SABRANE BESEDE

 

SABRANE BESEDE
 

 
PRAZNIČNE BESEDE – TOM I
 
Beseda 1. na Svetoga Savu
1965. godine u manastiru Ćelije
 
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin. Danas je Sveti Sava. Neka umukne Srpska zemlja, neka govori Nebo. Danas, na današnji dan ime srpsko je najslavnije na nebu od svih 365 dana u godini, jer danas na nebu Serafimi i Herufimi, sve Nebeske Sile klanjaju se najboljem, najsvetijem i najvećem Srbinu Svetome Savi, tom Anđelu srpskom, tom Herufimu i Serafimu srpskom, tom Anćelu roda Srpskoga. Da, nesumnjivo sve Nebeske Sile, sve Nebeske Sile, jer je on prvi uzneo ime srpsko među Anđele i Arhanđele, proslavio ga među njima, pošto je živeći anđelskim životom na zemlji i sam postao Anđeo.
Danas se svi Sveti Apostoli Hristovi klanjaju prvom Apostolu srpskom, Svetome Savi, koji se revnošću u propovedanju Evanđelja Hristova izjednačio sa Svetim Apostolima. Kroz njega su nas Srbe upoznali Sveti Apostoli, ti najznamenitiji ljudi na zemlji i na nebu u rodu ljudskome. I među njih je stao Ravnoapostolni Srbin, Sveti Sava.
Danas se svi ovi Sveti Mučenici klanjaju na nebu Svetom Prvomučeniku srpskom, Svetome Savi. Zar Sveti Sava nije najveći Mučenik roda Srpskoga? Ta on evo sedamsto godina pati svaku Srbinovu patnju, muči svaku Srbinovu muku. Da, on je Svemučenik srpski, od dana kada je pobegao u Svetu Goru do današnjeg dana kada se ime Hristovo goni po Srpskoj zemlji. Danas se i sveti Isposnici klanjaju na nebu najvećem Isposniku srpskom Svetome Savi, jer je ostavio na zemlji Evanđelje skraćeno molitvu i post. Kraljević pobegao iz sveta, pobegao iz raskoši carskoga dvora, otišao u kamenitu Svetu Goru da bos, od sedamnaest godina, bos prerađuje sebe postom i molitvom, da preobražava sebe iz kraljevića u Svetitelja, iz velmože u Podvižnika i Hristovog prosjaka.
Danas se svi ovi Sveti Oci i Učitelji Crkve klanjaju najvećem srpskom Ocu i Učitelja, Svetome Savi. On Duhom Svetim porodi i preporodi rod Srpski, on bezbroj dece duhovne porodi, i Svetitelje i Isposnike i Mučenike srpske. Danas se i svi Srpski Sveti na nebu klanjaju ovome duhovnome ocu i roditelju, počevši od Svetoga Simeona Mirotočivog. Njega, oca po telu, preporodio je i rodio duhovno njegov slavni i sveti sin, Sveti Sava. Svetom Savi klanjaju se sada na nebu i svi Srpski Mučenici, svi što poginuše za Krst časni i Slobodu zlatni. Na čelu sviju njih stoji Sveti Velikomučenik car Lazar. I onda za njim i sa njim sve hiljade i hiljade Srpskih Mučenika, do najnovijeg vremena kada padoše 700.000 Srba za svoju veru. Njemu se klanjaju uopšte svi preminuli Srbi. Njemu zašto? Jer je on dika srpskog imena i srpskog čoveka i svih Srba na nebu, dika i ponos. Anđeo srpski među Svetim Anđelima, Apostol srpski među Svetim Apostolima, Mučenik srpski među svima Svetim Mučenicima. Danas se, dakle, klanja sva Nebeska Srbija svome osnivaču, svome graditelju Svetome Savi. On je počeo da gradi na zemlji Svetu Srbiju i da je izgrađuje. Njegovi slavni potomci produžili su njegovo delo. Teško onome i onima koji razoravaju Svetu Srbiju: vladike i sveštenici, ministri, đaci, učenici, ratari, zemljoradnici, trgovci, zanatlije. Teško svakome Srbinu koji razara delo Svetoga Save, jer je teška ruka Svetoga Save; kada bude pala na njega neće ostati ni pepeo od njega.
Danas Nebeska Srbija kliče i klikće od svete i slatke radosti što na čelu njenom stoji tako veliki Svetitelj, tako veliki čovek, tako slavna duša i ličnost pred Gospodom Bogom. Zašto se nebo klanja Svetome Savi, zašto se nebesa u radosti danas sleću oko njega? Šta je on to učinio, u čemu je tajna njegova? Tajna njegova je u tome, braćo, što je on ispunio Evanđelje Gospoda Hrista. Eto cele tajne njegove. On je, ispunjujući zapovesti Hristove, uselio Gospoda Hrista u svoju dušu, te je mogao sa apostolom Pavlom reći: „Ja više ne živim, u meni živi Hristos“[1]. I taj Gospod Hristos dela iz njega evo sedam stotina godina, Koji je delovao u njemu otakao se osvetio i posvetio.
Nek se upita svaki Srbin, nek se pita svako srpsko dete, svaki srpski mladić, neka pomisli na sedamnaestogodišnjeg mladića koji je pobegao sa carskoga dvora očevog, čime je on to osvetio i posvetio sebe? Vršeći zapovesti Hristove, tvoreći svete evanđeljske vrline, živeći verom i hodeći verom za Gospodom Hristom; verom i ljubavlju i molitvom i postom i krotošću i smirenošću i milosrđem i svim ostalim svetim vrlinama, jer se pomoću tih svetih vrlina ide za Gospodom Hristom kroz ovaj svet ka onome svetu. Tako je Rastko, kraljević Rastko, preobrazio sebe u Svetoga Savu, preobrazio sebe kroz svete vrline i time Gospoda Hrista doveo u Srpsku zemlju u srpsku dušu i proveo preko nje i kroz nju.
Gde je Hristos tamo su svete misli, tamo su sveta osećanja, tamo su sveta i velika dela. Zato je Sveti Sava još na zemlji bio pun tih svetih evanđeljskih misli, svetih evanđeljskih želja, svetih evanđeljskih raspoloženja. Tu je izvor svih njegovih svetih dela, koja je počinio za života na zemlji i koja neprestano čini živeći večno na nebu kraj Gospoda Hrista.
Zaista njegova dela blistaju i danas kroz svu tamu našu, srpsku nesrećnu tamu. Blistaju kao sunca. „Tako da se svetli videlo vaše pred ljudima da vide vaša dela i slave Oca vašega Koji je na nebesima“[2]. Da vide vaša dobra dela i slave Oca vašega koji je na nebesima.
Gle, zar će Srbin i juče i danas i sutra i do Strašnoga Suda da se probudi i pita sebe: „Šta je veliko u srpskome čoveku, šta je veliko u Srpskome rodu, šta je veliko u srpskoj istoriji, šta je veliko na nesrećnoj Srpskoj zemlji, šta? Samo Sveti Sava, uvek Sveti Sava. Niko ne može biti veliki osim njega u rodu Srpskome i na Srpskoj zemlji. Oni koji njega danas gone kako mogu smatrati da su veliki, da idu stopama njegovim, da vode Crkvu njegovu putevima njegovim? Ne. Za Svetim Savom se ide samo vršeći evanđeljske zapovesti; za Svetim Savom se ide samo kada Srbin ispunjuje i vrši svete evanđeljske vrline, kada živi verom Hristovom, ljubavlju Njegovom, kada živi za carski nebeski život, za Nebesko Carstvo, kao što je to Evanđelje objavio veliki Sveti Knez na Kosovu i privoleo srpsku dušu i srpsku istoriju i svu Srpsku zemlju da se opredeli za Carstvo Nebesko.
Pogledaj Srbine, pogledaj koja su dobra dela u tvojoj istoriji, dela neprolazna i večna, ne privremena, ne danas jesu i sutra ih nema, ne. Večna dela koja je počinio Sveti Sava, i kojima se mi danas dičimo i živimo. Ko će ih nabrojati, braćo, ko? Sva ta dela njegova svetle i blistaju u svima pomrčinama naše istorije, u svima tminama, i Srbi zbog tih slavnih dela evo sedamsto godina slave Gospoda Hrista i stoje uz Njega. Nema dobrog dela, večnog dobrog dela u istoriji Srpskoga naroda da ne vodi duhovno poreklo od Svetoga Save.
Prvo delo Svetoga Save i najglavnije, šta je? On nam je dao Jedinog Istinitog Boga, Gospoda Hrista. To je najveće delo koje je mogao učiniti za Srpski rod: dati rodu Srpskome Istinitog Boga kada oko njega urliču i halaču bezbrojni lažni bogovi. To je ne samo delo, nego je svedelo. Iz njega izviru iz njega potiču i sva slavna dela naše istorije i našega naroda.
Gle, šta su sve svete zadužbine naše? Sve one potiču od Svetoga Save: Hilandar, Studenica, Žiča, Gračanica, Ljubostinja, Kalenić i sve ostale redom. Nisu li to dela Svetoga Save, dela koja i danas raznose ime Srbinovo po svima kontinentima ovoga sveta? Da, to su dela Svetoga Save, to su dela i njegova lična i njegovih slavnih potomaka, njegove duhovne dece koju je Hristos rodio. Pa i ova sveta zadužbina, Ćelije, čedo je Svetoga Save. Slavni Nemanjić Dragutin stvorio je ovu svetu obitelj. Od Svetoga Save potiču i sve slavne mnogovekovne borbe naše za Krst časni i Slobodu zlatnu. Sve su to dela Svetoga Save. Zato su ga Turci i spalili.
On, njegove svete mošti u Mileševu, postale su glavni presto naše istorije srpske. Tu je bila Prestonica srpska pod Turcima, Prestonica večnog Patrijarha Srpskoga Svetoga Save, večnog vladara srpskih duša u svima vremenima. Sa svih strana narod je hrlio u Mileševo da se pokloni velikom Svetitelju, da mu kaže svoje muke, da odrida svoja stradanja, da mu ispovedi sve patnje, sve bolesti. I divni Svetitelj, milostiv uvek i na zemlji i s neba, kroz svete mošti svoje činio je bezbrojna čudesa: isceljivao, lečio, tešio, a oko njegovog svetog kivota vojske monaha koji su čuvali Srpski narod, Srpsku dušu.
I onda je došla ohola i strašna zapovest da se telo Svetoga Save spali. Spaljeno je, ali veliki i slavni Čudotvorac i dan-danas čini bezbrojna čudesa sa svakom srpskom dušom koja mu se obrati; čini čudesa i sa nama današnjim Srbima, iako mnogi od nas nisu dostojni toga.
Velika je milost njegova, Hristovska evanđeljska milost i ljubav, i on ne prestaje da čini čudesa. Razgrnite ma koju dušu Srba Mučenika koji stradaše za Krst časni i Slobodu zlatnu, vi ćete u njoj naći lik Gospoda Hrista, a iza njega Svetoga Savu. Razgrnite dušu Svetog čelnika svih tih naših borbi za Krst časni i Slobodu zlatnu, Kneza Lazara. Šta je u njoj? Evanđelje Svetoga Save. Da, Sveti Car Lazar je duhovno čedo Svetoga Save. Šta su svi slavni ljudi naše istorije našega naroda? Šta su ako ne delo Svetoga Save, duhovno delo Svetoga Save. I Sveti Nemanja i Sveti kralj Stevan Prvovenčani, rođeni brat Svetoga Save, i Stefan Dečanski i Milutin slavni, i Knez Lazar, i Kosovski Mučenici, i Đakon Avakum i bezbroj njih, to su duhovna deca Svetoga Save. Hvala Svetome Savi, on nam je dao sve Svetitelje, sve velikane redom, počev od Svetoga Nemanje. Da nije njega ne bi bilo ni njih ni dela njihovih. Ne bi bilo ni Hilandara ni Žiče ni Studenice ni Kosova ni Orašja, niti ičega velikog i slavnog u našem narodu, u našoj istoriji. Sve svete i pravedne duše srpske, od Nemanje, od Svetog Nemanje do današnjeg dana, poreklom su duhovnim od Svetoga Save. Koji je Srbin koji se duhovno preporodio, a da ga Sveti Sava nije u tome rukovodio, vodio na vidljiv i nevidljiv način, način znan i neznan? Sve je to dokaz, čega, braćo? Sva velika, sva besmrtna dela naše istorije posredno i neposredno vode poreklo od Svetoga Save.
Drugo veliko slavno delo Svetoga Save, delo ravno drugome suncu u istoriji našoj, to je svetosavska prosveta, istinska prosveta. Jer Sveti Sava je uvek prvi i uvek najveći Prosvetitelj Srpskoga naroda, i danas najveći Prosvetitelj Srpskoga naroda. Zašto? Zato što je najveći Svetitelj. Gospod Hristos je doneo, braćo, ovome svetu prosvetu, prosvetu koja daje čoveku znanje o onome što je najvažnije za čoveka u ovom i u svima drugim svetovima, doneo je prosvetu koja objavljuje: Čovek je besmrtno i večno biće. Čovek je stvoren za besmrtnost i život večni, čovek je stvoren ne da bude prolazni crv na zemlji, nego večno biće ne zemlji. Tu je prosvetu doneo Gospod Hristos. A kako se ta prosveta ostvaruje u svetu? Kako se te istine ovaploćuju u čovekovu istinu u svekolikom rodu ljudskome, kako? Svetiteljstvom. Samo Svetitelji su istinski Prosvetitelji, jer su bićem svojim, svim bićem svojim usvojili Hristovu prosvetu, osvetili sebe, osvetili sve svoje misli, sva svoja osećanja, sav svoj život, osvetili svu dušu, sve srce, sav um, svu volju svoju i tako krenuli za Gospodom Hristom kroz ovaj svet, kroz vreme prelaze u večnost. Od Gospoda Hrista je ta nova Blagovest, to novo Sunce: da je samo Svetitelj pravi Prosvetitelj; da je samo Svetitelj pravi Prosvetitelji; još jednom: samo Svetitelj pravi Prosvetitelj.
Zato je Srpski narod u duboko pobožnoj duši svojoj istakao Svetoga Savu kao najvećeg svog Prosvetitelja. I danas pravi Srbi su poznati po tome što Svetoga Savu slave kao pravog Prosvetitelja i jedinog istinskog Prosvetitelja roda Srpskog. Kakva mi je to prosveta koja svodi čoveka na majmuna? Kakva mi je to prosveta koja svodi čoveka na stomak, na jelo i odelo? Kakva mi je to prosveta koja čoveku daje bezbrojne bestidne slike po pozorištima, po bioskopima, i onda đaci ubijaju iz revolvera svoje nastavnike? Da! Srpski narod, dok je srpski, shvataće da je Sveti Sava najveći Prosvetitelj srpski i da je istinska prosveta Hristova, Hristovo Evanđelje. Tu istinu naš je narod osetio. Zato je pošao za Svetim Savom. Tu istinu naš narod je usvojio i uvek ispovedao, pod Turcima ispovedao, istinu da je Svetitelj istinski Prosvetitelj.
Jer Svetitelj svetli Božanskom svtlošću i osvetljuje sve puteve čoveku kroz ovaj svet ka onome svetu. Osvetljuje put smrti, put života, osvetljuje put greha i put vrline, osvetljuje Svetitelj put đavola kroz ovaj svet i put Boga kroz ovaj svet. Srbin kad ide za Svetim Savom, tačno možete znati iza koga ide. Ide za Bogom ili za đavolom, za grehom ili za vrlinom, za smrću i za besmrtnošću. Istinska prosveta pretvara rđav.og čoveka u dobrog, grešnog u pravednog, pravednog u svetog, pretvara smrtnog čoveka u besmrtnog. Na koji način? Pomoću vere, pomoću svetih vrlina, pomoću pokajanja, pomoću evanđeljske ljubavi, molitve, posta, smirenosti, krotosti, trpljenja, svih ostalih velikih svetih vrlina novozavetnih i velikih svetih dela. Svaka od ovih evanđeljskih vrlina, uči Sveti Sava,prerađuje čoveka iz grešnog u pravednog, preobražava starog čoveka u novog, smrtnog čoveka pretvara u besmrtnog.
Zato je istinski prosvećen onaj čovek uči Sveti Sava onaj čovek koji je pravedan i dobar i istinoljubiv i bratoljubiv i svet i plemenit. A sve je to ako je Hristoljubiv, od ljubavi prema Hristu u ovome svetu. Zbog svega toga, braćo, Sveti Sava je naš ideal, ideal svakog pravog Srbina, ideal naše dece i naše omladine. Ko srpsku omladinu poveo ka nebu, ko rešio problem večnog života, ko? Kraljević Rastko, kraljević Rastko, monah Sava. Zato je on istinski i večni ideal prave srpske omladine. I danas i do kraja srpske isto rije, on je zaista ideal svakog deteta. Zar ima divnijeg i ljupkijeg deteta od maloga Rastka? Gle, a mladić Rastko begunac na Svetu Goru, prvi uskok nebeski, uskok ne zemlji Srpskoj, šta je on ako ne ideal za mladiće dok su srpskim duhom napojeni. On je ideal svakog Srbina, i mladog i starog. Jer, recite: zar ima boljeg i pravednijeg i mudrijeg i savršenijeg Srbina od njega? Ako je Srbin pravedan, nije pravedniji od Svetoga Save. Ako je Srbin mudriji, nije mudriji od Svetoga Save. Ako je Srbin dobar, nije bolji od Svetoga Save. Ako je svet, nije svetiji od Svetoga Save. Ako je hrabar, nije hrabriji od Svetoga Save. Ako je pobožan, nije pobožniji od Svetoga Save. Ako je besmrtan, nije besmrtniji od Svetoga Save.
Braćo moja i sestre i deco, nema istinskog dobra u istoriji Srpskoga roda a da nije Svetoga Save. Nema istinske pravde u istoriji Srpskoga naroda a da nije Svetoga Save. Nema istinske slobode a da nije od Svetoga Save. Nema istinske slobode u istoriji Srpskoga naroda a da nije od Svetoga Save. Nema, nema i po treći put nema ničeg istinski velikog, ničeg istinski besmrtnog, ničeg istinski uzvišenog, ničeg istinski slavnog, ničeg istinski večitog u istoriji srpskoga naroda a da nije Svetoga Save. Zato:
Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi, srpske crkve i škole Svetiteljskoj glavi. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Gal. 2,20
  2. Mt. 5,16

35 komentar(a)

  1. Veliki naš Sveti otac Justin! Zaista Bogom nadahnut. Ne znam da li ijedan narod na svjetu, u savremeno vrijeme, ima ovakvog tumača Jevanđelja. Hvala Bogu, što nam ga je dao!

  2. Pingback: Sveti Justin Novi: BESEDA PRVA NA SVETO BOGOJAVLJANJE – Manastir Vavedenje

  3. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU (1966. godine) – Manastir Vavedenje

  4. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SVETOGA SAVU – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Srećan i Bogom blagosloven početak Vaskršnjeg posta – pravoslavciblog

  6. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA UOČI VELIKOG PETKA – Manastir Vavedenje

  7. Pingback: Prepodobni Justin Ćelijski: BESEDA DRUGA, NA VELIKI PETAK – Manastir Vavedenje

  8. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  9. Pingback: Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju – pravoslavciblog

  10. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  11. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  12. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  13. Pingback: Beseda 2. u Nedelju o raslabljenom – pravoslavciblog

  14. Pingback: Beseda 2. u Nedelju Samarjanke – pravoslavciblog

  15. Pingback: Beseda 1, u Nedelju o slepom – pravoslavciblog

  16. Pingback: Sveti Justin (Novi) Ćelijski: BESEDA DRUGA NA SVETOG OCA NIKOLAJA – Manastir Vavedenje

  17. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA TREĆA NA PEDESETNICU – Manastir Vavedenje

  18. Pingback: SLOVENSKO DRUŠTVO | Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA NA PEDESETNICU (1966)

  19. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  20. Pingback: Beseda 1. na Drugi dan Pedesetnice – pravoslavciblog

  21. Pingback: Beseda u Nedelju Svih Svetih – pravoslavciblog

  22. Pingback: Beseda u Nedelju 3. po Pedesetnici – pravoslavciblog

  23. Pingback: Beseda u 4. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  24. Pingback: Beseda na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja – pravoslavciblog

  25. Pingback: Sveti Justin Novi, Ćelijski: BESEDA TREĆA NA ROĐENJE SV. JOVANA KRSTITELJA – Manastir Vavedenje

  26. Pingback: Beseda na Sv. Apostole Petra i Pavla – pravoslavciblog

  27. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): BESEDA DRUGA NA SV. APOSTOLE PETRA I PAVLA – Manastir Vavedenje

  28. Pingback: Beseda u 6. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  29. Pingback: Beseda u 8. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  30. Pingback: Beseda na Svetog Proroka Iliju – pravoslavciblog

  31. Pingback: Beseda u 9. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  32. Pingback: Beseda na Preobraženje Gospodnje – pravoslavciblog

  33. Pingback: Beseda u 11. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  34. Pingback: Beseda u 12. Nedelju po Pedesetnici – pravoslavciblog

  35. Slava Bogomajki,neka nas zaštiti svojim molitvama.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *