SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 7. na Svetoga Savu
1974. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Zašto je Bog postao čovek, braćo i sestre, kazuje nam Sveti Sava. Bog je postao čovek da bi čoveka ispunio Božanskim silama[1], i, kako to uče Sveti Oci[2], da bi čovek postao Bog. Gospod s Neba sišao je na zemlju da bi čoveka sa zemlje digo na Nebo. To nije priča, to nije bajka, evo najvećeg svedoka u rodu Srpskom o tome – Svetoga Save. Jer Sveti Sava nama pokazuje pravi put ljudskoga života u ovome svetu. Na koji način? Na taj što je sam pošao za Gospodom Hristom. Ostavio sve, ostavio carski dom, ostavio roditelje, braću, položaj, sjaj, i pobegao u Svetu Goru da se tamo postom i molitvom očišćuje od svakoga greha, postom i molitvom. I on je zaista od sebe načinio divno anđelsko biće, sveto biće, koje eto sedam stotina godina vlada Srpskim rodom i srpskim dušama i srpskom savešću.
Da, on je pronašao nama put od greha ka bezgrešnosti, put od smrti ka besmrtnosti, put od đavola ka Bogu. I kazao nam šta je istinska prosveta, ko je istinski prosvetitelj u ovome svetu. Samo Svetitelj je istinski Prosvetitelj, to je evanđelska istina koju su posvedočili bezbrojni i bezbrojni prosvetitelji roda ljudskog, počevši od Svetih Apostola pa do naših dana. I dok su ljudi smatrali Svetitelje za jedine Prosvetitelje, dotle je bilo lako čoveku u ovome svetu, lako je bilo spasiti dušu svoju od greha, spasiti dušu svoju od svega smrtnoga, spasiti dušu svoju od svega đavoljega.
A ta blaga vest da samo Svetitelj može biti Prosvetitelj, ta evanđelska blaga vest odbačena je. Od koga? Pre sto pedeset godina odbačena od Evrope. Evropa izmislila prosvetu bez Boga, prosvetu bez Gospoda Hrista, i evo sto pedeset godina ta evropska prosveta pustoši ne samo Evropu, ne samo Evropljane, nego pustoši duše svih ljudskih bića na svih pet kontinenata. A Srpski narod? Srpski narod koliko do juče smatrao je i držao se evanđelske istine da samo Svetitelj može biti Prosvetitelj. Zato je Svetog Savu proglasio za najvećeg svog Prosvetitelja, jer je on najveći Svetitelj njegov. U čemu je ta prosveta, braćo? U tome da čovek nađe pravi put u ovome svetu ka onome svetu. Da ovim životom na zemlji stekne život na nebu. Da evanđelskom verom, ljubavlju, postom i molitvom pobedi svaki greh u sebi, svaku strast, da očisti svoje biće, svoju dušu od svakoga greha, a to znači od svake smrti, od svakog đavola.
I Sveti Sava prvo je to učinio sa sobom: očistio dušu svoju od svakoga greha, od svake strasti, od svakog demona, ispunio sebe Božanskim silama, Božanskom svetlošću, ili bolje reći ispunio sebe Gospodom Hristom, Večnom Ljubavlju i Večnim Evanđeljem Hristovim.
A plodovi prosvete bez Boga i protiv Boga, kakvi su? Mi ih vidimo, svedoci smo. Prvi svetski rat, Drugi svetski rat – to su plodovi evropske prosvete, to je evropska kultura koja čoveka pretvara u zvera ili u strašnog srebroljubca, a srebroljublje je gore nego zverstvo. Sva evropska kultura šta nam daje, čemu nas vodi, čemu nas uči? Što više para, što više zadovoljstava – to je evropska kultura; što više uživanja! I eto, pušta i dopušta da ljudi žive po svojoj volji, i zaradili su Prvi i Drugi svetski rat. A misle da ćemo izbeći Treći svetski rat, i Četvrti, i Peti, i Šesti. Nema spasenja od toga bez pokajanja! A evropski čovek neće da sazna pokajanje, neće da sazna greh. Pogledajte naše bezbožnike. Ne zna za greh, ne zna za Boga, ne zna za đavola. Čemu idemo, kome idemo? Srljamo svi u večnu smrt, u večni ponor.
Ali mi Svetim Savom znamo i od njega znamo da se možemo spasti svakoga greha, svake strasti i očistiti duše svoje. Kako? Molitvom i postom, molitvom i postom najpre. To su sveblažena usta Gospoda Hrista izgovorila kada je ljudima objavio Svoju Blagu vest: da svaka nečistota duše, pa bila to i demonska, očišćuje se jedino molitvom i postom, jedino molitvom i postom[3]. A pošto smo mi, odnosno pošto je Evropa odbacila molitvu i post, eto mi smo se otisnuli u bespuća. Iz pakla idemo u pakao, iz pakla u pakao. Iz jedne nevolje idemo u drugu, iz jednog rata idemo u drugi rat. Svet se mobiliše radi čega? Ne da očisti sebe, ne da stekne Život Večni ovim životom, nego da se nauživa u ovom svetu.
Čuli ste današnje Sveto Evanđelje, koje se odnosi na Svetoga Savu. Gospod objavljuje da „istiniti pastir polaže dušu svoju za ovce“[4]. A vukovi? Vukovi otimaju najveće vrednosti našeg bića, dušu našu uništavaju. Kakvi su to vukovi, koji su to? – Greh, smrt i đavo. To su ta tri zla vuka koji upropašćuju svako ljudsko biće koje se ne drži Gospoda Isusa Hrista, ne drži se Njegovog Svetog Evanđelja, ne drži se molitve i posta. A od tog, eto, jedno, drugog, trećeg vuka, oslobađa samo Gospod Hristos. Daje sile da budemo jači od svega onoga što nas odvaja od Boga, što nas odvaja od Gospoda Hrista.
Mi smo svedoci slepe prosvete evropske, slepe prosvete naše srpske, jer hoće da čovek bez Boga u ovome svetu bude napredan i prosvećen. Kako? Ratujući protiv Gospoda Hrista, ratujući protiv Boga? Čime se mi služimo, čemu to vodi? Nesreći za nesrećom. Sve to vodi na strašne sablazni, vodi u strašna iskušenja i u strašne poraze. I nas neprekidno rastržu vukovi greha, vukovi strasti, vukovi smrti. A Gospod došao u ovaj svet da nam da besmrtnost i Život Večni. A tome životu, toj besmrtnosti neprekidno, evo sedamsto godina, uči Srpski narod Sveti Sava, i daje molitvene pomoći da ko želi u njegovom rodu može sebe spasti od svakoga užasa, od svakog greha, od svakoga pakla, od svakoga đavola.
Ova mala deca, mali Srpčići, radi čega su, zašto ih je Bog dao? Da li vi, roditelji, učite njih Evanđelju Hristovom? Ne bih rekao. Jer se vi u hramovima Božijim javljate da čujete Evanđelje vrlo retko, u godini nekoliko puta, može biti. A svaki dan se živi, a svaki dan se greši. Ova deca imaju pravo da vas pitaju, pitaju: Oče, majko, zašto smo mi u ovome svetu, zašto smo se mi rodili, kuda mi to idemo, šta nam vi dajete, čemu nas vi učite? Naučite nas molitvi, naučite nas postu. Ali vi, vi sami ne molite se, ne postite, kako ćete nas izvesti na pravi put? No, braćo moja, roditelji će odgovarati pred Bogom za dečicu koja ginu od nesretne prosvete, od prosvete bez Boga. Vi ćete odgovarati Bogu što ste rodili tu dečicu, a što ih niste uputili na put koji vodi u Život Večni. A Gospod je došao zato da nam da sva sredstva, i dao nam ih je.
Crkva je Hristova u ovom svetu zato da nas nauči Večnome Životu, da nas nauči Večnoj Pravdi, Večnoj Ljubavi, Večnoj Istini, Večnome Dobru. A mi, a mi? A mi psovkom, nehatom, neradom, ogovaranjem, zavidenjem, svim gresima, svim strastima sebe odbacujemo od Boga, ali time i našu dečicu. Doći će dan kada će roditelji odgovarati za svoju decu. I zbog dece roditelji će biti osuđeni na večne muke. Zbog dece.
Zato mi slavimo Svetoga Savu da bi se naučili toj pravoj prosveti, toj istinskoj prosveti. A mi imamo sva sredstva za to, sva sredstva koja nam je Gospod dao, imamo sve vrline: veru, ljubav, nadu, post, milostivost, sve su to divna sredstva koja spasavaju nas od svakoga greha, od svake strasti i od svakog đavola. Neka bi Sveti Sava, po velikoj milosti svojoj,pogledao i na današnje naše Srbe koji galopiraju, trče putevima bezbožja, putevim bogoborstva, putevima gonjenja Crkve Hristove.
Setimo se da svakome od nas pretstoji izlazak iz ovoga sveta, trenutak kada će duša tvoja da se odvoji od tela i krene u onaj svet. Šta ćeš onda raditi sa njom? Seti se Spasiteljeve priče o bogatašu i Lazaru[5]. Živeo bogataš u ovome svetu gospodski, kako se veli u Svetom Evanđelju, živeo i uživao. A pred njegovim vratima ubogi prosjak Lazar u ranama se raspadao; bili su mu jedini prijatelji psi oko njega. Ali, dođe trenutak kada je on morao napustiti telo dušom svojom i krenuti iz ovoga sveta. Kad tamo, pred njime Večni Život! On nije verovao u to dok je bio na zemlji, nije uopšte mislio na to, niti se starao o tome. Živeo je gospodski, veseleći se. A tamo, odjedared se on obrete u paklu u strašnim mukama. Šta je to? Šta je to, o čemu on nije mislio dok je bio u ovome svetu! A Gospod je došao u ovaj svet i tom pričom nam je kazao šta biva sa svakim čovekom koji živi u ovome svetu. On mora krenuti u onaj svet, kao što je i bogataš krenuo, kao što je i Lazar krenuo. Bogataš iz pakla svog vidi Lazara u Raju i tek onda vidi da je promašio život zemaljski, da nije živeo uopšte kako treba na zemlji. I moli da mu se pošalje Lazar, koji se na zemlji raspadao u ranama, da prstom svojim okvasi njegov jezik koji plamenom gori.
Tako i mi, živeći u ovom svetu, nehatno živeći samo radi uživanja, radi bogaćenja, šta biva sa nama? Isto što i sa bogatašem: isto će biti i sa mojom dušom, i sa tvojom, ako smo takvi, ako je život za nas ovde uživanje i bogaćenje, i klanjanje pred kulturom koja je postala idol za bezbožnike savremene Evrope i naše. Jer priroda ljudska je takva da ne može bez Boga. Tako su ljudi počeli da proglašavaju za Boga – šta? Eto, proglasili su takozvanu kulturu, prosvetu bez Boga, to su proglasili za svoje idole, za svoja božanstva. Ali, oči će se naše otvoriti na sve to. Onda kad smrt kucne u tela naša i izvuče dušu našu iz tela našeg, onda će pred očima našim puknuti sav nebeski svet, ali biće dockan. Zato, ako smo pravi Srbi da se držimo prosvete Svetosavske, prosvete u kojoj je Bog sve i sva. Inače, šta nama pretstoji? Šta Srbima pretstoji bez Svetoga Save. – Raspad, uništenje.
Neka bi nas Sveti Sava sačuvao po velikoj milosti i ljubavi njegovoj, od toga uništenja. Neka ne gleda na naše strašne grehe, nego po milosti svojoj neka umoli Spasitelja da preporodi Srbe, da ih preobrazi, da ih povede putem istinske Prosvete, putem Večnoga Života. Da otvori oči svima nama, da otvori oči Srbima, i da nam kaže i pokaže da je ovaj život samo priprema za Večni Život u onome svetu. I ako nas bude Sveti Sava vodio, i mi dopustili da nas on vodi, mi ćemo lako spasti dušu svoju u ovome svetu. Ali, ne budemo li, mi ćemo odgovarati za sebe i za decu koju rađamo u ovome svetu i vodimo ih iz mraka u mrak kroz Evropu, kroz njenu kulturu, kroz njenu prosvetu koja ne zna za Boga.
Neka bi Sveti Sava prosvetio i osvetio sve srpske duše u ovome svetu, da se ne postidimo kada budemo iz zemaljske Srbije krenuli u Nebesku Srbiju. A tamo – tamo nas čekaju bezbrojni Srpski Svetitelji i Mučenici, koji ginuše i živote dadoše za Sveto Evanđelje, koji ovu zemlju zasejaše svetim zadužbinama. Da oni nas čekaju, a kakvi ćemo izaći mi pred njih?! Neka bi nas Sveti Sava očistio od greha i vodio nas putem koji kroz ovaj zemaljski život vodi u Život Večni. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. 2 Petp. 1,3-4
  2. Sv. Irinej, Sv. Atanasije i dr. Sv. Oci – Prim. uredn.
  3. Mt. 17,21
  4. Jn. 10, 11
  5. Lk. 16, 19 – 31

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *