SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 1. na Sretenje Gospodnje
1965. godine u manastiru Ćelije
 
Danas je praznik Sretenje. Ko je to sreo koga? Čovek je sreo Boga. Eto zato se ovaj veliki sveti Praznik naziva Sretenje. Sretanje. Prvi put je dato čoveku, svetom čoveku, pobožnom i pravednom Simeonu Bogoprimcu da u malom četrdesetodnevnom Detetu Isusu sagleda Boga, sagleda Spasitelja sveta, sagleda sav domostroj spasenja, sve što je Gospod učinio da spase rod ljudski od smrti, greha i đavola. Kada je uzeo u sveta svoja naručja Mladenca Isusa, Sveti Pravedni Simeon je izgovorio čudesne i divne reči koje se svaki dan na Večernjem ponavljaju i pominju: „Sada otpuštaš u miru slugu Tvoga, Gospode, po reči Tvojoj; jer videše oči moje Spasenje tvoje, koje si ugotovio pred licem svih ljudi, Svetlost da obasja neznabošce, i Slavu naroda tvog Izrailja“[1]
Videše oči moje Spasenje Tvoje. Šta su videle oči svetog Simeona? Videle su sav život Gospoda Hrista, od Njegovog rođenja pa nadalje do Bogojavljenja, do Svetog Krštenja, Preobraženja, Krsta, Raspeća, Vaskrsenja i Vaznesenja na nebo, i osnivanje Crkve na zemlji, i silazak Duha Svetoga. Sve je to doneo Gospod Hristos svetu, sve je On to prošao – radi čega? Radi spasenja sveta! Zato i daje tu silu koja čoveka spasava od greha, spasava od smrti, spasava od pakla. Gospod Sam bez greha, jer je jedini Bezgrešan, On spasava od greha, jedan jedini stvarno Besmrtan. On spasava od đavola, jer je on jedini Istiniti Bog. Zašto nas Gospod nije spasao preko Anđela, zašto nije poslao u ovaj svet sve Nebeske besmrtne Sile, Heruvime, Serafime i Anđele da nas spasu? Zato što one nisu bile u stanju da to učine. Zato što su i Anđeli stvorena bića. Oni su bezgrešni, ali Bogom bezgrešni. Oni su besmrtni, ali Bogom besmrtni. Jedno njima nedostaje – šta? Nisu Bog. Anđeo nijedan nije Bog. A spasti čoveka od greha, od đavola spasti, niko nije mogao osim jedinog Boga, jer je samo Bog jači od đavola i od njegovih glavnih slugu i oružnika – smrti i greha. Zato je Blagi Gospod i sišao u ovaj svet i postao čovek i javio se kao Isus iz Nazareta.
Na današnji dan, malo Detence Isus u četrdeseti dan doneseno je u Hram da Ga stave pred Gospoda. I Njega je sreo Sveti Simeon i izgovorio ove čudesne reči. Ali da, zašto je baš današnji praznik nazvan Sretenje, a ne neko drugo Sretanje, ne dan kada je Apostol Petar sreo Gospoda Hrista, ili Veliki Pavle, ili veliki slavni Antonije Veliki, Atanasije Veliki, nego kada Ga je Simeon Bogoprimac primio na ruke svoje, Detence Isusa? Najpre zato da se ova Blagovest objavi preko velikog i pravednog Svetog Starca, čoveka koji je kada je Gospoda primio u svoje ruke imao 360 godina, 360 godina. Tako prenosi crkveno predanje.
Šta se desilo to? Otkuda da on onako dugo živi? Na tristasedamdeset godina pre rođenja Gospoda Hrista misirski car Ptolamej Filadelf zaželi da ima Bibliju, svete jevrejske knjige, u prevodu na grčki jezik. On se obrati zato u Jerusalim prvosvešteniku Eleazaru i zamoli da mu pošalje sedamdeset učenih i mudrih svetih ljudi da mu prevedu Bibliju na grčki jezik. Voleo je da ima on svete knjige u svojoj biblioteci, u svojoj knjižnici. Eleazar mu pošalje sedamdeset mudrih ljudi onoga doba i među njima i pravednoga Simeona Bogoprimca. Oni su se prihvatili tog velikog i svetog posla. I kada je Sveti Simeon prevodio Proroka Isaiju i kada je došao na onaj stih u sedmoj glavi, gde Prorok veli: „Evo, devojka će zatrudneti i rodiće sina“[2], on stade. Devojka da rodi sina – tako je tačno glasila reč biblijska. Ne, ja ću staviti mlada žena. I kad je hteo da nožem izbriše onu reč, Anđeo mu se javi i naredi mu da stane. Ne diraj, to je proroštvo koje će se izvršiti. Prevedi tačno kao što je prorokovano: Devojka će roditi sina. A to će se istinski zbiti i dogoditi. Zato što si posumnjao ti ćeš se lično sam uveriti i ostaćeš u životu na zemlji u telu dok očima svojim ne vidiš Spasitelja sveta. Starac posluša naređenje i prevede tačno.
Prošlo je mnogo i mnogo godina a starac je živeo u Jerusalimskom Hramu čekajući da se ispuni obećanje, da se ispuni proroštvo. I kad je prošlo mnogo i mnogo godina, kada je starcu već bilo tri stotine šezedeset godina, tada, u četrdeseti dan po rođenju, Gospod Hristos je donesen u Hram i Duh Sveti koji je bio u Svetome Starcu reče mu da ide u Hram i da primi Gospoda, Spasitelja sveta. Kada on uđe ugleda među narodom Bogomajku, Presvetu Bogorodicu, gde drži u naručju svom Čedo, a vide oko njih svetlost koja je izbijala i oreole oko njihovih glava. I on po tome poznade da je to Spasitelj sveta. Priđe i uze Ga u naručje i izgovori ove divne reči koje čuste. I on očima svojim vide izvršenje proroštva, ostvarenje proročke reči. Udostoji se toga da vidi Spasenje sveta, spasenje koje dolazi od Spasitelja, kao što osvećenje dolazi od svetlosti. On po daru Božjem vide svu Crkvu Hristovu, sve hiljade i hiljade, milione miliona ljudi koji se spasavaju tim malim Detencetom, Koje je on uzeo u naručje svoje, malenim Isusom Bogočovekom.
Ali tada on izgovori i drugo proroštvo. Obrati se Presvetoj Bogomajci i reče joj: „Gle ovo malo Detence leži da mnoge podigne i obori u Izrailju, i ono je znak protiv koga će svi govoriti, a i tebi nož probošće dušu“[3] – reče on Presvetoj Bogomajci. Jer on je sagledao Krst, sagledao je kako na Krstu raspinju Gospoda Hrista, a Bogomajka pored Krsta. Gledao je i video kako udaraju klince u Njegove svete ruke i svete noge. I to je taj mač koji je probo dušu Presvete Bogomajke, ta velika tuga za Božanskim Sinom, čas Njegovog stradanja, za spasenje sveta. Gle, Ovaj leži da mnoge podigne i obori u Izrailju.
Gospod je došao u ovaj svet da podigne ljude iz greha, iz smrti, i premesti ih u Nebesko Carstvo među Anđele i Arhanđele. I On to čini u Crkvi Svojoj, neprekidno čini spasavajući ljude od greha, leči ih od svake bolesti spasavajući od smrti i osiguravajući Život Večni. Mnoge je, zaista, Spasitelj u Izrailju među Jevrejima podigao i oborio. Podigao je sve one koji su želeli spasenje duši svojoj, podigao je sve koji su žedneli za Bogom, za Pravdom Božjom, za Istinom Božjom, koji su čeznuli za besmrtnošću i Životom Večni. Njih je podigao, jer su oni poverovali u Njega kao Spasitelja sveta, a oborio je – koga? On, Svemilostivi Spasitelj, oborio je gorde fariseje i sadukeje, lažne učenjake ondašnje, bogoborce i hristoborce. Oni nisu hteli da Mu priđu, nisu hteli da se oslobode svojih grehova, svoje gordosti, i oborio ih je kroz njihove grehe, oborio do pakla.
Osećali su savremenici Gospoda Hrista da je u Njemu velika tajna. Videli su da On čini čudesa koja niko činio nije, da je Njegovo Evanđelje Blaga vest što se nikada nije čula na ovoj zemlji. Niko od Proroka ništa slično po sili, po bogomudrosti, nije objavio kao ovaj Krotki i Blagi Učitelj. Jevreji savremenici Gospoda Hrista, naročito fariseji i sadukeji, čuvari Zakona, stalno su se vrzmali oko Njega da proniknu u Njegovu tajnu, ko je On? Otkuda Njemu smelost, otkuda Njemu učenje, otkuda Njemu sila da vaskrsava mrtve, da daje vid slepima, sluh gluvima, hod hromima? Ko je On?
Gospod je delima pokazao i pokazivao da je Bog, Nevidljivi Bog u vidljivom čoveku, no gordi fariseji nisu hteli to primiti. Jednom prilikom gledajući Njegova velika čudesa, oni Ga pitaju – ko si ti? Kaži nam jesi li ti Hristos Spasitelj? Dokle ćeš mučiti duše naše[4], dokle ćeš mučiti duše naše? Spasitelj odgovara životom Svojim, odgovara Krstom, odgovara Vaskrsenjem, odgovara Vaznesenjem. Ali sve to slepi na zemlji fariseji odbaciše. Oni Gospoda ne priznaše. Zaista Gospod leči. Gospod se javio na zemlji da podigne i obori mnoge. I zaista je On postao znak protiv koga će se govoriti. Niko nije imao tako velikih neprijatelja kao Gospod Hristos, i za života na zemlji, i evo dve hiljade godina. Rod ljudski, rod čovečanski pada i diže se pored Gospoda Hrista. Glavno pitanje koje ljudi rešavaju to jeste pitanje Boga. Za čoveka postoji samo jedno glavno pitanje: Bog i čovek, ili bolje, Bog i đavo. Jer čovek koji ne reši to pitanje nije čovek.
Gospod se u ovome svetu javio kao vidljivi čovek. On Nevidljivi Bog smirio je Sebe[5] i postao čovek radi spasenja našeg, i činio dela kakva niko od ljudi činio nije[6], i objavio Blagu Vest koju niko od ljudi objavio nije, i pobedio najvećeg neprijatelja roda ljudskog smrt i đavola, što niko učinio do Njega nije. Zaista, On je vidljivo obličje Boga Nevidljivoga veli Sveti Apostol Pavle[7]. On, vidljiv čovek, a u Njemu sav Nevidljivi Bog. Eto tajne Isusove, eto tajne koju je sagledao veliki i Sveti, Pravedni Simeon Bogoprimac. Sagledao je Bogočoveka, sagledao je jedinog Spasitelja sveta, jedinog Čoveka, jedino Ljudsko biće u istoriji roda ljudskog jače od smrti, jače od đavola. Zato i piše u Svetom Evanđelju da nema drugog Imena pod nebom kojim se ljudi mogu spasti osim Gospoda Hrista[8]. To je jedino Ime, jedino Biće koje spasava svet od greha i osigurava čoveku besmrtnost i Život Večni.
Zaista i dan-danas, i danas rod ljudski rešava veliki problem, veliko pitanje Isusa iz Nazareta. Ko je On, šta je On? Koplja se lome oko Njegovog imena: Azija, Afrika svi kontinenti. Jedni Ga prigrljuju i slave kao Istinitog Boga, što On i jeste, a drugi hule na Njega, riču protiv Njega. Zaista i danas se pred Njim i oko Njega pada i diže. Verom u Njega mi se dižemo u nadnebeske svetove, dižemo se iznad greha i smrti, iznad đavola i svih zemaljskih zala, iznad svih učitelja i hristogonitelja, dižemo se iznad svih smrti koje na nas tutkaju neprijatelji Hristovi, dižemo se verom u Njega, molitvom k Njemu, životom u Njemu. Oni koji padaju, padaju i propadaju. I njima je Gospod otvorio Raj, ali u gordosti svojoj evropski čovek hoće da sva pitanja reši bez Hrista, hoće da Hristos ne bude u ovom svetu, hoće da protera Hrista iz ovoga sveta. Ne trebaš nam, idi od nas!
Pogledajte, ovaj svet već živi na strašnoj klanici, klanici. Evropa je pretvorila ovaj svet u strašnu klanicu, jer je proterala Hrista. Neće Hrista da On reši pitanja ljudskog života. Nećemo mi Njega, mi hoćemo da sami rešimo sva pitanja, i pitanje imanja, pitanje mudrosti, pitanje znanja, i pitanja – sva pitanja zemaljska. Ne treba nam On! Gle, njih, sve njih satire – ko? Smrt! Ko je od njih jači od smrti? Kakve nauke, kakve filozofije, kakvi avioni? Sve prašine, sve prah, jer smrt sve to satire! O, gordeljivci evropski – stanite. Ima nešto jače od vas. To je smrt. Vi pred satarom smrti šta ste, ko ste? Ova zemlja je samo panj, a glava vaša leži i satara smrti spušta se jednoga dana na nju. Šta onda, gde su vaše nauke, gde filozofije, gde politike, gde mudrosti, gde znanja? Sve prah i pepeo… Sve senka i san…[9]
A on blagi Gospod tužan i moli se za njih i veli: „Bože, oprosti im jer ne znaju šta rade“[10]. Zaista, čovek ne zna šta radi ako ne veruje u Gospoda Hrista. Zaista Evropa cela ako ne veruje u Hrista ne zna šta radi, ne zna Amerika, ne zna Azija, ne zna Afrika, ne zna rod ljudski šta radi ako neće Gospoda Hrista. Nećeš Njega, pa ti nećeš Spasitelja od smrti, nećeš Spasitelja od greha, Spasitelja od pakla. Hoćeš svoje strasti i slasti. Avaj, sve one pletu svilene omče oko vrata duše tvoje i tela tvog. Ništa strašnije nije nego obresti se u večnom zagrljaju smradnog i odvratnog i smrdljivog đavola.
Danas, danas je veliki sveti Praznik Sretenja. Za svakoga od nas postoji lični praznik Sretenja. On se sreo sa Gospodom svim srcem, svim bićem, kad je pošao za Njim, kad je pošao za besmrtnošću, pošao u Život Večni, pošao je za večnom Istinom, za večnom Pravdom, za večnim Životom. To je tvoje Sretenje i moje Sretenje. I svaki dan je Sretenje, ako ti svaki dan ideš za Gospodom Hristom i vršiš Njegove zapovesti, moliš se u hramu, moliš se u kući, na putu, na ulici moliš se Njemu, gle ti ideš za Njim, to je tvoje Sretanje sa Njim, jer On te vodi kroz ovaj svet, vodi, provodi i odvodi u Večni Život. Zato je današnji Praznik – praznik svakoga od nas, svakodnevni praznik, i zato je veliki Simeon Pravedni Bogoprimac uistini veliki Prorok i veliki Svetitelj Božji, udostojen da na svojim svetim i čistim rukama drži u naručju Mladenca, Detence Isusa, Spasitelja sveta. Kakva čast, čast i radost, koja se nikada neće oduzeti od ovog velikog i Svetog Pravednika. I mi praznujemo ovog velikog i divnog Svetitelja. Sutra je dan njegovog praznika, a već danas On praznuje. I svu je silu Gospodnju primio u sebe, u svetu dušu svoju, sav se osvetio, sav oradostio večnom radošću. I on, on je veliki pomoćnik svima koji idu za Gospodom Hristom, koji veruju u Njega. On podiže ako poklekneš u gresima.
Blagi Gospod molitvama Prečiste Bogomajke, Koja nam je Boga Spasitelja rodila, i nas, nas sve Srbe, i sve pravoslavne i sve ljude, vodi verom kroz Evanđelje Hristovo da vršimo zapovesti Spasiteljeve i time čistimo dušu svoju od svakoga greha, od svega smrtnog, i osiguramo sebi život večni. Presveta Bogomajka neka nas uvek vodi i predvodi, a za Njom i sa Njom i Sveti veliki Simenon Bogoprimac neka nas i On, nas slabe i nemoćne, podržava na putu, evanđelskom putu kroz sva iskušenja u ovome svetu i osigura nam Život Večni, da zajedno sa njim slavimo čudesnog Spasitelja Sveta Gospoda Hrista. Da se i na nama ispuni njegovo slatko proroštvo da i mi videsmo Spasenje ovoga sveta, i da mi doživesmo spasenje svoje od greha, smrti i đavola. Blagi Gospod neka usliši sve molitve naše upućene Presvetoj Bogomajci i Svetom Simeonu Bogoprimcu, neka nas spase od svakoga greha, svake smrti i od svakoga đavola i osigura nam Život Večni u Carstvu Svom Nebeskom. Njemu slava i hvala, sada i vavek kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Lk. 2,23-32
  2. Ic. 7,14
  3. Lk. 2,34-35
  4. Jn. 10,24
  5. Fil. 2,8
  6. Mp. 2,12
  7. Kol. 1,15
  8. D. ap. 4,12
  9. Ovo su reči crkvene pesme na Opelu. – Prim. uredn.
  10. Lk. 23,34

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *