SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 1. u Nedelju Svetih Praotaca
(pred Božić)
1965.godine u manastiru Ćelije
 
I mi smo svi danas u Svetom Evanđelju Spasovom. Čuli ste danas Sveto Evanđelje[1], a ono je i moje i tvoje i svačije, svi mi ljudi učestvujemo u njemu. Tako je Gospod objavio ovome svetu naše ljudsko Evanđelje, koje važi za svakoga od nas. Sneo ga je s neba da kaže ljudima: Evo, vi ljudi živite evanđelskim nebom i vi ste s neba. Zato sam vam ja i doneo istine nebeske. Evanđelje Spasovo danas o Velikoj Večeri[2] kazuje nam veliku i svetu tajnu. U ovome svetu svi smo mi za trpezom Božjom. Veliku Večeru priredio je Gospod stvarajući ovaj svet: tvoreći sunce, nebesa, zvezde, zemlju, bilje, travu, ptice, životinje. Sve je to ogromna trpeza i Gospod postavio nas ljude, rod ljudski za stolom te velike trpeze, koja se pruža od zemlje preko svih pet kontinenata, preko nebesa i preko svih vasiona. Stvorivši ovaj svet Gospod je stvorio sve što vidimo, i mnoge nevidljive svetove Gospod je stvorio.
I na tu Večeru, na taj stvoreni svet, bogato stvoreni, božanski stvoreni svet Gospod je pozvao sve nas…[3] svakog dana neprekidno oglašuje koga? objavljuje koga? Boga! Tako ogromno i moćno telo nebesko, sunce, zagrejano da mi ljudi zamisliti ne možemo kakvom toplotom, eto kada se ujutru rađa ono zove i budi svakoga od nas i veli: Hajde, hajde, večera je gotova. Svet je sav gotov. Čovek zemaljski, nebeski je Bog, greje večno za tebe, i eto ja sluga njegov sunce, zovem te, hajde sve je gotovo. Bog je tebe čoveka stvorio, dao sve što ti treba telu. Pogledaj, šta sve na zemlji ima, šta sve na zemlji proizvodi i rađa iz sebe. To treba tvome telu. Kako bogata i raskošna trpeza koja neprekidno traje!
Eto svet, sve vidljive i nevidljive sile, eto sve to zbrinjava hranu tvome telu, čoveče, a ti ćeš da osetiš koliko zavisiš od svih stvorenja oko sebe. Šta je telo tvoje? Nije tvoje, pripada bilju. Gle, ti se hraniš biljem, hraniš se pticama, životinjama, hraniš se mesom šta je u telu tvom tvoje? Sve to Bog održava u ovome svetu, svu tu bogatu i obilnu trpezu tvoga tela Gospod drži, pridržava i daje život svemu. A duši tvojoj ima li hrane? Da li je Bog stvorio hranu za našu dušu, za našu savest, za naš um? Jeste, jer kroz ovaj vidljivi svet, kroz ovako divan i čudesan božanski svet zemaljski, Gospod je pokazao šta? Mudrost Svoju, Božansku Mudrost i njome nas hrani kroz sav ovaj vidljivi svet. Gospod je pokazao Dobrotu Svoju Božansku, Ljubav Svoju Božansku, i time hrani dušu našu Ljubavlju božanskom i Dobrom božanskim. Kroz ovaj vidljivi svet, koji je čudesno lep, Bog nam pokazuje Svoju Božansku lepotu, hrani našu dušu nebeskom Božanskom lepotom. Svaka od ovih stvari u ovome svetu, i svaka tvar i svako stvorenje, eto kao sluga Božji zove svakoga od nas: „Hajde, hajdete, sve je Gotovo“.
Kako su se odazvali ljudi pozivu Božjem? U današnjem Evanđelju Gospodar neba i zemlje posla slugu svoga da kaže zvanicama: „Hajdete jer je sve već gotovo“, sve[4]. Šta vama ljudi nedostaje u ovome što sam ja vama kao Bog dao? Sve je gotovo. Sada da vi gledate sebe, život svoga tela, da služite Bogu koji kroz ove sve vidljive stvari služi vama. Gle, i sunce i mesec i zvezde Bog je načinio slugama našim, svaku tvar, svako stvorenje. Još ćemo se mi naučiti služiti Bogu, Koji je tolike sluge stvorio za nas…[5] Spasitelj veli: „I počeše se izgovarati svi redom, svi redom; prvi reče: kupih njivu, idem da je vidim, molim te izgovori me; drugi reče: kupih pet jarmova volova, idem da ih ogledam, izgovori me; treći reče: oženih se, sad ne mogu doći.[6]…“[7]
U ovome svetu mi ljudi se izgovaramo: pa ja imam imanja, da se oko imanja mučim, njiva je moja, moje je sve, Bog me zove, nemam kad, Gospodaru, nemam kad! Reci Gospodaru neba i zemlje: nemam kad! To je čovek koji ne služi prvo Bogu, ni svojoj duši. Ta obuzetost imovinom može biti i materijalna, vidljiva, ali ona može biti i duhovna, nevidljiva, za čoveka koji se bavi naukom, a Bog ga poziva za raskošnu trpezu Svoju da otvori oči, da vidi šta je On stvorio za njega ovde, kakav čudesan svet, da se uči mudrosti Božjoj, dobroti Božjoj gledajući ovaj divno stvoreni Božji svet. Ili naučnik: ja imam knjige, nemam kad, izgovori me, reci Bogu nemam kad. Taj čovek i taj naučnik …[8] nema kad da se odazove Bogu. Ili recimo čovek izabrao zanat, izabrao poziv, sav se posvetio svome pozivu, učitelj, profesor svejedno, zanatlija, kovač, krojač, sav se zaneo, svu dušu, sve telo u taj posao, a Bog ga poziva kroz sunce, kroz sve Pravednike starozavetne, kroz Svetitelje: „Hajdete, hajdete, ljudi, Sve je gotovo“. Nemam kad, izgovori me molim te, nemam kad ja da mislim o Božjim stvarima. Onaj drugi čovek koji se izgovara sa pet jarma volova: Molim te izgovori me, nemam kad!
Stvorenja Božja ne vide Tvorca; vide živa bića u ovome svetu, životinje, ptice, čude se, dive se, izučavaju ih, služe se njima, upotrebljavaju ih, ali nemaju kad da misle na Tvorca tih živih bića! Živa bića su stvorena od Boga, a (ovde) to je ono što Apostol Pavle veli u svom Evanđelju da ljudi većma poslužiše tvari nego Bogu[9], većma služiše stvorenjima nego Bogu. Očevidan primer takvog čoveka je prirodnjak, profesor, učitelj koji se bavi izučavanjem ptica ili pčela, i neće ništa drugo da zna, zario se u to, tome se posvetio. Pčele, ptice, i to su sluge Božje, one neprekidno zovu njega: Hajde ka Gospodu! Pogledaj, pa mi, mi smo stvorenja Božja, a On je daleko čudesniji od sviju nas. Ne, nemam kad, izgovori me! To je slepilo, to je već klanjanje stvarima ovoga sveta i ljudi više poštuju stvorenje negoli Tvorca.
A treći reče: oženih se, zato ne mogu doći. On predstavlja onoga koji ništa u ovome svetu ne vidi osim svoje porodice, za nju živi, za nju mre, ali to, to je malo pred Gospodom. Važno je da roditelj zna od koga je njegova porodica, čija je njegova porodica, ko je taj koji hrani njegovu porodicu, kroz sunce i kroz ptice i kroz bilje i kroz pšenicu i kroz žito. Ko? Gospod i Tvorac! A on nema kad! Sva briga to je njegova porodica, ništa drugo neće da zna. Kakav greh!
Čuli ste kako je Gospod rekao, jer rasrdi se Bog na te ljude[10], na takve ljude koji ovaj svet ne smatraju za bogatu trpezu Božju, koju je Bog postavio za rod ljudski da bi ljudi slavili Boga. I Bog ne samo da je slao svoja stvorenja, nego eto slao i svoje mnogobrojne Pravednike u Starome Zavetu da ljude podsećaju na Boga, da ih pozivaju govoreći: „Hajdete, sve je gotovo“. Ljudi šta čekate, zašto pravdu Božju ne činite u ovome svetu? Zašto ne činite po pravdi Božjoj, po zakonima Božjim?! Svi smo ustvari …[11]
Danas Crkva praznuje sve Praoce, sve Pravednike starozavetne, ljude koji su živeli pre Hrista, sluge Božje, Svete sluge Božje koje je Bog slao s vremena na vreme u ovaj svet, slao rodu ljudskom da posvedoče…[12] da je ovaj svet Večera, velika gozba. Mojsije, Isaija, car David, bezbrojni Proroci i ispovednici, pravedni starozavetni, to su jata svetih ljudi[13] koji neprekidno pozivaju rod ljudski: Hajdete, sve je gotovo, Bog vas poziva. Ali svet ide i klanja se idolima, klanja se lažnim bogovima, ne služi Bogu, neće Istinitog Boga; eto i stoku i bilje i životinje proglašava za najvažnije, za cilj svoga života, slavi svoja božanstva; klanjaju se ljudi idolima, klanjaju se životinjama, biljkama, kamenu, a za Istinitog Boga nemaju vremena.
Gospod Hristos Bog silazi u ovaj svet i postaje čovek. Bog je stvorio ovaj svet, i Car Neba silazi u ovaj svet. On Bog sišao na zemlju, postao čovek, znači Večna Božanska Pravda, Večna Božanska Ljubav, Večno Božansko Dobro uselilo se u čoveka i sva nebeska blaga Gospod eto spustio s neba na zemlju, osnovao Crkvu, i Crkva Hristova eto, eto Božje večne trpeze: na njoj večna hrana za rod ljudski. Večni Život to je hrana koju je Gospod postavio na trpezi Crkve Svoje i ovoga sveta, da ljude hrani besmrtnom i večnom hranom. To Gospod neprekidno radi otkako je sišao u naš zemaljski svet. Šta je Sveto Pričešće? To je On Sam Bog Istiniti, Koji kroz svetu krv i sveto telo Svoje, kroz sveti Hleb ulazi u nas, obogaćuje nas svim bogatstvima neba neprolaznim i večnim, daje nam Život Večni. Ljudi, sve je gotovo, hajdete šta čekate!
Gospod, da bi urazumio ljude, počevši od Svetih Apostola šalje sluge svoje rodu ljudskome, šalje svima narodima i neprekidno ih poziva: „Hajdete, sve je gotovo“. Ljudi, recite vi šta vama više treba od onoga što je Gospod Hristos doneo čoveku. Posle svega možete li vi smeti išta veće od toga? On Bog postao je čovek. Da li se ti, čoveče, praviš išta veći od toga? I možeš li smeti išta veće od toga? On Bog doneo je Večni Život. Čoveče i brate, šta je tvoj život na zemlji bez Večnoga Života? Šta? Kratak period vremena muka i nesreća i stradanja i bolova i bolesti to je zemaljski život čovekov bez Gospoda Hrista. A Bog doneo nam Život Večni, i za tebe i za mene, i daje nam u Svojoj Crkvi Svoje Sveto Pričešće, kroz krštenje, kroz veru, kroz ljubav, kroz nadu, sve to On, Čudesni Gospod hrani našu dušu besmrtnom i večnom hranom…[14] nudi ti besmrnost i Život Večni.
Ljudi, možete li vi dati to što Gospod Hristos daje? Koja nauka, koje učenje, koja filosofija? Saberi sve filosofije ljudske pa ih stopi u jednu svenauku, u jednu svefilosofiju, i sve je to nemoć pred smrću, sve je to ništavilo, sve je to paučina; i ti postaješ plen smrti; čoveče, pored svih filosofija i nauka ovoga sveta, i tehnike i kulture i civilizacije. Ti si mlivo smrti, mlivo smrti! Šta ti koristi nauka i kultura i civilizacija, bioskopi, pozorišta, univerziteti, laboratorije, letovi u vasionu, šta ti to vredi? Sutra si ti kandidat za smrad, ti čovek smrdljivi leš. To si ti bez Hrista, to bez Večnoga Života, to bez besmrtnosti! Zato On, samo On daje to, niko drugi. I na taj život, na tu besmrtnost On poziva svakoga čoveka, poziva kroz svakog Svetitelja, kroz svakoga svetog Mučenika, Ispovednika, kroz svakog Pravednika, kroz svakog hrišćanina. Hajdete, sve je gotovo. Ljudi neće imati opravdanja na dan Strašnog Suda, kad Gospod bude sudio po pravdi rodu ljudskome, svakome od nas. Zašto Ga odbaciste?
Gospod zove neprekidno, a mi eto, mi kao ona tri čoveka, kao one tri zvanice izgovaramo se. Sveti Petar, Sveti Sava, Sveti Apostol Pavle, zove nas: Hajde pogledaj, Gospod i tebi Petre, tebi Pavle, tebi Jovane, tebi Marko nudi Večni Život, Večnu Istinu, Večnu Pravdu. Hajde …[15]
Kad ja da o Hristu mislim? Eto, imam imanja ovog i onog, ili trgovinu, ili zanatsku radionicu, fabriku; nemam kad da mislim na Hrista, na taj Večni Život, na tu Večnu Istinu, Večnu Pravdu. I ja i ti pogledajmo na sebe, na svoj život, o mi to često radimo. Koliko puta u toku dana zaboravimo na Boga, koliko li tokom nedelja i meseci čitavih zaboravimo da je ovaj svet trpeza Božja, da u ovome svetu Bog je taj koji daje sve, i vazduh i sunce i svetlost. On je taj koji stvara to što je najpotrebnije. Ko stvara vazduh, gde je fabrika vazduha? On je najpotrebniji svakome od nas. Bog stvara.
A ti, eto, može biti pripadaš drugom čoveku, drugoj zvanici koji veli: E, kupih pet jarma volova, izgovori me; suviše sam zauzet ovim svetom, kao da veli. Ti …[16] nad tim blagovestima Hristovim, ovaj svet ima toliko bogatstava svojih, i ja nemam kad da mislim na Hrista, na to što On treba da dođe tamo posle smrti. Onda takav čovek nema kad da misli na Crkvu, nema kad da misli na svoju dušu, na Sveto Pričešće, na pokajanje, na pravedni život, na dobro koje treba činiti, jer čineći dobro ljudima on sebi dobro čini. Može biti i ja i ti i mnogi od nas pripadaju onom trećem čoveku, onoj trećoj zvanici koji veli: Oženih se, zato ne mogu doći. Moja porodica progutala me, ja stalno za nju živim, stalno na nju mislim, nemam vremena za druge stvari. Stani, čoveče, pa tvoja porodica i tvoja deca su Božija! Ko im daje ono što im je najpotrebnije, ko im daje sunce, ko im daje um, ko im daje savest, ko daje silu njihovim rukama da mogu da rade, ko daje vid očima njihovim, ko daje sluh ušima njihovim?! Razmisli o tome, to ti sve znaš, ti to vidiš. I Bog daje, Gospod Tvorac daje. Daje Tvorac, Koji je sišao u ovaj svet, daje isti Tvorac Koji je osnovao Crkvu i sav je u Crkvi Svojoj. A ti sećaš se crkve…[17] znaj ti si zaboravio na sebe. Zaboravljaš na Boga Koji je postao čovek, zaboravljaš na Gospoda Hrista Koji je radi tebe postao čovek? Ti ustvari zaboravljaš na sebe, zaboravljaš večno na sebe, zaboravljaš na svoju dušu, a tvoja duša više vredi nego svi svetovi koje vidiš. Da ti neko na tanjiru pokloni sva sunca, sve zvezde, sva nebesa, i kaže: „Evo, ovo je tvoje, samo se odreci duše svoje“, ni onda se nemoj odreći duše svoje, jer duša i jeste to večno bogatstvo koje ti je Gospod dao. Spasitelj je rekao: „Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije“[18], sav svet; ne samo mali zemaljski svet, nego sve svetove. Gospod došavši u ovaj svet doneo je nama ljudima večna znanja nebeska, doneo je večno Evanđelje[19], doneo je večnu Istinu za nas ljude, Istinu koja će živeti kroz našu besmrtnost, našu večnost.
Pazite, Gospod nas kroz Crkvu Svoju neprekidno poziva k Sebi, poziva nas na bogatu trpezu koju je postavio u Crkvi Svojoj; svaki dan nas poziva kroz Svoje sledbenike.
Eto, danas mi slavimo Svete Praoce, Starozavetne Pravednike, njih je bezbroj, mnogo i mnogo, svi oni vele: „Hajde, sve je gotovo“. A mi, kako se odazivamo? Da ne budemo nerazumni i bezumni. Sutra Crkva slavi Svetog Tirsa i druge Svete Mučenike i oni nas pozivaju, pozivaju za trpezu Božju: „Hajdete, sve je gotovo“. Jer oni, Svetitelji, nahranili su sebe večnom Božanskom hranom, koju je Gospod doneo u ovaj svet i postali besmrtni i sveti u ovome i u onome svetu. Mi, imajući pred sobom tolike primere[20], tolike ljude, a svi su Svetitelji ljudi, mi nećemo imati izgovor na dan Strašnoga Suda kada Gospod bude ukazao i meni i tebi i svima: Pogledajte moje Pravednike, pogledajte Pravednike i Svetitelje i Mučenike i Ispovednike, i vi ste živeli u istoj Crkvi, i vi ste živeli u istom tom svetu, pa ste pogazili moju Pravdu, moju Ljubav, pogazili ste moje Evanđelje. Kad ste bili na zemlji niste ga hteli dole, ne treba vam ni ovde. Tako će pravednici otići u život večni.[21]
„Mnogo je zvanih, završava današnje Sveto Evanđelje, a malo izabranih“[22]. Mnogo je zvanih…[23] A istina od toga zavisi, od mene, od tebe samog. Bog zove sve, a ti kako ćeš se odazvati, to zavisi od tebe. Bog te poziva Večnome Životu, Večnoj Pravdi, Večnoj Ljubavi i nudi ti Večni Život. Od tebe zavisi da li ćeš se odazvati. Odazoveš li se, gle, ti postaješ izabranik Božji.
Blagi Gospod, molitvama Svetih današnjih Praotaca koje slavimo i svih Svetitelja i Svetih Apostola i Mučenika i Pravednika, Ispovednika, neka Blagi Gospod otvori duše naše, i sluh naš duhovni, i vid naš duhovni, da se odazivamo svaki dan i svake noći Gospodu, da budemo svesni da smo mi u ovome svetu za bogatom trpezom Božjom, da smo u Crkvi Njegovoj, Crkvi Njegovoj za večnom trpezom večne Istine i Pravde Božje, da je to ono što nama treba u ovome svetu, da je Gospod Hristos doneo sve što ljudskom biću treba i u ovom i u onom svetu za Život Večni. Njemu čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Luka 14,16-24
  2. Lk. 14,16-24
  3. Nekoliko reči nejasno na traci. Prim. prepis
  4. Lk. 14, 17
  5. Nekoliko reči nejasne (nečujne) na traci. Prim. prepis.
  6. Lk. 14. 18-20
  7. Nekoliko reči nejasne (nečujne) na traci. Prim. prepis.
  8. Nekoliko reči nejasne (nečujne) na traci. Prim. prepis.
  9. Pm. 1,25
  10. Lk. 14,21
  11. Nekoliko reči nejasne (nečujne) na traci. Prim. prepis.
  12. Nekoliko reči nejasne (nečujne) na traci. Prim. prepis.
  13. Jevp. 12,1
  14. Nekoliko reči nejasne (nečujne) na traci. Prim. prepis.
  15. Nekoliko reči nejasne (nečujne) na traci. Prim. prepis.
  16. Nekoliko reči nejasne (nečujne) na traci. Prim. prepis.
  17. Nekoliko reči nejasne (nečujne) na traci. Prim. prepis.
  18. Mk. 8, 36
  19. Otkp. 14,6
  20. Jevp. 12,1
  21. Mt. 25,46
  22. Lk. 14,24
  23. Nekoliko reči nejasne (nečujne) na traci. Prim. prepis.

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *