreće srce? Da li ti voljom svojom? Ko stvara u tebi beskrajnu misao? Beskrajnu, ne može se ni sa jedne strane uhvatiti. Šta je to? Čudo. Čudotvorac si ti, čoveče; svaki je čovek mnogostruki čudotvorac. Oko, šta je oko? Kakav izvor čudesa! Osećanje, šta je osećanje? Šta je to što tebe drži u ovome svetu i daje ti i radost i tugu?
S koje god strane pogledaš sebe, čoveče, ti si čudotvorac. Pogotovu kad je telo ljudsko uzeo na Sebe Gospod Hristos i postao čovek. Toliko je važno biti čovek u ovome svetu. Najrazumnije, posle Boga, biće u svetu jeste čovek. I zato pravi čovek mora rešiti to prvo i osnovno pitanje: – Radi čega sam ja u ovome svetu? Šta je Bog hteo spuštajući čoveka u ovaj zagonetni i mali zemaljski svet. Svet zemaljski majušni, a oko njega neiskazana sunca i neizbrojane zvezde i svetovi.
Sveti Simeon Bogoprimac osetio je svim bićem tugu zemlje u tajni Mladenca, Isusa Bogomladenca. U divnom troparu, glavnoj pesmi posvećenoj njemu, njegovom Prazniku (Sretenju), veli se: „Raduj se i ti, Starče Pravedni, jer si primio u naručje Boga, u zagrljaj Boga, Koji daje svetu Vaskrsenje. Primio si Osloboditelja duša, Osloboditelja duša, Koji javlja svetu Vaskrsenje“. Šta je to? Naše duše čije su roblje? Kome to mi robujemo? Duša! Telo robuje smrti, a dušom, kome robujemo? Tvorcu smrti – grehu i đavolu. To je ropstvo u kome se nalazi sav rod ljudski. To je osetio svim bićem svojim Sveti Simeon Bogoprimac.
I nema radosti u ovom svetu bez Hrista, to je prva Blagovest. Nema radosti u ovome svetu dok smo mi dušom robovi greha i robovi đavola, a time smo robovi smrti. Jer, đavo ima dve ruke: jedna je greh, a druga je smrt. I time drži biće ljudsko u sebi, u svome ropstvu. I da nije Gospod Hristos došao u ovaj svet, da nije vaskrsao, ovo bi bila ne samo ludnica, ovaj zemaljski svet, nego neizraziv pakao. I samo je Gospod Vaskrsenjem Svojim uneo u ovaj svet pravu radost. Ljudsko biće nije znalo za radost, dok nije smrt pobeđena. Šta je strašnije od smrti, šta je gorčije od smrti? Ništa! Niko od ljudi da je savlada. Sve – mlivo smrti, pleva smrti. Radi čega je čovek? Radi toga?! Kakav podsmeh čoveku! Nije Bog stvorio čoveka radi toga, sigurno nije. Dokaz je što je On postao čovek, da pokaže pravi put čoveku, da pokaže da je čovek stvoren za besmrtni Život Večni, da je čovek stvoren da pobeđuje smrt, da pobeđuje smrt, da pobeđuje greh.
Niko od ljudi nije mogao pobediti greh, sav greh roda ljudskog. To je učinio Gospod Hristos. I On je jedini Pobeditelj smrti, Pobeditelj greha, Pobeditelj đavola. On i daje tu istinsku pravu radost ljudskom biću, radost života, radost što si čovek. Gle, Vaskrsenjem Gospoda Hrista dobio si ulaz u besmrtni Život Večni. Vaskrsenje iz mrtvih osigurano meni i tebi. Kako si carstveni vekovniče, kao si moćan, i svemoćan! Posle Boga najmoćnije biće. Đavo, šta je đavo prema čoveku Hristovom, prema čoveku vere Hristove – mušica! Setite se kako su đavoli vapili iz legiona, iz Gadarinskog ludaka: „Nemoj nas baciti u bezdan, pošlji nas u svinje“[1]. Jauču, i mole, preklinju. Tako isto biva i sa svakim pravednim hrišćaninom. On pobeđuje sve što ga odvaja od Boga. A glavni neprijatelj čoveka i Boga jeste đavo. Đavo ovladava čovekom, kako? Kroz grehe, kroz slasti grehovne. To je poraz, najstrašniji poraz za bogoliko biće ljudsko. Bog je zato došao u ovaj svet, dopustio Sebi da uđe u majušno telo ljudsko i da tim majušnim telom ljudskim pobedi smrt, vaskrsnuvši iz mrtvih. To je istinska radost! Tu radost je osetio veliki Bogoprimac, držeći u naručju Gospoda Hrista. Kad Ga je uzeo u ruke svoje on Ga je osetio: Gle, u mojim je rukama Bog – Spasitelj sveta. Evo, sada otpusti s mirom slugu Tvoga, Gospode,jer oči moje videše Spasenje Tvoje[2]. Spasenje od čega? Spasenje od greha, spasenje od đavola, spasenje od smrti – to je Gospod Hristos. Ako to nije, nije potreban svetu, nije potreban ovome svetu, ni zemlji, ni rodu ljudskom; jer našta život čoveku ako se završava smrću! To nije život, to je podsmeh.
A Gospod je stvorio čoveka kao vrlo odgovorno biće. I zbilo se proroštvo Svetog Simeona Bogoprimca: zaista, On je Spasenje. Pokazuju to i bezbrojni ljudi, bezbrojni Svetitelji, bezbrojna povorka ljudskih bića, spasenih Gospodom Hristom od greha, smrti i đavola. Tako se ispunilo proroštvo Svetog Simeona: „Gle, Ovaj leži da mnoge podigne i obori“[3]. Nigde u ovome svetu nije padalo toliko mnogo ljudi i dizalo se toliko ljudi nego oko Gospoda Hrista. Padali su Irodi, padale su Jude, nisu mogli da osvoje Njegovu Božansku Ličnost, Njegovu Božansku Silu, Njegovu Božansku Istinu, Njegovu Božansku Pravdu, Njegov Večni Život. A dizali su se isto tako ljudi, dizali su se Apostoli, Svetitelji, Mučenici, Besrebrenici, Čudotvorci i svi istinski hrišćani, Gospodom Hristom se dizali iz smrti u besmrtnost, iz pakla u Raj, iz ovog sveta u Carstvo Nebesko.
A padali su mnogobrojni hristoborci, padaju i danas. Gledajte kako Evropa pada, protivi se Gospodu Hristu! Dva svetska rata, kakav pokolj! kakav pomor! Zbiva se proroštvo Svetog Bogoprimca: „Ovaj leži da obori mnoge“. I obara svakog gordog Evropljanina, obara uobraženog evropskog čoveka, koji odbacuje Boga, odbacuje Ga iz života, odbacuje Ga iz prosvete, odbacuje Ga iz sudstva. A time obara sebe u smrt, obara sebe u bezizlazno očajanje, u ponor.
Gle, gde je takav pomor ljudskih bića i duša ljudskih, takav pomor i takvo ropstvo? Ropstvo kakvim boluje i robuje evropski čovek. Utopio je sebe, sve svoje ideale, sve svoje misli u takozvano blagostanje, u materijalno blagostanje, u kulturno blagostanje. Kultura – najprazniji i najsramniji i najgori idol koji je čovek mogao da izmisli! Tome idolu danonoćno služi nesrećna kultura, nesrećna Evropa, a i mi, bedni Srbi. Mi kaskamo za bezbožnom i ludom Evropom, odričemo se Hrista i u prosveti i u životu svakodnevnom. Šta se zbiva s nama, šta se zbiva sa Srbima? O, malo je dva svetska rata! Treći, četvrti, peti, sve dok se ludi Evropljani ne pokaju za Gospodom Hristom i dok Njega ne unesu u svoj život, u svoj um, u svoju misao, u svoje srce. Dotle – nema mira! Dotle – rat za ratom! Izvršava se i zbiva proroštvo Svetog Simeona Bogoprimca: „Ovaj leži da mnoge podigne i obori“. I još je rekao Sveti Simeon Bogoprimac: „On je znak, protiv koga će se govoriti!“[4]
Ima li ljudskog bića, ima li imena ljudskog u ovome svetu, protiv koga se više govorilo od Gospoda Hrista? Milioni i milioni urlaju, urlaju protiv Njega i Njegove Večne Istine, protiv Njegove Večne Pravde, protiv Večnoga Života koji nudi čoveku. Šta je to? To Juda vrši samoubistvo! Ne može Juda da ne izvrši samoubistvo. Izdao je Boga, tim je izdao sebe, izdao čoveka, i mora izvršiti samoubistvo.
Šta su evropski ratovi? Evropski, nisu ni američki, ni afrički, nego evropska; dva svetska rata, šta su oni? Samoubistvo koje vrši evropski čovek što je izdao Gospoda Hrista, Istinitog Boga. Oterao Gospoda Boga, toliko je oterao da su crnci pre ovoga rata Evropu nazivali „bela demonija“. Bela demonija. Evropljani – beli đavoli. I danas ko…[5] Fabrika laži, fabrika otrova – to je Evropa! Sve lude teorije, zbog kojih se ljudi kolju i u ratu i u miru, sve je to Evropa izmislila. Ne Afrika crnačka, ne Azija neznabožačka, nego Evropa, gorda i luda Evropa!
Šta ostaje za istinitog čoveka u ovome svetu? Šta ostaje za takvog čoveka kao što je Sveti Simeon Bogoprimac? Svaki je čovek rođen po liku Božijem, svaki čovek ima božansku (bogoliku) dušu u sebi, i odgovara za nju i u ovome i u onome svetu. Bog je postao čovek i pokazao kakav treba (čovek) biti u ovome svetu. Bog je postao čovek – Bogočovek, time da pokaže da Bog treba uvek da bude ispred čoveka, da Bog voli čoveka.
Čim čovek baci Boga iza sebe i hoće ispred Boga da ide, eto ludila, eto zločina, eto izdajstva, eto ropstva! Robovanje đavolu i lažima njegovim i neistinama njegovim. A ti, a ja, a svaki čovek, neka stane ispred svoga groba, neka pogleda svet oko sebe, jer kroz nekoliko trenutaka mora da legne u grob. Šta bi ti radio onda? Šta bi ušlo u tvoju dušu i šta bi se iznelo iz nje u onaj dan? Užas, strah i trepet! Moraš da legneš u grob, a kakav? Ko je u tvojoj duši, ko je s tobom? I zato je Gospod i vaskrsao iz mrtvih.
I Apostole šaljući u svet, proste ribare Galilejske, bez novaca, bez učenosti, bez bogatstva ovoga sveta, šta im je dao? „Evo šaljem vas kao ovce među vukove“[6]. Koji li je vojskovođa tako slao svoje vojnike u rat? Koji je car tako slao svoje podanike u ma koji grad? „Ne nosite torbe, ni štapa, ni novaca“[7]. Gospode, pa šta da nosimo?! Mene! Mene, Boga! Pobedu nad smrću. Vi evo, četrdeset dana posle Vaskrsenja, jedete i pijete, i ja vam govorim o Carstvu Božijem. Opipali ste, proverili ste da sam ja zaista isti Isus Koga su raspali, i ja vaskrsao. Od vas ne tražim ništa drugo nego da budete svedoci toga da sam vaskrsao i sa vama razgovarao, jeo i pio, posle Vaskrsenja do Vaznesenja mog. Ja ću vam dati Božanske sile. I dao im je sile.[8]
Zaista, prosti ribari Galilejski, nemoćnici, siromasi, bedni, gonjeni iz varoši u varoš, iz sela u selo, iz carevine u carevinu, eto ti ribari, prosti seljaci, silom Hristovom pobedili su i razorili smrt, koja je sva ustala bila protiv njih, mobilisala sva zla, sve zločine, da ih uništi, i nije uspela. A oni su je uništili – čime? Ne topovima, ne avionima, nego silom Gospoda Hrista. Verom u Njega, ljubavlju Njegovom, Evanđeljem Njegovim, Crkvom Njegovom. Gle, kolike su vojske napadale Crkvu Hristovu. Setimo se mi Srbi samo ropstva našeg pod Turcima. I Crkva je ostala, nadživela Tursko carstvo, nadživela sve gonitelje svoje. Gonjena je i danas, gonjena i ovde i svuda, po celome svetu, ali je (Crkva) nepobediva! Ne postoji ništa jače od Crkve![9] I nebo je slabije od Crkve, da sigurno, i nebo je slabije od Crkve. Mobilišu se danas, i sutra će još više udarati Hrista. Mobilisani protiv Crkve Hristove, ipak je neće savladati i neće je uništiti[10]. A sila Hristova njih će samleti u strašnoj vodenici smrti. Samleti za uvek.
Zato se mi hrišćani ne bojimo smrti. Mi smo i pozvani da i danas u dvadesetom veku svedočimo – šta? Vaskrsenje iz mrtvih. To što je Gospod dao Svetim Apostolima, i preko njih celoj Crkvi, i svima nama. Zato, za nas hrišćane nema straha ni od smrti, ni od đavola, ni od svih đavola. Jači je Bog koji je u nama, jača je vera koja je u nama od celoga sveta koji je oko nas i protiv nas.
I evo, jedan od tih mnogobrojnih svedoka Vaskrsenja Hristovog je Sveti Simeon Bogoprimac, koji je na današnji dan primio Gospoda Hrista. Kakva radost i kakva sreća za umornog Starca! Isto biva sa svakim od nas. Ovaj život ako je dat nama da se završi smrću, nema onda očajnijeg bića od nas. Ali, vera Hristova je tu. Vera u Besmrtnost, vera u Vaskrsenje Gospoda Hrista, u Njega, Vaskrslog Bogočoveka, Koji čuva Crkvu Svoju i vodi je dandanas, kao i za vreme Svetih Apostola, kao što će je voditi do Strašnoga Suda i posle njega.
Zato, proverimo sebe proroštvom Svetog Simeona Bogoprimca: „Ovaj leži da mnoge obori i podigne“. Šta će biti s tobom? Da li ti stojiš uz Gospoda Hrista, i sa Njim i za Njim, ili stojiš protiv Njega? Razmisli o tome, i reši to najvažnije pitanje, reši ga još danas, jer noćas može da te smrt odvede iz ovoga sveta. I još je i to rekao: „On je znak protiv koga se govori“. Eto, to se ispunjuje. Ko to ne urla protiv Gospoda Hrista, od bezumnih Evropljana? Retko ko, retko. A vi, a ja, moramo rešiti probleme svoje, pitanje svoje, pitanje svoje duše, svoje sudbine u ovome i onome svetu. Gospod je došavši u ovaj svet raširio i proširio svet u Carstvo Nebesko, dajući nam Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav. I time se hrani sve što je besmrtno u nama. A kada rešimo to pitanje, mi smo rešili najteže pitanje u ovom zemaljskom svetu, mi smo rešili pitanje zbog koga nas je Gospod i poslao u ovaj svet.
Neka bi nam Sveti Simeon Bogoprimac, Sveti Apostoli i svi Sveti bili u pomoći da i mi verom u Gospoda Hrista pobedimo sve što nas odvaja od Njega, da oslobodimo sebe ropstva đavolu, ropstva grehu, ropstva smrti. Da ne budemo više robovi smrti, nego da budemo sinovi Vaskrsenja,[11] sinovi Baskrsloga Gospoda Hrista.
Neka bi nas On, sa Presvetom Bogomajkom, Sveti Simeonom Bogoprimcom i svima Svetima, sve vodio iz ovoga u onaj svet i uveo u Nebesko Carstvo. Da Ga tamo i mi večno slavimo sa svima Svetima, ispred kojih i na čelu kojih stoji Presveta Bogomajka, Kojoj neka je čast i slava, jer je rodila Gospoda Hrista. Ona – Bezgrešna i Svesavršena, spasava nas od smrti, greha i đavola. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt. 8, 31
  2. Lk. 2, 29-30
  3. Lk. 2, 34
  4. Lk. 2, 34
  5. Nekoliko reči nejasno na traci. – Prim. prepis.
  6. Mt. 10, 16
  7. Mt. 10,10
  8. 2 Petr. 1,34
  9. Doslovne reči Sv. Jovana Zlatousta (Beseda o Evtropiju). – Prim. uredn.
  10. Mt. 16,18
  11. Lk. 20,36

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *