SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 3. na Svetoga Savu
1967. godine u manastiru Ćelije
 
Ko je to bogatio najvećim bogatstvom Srpski narod? Da li carevi naši, da li kraljevi, da li vladari današnji, jučerašnji, sutrašnji? Ne. Srpski narod je bio prosjak i ostao bi prosjak da ga Sveti Sava nije obogatio nepropadljivim bogatstvom. On je prezreo bogatstvo ovoga sveta, carski presto, blagajne carstva srpskoga, lepote ovoga sveta, i pobegao. Osetio da sve je to prah i pepeo! Mlada duša njegova u sedamnaestoj godini osetila šta je najvažnije za čoveka u svetu. I on jednoga dana sa monasima svetogorskim pobegne, napusti dom carski, državu, zemlju i ode – na šta? Na sirotovanje, na glad, na žeđ u ime Hrista, na sirotovanje evanđelsko.
I tamo, u Svetoj Gori, kraljević bosonog, godinama i godinama po oštrom stenju svetogorskom on se podvizava; on pohodi obitelji, posećuje mudrace i svetitelje, uči se od svakoga od njih. Skupljao bogatstvo duši svojoj i našao ono zrno dragocenog Bisera, o kom se govori u Svetom Evanđelju[1], tako dragoceno da kada ga čovek pronađe ide i proda sve što ima da kupi to zrno. To nepropadljivo bogatstvo roda ljudskog: čoveka – svakog čoveka, naroda – svakog naroda, porodice – svake porodice; kad je Njega (Hrista) pronašao, on je pronašao – šta? Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večni Život. Eto, to je bogatstvo koje je Sveti Sava doneo Srpskome rodu. To je bogatstvo koje mu niko nije mogao dati bez Gospoda Hrista. I sve što On kao Istiniti Bog donosi čoveku i rodu ljudskom vredi kao nepropadljivo.
Sveti Sava sav svoj život, kome je posvetio? Gospodu Hristu! Od duše svoje, od srca svog načinio je večni oltar Njemu, Gospodu Isusu Hristu. Danonoćno služio je Njemu, za njega u ovome svetu ništa nije postojalo osim Njega. Razume se, ovaj svet je postojao za njega samo kroz Hrista! Kad je gledao ljude, on ih je gledao kroz Hrista, to znači: gledao ih je kroz Večni Život, kroz Večnu Pravdu, kroz Večnu Istinu. U svakom čoveku gledao je večnog brata i sabrata.
Danas, ovde na zemlji mi smo braća smrtna, ali u Hristu Isusu Gospodu, u veri Njegovoj svetoj, mi smo večna sabraća. Počinjemo život ovde na zemlji, produžavamo ga uvek na Nebu. Mi koji smo danas ovde na zemlji, produžavamo ga uvek na Nebu! Mi koji smo danas ovde, bićemo sutra na Nebu, i vi, večna sabraća moja, jednoga dana možete se obresti na Liturgiji Svetoga Save na onome svetu! Dan kada je Gospod Hristos ujedinio zemaljski i nebeski svet, i tu provaliju između zemaljskog i nebeskog sveta nad Srpskom zemljom, nad Srpskim narodom, tu provaliju premostio je on – veliki Sveti Sava. Monah, svetogorac, isposnik, a zatim Arhijerej srpski, Vladika i Patrijarh, večni Patrijarh Srpske Crkve, Sveti Sava, on, on je pronašao najveće vrednosti ovoga sveta. Gospod Hristos je sve što on donosi! I te najveće vrednosti, to najveće blago, on je doneo i razdao Srpskome rodu.
Gle, šta je čovek bez Hrista? Gomila pepela, gomila blata! Šta je čovek bez Večnoga Života? Opet gomila blata! Šta je čovek bez Večne Pravde Hristove, bez Večne Ljubavi Hristove? Opet blato, i samo blato, i blato, i blato. A Gospod Hristos čoveku daje Večni Život, daje Večnu Pravdu, daje Večnu Ljubav, daje Večnu Istinu. Sve to, to je neprolazno Blago. Sve to čoveka čini večnim. Sve to čoveka čini žiteljem Neba i zemlje, večnim žiteljem Neba, a najpre žiteljem zemlje.
Sveti Sava želeo je i hteo – šta? Jedno, braćo: da Gospod Hristos caruje u svakoj srpskoj duši, da Gospod Hristos caruje u svakoj srpskoj porodici, da Gospod Hristos caruje u školi, u prosveti, u zemljoradnji, u svakom poslu srpskom i ljudskom. On hoće da Srpskome rodu da dušu, da u srpsko telo udahne dušu živu, da u srpsku državu udahne dušu, da Gospod Hristos bude sve i sva za svako ljudsko biće, za svako ljudsko društvo. On je onda pošao Srpskom zemljom, ceo život posvetio Njemu (Hristu): da stvori Svetu Srbiju – Svetu Srbiju pomoću Crkve i svete škole; ne škole obične, nego svete škole.
Sveti Sava je hteo i želeo i stvarao Svetu Srbiju. On je najpre hteo i stvarao je svetu srpsku porodicu, stvarao je svetog srpskog čoveka. Jer škola bez Hrista, šta daje? Daje maskirano divljaštvo, učeno divljaštvo, učeno nepoštenje! Sveta škola daje – šta? Daje Večnu Istinu, Večnu Pravdu i školuje čoveka za Večni Život. To je prava škola. Sveti Sava je stvarao svetu porodicu. Šta je porodica bez Hrista? Mrak i pomračina. Šta je država bez Hrista, šta? Tiranija i nasilje.
Sveti Sava je utemeljio nemanjićku Srbiju, Srbiju koja je pretvorena u bezbroj hramova i svetih škola. Svuda se slavio Gospod Hristos. Piše u Žitiju Svetoga Save da u vreme kada je on vladao srpskim dušama, sa svojim svetim bratom kraljem Stefanom Prvovenčanim, svima Srbina, svima ljudima na zemlji Srpskoj, i velmožama, i običnim građanima, i seljacima, i učiteljima: svima beše jedan zakon, veli se, Evanđelske vrline, svete Evanđelske vrline. To beše obavezan zakon: i za kralja, i za poslednjeg sebra, i za cara, i za seljaka, za učenjaka i za prostaka. Zakon svima beše, šta? Evanđelje Gospoda Hrista! To je vrhovni Ustav u nemanjićkoj Svetoj Srbiji. Taj vrhovni zakon, ustav i glavni zakon – Evanđelje Gospoda Hrista, to je odlikovalo tu Svetu Srbiju. Dotle, Srbija kao država bila je leš, a on je, on je taj leš oživotvorio, dao mu Večni Život, nepropadljivi život, on silom Evanđelja Gospoda Hrista i velikom ogromnom verom svojom i svetim životom svojim. Da, on najveći Svetitelj roda Srpskog, stvorio je Svetu Srbiju.
Tako je bilo do Kosova, i posle Kosova neko vreme, a onda nastaje mrak nad Srpskom zemljom. Tiranija stranog cara, tiranija Agarjana, mrak i pomrčina. Ali Sveta Srbija je ostala. Ostala je, vaskrsla iz mrtvih, i onda – onda nastaje rušenje Svete Srbije. U slobodnoj Srbiji nastaje kroz bezbožne učenjake, kroz bezbožne školovane ljude, od pre sto godina sistematsko i plansko potkopavanje Svete Srbije. Ruše je bezbožni Srbi, školovani bezbožni Srbi, ruše je zvani i nezvani, ruše je, avaj!, ponekad, i crkveni ljudi, ljudi u mantijama. Da, Svetu Srbiju danas ruše mnoge mantije! Svetu Srbiju danas ruše mnogi jadni i kukavni Srbi koji se odriču vere svetosavske! Radi čega? Radi blata!
Danas, danas je prognan Sveti Sava iz škole. Škola više nije sveta škola. Šta je to? Šta se zbiva u rodu Srpskome? Šta je to danas vaspitanje srpske dece? Deca bez Hrista, Srbin bez Hrista? Avaj, pa to je neznaboštvo! Vraćamo se u doba pre Svetoga Save, u doba neznabožačko, u doba idolopokloničko, kada smo poštovali i klanjali se kamenju, mačkama, divljim zverovima, kipovima. Da, to je škola, to je prosveta koja pomračuje, škola koja pomračinom zavija i pomračinom ispunjuje duše ljudske. A Crkva? Crkva ima dužnost da brani svetu školu, da brani Svetu Crkvu, da brani Svetu Srbiju.
Da, danas svi Srbi polažu ispit, večni ispit. I ti i ja polažemo ispit, ispit svetosavski! Pita tebe i mene Sveti Sava: šta je vera za tebe, šta je Hristos za tebe? Ako On nije za tebe Bog, ako On za tebe nije Večna Istina, Večna Pravda, Večni Život, ako Njegovo Sveto Evanđelje nije za tebe Vrhovni Zakon i Ustav – ti, ti nisi moj, ti nisi Srbin, ti si odrod, ti nemaš srpsku dušu! Pazi kako ćeš ti kao roditelj svetosavske porodice da se porediš sa Svetim Savom! A ti kao roditelj, dužan si da po zavetu i amanetu Svetoga Save, od svoje porodice stvoriš svetu porodicu, i da kao roditelj živiš svetim evanđelskim životom, da bi decu koju si narađao vodio večnome životu. Da ne bi pretvarali njih u glinu i u leš. Sveta porodica – to je mala Sveta Srbija! Svaka porodica – mala Srbija! Ako se izgubi sveta porodica, o, izgubljena je Sveta Srbija.
Mi, današnji Srbi, mi ćemo biti najmračnija i najtamnija srpska lica na nebu i u nebeskom svetu, ako produžimo ovako kako smo počeli, ako odbacimo svetosavski put. Gle, carski sin je pronašao put molitve i posta, kao jedini put kojim se očišćuje duša čovekova, očišćuje od svakog zla. A sadašnji Srbi odbacuju i molitvu i post, odbacuju i jedno i drugo; i uleteše u pomračinu, u mrak, u tamu. Carski sin je celog života postio. Važi i za tebe i za mene pravilo: da je molitva i post jedini put[2], jedini put da mi očistimo sebe od svakoga greha, od svake strasti, od svake tame, i da prosvetimo sebe svetlošću Gospoda Hrista, i da isteramo iz sebe sve što je nečisto i prljavo. To je njegov put, to je njegova pedagogika, to je vaspitanje koje je on ostavio Srpskome rodu – svetosavsko vaspitanje, svetosavsko školovanje. Nauči se prvo molitvi i postu, da time očišćuješ sebe i dušu svoju, kao što je Sveti Sava očistio sebe time, samo time, ne nečim drugim.
A danas, danas mi Srbi, avaj! pogazili smo Sveto Evanđelje, pogazili smo ga svojim svakodnevnim životom, odričemo se Gospoda Hrista i Svetoga Save. O, koliko psovki samo lije iz srpskih usta za jedan dan u Svetoj Srbiji Svetoga Save! Avaj, koliko grehova, koliko gadova, koliko ludih pomisli, ružnih dela! Sve to, sve to, eto, razara Svetu Srbiju Svetoga Save. Pazi da nisi ti jedan od tih koji razara Svetu Srbiju, koji razara, koji ruši, ruši to jedino što je večno u rodu Srpskome.
Gle, danas, danas je večni Patrijarh Sveti Sava proteran iz srpske škole! Danas, danas je večni Patrijarh Srpske Crkve proteran iz mnogih gradova Srpske zemlje. Danas, danas gle – šta je to? To je da mi Srbi danas raspinjemo Svetoga Savu. Prođeš pored Crkve pa nećeš da se prekrstiš, jer te gleda ne znam ko? Ti već raspinješ Svetog Savu! On gorko plače nad tobom! Ti si pozvan danas, i pitaju te da napišeš da si Srbin Pravoslavne vere – a ti, a ti, ne smeš to da napišeš. Šta je to? Pa ti si do neba postavio krst i raspeo na njemu Svetoga Savu! Do neba!
Tako mi današnji Srbi Svetu Srbiju rušimo, ali time rušimo sebe, time rušimo svoj Večni Život, time rušimo svoje Carstvo Nebesko. Time rušimo nebeske palate, nebeske palate koje nam je Sveti Sava sa svima svojim svetim potomcima ozidao, ozidao, kao što je Hilandar sazidao, i bezbroj zadužbina na zemlji Srpskoj. Tako i nebeske palate! Avaj, te nebeske palate i mi sa zemlje rušimo, rušimo živeći nejevanđelski i protiv Evanđelja, i izdajući Gospoda Hrista, izdajući Svetoga Savu. Danas se u najvećim i najvišim školama ne pominje Sveti Sava! Danas se vrše obično predavanja o kolima, o volovima, o krompirima, ali o Svetome Savi – ni reči! Šta je to?
Šta se desilo sa Srpskom zemljom, sa prestonicom, pravoslavnim Beogradom? Šta se dešava sa srpskim gradovima i srpskim selima? Ko to ima prava da huli na Svetoga Savu, da goni Svetoga Savu iz Srpske zemlje? Ko, ko, ko? Gde su Patrijarsi srpski, gde su srpski profesori ako ih ima, gde su sveštenici srpski, monasi srpski? Svaki neka raspne sebe za Hrista, po sto puta sebe, a ne Svetoga Savu! Mi, bedni potomci i izrodi, hoćemo da svu Svetu Srbiju srušimo na sebe, da pod ruševinama njenim izdahne i poslednji dah, evanđelski dah srpske duše!
Braćo moja, danas, ako ikada danas je vreme pokajanja za srpskoga čoveka, za svakog Srbina – vreme plača, vreme posta! Brani svoju dušu, brani njenu večnost, brani njenu Večnu Istinu, brani njenu Večnu Pravdu, jer sebe time braniš, Srbine brate. Da, nama današnjim Srbima potreban je samo jedan podvig: pokajanje, molitva, post, da obnovimo u sebi svetosavskog čoveka, da sebe kao živu ciglu uzidamo u Svetu Srbiju. Naše je da sav život naš bude život po Svetom Evanđelju, eda bismo bili pod moćnom rukom Svetoga Save, eda Sveti Sava ne bi se odrekao nas, nego nas primio kao palu decu svoju, i kao takve naveo da se pokajemo. A ne pokajemo li se, produžimo li i dalje rušiti Svetu Srbiju i sve što je svetosavsko, mi, mi ćemo imati najstrašnije srpske nedaće u ovome svetu, čudovišta, od kojih će se odvraćati svako srpsko lice i svaka sveta srpska duša u onome svetu.
Sveti Savo, tim poslom prosveti svetu Srpsku zemlju, tim Bogom prosveti srpsku dušu, tim Gospodom Hristom prosveti srpskog čoveka. Vaskrsni nas iz smrti, vaskrsni nas iz svih grobova naših, grobova koji mi sami kopamo sebi i u koje sahranjujemo sebe. Vaskrsni nas iz mrtvih kao što si brata vaskrsao iz mrtvih! Gle, zaudara Srpska zemlja od leševa, duhovnih leševa, od leševa srpskih duša!
Sveti Savo, vaskrsni nas iz mrtvih, oživi u nama evanđelsku veru, zapali u nama sunca neugasiva, sunca svetosavska, sunca Svetog Prvomučenika Srpskog sa imenom Prvomučenika Stefana, đakona Avakuma! Zapali buktinje svih onih koji dadoše živote svoje za Krst časni i Slobodu zlatnu! Sve nas razbudi iz smrti, sve nas razbudi iz grobova naših, eda bismo i mi, današnji Srbi, vaskrsnuvši iz mrtvih vaskrsli iz smrada bezbožnosti i nepoštenja. Da bismo služili Čudesnom Gospodu Hristu, Koga si nam ti dao, Sveti oče Savo! Ti Ga čuvaj u dušama našim. Njime, Njime oživljuj i ukrašuj Srpsku zemlju, od sada do veka! Amin!
 


 
NAPOMENE:

  1. Mt. 13, 45-46
  2. Mt. 17,21

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *